Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 13 минута, Панарет рече

To није православно учење. Наше схватање тајни другачије, није механичко. Уколико нема православне вере, свете тајне не могу деловати. 

Зато је код нас тајна свештенства нешто што се не добија у посед, свештеник може бити рашчињен и враћен у ред лаика, а и света тајна брака није неразрешива. 

Izvor svetih tajni je Isus Krist a ne pravoslavna ili katolička vjera i njihovo djelovanje ovisi o Duhu Svetom.

Ako je neko oženjen ili ako je svećenik onda zauvjek ostaje to da je taj bio oženjen ili da je bio svećenik.

Zato se u crkvi ne daje rastava nego se na neki način ne želi čovjeka otjerati od crkve i sakramenata nego zadržati pa mu crkva daje svoj blagoslov a ne rastavu jer sakramenata ženidbe ne udjeljuje svećenik već mladenci jedan drugome. Crkva samo potvrđuje kao svjedok njihovu privolu.

 

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, kopitar рече

Ako postoji neprekinuto apostolsko nasljeđe onda su ti i valjani sakramenti i punina DS(Duha Svetoga)

Види, брате, слажем се и ово је одлично запажање: "Аko postoji neprekinuto apostolsko nasljeđe...". Не бих да разглабамо овде, има тема о томе других, само да додам пар ствари:

  1. Постоји и мора да постоји Апостолско наслеђе кроз "полагање руку", Свету Тајну Хиротоније, међутим ту имамо један проблем, а он се зове - Саборност. Рецимо Први апостолски сабор као узор где се рече, а апостол Јаков записа на почетку: "Изволе се Духу Светом и нама (Апостолима)...". Питање-констатација: Свако зна да се "није изволело" наследницима Апостола (тада 4 катедре: јерусалимској, антиохијској, констатинопољској и александријскиј) да римски епископ ради шта и како он хоће - дакле покидане су везе и престало је заједничарење у Чаши. Око тога се морамо сложити, зар не - саборности нема. А Свете Тајне (има их безборој, нису само оних 7 набројаних јер "Дух дише где хоће")? Сматрам да није наше да "меримо" нити можемо нити где Дух дише нити колико дише. Саборност мора да се успостави по угледу на Апостоле, а пут се зна - Сабором. Не верујем да римски папа може сам са собом да саборује. Након боравка у Италији све моје предрасуде о КЦ су полупане, јер сам КЦ гледао кроз цркву у Орвата - то су два света. Дакле осим жала што нисмо браћа у Чаши и саборно, немам никавих "мржњи", имам чак пошптовање и сматрам да, рецимо, Православље треба од католика да узме део, да се научи око каритативне делатности (не да постане социјална служба, него у мери).
  2. Што се Николаја тиче - опрости ако сам био груб, не наступам са становишта: Србин ја, брани Србина Николаја - мала је премала Србија и Срби, мада је Николај неизмерно волео свој народ, за Николаја. Он је универзалан, као, усоталом и свака Светост. Бесмислица је поредити Степнца и Николаја, чак да је Степинац православац и Србин - то једноставо не иде.
  3. Патријарх Павле је рекао, парафраза: Браћо, боље је да нестанемо као народ, да не буде ни мале Србије, камоли велике (иначе форе о тзв. великој Србији су пропаганда, знју хрватски историчари и говоре да Хрватска постоји данас захваљујући Краљевини СХС) - него да будемо нељуди. Дакле: свети човек говори: боље да нас нема, него зло да чинимо. Чинили су Срби зо, нађалост, али говорим о перцепцији ка злу светог човека. Шта је Степинац урадио док су усташе комадале српску одојчад у сатанситичким пировима? Много мање или ништа од једне Дијане Будисављевић. Једна жена, лаик да може да уради више против сатанистичко-усташког зла од архиепископа/надбискупа помесне цркве (у КЦ, надбискупије) - па то је асурдна лаж и лицемерје! Наравно да је могао да уради много да је хтео. Грех није само чинити зло, грех је НЕ чинити добро.
  4. О универзалности Светости: Током комунизма долазаше Шиптари да се моле у Дечане, манстир наш на КиМ, пред оштима Светог Краља Стефана. Дошао Шиптар, довео жену нероткињу, питао игумана да је пусти код моштију у храм да се помоли. Игуман јој дозволи, наравно, и док се ова Шиптарка (мууслиманка) молила, напољу пита Игуман (Јустин) Шиптара; "Је ли, што се ви муслимани долазите молити нашим Свецима"? Игуман га мало искушавао, да чује како овај муслима гледа на све. А Шиптар му каже: "Еее, оче, ису Свеци ваши само, Свеци су свих нас"!

 

Не верујем, и ти то знаш, да се за Степнца много отимају, Талијани, Ппанци и др. Кад би рекао једном Русу да је Николај само српски - сматрали би те/ме лудаком...Грку, Бугарину. Бугари су убијали Србе, али једва су дали тело/мошти Св. Саве Србима. Светост је универзална...упитај се сам, ко у Шпанији, Аргентини, Италији чита списе Степнца и плаче душе надахнуте? Нико и никад неће. Николајева реч не да разгаљује душе, него из темеља мења животе људима широм света, по Русији, Грчкој, Америци, Србији, Хрватској (тајно), па чак по Јужној Америци бивши индијанци, католици постају "српски" попови...Хрватима Срби требају, али они срљају у духовну и физичку провалију мржње и нестанка као народ. Нико их не воли, ни Немци, ни Аустријанци поготово не Талијани и Словенци - вашу католици? Упитајте се зашто. Све најбље:

Овде имаш  - онлајн - Николајева дела (па упреди их са Степичевим "духовним благом"):

https://svetosavlje.org/biblioteka-index/#vladikanikolaj

 

162970.p.jpg?0.7992813654709607

    

 

Када данашњи нараштај буде сасвим изумро, Николај Велимировић биће легенда и историчари ће скупљати сваки делић који би могао да пружи обавештење о њему. Његов живот, ако икада буде написан, показаће свету какав може да буде српски свештеник. Њиме ће се његов народ увек поносити.

Стивен Грам

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Ćiriličar рече

Види, брате, слажем се и ово је одлично запажање: "Аko postoji neprekinuto apostolsko nasljeđe...". Не бих да разглабамо овде, има тема о томе других, само да додам пар ствари:

  1. Постоји и мора да постоји Апостолско наслеђе кроз "полагање руку", Свету Тајну Хиротоније, међутим ту имамо један проблем, а он се зове - Саборност. Рецимо Први апостолски сабор као узор где се рече, а апостол Јаков записа на почетку: "Изволе се Духу Светом и нама (Апостолима)...". Питање-констатација: Свако зна да се "није изволело" наследницима Апостола (тада 4 катедре: јерусалимској, антиохијској, констатинопољској и александријскиј) да римски епископ ради шта и како он хоће - дакле покидане су везе и престало је заједничарење у Чаши. Око тога се морамо сложити, зар не - саборности нема. А Свете Тајне (има их безборој, нису само оних 7 набројаних јер "Дух дише где хоће")? Сматрам да није наше да "меримо" нити можемо нити где Дух дише нити колико дише. Саборност мора да се успостави по угледу на Апостоле, а пут се зна - Сабором. Не верујем да римски папа може сам са собом да саборује. Након боравка у Италији све моје предрасуде о КЦ су полупане, јер сам КЦ гледао кроз цркву у Орвата - то су два света. Дакле осим жала што нисмо браћа у Чаши и саборно, немам никавих "мржњи", имам чак пошптовање и сматрам да, рецимо, Православље треба од католика да узме део, да се научи око каритативне делатности (не да постане социјална служба, него у мери).
  2. Што се Николаја тиче - опрости ако сам био груб, не наступам са становишта: Србин ја, брани Србина Николаја - мала је премала Србија и Срби, мада је Николај неизмерно волео свој народ, за Николаја. Он је универзалан, као, усоталом и свака Светост. Бесмислица је поредити Степнца и Николаја, чак да је Степинац православац и Србин - то једноставо не иде.
  3. Патријарх Павле је рекао, парафраза: Браћо, боље је да нестанемо као народ, да не буде ни мале Србије, камоли велике (иначе форе о тзв. великој Србији су пропаганда, знју Хрватски историчари и говоре да Хрватска постоји данас захваљујући Краљевини СХС) - него да будемо нељуди. Дакле: свети човек говори: боље да нас нема, него зло да чинимо. Чинили су Срби зо, нађалост, али говорим о перцепцији ка злу светог човека. Шта је Степинац урадио док су усташе комадале српску одојчад у сатанситичким пировима? Много мање или ништа од једне Дијане Будисављевић. Једна жена, лаик да може да уради више против сатанистичко-усташког зла од архиепископа/надбискупа помесне цркве (у КЦ, надбискупије) - па то је асурдна лаж и лицемерје! Наравно да је могао да уради много да је хтео. Грех није само чинити зло, грех је НЕ чинити добро.
  4. О универзалности Светости: Током комунизма долазаше Шиптари да се моле у Дечане, манстир наш на КиМ, пред оштима Светог Краља Стефана. Дошао Шиптар, довео жену нероткињу, питао игумана да је пусти код моштију у храм да се помоли. Игуман јој дозволи, наравно, и док се ова Шиптарка (мууслиманка) молила, напољу пита Игуман (Јустин) Шиптара; "Је ли, што се ви муслимани долазите молити нашим Свецима"? Игуман га мало искушавао, да чује како овај муслима гледа на све. А Шиптар му каже: "Еее, оче, ису Свеци ваши само, Свеци су свих нас"!

 

Не верујем, и ти то знаш, да се за Степнца много отимају, Талијани, Ппанци и др. Кад би рекао једном Русу да је Николај само српски - сматрали би те/ме лудаком...Грку, Бугарину. Бугари су убијали Србе, али једва су дали тело/мошти Св. Саве Србима. Светост је универзална...упитај се сам, ко у Шпанији, Аргентини, Италији чита списе Степнца и плаче душе надахнуте? Нико и никад неће. Николајева реч не да разгаљује душе, него из темеља мења животе људима широм света, по Русији, Грчкој, Америци, Србији, Хрватској (тајно), па чак по Јужној Америци бивши индијанци, католици постају "српски" попови...Хрватима Срби требају, али они срљају у духовну и физичку провалију мржње и нестанка као народ. Нико их не воли, ни Немци, ни Аустријанци поготово не Талијани и Словенци - вашу католици? Упитајте се зашто. Све најбље:

Овде имаш  - онлајн - Николајева дела (па упреди их са Степичевим "духовним благом"):

https://svetosavlje.org/biblioteka-index/#vladikanikolaj

 

162970.p.jpg?0.7992813654709607

    

 

Када данашњи нараштај буде сасвим изумро, Николај Велимировић биће легенда и историчари ће скупљати сваки делић који би могао да пружи обавештење о њему. Његов живот, ако икада буде написан, показаће свету какав може да буде српски свештеник. Њиме ће се његов народ увек поносити.

Стивен Грам

 

 

Slažem se oko teološke veličine i nisam to htio uspoređivati jer bi onda bi izabrao nekog drugog recimo biskupa Štrosmajera.

Rekao sam da je sličnost samo u tom djelu da ih neki vide u suradnji sa nacističkim idejama .

A već sam rekao da su za mene obojica sveti.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, kopitar рече

A već sam rekao da su za mene obojica sveti.

Од среца, опрости, ако сам, а мора да јесам, рекао ружне ствари ка човеку којегга сматраш светим - искрен сам! Требао сам бирати речи. Ипак, не одричем се суштине реченог.

Сад ме већ нагониш у расправу: Можеш ли, такстативно, сађети, исписати своје познавање Степинчевог дела и зашто га сматраш светим?

Ја, признајем, познајем Николаја, Степинца, не. Гледам га из контеста ужаса којег је проводила НДХ и усташе, те његове позиције надбискупа. Молба, ако ти се да, испиши по тачкама, због чега ти сматраш Степинца светим? Унапред хвала (и није провакације).

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 55 минута, kopitar рече

Izvor svetih tajni je Isus Krist a ne pravoslavna ili katolička vjera i njihovo djelovanje ovisi o Duhu Svetom.

Ako je neko oženjen ili ako je svećenik onda zauvjek ostaje to da je taj bio oženjen ili da je bio svećenik.

Zato se u crkvi ne daje rastava nego se na neki način ne želi čovjeka otjerati od crkve i sakramenata nego zadržati pa mu crkva daje svoj blagoslov a ne rastavu jer sakramenata ženidbe ne udjeljuje svećenik već mladenci jedan drugome. Crkva samo potvrđuje kao svjedok njihovu privolu.

 

 

 

 

Управо заговараш католичку теологију. То је ваш екуменизам и теорија о раздробљеној Цркви (али ви сте чувари Истине). 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, Ćiriličar рече

Од среца, опрости, ако сам, а мора да јесам, рекао ружне ствари ка човеку којегга сматраш светим - искрен сам! Требао сам бирати речи. Ипак, не одричем се суштине реченог.

Сад ме већ нагониш у расправу: Можеш ли, такстативно, сађети, исписати своје познавање Степинчевог дела и зашто га сматраш светим?

Ја, признајем, познајем Николаја, Степинца, не. Гледам га из контеста ужаса којег је проводила НДХ и усташе, те његове позиције надбискупа. Молба, ако ти се да, испиши по тачкама, због чега ти сматраш Степинца светим? Унапред хвала (и није провакације).

Ima samo ovo:

  • Katehetske propovijedi, sv. 1 i 2, (uredio: Nikola Borić), Nadbiskupski duhovni stol u Zagrebu, Zagreb, 1956.[29] (2. izd. Postulatura blaženoga Alojzija Stepinca, Zagreb, 2015., prir. Juraj Batelja)
  • Propovijedi o Deset zapovijedi Božjih, Postulatura blaženoga Alojzija Stepinca, Zagreb, 2013., (prir. Juraj Batelja)[30]

Nažalost nisam još ništa pročitao.

  •  

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Самим тиме што 'католици' мисле да су испред других хришћана, чини их немоћним да буду хришћани. Исус Христос нема везе са таквим понашањем.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, kopitar рече

Nažalost nisam još ništa pročitao.

Брате, онда је то идеологија, разумеш. Светост није: ствеостизам, комунизам, троцкизам, либерализам, феудализам, капитализам.

Ја бих ти о Николају могао писати дисертације, и о његовом духовном, писаном, благу, и о његовом животу. Могао бих са тобом, а и са високообразованим, образованијим од мене, православним теолозима, да дискутујем о најдубљим догматским стварима цитирајући или парафразирајући Николаја. Боље парафразирајући, али тачно, јер бих тиме показао колико га познајем - његово дело, не њега. Николајеве висине, брате - плаше.

Рецимо почетак његових "Нових беседа под гором" где тумачи Јованово Јеванђење плаши - води у висине за које нисмо спремни.

Његове "Молитве на језеру" су нешто најдубље и најлепше написано у историји Цркве (ако очеш у ваше, католичке, западне епископије) од Давидових Псалама на овамо.

Мислим, немој да се "лупамо" идеологијама о "светости" - то је унижење за теологију и хришћанство уопште.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Панарет рече

Управо заговараш католичку теологију. То је ваш екуменизам и теорија о раздробљеној Цркви (али ви сте чувари Истине). 

Pa normalno , ja na te stvari gledam tako. I dopuštam i drugčiju praksu što nema veze sa ekumenizmom.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 минута, Ćiriličar рече

Мислим, немој да се "лупамо" идеологијама о "светости" - то је унижење за теологију и хришћанство уопште.

Čuo sam da je Nikolaj bio ekumenista ali da se kasnije povukao. Zašto?

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@kopitar Још ово - мислим, нема шта да расправљам са тобом, опрости, о нечему/некоме кога не познајеш, да се сукобљава теологија правсолавна са идеологијом, ма којом и чијом.

Ево ти поређење само једно, има их милион, како Светац делује у Другом рату:

  • Србија је окупирана, раздробљена. Окупирана од Хитлерових фашиста, а води се истовремено и грађански рат - Краљева војска у отоаџбини (четници) против комуниста. Николај Велимировић са Патријархом Гаврилом (Дожићем) је заробљен у кућном притвору у манастиру - Немци држе већину територије Србије, као и усташка НДХ један део. Истовремено, у усташкој НДХ, Степинац је надбискуп, поглавар цркве у Орвата, а државна војска, усташе, врше геноцид над Србима - измишљају начине убијања: жена, стараца, одојачади, имају логоре за децу - немачки фашисти се згражавају методама и зверствима убијања које надилазе демоне (Јустин Поповић у предговору Православне догматике каже да човек има способност да постане гори од демона - усташе су бруталан пример тога, кажем ја!).
  • У манастир где је Николај и Патријарх у притвору, пре депортације у Даху логор, долази немачка делегација (Николај је говори перфектно немачки јер је доктор из Берна, швајцарски кантон немачког говорно подручје). Немачка делегација тражи од Патријарха и Николаја (Николај је био "савест" Српске Цркве и најобразованији), дакле траже, нуде нагодбу следећу: да СПЦ потпише проглас против комуниста, и да се то народу обзнани. Јер партизани су почели да наносе губитке Немцима. За узврат нуде олакшице СПЦ, дакле нуде Цркви савезништво - највећа сила света која је окупирала Србе и ето заробила Патријарха и Николаја  нуде савез СПЦ!
  • Патријарх Гаврило се двоумио. Није рекао да пристаје (он и Николај су остали сами да размисле). Николај је видео да Патријарх тражи начин да спасе народ, и да је "омекшао" да са ђаволом оће "да сади тикве". Али није директно рекао, него: "Шта ти мислиш Никола, опет си ти најобразованији?"
  • Николај је би љут, бесан, јер је Патријах имао дилему! Дрско је одговорио: "Ви сте Патријарх, Ви знате набоље Ваша Светоси"! Патријарх је знао да га Николај кори, да му савест напада: "Па, Никола, изгибе народ, немој тако, ајде реци...опет ти најбоље знаш"!

Николај му је "одржао говор" да Црква није од овога света, да нема компромиса са злом по цену мучениптва, да ако СПЦ треба да осуди комунисте, који јесу зликовци и безбожници, треба истио тако да осуди и фашисте који су (како је писао касније) "два сина, два порода истог оца - сатане"!

 

Е, роде, то је Светитељ. Када су Немци почели да стрељају народ 100 Срба за једног Немца (јер су партизани убијали Немце!), шта мислип како је Николају било? Да је потписао проглас можда не би стрељали? ТО је Светост! Изашао је и рекао: "Не убијајте народ, ево мене убијте, није народ крив"!

Крвавим сузама и молитвама је сваку душу испратио...и ти, ви, мученици самих себе и других, причате о светости? Поред милионе мудрости рекао је и ову: "Убиће нас незнање"!

Ис то лов лајвел, дискашн, фром мај сајд, ис овер. Хаве а најс лојф.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, kopitar рече

Čuo sam da je Nikolaj bio ekumenista ali da se kasnije povukao. Zašto?

:))

Николај је екумениста, посебно сада - волео је цео свет. Толико, да је био спреман умрети за Православље, али да је позивао децу свег света да се свако моли "своме" богу...не може то идеолошки, чак ни католички, унијатски, ум да појми. Сваки светитељ је екумениста и надекумениста...али не како екуменизам неки тумаче. Био је екуменста и остао, али је папу током конкорадата звао "бели син црног ђавола"...велики екумениста, у буквалном смислу - православног екуменизма!

Не само то, воле је и Индију, Кину, посебно је ценио и волео Индију!

 

ПС

Буди ти, бррате, католик, али крени да читаш Николаја. Вечина његових дела су универзално хришћанска. Ево, за твој ниво, узми "Беседе под гором", видећеш да је писао и теби, Светитељ нема граница, нације, боје коже - он се не одриче Христа, али воли и не-хришћане, а посебно тугује за хришћанима у заблудама.

Дакле Беседе под гором су добар почетак духовног узрастања свакоме.

https://svetosavlje.org/besede-pod-gorom/

 

Све набоље, од срца...поздрав.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Овако, брате, говори Светитељ - један од највишег ранга, иако се Светитељи утркују да буду задњи, за разлику од папе.

ЕСЕДЕ ПОД ГОРОМ
 
ПРЕДГОВОР
 
Христос је беседио на гори (Матеј 5-7), ја се усуђујем беседити само под гором. Невидљиви Христос и данас стоји на гори, тј. на висини, и беседи људима кроз своје јеванђеље и кроз дух свој, а ја стојим под гором, ослушкујем Христа и говорим браћи својој, која се налазе заједно са мном у низини.
Христос је говорио с ауторитетом, ја говорим без ауторитета. Сав мој ауторитет је у мени, не ван мене; не у моме пореклу или звању или мисији, но у мојој вери, којом живим, и у мојој љубави, с којом предлажем своју веру браћи својој. Ја само предлажем своју веру, ја је ником не намећем. Да ли ће ко усвојити моју веру? Ако је нико од људи не усвоји, ја ћу остати сам под гором, – сам са својом вером. Но такве самоће ја се не плашим. Ја се не плашим самоће без људи, ја се плашим једне празније самоће, – плашим се самоће без вере.
Ја бих желео, да моју веру усвоје сви они, који су осетили самоћу без вере, или, празнину живота без вере. Не бих ја то желео због тога, што би моја вера била славнија због множине својих следбеника, но због тога, што би кроз ту веру следбеници њени постали славнији у животу своме и у смрти својој. Није мени до части вере но до части људи. Није вера циљ но мотив живота. Не постоји вера вере ради ,нити Бога ради, но људи ради. Својом вером људи могу учинити већим и славнијим само себе, не Бога. Пред величином Божјом подједнако су ништавни и људска вера и људско безверје. Бог хоће да људи верују не ради Његове величине но ради њихове
.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      TVRTKO JAKOVINA: Stepinac je bio klasičan vojnik Pia XII što današnji hrvatski biskupi nisu papi Franji
        ShareTweetGoogle++ Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija
      Od prije dva tjedna, istraživači zainteresirani za pontifikat pape Pija XII imaju u vatikanskom Apostolskom arhivu pristup dokumentima vezanim za to razdoblje između 1939. i 1958. Papa Franjo prošle godine je, u skladu sa svojim stavom još iz vremena kada je bio nadbiskup Buenos Airesa, donio odluku o otvaranju arhiva o njegovom prethodniku, kojem se zamjera što nije reagirao na holokaust i općenito izostanak osude njemačkog nacističkog režima.
      Ta je pasivnost Eugeniju Pacelliju priskrbila čak i naziv Hitlerov papa. Stoga nije iznenađenje da su povjesničari, koji su se od listopada mogli prijavljivati, popunili već sve termine u arhivu do srpnja ove godine. Ti su dokumenti, zbog toga što se pontifikat Pije XII preklapao i s četverogodišnjim trajanjem NDH, zanimljivi i Hrvatima.
      Povjesničar Tvrtko Jakovina procjenjuje da se među njima neće pronaći ništa prekretničkog karaktera, ali svejedno važnom smatra odluku pape Franje.
      Prevelika šutnja
      – On je tu dokumentaciju učinio dostupnom i prije nego što je prošlo 70 godina od Pacellijeve smrti, imajući pretpostavljam na umu veliki interes javnosti, i taj je njegov potez važan za komunikaciju Vatikana sa svijetom, židovsku zajednicu i za znanstvenike. To je nesumnjivo dobra stvar, a još bi bolje bilo kad bi ovaj papu slijedile i pojedine katoličke crkve kojima je on nadređen, kako bi i one napravile nešto slično. Arhiv Katoličke crkve u Zagrebu sigurno spada među najzatvorenije.
      Mi vjerojatno, na temelju drugih arhiva ili izjava svjedoka, znamo puno toga što se nalazi u dokumentaciji koja je od 2. ožujka otvorena istraživačima, ali bit će zanimljivo saznati određene nijanse, što su papa Pio XII i njegovi suradnici zaista mislili u nekim konkretnim situacijama. Makar, revolucionarnih, spektakularnih otkrića neće biti. Vrlo je malo moguće da će ovi dokumenti otkriti da je rijeka tekla jednim sasvim drugim koritom nego što se to godinama vjerovalo.
      Za pretpostaviti je da se papa Franjo ne bi odlučio na ovakvu što kad bi iz toga moglo proizaći nešto uistinu štetno za Vatikan i uzdrmati samu Katoličku crkvu.
      – U tom se kontekstu onda može posumnjati da je netko u ovih šezdesetak godina nakon Pacellijeve smrti najdelikatnije dokumente već izlučio iz tog arhiva. Ne bi to bilo čudno, događa se to i u mnogim civilnim arhivima. Naravno, možda u ovom slučaju nije dirano ništa. Instituciji koja se poziva na Božju riječ valjda bi istina trebala biti najsvetija.
      Zašto je papa Pio XII toliko kontroverzan?
      – Zato što je bio papa u vrijeme Drugog svjetskog rata, kada je stradalo 60 milijuna ljudi, a on je do završetka svog pontifikata tvrdokorno provodio politike koje su bile norma u Vatikanu. Zadržao je srednjovjekovne obrasce ponašanja, titule, način oblačenja, protokole. Nadalje, njegova istočna politika faktično nije postojala, papa Pio XII i Crkva prepoznavali su isključivo katolike, dijaloga s pravoslavnima, kojeg je danas dio i proces kanonizacije kardinala Stepinca, nije bilo. Promijenilo se to tek s njegovim odlaskom, s Drugim vatikanskim koncilom. Papa takvog svjetonazora, koji je toliko zazirao od svega što se događalo u Sovjetskom savezu i marksizma generalno, ostao je više u strahu od Istoka, od komunizma, nego od Hitlerove Njemačke. I to je bio razlog njegove šutnje. Nisu bitni pojedinačni slučajevi spašavanja Židova, kakvih je bilo i kod Stepinca, nego je li crkvena institucija, poput civilnih vlasti nekih država, grmjela protiv svega što se zbivalo ili je čekala. Ta je šutnja bila prevelika.
      Nije li Pija XII ipak možda preteško nazivati Hitlerovim papom?
      – Možda jest, mogao bi se za njega naći neki blaži termin, premda je dio američkih povjesničara vrlo oštar prema Pacelliju. Ali, ponavljam, ne treba se koncentrirati samo na papu nego na čitavu instituciju u vrijeme kada je prosječno 20 tisuća ljudi dnevno stradalo. Moje je mišljenje da je ta institucija naprosto morala biti glasnija.
      Naročito zato što je bilo klerika koji su se ponašali posve suprotno poslanju za koje se tvrdi da oni inače imaju. Nadam se da ćemo iz otvorenog arhiva saznati nešto baš o ovim stvarima, je li u Vatikan netko dojavljivao o postupcima klerika o kojima govorim i kakve su bile papine reakcije na to. Recimo, Sveta Stolica nije odmah prekinula odnose s Kraljevinom Jugoslavijom i možemo pretpostaviti da je nuncij akreditiran kod njezine vlade u Londonu imao informacije o događajima na području NDH. Odjeci počinjenih zločina sigurno su došli do Svete Stolice i mogli su progovoriti. Čak i kad bi ih do ugrozilo, radili bi u skladu s dobrom koje bi Crkva trebala činiti.
      Što bi se to u ovom arhivu moglo pronaći, a ticalo bi se izravno Hrvatske?
      – Sarajevski Židov Haris Avdić Pejčić, koji je pobjegao od tamo za posljednjeg rata, studirao je kod mene, a u svom magistarskom radu analizirao je ponašanje Vatikana prema NDH, koju nisu priznali. Jedan od otvorenih izvora bile su mu vatikanske novine L’Osservatore Romano i u njima je od 1941. do 1945. broj vijesti o NDH i Nedićevoj Srbiji bio potpuno jednak. Izvještavali su o, primjerice, žetvi u Nedićevoj Srbiji, prenosili poruke jugoslavenskog kralja 1942. iz Kaira.
      Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija. Kad je riječ o Stepincu, on je po mnogo čemu bio klasičan vojnik pape Pacellija, što današnji hrvatski svećenici nisu papa Franji. Stepinac se ponašao u dlaku isto kao papa Pio XII.
      Pio XII primio je Antu Pavelića, iako Vatikan nije priznao NDH.
      – Primio ga je u privatnu posjetu i Pavelić je pokopan s krunicom koju mu je papa tada darovao. Svakako bi zanimljivo bilo znati o čemu s njih dvojica razgovarali. Pavelić nikad nije službeno posjetio Vatikan, makar je to nastojao. Logična mi je ta Pacellijeva opreznost.
      Kanonizacija Stepinca tretira se u Hrvatskoj kao jako važna stvar, bi li dokumenti o pontifikatu Pije XII mogli ubrzati ili još više usporiti, čak prekinuti zaj proces?
      – Moći ćemo, nadam se, vidjete što je Stepinac javljao u Vatikan i od koga je drugog papa još dobivao informacije o stanju u NDH. S tim u vezi, zanimljiva je uloga biskupa u Beogradu za vrijeme Drugog svjetskog rata, on je sigurno imao saznanja o događanjima u NDH, ona za Vatikan nisu mogla biti tajna. Ali, nešto dramatično novo o ulozi Stepincu u NDH nećemo doznati, mi o tome praktično sve znamo. Znamo u kakvim je odnosima on bio sa šefom te države i kako se ponašao ukupan katolički kler u NDH. Sam proces kanonizacije dio je istočne politike Vatikana, papa Franje, i nije hrvatska priča. Stepinac kao svetac nije pitanje odnosa Vatikana i Zagreba ili Katoličke crkve u Hrvatskoj nego odnosa Vatikana i ostatka kršćanskog svijeta, koji bi trebao imati sveca kojeg će kao svetog prihvaćati svi kršćani, kojeg će svi moći jednako cijeniti kao mučenika i svetu osobu. A ne samo jedan minijaturan segment Katoličke crkve. Stepinčeva kanonozacija nije povezana s povijesnim istraživanjima.
      No, ne slažem se s povjesničarima koji govore da je proces istraživanja Stepinčevog života, njegovih čuda, okončan, teško to može biti tako ako tek sada dobivamo na raspolaganje milijune stranice novih materijala o papi koji je bio kardinalov istovremenik. Ne vjerujem u Stepinčeva čuda koja je on navodno činio i ne fokusiram se na njegovu kanonizaciju, ali povjesničari će o njemu imati što za reći i za toliko godina koliko je do sada proteklo od njegove smrti.
      U pitanju je drukčiji tip procesa. Problem je hrvatske desnice da ne mogu pronaći nekomuniste koji su se borili protiv NDH, jer Stepinac to sigurno nije. Što se kanonizacije tiče, zadaća hrvatske Crkve, pa i hrvatske politike koja se u to petlja, bila bi objasniti u kojem se kontekstu ona odvija, što je istočna politika Vatikana, sama logika kršćanstva. O dijalogu s pravoslavnim i židovskim svijetom trebalo bi se razgovarati u Hrvatskoj, ali to nije lako ako vam je pogled sužen na ono što se vidi sa Sljemena.

      Izvor: Novi list, Foto: YouTube
    • Од Trifke,
      Passover Lamb could be Sacrificed on Temple Mount for first Time in 2,000 Years
      ENDTIMEHEADLINES.ORG OPINION (ETH) - Recently we reported on how there has been an increase in activity in regards to the push for what many are...  
    • Од Милан Ракић,
      Ploču sa natpisom na kamenom spomeniku partizanima poginulim u borbi sa bugarskim okupatorima u Drugom svetskom ratu u mestu Ljubiš u opštini Čajetina, koji je grupa entuzijasta nedavno obnovila, uništili su nepoznati vandali, objavio je danas meštanin Srećko Prentović.

      On je, u otvorenom pismu predsedniku opštine Čajetina Milanu Stamatoviću ukazao da je prinuđen da mu se po drugi put obraća povodom spomenika na Smiljanića brdu, jer ranije, kad ga je obavestio šta je potrebno još učiniti na tom memorijalu, niko se nije udostojio da ga kontaktira. Grupa meštana je dobrovoljnom akcijom i radom dovela spomenik u koliko-toliko pristojno stanje, i uputili su molbu za pomoć kako bi „spomenik ostao spomenik“, ali odgovor nije dobijen ni od Saveta mesne zajednice Ljubiš, ni od organa Opštine.

      „U međuvremenu je nad spomenikom izvršen vandalsko-huliganski čin od nepoznatog učinioca – izvađena je mermerna spomen ploča sa natpisom, i potom razbijena. Ovaj vandalizam ulazi u ozbiljnu fazu i ne može se više tolerisati“, upozorio je Prentović. On je ukazao da je to sramota za Ljubiš, opštinu Čajetina, „za antifašističku Srbiju, ako je još igde ima“.

      „Hrabro, nema šta! Kao i uvek što su hrabri bili da se iživljavaju nad nemoćnim i slabijim. Ponovo ste ih, već decenijama mrtve ubili? Svaka čast. Šta je sledeće? Likvidacija onih koji su spomenik želeli da obnove“, zapitao je Prentović.

      Spomenik posvećen partizanima stradalim 7. novembra 1943 godine u borbi sa Bugarima, do prošlog vikenda je bio zarastao u šiblje i zatrpan smećem, a onda je grupa meštana raskrčila okoliš i obnovila bojom slova na spomen ploči, koja je nekom „zasmetala“, iako je tu od 1951. godine.
       
      Vandali uništili spomenik partizanima
      WWW.DANAS.RS Ploču sa natpisom na kamenom spomeniku partizanima poginulim u borbi sa bugarskim okupatorima u Drugom svetskom ratu u mestu Ljubiš u opštini Čajetina, koji je grupa entuzijasta...  
    • Од Драгана Милошевић,
      Mladen Sekulović, odnosno Karl Malden, dobio je danas spomenik u Beogradu ispred Jugoslovenske kinoteke. 
       
      Na svečanom otvaranju obratio se i veliki glumac Majkl Daglas koji je poslao video poruku, izrazivši zahvalnost našoj zemlji. Video poruku poslale su i Maldenove ćerke koje su se takođe zahvalile na ukazanoj časti.
      - Pozdrav za Srbiju. Žao mi je što danas nisam u Beogradu. Mnogo mi je žao što danas ne mogu da odam počast mom dragom srpskom i američkom prijatelju, mom mentoru Mladenu Selukoviću. Ponosan sam što će dobiti ovaj divni spomenik u svojoj domovini. Imao sam privilegiju da radim četiri godine sa Karlom šest dana u nedelji i osam meseci. Karl i ja smo snimali 104 sata programa za TV. Sve sam naučio od njega. On je imao dve ćerke, ali ja sam bio njegov usvojeni sin. Nikada neću moći dovoljno da mu se zahvalim što me je naučio da slušam druge ljude, što je prava umetnost. Njegova radna etika bila je bez premca, a uz to bio je predivan čovek. U mislima sam s njegovom prelepom ženom Simonom, koja je i dalje sa nama. Pružam podršku svim njegovim srpskim prijateljima i mnogo vam hvala što odajete počast Karlu Maldenu, velikom, velikom čoveku - poručio je glumac u video poruci.
      Uvod u otkrivanje spomenika bila je promocija autobiografske knjige Mladena Sekulovića, "Kako sam uspeo". Knjiga je nedavno predstavljena na Sajmu knjiga i u Jugoslovenskoj kinoteci.
      Veliki prijatelj slavnog glumca Dan Tana je podvukao da je sa Maldenom sarađivao u snimanju filma Gorana Paskaljevića "Suton" iz 1982. godine, u kome se govori o životu emigranata.
      - Malden je bio ponosan na svoje poreklo i govorio je srpski jezik, kazao je Tana.
      Karl Malden je rođen u SAD 1912. kao Mladen Sekulović, a Oskara za najbolju sporednu ulogu je dobio za rolu u filmu "Tramvaj zvani želja".
      Maldenova karijera je trajala više od 60 godina, a umro je 2009. godine.
      Karl Malden je rođen 1912. godine u Čikagu od oca Petra Sekulovića, emigranta iz Bileće i majke Marije, češkog porekla.



      link

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...