Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 6 минута, ana čarnojević рече

mislite na Vladiku Nikolaja koji je nekad nesto rekao o Jevrejima? koji je bio u nacistickom logoru? koji je umro i od posledica boravka u logoru? koji je uticao da se dese demonstracije 27 marta  sa kojima smo oprali svoje lice pred Bogom?  na njega mislite? na pripadnika srpskog naroda koji je stradao zajedno sa Jevrjeima?

Ja sam našao ovo:

Његово рођено име је Никола. У младости је тешко оболео од дизентерије и заклео се да ће посветити свој живот Богу, ако преживи. Преживео је и замонашио се под именом Николај. Велимировић је школован на Западу и у младости је био велик заступник либералних идеја и екуменизма. Такође је примљен у свештенство и брзо је постао важна личност у Српској православној цркви, посебно у односима са Западом. У међуратном периоду постао је предводник православних богомољаца и окренуо се антиевропејству и конзервативизму. Оснивач је десничарске политичке идеологије светосавског национализма. Сматра се духовним инспиратором Љотићеве организације ЗБОР. Често је критикован због антисемитских ставова. Када су у Другом светском рату Немциокупирали Југославију, Велимировић је стављен у кућни притвор и на крају одведен у логор Дахау, где је провео три месеца пре него што су га Немци ослободили да би помогао у образовању обједињавању југословенских квислинга против надируће НОВЈ и Црвене армије. По завршетку рата, Велимировић је одлучио да се не врати у Југославију, у коју су на власт дошли комунисти. Уместо тога, 1946. емигрирао је у Америку, где је и остао до своје смрти 1956.

Централно место у Велимировићевим размишљањима чинила је критика хуманизма, европске цивилизације, материјалистичког духа и сл. О Европи је мислио као о великом злу којег се треба чувати, и презирао је њену културу, науку, прогрес. Епископ Николај је био дубоко очаран српском прошлошћу немањићког периода па је она, по њему, требало да буде парадигма нове српске стварности. Велимировић је снажно подржавао јединство свих православних цркава и упоставио је добре односе са англиканском и Америчком епископалном црквом. Уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, kopitar рече

Оснивач је десничарске политичке идеологије светосавског национализма.

Ово је пука интерпретација неких савремених аутора. 

 

пре 4 минута, kopitar рече

Немци ослободили да би помогао у образовању обједињавању југословенских квислинга против надируће НОВЈ и Црвене армије.

Како је обједињавао квислинге и које? 

 

У књизи "Кроз тамнички прозор" Николај јесте износио одређене ставове који би се могли подвести под антисемитизам. То је за осуду, али он се није посветио због тога што је све што је радио и говорио било непогрешиво већ зато што је доживљавао драматичне сусрете са живим Богом, што је свој траг оставило у "Молитвама на језеру". Николај није никада благосиљао Недићеву Србију нити посредно или непосредно доприносио холокаусту и кампањи геноцида. "Кроз тамнички прозор" је написао као заточеник и логораш, не као поглавар цркве у центру  квислиншке творевине. 

 

С друге стране, покрштавње Срба уз помоћ усташке Хрватске је било опредељење А. Степинца: 

 

Osim toga, koje su sporne točke iz Stepinčeve ratne biografije u Vatikanu se i bez Irineja dobro zna. Jedna od glavnih je prevođenje pravoslavaca na katoličku vjeroispovijest pod prijetnjom ustaškog noža. On se na sudu branio da je njegov jedini motiv bio spašavanje ljudi od ustaških pokolja, a optužba je kao dokaz drukčijih namjera priložila jedan njegov izvještaj papi Piju XII. iz godine 1943. (tada je već bilo očito da njemačka kola idu nizbrdo) u kojem kaže: ‘Mlada hrvatska država, rođena u strašnijim i težim prilikama nego bilo koja država kroz više vijekova, boreći se očajnički za svoj opstanak, pokazuje sa svim tim u svakoj prilici, da želi ostati vjerna svojim sjajnim katoličkim tradicijama i osigurati bolje i jasnije uvjete Katoličkoj crkvi u tom kutu kugle zemaljske. U protivnom, njenom propašću ili fatalnim smanjenjem – tisuće najboljih hrvatskih vjernika i svećenika žrtvovale bi dragovoljno i rado svoje živote da spriječe tu strahovitu mogućnost – ne bi bilo uništeno samo onih 240.000 prijelaznika sa srpskog pravoslavlja nego i čitavo katoličko pučanstvo tolikih teritorija sa svim svojim crkvama i svojim samostanima. Prema prirodnom poretku stvari, ako Bog ne bi učinio neko veliko čudo, napredak je katolicizma usko povezan s napretkom Hrvatske Države, njegov opstanak uz njezin opstanak, njegov spas uz njezin.’

Optužba je time dokazivala da je prevođenje s pravoslavlja na katoličanstvo bio interes zagrebačkog Kaptola i da je on na tom poslu kolaborirao s ustašama, odnosno Stepinac s Pavelićem. Branitelji, dr. Natko Katičić i dr. Ivo Politeo, tvrdili su da je riječ o krivotvorini. ‘Taj su izvještaj falsificirali ustaše’, rekao je ovom autoru i veliki kritičar Stepinca Zvonko Ivanković Vonta. Teza o ustaškom falsificiranju Stepinca i sad je aktualna u obrani njegove buduće svetosti. Jedini povjesničar od formata koji je krenuo u potragu za originalom bio je američki profesor rodom s Pelješca, dr. Jozo Tomašević. U svom kapitalnom djelu ‘Rat i revolucija u Jugoslaviji 1941 – 1945. Okupacija i kolaboracija’ on opisuje kako je punih devet godina tražio taj dokument. Prvo je od vatikanskog državnog tajnika molio uvid u prepisku između papinskog poslanika u Zagrebu, opata Marconea i Stepinca, koja se nalazi u vatikanskom arhivu. Odbijen je na uljudan način. Onda je u Zagrebu pitao nadbiskupa Šepera koliko je pravoslavaca prevedeno na katoličanstvo. ‘Više se ne sjećam broja’, odgovorio je Šeper. Zatim je ponovno posjetio Državno tajništvo u Vatikanu, gdje mu je rečeno da preda pismenu molbu. ‘Kad sam monsinjora koji me primio zamolio da mi iskreno kaže kakve su šanse da će mojoj molbi biti udovoljeno, iskreno mi je odgovorio da su ravne nuli’, piše Tomašević. Nakon toga obratio se još i novom zagrebačkom nadbiskupu Franji Kuhariću, a odgovorio mu je tajnik Biskupske konferencije, velečasni Nikola Soldo, kako o tome nemaju dokumentiranih podataka. Kad je već izgubio svaku nadu, odgovor je našao na neočekivanom mjestu, u britanskom Public Record Officeu u Londonu. Jozo Tomašević piše: ‘…našao sam britanske dokumente koji se odnose na Jugoslaviju u vrijeme Drugog svjetskog rata i koji definitivno pokazuju da je izvještaj nadbiskupa Stepinca Vatikanu iz svibnja 1943., koji je on pred sudom navodno poricao i koji je njegov branitelj okarakterizirao kao krivotvorinu, doista autentičan. 

 

https://www.portalnovosti.com/istina-o-stepincu 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Без ватиканских пара тешко да је овако нешто могло да се деси. Ово је само потврда да нови Израел нема много везе са јеврејском државом већ је и то масонски пројекат који се само крије иза библијске приче о обнови Израела

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Панарет рече

Kad je već izgubio svaku nadu, odgovor je našao na neočekivanom mjestu, u britanskom Public Record Officeu u Londonu. Jozo Tomašević piše: ‘…našao sam britanske dokumente koji se odnose na Jugoslaviju u vrijeme Drugog svjetskog rata i koji definitivno pokazuju da je izvještaj nadbiskupa Stepinca Vatikanu iz svibnja 1943., koji je on pred sudom navodno poricao i koji je njegov branitelj okarakterizirao kao krivotvorinu, doista autentičan

Ovom možemo ili ne moramo vjerovati na riječ, njegov iskaz nije dokaz.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, ana čarnojević рече

upravo...hvala sto ste sami sebe opovrgli. znaci ne stoji Vam to da je mogao da se zrtvuje za Jevreje ili za bilo koga, prosto fizicki nije mogao.

ostalo se moze interpretirati ovako ili onako. ali na bilo koji nacin porediti Stepinca i ep Nikolaja...pa niko Vam nece  pristati na razgovor o tome.

o 90im mozemo razgovarati, tu cemo se sloziti mnogo puta, ali ovo...jednostavno bolje Vam je da se o tome ne izjasnjavate ako mislite to sto mislite. 

O tome znam samo nešto sa vikipedije i nije mi namjera bila nešto dokazivati protiv Nikolaja samo sam želio navesti sličan primjer i kako lako možemo upasti u zamku.

Što se mene tiče obojica su sveti.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, ana čarnojević рече

pa gospon Kopitar ne mozemo navoditi slicne primere podacima sa vikipedije, slicnost tih primera ne postoji.

pa onda nista, kriterijumi za svetost su nam ocigledno drugaciji. 

za mene licno ovo u Jerusalimu nije bezobrazno nego monstruozno. vrlo tesko koristim teske reci ali ovde je primereno. tako se osecam povodom svega.

Kakve ti dokaze imaš protiv blaženog Stepinca da ti to u Jeruzalemu toliko smeta?

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, kopitar рече

Ovom možemo ili ne moramo vjerovati na riječ, njegov iskaz nije dokaz.

Ја сам за то да проверимо речи које је овај научник јавно изнео. Да онај ко има могућност приступи изворима које је навео Томашевић. Међутим, херметичка затвореност ватиканских и загребачких архива која траје 70 година, говори барем толико да поставање табли и канонизација представљају  нешто што би требало избећи.

 

Наравно, ово се може гледати и као чисто унутаркатолички процес, али онда је стварно лицемерно очекивати даљу укљученост СПЦ у екуменски дијлог, побољшавање односа са светском јеврејском заједницом, са деловима друштва и светске заједнице који се руководе хуманистичким начелима итд. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, kopitar рече

Ja sam našao ovo:

Брате, дискутовати са тобом о Николају је већа лудост него са Јеховим сведоком о Оваплоћењу...ја сам Николаја читао нешто више од пола деценије, и то у континуитету. О Николају има 3 тома само историјске грађе и небројно томова његовег духовног блага.

Знаш ли ти на шта личиш са тим небулозама - које пројављују једно ооооогромно незнање. Кад немамо појма о нечему, требамо бар да знамо да ништа о томе не знамо. Јустин Попвић се себе назвао "комарцом који треба да муца о орлу"...знаш шта си ти у "анализи" Николаја? Па нема рече...мислим, призови се памети.

Николај је својим речима "обарао" на колена енглеску властлу...памети се призови.

Николајева рече је привела више Срба Христу, савремених, него сви попови и владике. Николај васкрсава и Русију...Ткачов је рецимо "глсноговрник" Николаја. Степинац може само Томпсона и усташе да "васкрсне<" и мржњу. То су будалаштине незлаица и лицемеера...

И да ти цитирам мало Николаја:

"Увек су вукови клали јагањце, али увек је било више јагањаца него вукова"! Зврц! Чуј степинас сотонин синац...Хрвати су мученници лажи идентитеске у којој живе и прогањаће их у век векова, и једино што им остаје је: покајање и Истина, или мржња и све дубље тоњење у лаж. Жао ми их је. Поразмисли о вуковима и јагањцима. Жив био.

 

ПС

Многи Хрвати су тајно православни, а многии побожни Хрвати масовно читају Николаја кришом, никоме не говорећи тек у поверењу....један ми је то исповедио, диван човек, верник, католик.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, ana čarnojević рече

evo Panaret Vam je odgovorio, do dokaza se ne moze tako lako doci. slucajno?

ne znam sta sve zna nasa delegacija.

Pa nismo dobili taj izvještaj da bi imali dokaz, neznamo sigurno da li postoji ili ne.

Način na koji se obraća Stepinac papi ne odgovara onome što je pričao u propovjedima.

Da li je moguće da nemamo baš ni jedan dokaz koji upućuje da je Stepinac surađivao sa ustašama osim službeno a sa druge strane imamo puno dokaza u kojima je upozoravao na nacizam i osuđivao ustaške zločine.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 26 минута, Ćiriličar рече

Многи Хрвати су тајно православни, а многии побожни Хрвати масовно читају Николаја кришом, никоме не говорећи тек у поверењу....један ми је то исповедио, диван човек, верник, католик.

Misliš mnogi katolici su tajno pravoslavni, pa vrijedi i obrnuto jer Crkva je jedna.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

U priči o papi Franji, Stepincu i ‘Crkvi u Hrvata’ više je neuralgičnih točaka. Prvo, ma koliko Puljić ponavljao da je ‘Stepinac bio takav kritičar NDH, da možda ni Srbi nisu bili tako kritični prema poglavniku. I Stepinac je jadnik patio zbog toga’, to naprosto nije istina. Stepinčev odnos prema ustašama nije bio jednoznačan. Zagrebački je nadbiskup još 1944. primio odlikovanje od Pavelića i sve do travnja 1945. slavio mise zadušnice za NDH, čime je potpomagao legitimitet režima dugo nakon što je obaviješten o genocidu. Najkasnije u ljeto 1941. Stepinac doznaje za jezive ustaške pokolje, o čemu mu piše mostarski biskup Alojzije Mišić. Jasenovački župnik Jure Paršić Stepincu je 1943. rekao da je u tamošnjem logoru ubijeno najmanje 30 tisuća ljudi. Upitno je, eufemistički rečeno, predstavlja li takva osoba ikakav moralni uzor, a to što se masa ‘običnih’ vjernika poistovjećuje s njim i štuje ga, odvojeni je problem.

http://www.veritas.org.rs/portal-novosti-18-05-2019-papa-heretik/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Добро сте закували дискусију...

Смета ми што је плоча постављена у Улици Суза! Крајње несмотрено и дебилно!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, kopitar рече

Misliš mnogi katolici su tajno pravoslavni, pa vrijedi i obrnuto jer Crkva je jedna.

Ја говорим о Хрватима католицима. Црква јесте једна, Света, Саборна и Апостолска. Један епископ се погордио, одвојио у хтењу да буде "викарус фили", у Петрово име и "непогрешив" - то је за Цркву непознато и неприхватљиво и тај епископ, римски, је одвојен од Чаше. Међутим, то не значи да у тој одвојенох епархији римској нема благодати. Она сигурно није "једна Света, Саборна и Апосттолска", али по речима Флоровског, у њој делује "инертност Духа Светога"...чекајући покајање и евентуално присајидење поновно Телу Христовом - једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви Православној.

Римски епископ и његова паства би можда и хтела да прође кроз неку катарзу, али ствари су отипле предалеко да је и практично то скоро неизводљиво. Ипак што је људима немогуће Богу је могуће.

За западни свет, у злу раскола, добро је то да се католичанство одржало колико-толико, да се није сво "попротестантизовало"...има наде за неку даљу будуићност. И баш у контесту тога, кејс Степинац је фарса, а црква у Орвата млински камен о врату Ватикана.

ПС

Најбољег човека, и најлепшу душу у свом 2 деценије живљењу на Западу, коју сам срео - био је Хрват, католик. Знали смо на -10 стајати на улици и сатима расправљати о вери. Био је чиста душа, а мени је било жао због празнина у њему које су га бацале у недоумице. "Непогрепивост" папе коју није прихватао и др. Стидео сам се себе колико је бољи од мене као човек. И ја сам у његовој доброти гледао Христа, а не Хрвата, као што у злу и мржњи Хрвата неких гледам сатанизам који крвљу мученика прља Христову икону у њима - и жао ми их је.

Под два: Никоај је толико дубок и широк, да они који су прочитали и враћају се његовом делу (треба добра деценија) само могу да се више и више чуде "распеваној Лири Духа Светога" - Степинац је фарса и камен спотицања и Хрватима и Ватиокану, једна духовна нула. Не кажем да је злочинац, али једна нула духовна и хришћанска.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 минута, Ćiriličar рече

Ја говорим о Хрватима католицима. Црква јесте једна, Света, Саборна и Апостолска. Један епископ се погордио, одвојио у хтењу да буде "викарус фили", у Петрово име и "непогрешив" - то је за Цркву непознато и неприхватљиво и тај епископ, римски, је одвојен од Чаше. Међутим, то не значи да у тој одвојенох епархији римској нема благодати. Она сигурно није "једна Света, Саборна и Апосттолска", али по речима Флоровског, у њој делује "инертност Духа Светога"...чекајући покајање и евентуално присајидење поновно Телу Христовом - једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви Православној.

Римски епископ и његова паства би можда и хтела да прође кроз неку катарзу, али ствари су отипле предалеко да је и практично то скоро неизводљиво. Ипак што је људима немогуће Богу је могуће.

За западни свет, у злу раскола, добро је то да се католичанство одржало колико-толико, да се није сво "попротестантизовало"...има наде за неку даљу будуићност. И баш у контесту тога, кејс Степинац је фарса, а Црква у Орвата млински камен о врату Ватикана.

Nema tu nikakve poslovične milosti DS jer Crkva ili jeste ili nije.

Ako postoji neprekinuto apostolsko nasljeđe onda su ti i valjani sakramenti i punina DS(Duha Svetoga).

" Crkva u Hrvata" ima određeni problema sa nacionalizmom koje će se morati korigirati u univerzalnost katoličkog kršćanstva i to se upravo provodi smjenom biskupa.

Ali nije ni situacija kod Srba puno bolja samo što nema nikoga u pravoslavlju koji može pozvati na odgovornost a trenutno su i puno veći problemi od ovog etnofilitizma u SPC.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, kopitar рече

Ako postoji neprekinuto apostolsko nasljeđe onda su ti i valjani sakramenti i punina DS(Duha Svetoga).

To није православно учење. Наше схватање тајни другачије, није механичко. Уколико нема православне вере, свете тајне не могу деловати. 

Зато је код нас тајна свештенства нешто што се не добија у посед, свештеник може бити рашчињен и враћен у ред лаика, а и света тајна брака није неразрешива. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      TVRTKO JAKOVINA: Stepinac je bio klasičan vojnik Pia XII što današnji hrvatski biskupi nisu papi Franji
        ShareTweetGoogle++ Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija
      Od prije dva tjedna, istraživači zainteresirani za pontifikat pape Pija XII imaju u vatikanskom Apostolskom arhivu pristup dokumentima vezanim za to razdoblje između 1939. i 1958. Papa Franjo prošle godine je, u skladu sa svojim stavom još iz vremena kada je bio nadbiskup Buenos Airesa, donio odluku o otvaranju arhiva o njegovom prethodniku, kojem se zamjera što nije reagirao na holokaust i općenito izostanak osude njemačkog nacističkog režima.
      Ta je pasivnost Eugeniju Pacelliju priskrbila čak i naziv Hitlerov papa. Stoga nije iznenađenje da su povjesničari, koji su se od listopada mogli prijavljivati, popunili već sve termine u arhivu do srpnja ove godine. Ti su dokumenti, zbog toga što se pontifikat Pije XII preklapao i s četverogodišnjim trajanjem NDH, zanimljivi i Hrvatima.
      Povjesničar Tvrtko Jakovina procjenjuje da se među njima neće pronaći ništa prekretničkog karaktera, ali svejedno važnom smatra odluku pape Franje.
      Prevelika šutnja
      – On je tu dokumentaciju učinio dostupnom i prije nego što je prošlo 70 godina od Pacellijeve smrti, imajući pretpostavljam na umu veliki interes javnosti, i taj je njegov potez važan za komunikaciju Vatikana sa svijetom, židovsku zajednicu i za znanstvenike. To je nesumnjivo dobra stvar, a još bi bolje bilo kad bi ovaj papu slijedile i pojedine katoličke crkve kojima je on nadređen, kako bi i one napravile nešto slično. Arhiv Katoličke crkve u Zagrebu sigurno spada među najzatvorenije.
      Mi vjerojatno, na temelju drugih arhiva ili izjava svjedoka, znamo puno toga što se nalazi u dokumentaciji koja je od 2. ožujka otvorena istraživačima, ali bit će zanimljivo saznati određene nijanse, što su papa Pio XII i njegovi suradnici zaista mislili u nekim konkretnim situacijama. Makar, revolucionarnih, spektakularnih otkrića neće biti. Vrlo je malo moguće da će ovi dokumenti otkriti da je rijeka tekla jednim sasvim drugim koritom nego što se to godinama vjerovalo.
      Za pretpostaviti je da se papa Franjo ne bi odlučio na ovakvu što kad bi iz toga moglo proizaći nešto uistinu štetno za Vatikan i uzdrmati samu Katoličku crkvu.
      – U tom se kontekstu onda može posumnjati da je netko u ovih šezdesetak godina nakon Pacellijeve smrti najdelikatnije dokumente već izlučio iz tog arhiva. Ne bi to bilo čudno, događa se to i u mnogim civilnim arhivima. Naravno, možda u ovom slučaju nije dirano ništa. Instituciji koja se poziva na Božju riječ valjda bi istina trebala biti najsvetija.
      Zašto je papa Pio XII toliko kontroverzan?
      – Zato što je bio papa u vrijeme Drugog svjetskog rata, kada je stradalo 60 milijuna ljudi, a on je do završetka svog pontifikata tvrdokorno provodio politike koje su bile norma u Vatikanu. Zadržao je srednjovjekovne obrasce ponašanja, titule, način oblačenja, protokole. Nadalje, njegova istočna politika faktično nije postojala, papa Pio XII i Crkva prepoznavali su isključivo katolike, dijaloga s pravoslavnima, kojeg je danas dio i proces kanonizacije kardinala Stepinca, nije bilo. Promijenilo se to tek s njegovim odlaskom, s Drugim vatikanskim koncilom. Papa takvog svjetonazora, koji je toliko zazirao od svega što se događalo u Sovjetskom savezu i marksizma generalno, ostao je više u strahu od Istoka, od komunizma, nego od Hitlerove Njemačke. I to je bio razlog njegove šutnje. Nisu bitni pojedinačni slučajevi spašavanja Židova, kakvih je bilo i kod Stepinca, nego je li crkvena institucija, poput civilnih vlasti nekih država, grmjela protiv svega što se zbivalo ili je čekala. Ta je šutnja bila prevelika.
      Nije li Pija XII ipak možda preteško nazivati Hitlerovim papom?
      – Možda jest, mogao bi se za njega naći neki blaži termin, premda je dio američkih povjesničara vrlo oštar prema Pacelliju. Ali, ponavljam, ne treba se koncentrirati samo na papu nego na čitavu instituciju u vrijeme kada je prosječno 20 tisuća ljudi dnevno stradalo. Moje je mišljenje da je ta institucija naprosto morala biti glasnija.
      Naročito zato što je bilo klerika koji su se ponašali posve suprotno poslanju za koje se tvrdi da oni inače imaju. Nadam se da ćemo iz otvorenog arhiva saznati nešto baš o ovim stvarima, je li u Vatikan netko dojavljivao o postupcima klerika o kojima govorim i kakve su bile papine reakcije na to. Recimo, Sveta Stolica nije odmah prekinula odnose s Kraljevinom Jugoslavijom i možemo pretpostaviti da je nuncij akreditiran kod njezine vlade u Londonu imao informacije o događajima na području NDH. Odjeci počinjenih zločina sigurno su došli do Svete Stolice i mogli su progovoriti. Čak i kad bi ih do ugrozilo, radili bi u skladu s dobrom koje bi Crkva trebala činiti.
      Što bi se to u ovom arhivu moglo pronaći, a ticalo bi se izravno Hrvatske?
      – Sarajevski Židov Haris Avdić Pejčić, koji je pobjegao od tamo za posljednjeg rata, studirao je kod mene, a u svom magistarskom radu analizirao je ponašanje Vatikana prema NDH, koju nisu priznali. Jedan od otvorenih izvora bile su mu vatikanske novine L’Osservatore Romano i u njima je od 1941. do 1945. broj vijesti o NDH i Nedićevoj Srbiji bio potpuno jednak. Izvještavali su o, primjerice, žetvi u Nedićevoj Srbiji, prenosili poruke jugoslavenskog kralja 1942. iz Kaira.
      Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija. Kad je riječ o Stepincu, on je po mnogo čemu bio klasičan vojnik pape Pacellija, što današnji hrvatski svećenici nisu papa Franji. Stepinac se ponašao u dlaku isto kao papa Pio XII.
      Pio XII primio je Antu Pavelića, iako Vatikan nije priznao NDH.
      – Primio ga je u privatnu posjetu i Pavelić je pokopan s krunicom koju mu je papa tada darovao. Svakako bi zanimljivo bilo znati o čemu s njih dvojica razgovarali. Pavelić nikad nije službeno posjetio Vatikan, makar je to nastojao. Logična mi je ta Pacellijeva opreznost.
      Kanonizacija Stepinca tretira se u Hrvatskoj kao jako važna stvar, bi li dokumenti o pontifikatu Pije XII mogli ubrzati ili još više usporiti, čak prekinuti zaj proces?
      – Moći ćemo, nadam se, vidjete što je Stepinac javljao u Vatikan i od koga je drugog papa još dobivao informacije o stanju u NDH. S tim u vezi, zanimljiva je uloga biskupa u Beogradu za vrijeme Drugog svjetskog rata, on je sigurno imao saznanja o događanjima u NDH, ona za Vatikan nisu mogla biti tajna. Ali, nešto dramatično novo o ulozi Stepincu u NDH nećemo doznati, mi o tome praktično sve znamo. Znamo u kakvim je odnosima on bio sa šefom te države i kako se ponašao ukupan katolički kler u NDH. Sam proces kanonizacije dio je istočne politike Vatikana, papa Franje, i nije hrvatska priča. Stepinac kao svetac nije pitanje odnosa Vatikana i Zagreba ili Katoličke crkve u Hrvatskoj nego odnosa Vatikana i ostatka kršćanskog svijeta, koji bi trebao imati sveca kojeg će kao svetog prihvaćati svi kršćani, kojeg će svi moći jednako cijeniti kao mučenika i svetu osobu. A ne samo jedan minijaturan segment Katoličke crkve. Stepinčeva kanonozacija nije povezana s povijesnim istraživanjima.
      No, ne slažem se s povjesničarima koji govore da je proces istraživanja Stepinčevog života, njegovih čuda, okončan, teško to može biti tako ako tek sada dobivamo na raspolaganje milijune stranice novih materijala o papi koji je bio kardinalov istovremenik. Ne vjerujem u Stepinčeva čuda koja je on navodno činio i ne fokusiram se na njegovu kanonizaciju, ali povjesničari će o njemu imati što za reći i za toliko godina koliko je do sada proteklo od njegove smrti.
      U pitanju je drukčiji tip procesa. Problem je hrvatske desnice da ne mogu pronaći nekomuniste koji su se borili protiv NDH, jer Stepinac to sigurno nije. Što se kanonizacije tiče, zadaća hrvatske Crkve, pa i hrvatske politike koja se u to petlja, bila bi objasniti u kojem se kontekstu ona odvija, što je istočna politika Vatikana, sama logika kršćanstva. O dijalogu s pravoslavnim i židovskim svijetom trebalo bi se razgovarati u Hrvatskoj, ali to nije lako ako vam je pogled sužen na ono što se vidi sa Sljemena.

      Izvor: Novi list, Foto: YouTube
    • Од Trifke,
      Passover Lamb could be Sacrificed on Temple Mount for first Time in 2,000 Years
      ENDTIMEHEADLINES.ORG OPINION (ETH) - Recently we reported on how there has been an increase in activity in regards to the push for what many are...  
    • Од Милан Ракић,
      Ploču sa natpisom na kamenom spomeniku partizanima poginulim u borbi sa bugarskim okupatorima u Drugom svetskom ratu u mestu Ljubiš u opštini Čajetina, koji je grupa entuzijasta nedavno obnovila, uništili su nepoznati vandali, objavio je danas meštanin Srećko Prentović.

      On je, u otvorenom pismu predsedniku opštine Čajetina Milanu Stamatoviću ukazao da je prinuđen da mu se po drugi put obraća povodom spomenika na Smiljanića brdu, jer ranije, kad ga je obavestio šta je potrebno još učiniti na tom memorijalu, niko se nije udostojio da ga kontaktira. Grupa meštana je dobrovoljnom akcijom i radom dovela spomenik u koliko-toliko pristojno stanje, i uputili su molbu za pomoć kako bi „spomenik ostao spomenik“, ali odgovor nije dobijen ni od Saveta mesne zajednice Ljubiš, ni od organa Opštine.

      „U međuvremenu je nad spomenikom izvršen vandalsko-huliganski čin od nepoznatog učinioca – izvađena je mermerna spomen ploča sa natpisom, i potom razbijena. Ovaj vandalizam ulazi u ozbiljnu fazu i ne može se više tolerisati“, upozorio je Prentović. On je ukazao da je to sramota za Ljubiš, opštinu Čajetina, „za antifašističku Srbiju, ako je još igde ima“.

      „Hrabro, nema šta! Kao i uvek što su hrabri bili da se iživljavaju nad nemoćnim i slabijim. Ponovo ste ih, već decenijama mrtve ubili? Svaka čast. Šta je sledeće? Likvidacija onih koji su spomenik želeli da obnove“, zapitao je Prentović.

      Spomenik posvećen partizanima stradalim 7. novembra 1943 godine u borbi sa Bugarima, do prošlog vikenda je bio zarastao u šiblje i zatrpan smećem, a onda je grupa meštana raskrčila okoliš i obnovila bojom slova na spomen ploči, koja je nekom „zasmetala“, iako je tu od 1951. godine.
       
      Vandali uništili spomenik partizanima
      WWW.DANAS.RS Ploču sa natpisom na kamenom spomeniku partizanima poginulim u borbi sa bugarskim okupatorima u Drugom svetskom ratu u mestu Ljubiš u opštini Čajetina, koji je grupa entuzijasta...  
    • Од Драгана Милошевић,
      Mladen Sekulović, odnosno Karl Malden, dobio je danas spomenik u Beogradu ispred Jugoslovenske kinoteke. 
       
      Na svečanom otvaranju obratio se i veliki glumac Majkl Daglas koji je poslao video poruku, izrazivši zahvalnost našoj zemlji. Video poruku poslale su i Maldenove ćerke koje su se takođe zahvalile na ukazanoj časti.
      - Pozdrav za Srbiju. Žao mi je što danas nisam u Beogradu. Mnogo mi je žao što danas ne mogu da odam počast mom dragom srpskom i američkom prijatelju, mom mentoru Mladenu Selukoviću. Ponosan sam što će dobiti ovaj divni spomenik u svojoj domovini. Imao sam privilegiju da radim četiri godine sa Karlom šest dana u nedelji i osam meseci. Karl i ja smo snimali 104 sata programa za TV. Sve sam naučio od njega. On je imao dve ćerke, ali ja sam bio njegov usvojeni sin. Nikada neću moći dovoljno da mu se zahvalim što me je naučio da slušam druge ljude, što je prava umetnost. Njegova radna etika bila je bez premca, a uz to bio je predivan čovek. U mislima sam s njegovom prelepom ženom Simonom, koja je i dalje sa nama. Pružam podršku svim njegovim srpskim prijateljima i mnogo vam hvala što odajete počast Karlu Maldenu, velikom, velikom čoveku - poručio je glumac u video poruci.
      Uvod u otkrivanje spomenika bila je promocija autobiografske knjige Mladena Sekulovića, "Kako sam uspeo". Knjiga je nedavno predstavljena na Sajmu knjiga i u Jugoslovenskoj kinoteci.
      Veliki prijatelj slavnog glumca Dan Tana je podvukao da je sa Maldenom sarađivao u snimanju filma Gorana Paskaljevića "Suton" iz 1982. godine, u kome se govori o životu emigranata.
      - Malden je bio ponosan na svoje poreklo i govorio je srpski jezik, kazao je Tana.
      Karl Malden je rođen u SAD 1912. kao Mladen Sekulović, a Oskara za najbolju sporednu ulogu je dobio za rolu u filmu "Tramvaj zvani želja".
      Maldenova karijera je trajala više od 60 godina, a umro je 2009. godine.
      Karl Malden je rođen 1912. godine u Čikagu od oca Petra Sekulovića, emigranta iz Bileće i majke Marije, češkog porekla.



      link

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...