Jump to content

Recommended Posts

Један од занимљивих одељака у Августиновом De ptaedestinatio sanctorum (О предодређењу светих), је и ово где говорећи о главној теми овог дела - односу људске воље и Божје благодати - говори и људској моћи да чини лоша/зла дела. Тумачећи речи апостола Павла - "По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради" (Рим 11, 28), Августин говори следеће:

"Quid est: Secundum Evangelium quidem inimici propter vos, nisi quod eorum inimicitia qua occiderunt Christum, Evangelio, sicut videmus, sine dubitatione profecit? Et hoc ostendit ex Dei dispositione venisse, qui bene uti novit etiam malis: non ut ei prosint vasa irae, sed ut ipso illis bene utente, prosint vasis misericordiae. Quid enim apertius dici potuit, quam id quod dictum est: Secundum Evangelium quidem inimici propter vos? Est ergo in malorum potestate peccare: ut autem peccando hoc vel hoc illa malitia faciant, non est in eorum potestate, sed Dei dividentis tenebras et ordinantis eas: ut hinc etiam quod faciunt contra voluntatem Dei, non impleatur nisi voluntas Dei."

(Мој сирови превод):

"Шта је смисао (реченог): По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради, ако није то да је њихово непријатељство, којим су Христа усмртили, без сумње, како ми видимо, дало предност јеванђељу? И показује да ово долази по Божијем одређењу, који зна како да учини добро чак и од злоделâ; не тако што би му били на корист сасуди гнева, већ што би они сами, тако што би их Он на добро употребио, послужили сасудима милости. Јер шта се јасније могло рећи, од онога што је речено: По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради? Дакле, грешити је у власти злих; али да у сагрешењу чине ово или оно зло, није у њиховој већ у Божјој власти, који раздељује тмине и уређује их; тако да чак и када нешто чине противно вољи Божјој, то се не испуњава без воље Божје."

Хоће да каже да Бог чак и људска зла дела може да искористи за неко крајње добро - то је, по његовом тумачењу, смисао горњих речи апостола Павла. Но оно што је даље овде занимљиво је однос човекове и Божје власти/воље. Видимо да Августин јасно каже да је "грешити у власти злих". То значи да се моћ да се нешто учини налази у власти човека. Дакле, не треба Божји наступ схватити тако да човек бива потпуно пасиван, у онтолошком смилу - да Бог заправо, својом вољом/благодаћу је тај који једини чини. Ово је важно истаћи јер Августин има у овом свом делу таквих конструкција које могу врло лако да одведу таквом закључку. На пример, у односу Божје благодати и људског делања Августин даје место темеља Божјој благодати и каже да Бог "facit ut faciant" (чини да чине). Ово на први поглед води детерминистичком закључку односа Божје благодати и човекове воље. Међутим, у овом одељку који сам навео видимо детаљније и јасније шта Августин жели да каже. Човек има власт да чини, али са друге стране ништа се не може десити без, како Августин каже, Божје воље. Другим речима, Бог не детерминише човека (иако овде звуче помало језиво речи да Бог "раздељује тмине и уређује их"), већ пристаје, допушта да човек учини и конкретно зло дело (дакле, Бог га не спречава иако то може да учини), ради свог дубљег промисла - то јест, ради неког будућег добра. Егзегетска поента у свему овоме је да Божје дејство не приморава човека (не детерминише га) да било шта чини. Да пластичније приближим - човек и Бог су овде као две слободне личности, али прва је слаба а друга је свемоћна и ова друга каже: Не присиљавам те да ишта чиниш, али нећеш ни моћи да учиниш било шта ако ја не допустим.

П.С.

Да овоме, поређења ради, додам тумачење Тајне Христове Светог Максима Исповедника. Познато је да је Максим говорио "и да човек није сагрешио, опет би се Христос јавио". Другим речима, у остварењу Тајне Христа, Бог је свој крајњи промисао прилагодио човековој слободној вољи и на њој заснованим делима. Човек је пао и Тајна Христова се догодила у једној димензији зла, страдања и смрти. Али Бог није одустао од свог циља. Он је и ту димензију пада и страдања употребио за остварење онога што је његова коначна воља - да се све створено сједини у Христу. Мислим да у овом правцу треба разумети и Светог Августина.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Није нимало једноставно питање предестинације (=одређења унапред) и знам да су наши православни теолози јако критични по овом питању, али погледајте шта се каже у Делима апостолским, којим Августин поткрепљује своје горње тумачење: "Господе, ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима. Ти си устима Давида, слуге својега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари? Устадоше цареви земаљски и кнезови сабраше се заједно на Господа и на Помазаника (Христа) његовог. Јер се заиста сабраше у овоме граду на Светога Сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат са незнабошцима и с племенима Израиљевим. Да учине оно што рука твоја и савет твој унапред одреди (praedestonavit) да буде" (Дап 4, 24-28).

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Дакле, невоље су се догодиле по свом унапред одређењу (предестинацији), које су акт Божје воље и савета Свете Тројице. Не та дела као таква - већ да би се остварило оно што је крајњи Божји циљ. Проверавао сам и грчки и латински превод. Доиста пише: προώρισεν γενέσθαι - у Вулгати стоји: decreverunt fieri (одлучио/одредио да буде). Међутм, Августин овде очито не користи Јеронимов превод, јер он цитира као: praedestinavit fieri (унапред одредио/предодредио да буде). Нема неке разлике у смислу ова два латинска превода, али мислим да је превод који користи Августин прецизнији, то јест потпуно је идентичан грчком изворнику у лингвистичком смислу. Наиме, латински глагол praedestino еквивалентан је грчком προοριζω - унапред одредити, предодредити.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тако да је неки мој закључак следећи: Августиново учење о предестинацији/предодређењу није нека његова философија, већ библијска егзегеза. Зато, наш суд о овом учењу не може да се сведе (само) на философско-теолошку критику Августина. Ми најпре морамо да видимо шта ћемо са очигледним појмом предестинације у библијским текстовима (како да их растумачимо). Августин је управо то и радио - тумачио је Библију, није философирао.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мени се чини да у текстовима св.Максима Исповедника има елемената везаних за ово питање. Конкретно, док Максим наводи и објашњава појам логоса бића и твари, он у томе види спектар могућности, а не детерминисане ствари. Као да Бог ,,унапред види" све могуће исходе, што би ми данас рекли за квантни мултиверзум, али конкретан исход није одређен у мери да га дефинишемо предестинацијом, него је сваки догађај непосредно остварење воље Божије, тако да увек буде у ходу са историјом и слободом човековом.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milan Nikolic А шта кажеш на Дела апостолска, где пише:

 

Цитат

ер се заиста сабраше у овоме граду на Светога Сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат са незнабошцима и с племенима Израиљевим. Да учине оно што рука твоја и савет твој унапред одреди  да буде.

Није баш тако једноставно. Можда је најлакше рећи да је нама, који постојимо (и схватамо) у димензији простор-време, однос Божијег предзнања и предодређења и наше слободе несхватљив. Јер, како да схватиш да човек слободно врши неко дело, ако се каже да је то дело рука и савет Божји унапред одредио да буде? Пази - одредио да буде, а не просто знао да ће се десити. Једини начин је онај који сам навео на почетку, тумачећи Августина - наша је моћ/власт да чинимо, али Бог може да нешто допусти а нешто да не допусти да се деси. Допуштајући да се десе и нека рђава људска дела, он долази до циља који је по његовој вољи. Наравно, ово објашњење је далеко од савршеног. Бојим се да савршено објашњење не постоји. Све то лепо звучи што ти кажеш - тај ход Божје и људске воље кроз историју. Али, понављам, ако библијско откривење сматрамо за темељ свог промишљања, шта ћемо онда када тамо пише: рука и савет Божји унапред одреди да нешто буде.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево, неко је у статусу поставио цитат, који, чини ми се, размишља у сличном правцу:

Цитат

"Не како ти хоћеш, него како Бог да." Преподобни Серафим Вирицки 

А има и она наша народна пословица:

Цитат

Човек снује, Господ одлучује.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

edit: Ово је одговор на другу горњу поруку.

Најлакше је тако поједноставити, без дубљих објашњења, ако их има. Све зависи од наше принуђености изазовима у Цркви, да ли ћемо морати доћи до дубљих објашњења.

Зар није све већ одређено шта може да се деси. Нешто од тога је извесније да се деси, када имамо за циљ успостављање Царства Божијег.

Мени је угодније да постоје неизвесни исходи, али све што се деси води ка поменутом циљу. Као низ левак. Шта ће се све догодити током сливања зависи од слободе сваког, али један је циљ и завршетак.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 32 минута, Milan Nikolic рече

Мени је угодније да постоје неизвесни исходи, али све што се деси води ка поменутом циљу. Као низ левак. Шта ће се све догодити током сливања зависи од слободе сваког, али један је циљ и завршетак.

Опет, кажем ти, немам ништа против тог размишљања. Многи тако и размишљају. Ја само питам - шта ћемо са оним што пише у Новом завету? Врло јасно пише.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dobra tema, slazem se sa objasnjenjem Ace oko sv.Avgustina i predestinacije, koliko sam ja nesto malo cito' njega i razumeo, ipak je ostavljao i na slobodnu volju coveka iako Bog sve zna unapred, ne bi ni valjalo da se prenaglasava ili nasa slobodna volja ili neko Bozije delovanje prema nama kao da smo neki roboti :i6d1r8:.... neka simfonija coveka i Bozije blagodati, tako mi deluje najrealnije stanje stvari, ne moze ni covek sam bez Boga, ali i Bozija pomoc silazi na svakog coveka na razne nacine..... tako nekako...0512_music

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Bokisd рече

Dobra tema, slazem se sa objasnjenjem Ace oko sv.Avgustina i predestinacije, koliko sam ja nesto malo cito' njega i razumeo, ipak je ostavljao i na slobodnu volju coveka iako Bog sve zna unapred, ne bi ni valjalo da se prenaglasava ili nasa slobodna volja ili neko Bozije delovanje prema nama kao da smo neki roboti :i6d1r8:.... neka simfonija coveka i Bozije blagodati, tako mi deluje najrealnije stanje stvari, ne moze ni covek sam bez Boga, ali i Bozija pomoc silazi na svakog coveka na razne nacine..... tako nekako...0512_music

Знаш шта је ту проблем? Што се у однос доводе два потпуно различита бића - Бог који обитава у вечности и за којег нема демензије простор-време и човек, који постоји и мисли у димензији простор-време. Рећи да слобода представља неизвесност и за самог Бога значило би спуштати Бога у раван временитог постојања. Опет, са друге стране, јако је тешко појмити како смо то слободни ако је Бог, како пише у Новом завету, руком својом и саветом својим (савет Свете Тројице) унапред одреди да нешто буде - па чак и то, на пример, да Пилат суди Христу.

Намеравам да преведем тих неколико кључних списа Светог Августина који говоре о овој тему (то су антипелагијански списи), па да онда одрадим једну детаљну анализу његовог тумачења ове тешке теме. И он је ту изгледа, временом, мало отврднуо ставове. Ово дело, De praedestinatio sanctorum, писао је 428/429 године. Дакле, на самом крају свог живота (упокојио се 430. године). И у овом делу је "најтврђи" по питању људске слободе. На први утисак, све је свалио на Бпжју благодат. Док је у ранијим делима, која планирам да преведем, као што је De gratia et libero arbitrio (О благодати и слободи одлучивања, написано 418. године) оставио, барем по ономе што сам до сада читап, више простора људској слободи. Биће занимљиво извршити анализу Августинових ставова у тих неколико списа на тему односа Божје благодати и људске слободе, који су писани у периоду 418-429 године. Постоје мишљења, да је остарели Августин, како се ближио крају овоземаљског живота, све више уносио неку дозу антрополошког песимизма и све је мање био философ, а све више библијски егзегета. Са овим другим се слажем, а оном првом.... видећу какав ћу утисак стећи када окончам ово што планирам, ако Бог да.

Све у свему, Свети Августин је један предиван и предубок и могао бих слободно рећи, за нас православне теологе, неистражени рудник. Ми тек треба да се бавимо њиме.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Једно питање за госн Милојкова:

Повезаност Августина и Калвинизма-Сличности и разлике?

 

Мало да помогнем.

На овом линку Калвинисти износе разлику између свог учења и од њих отцепљених Арминијанаца. Кључна је ствар погледа на предестинацију.

Калвинисти се наравно не одричу изворног калвиновог виђења.

https://www.gotquestions.org/Srpski/Kalvinizam-Arminijanizam.html

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Жељко рече

Једно питање за госн Милојкова:

Повезаност Августина и Калвинизма-Сличности и разлике?

Калвинизам је једна рецепција Августина - у добром делу потпуно промашена. Калвинизам је тај који је Божју багодат учинио неприкосновеном. Нажалост, често се та њихова рецепција представља као сам Августин. Морамо се дохватити извора (самих отачких текстова) и одважити се за своју рецепцију. Августин тешко да говори онако како га је Калинизам интерпретирао.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Александар Милојков рече

Калвинизам је једна рецепција Августина - у добром делу потпуно промашена. Калвинизам је тај који је Божју багодат учинио неприкосновеном. Нажалост, често се та њихова рецепција представља као сам Августин. Морамо се дохватити извора (самих отачких текстова) и одважити се за своју рецепцију. Августин тешко да говори онако како га је Калинизам интерпретирао.

Види, био бих ти захвалан за подробнији одговор. Не мора сад и одмах, ако ухватиш времена у току наредних дана.

Питање је битно не само као разрешење теолошких недоумица, него и онога што се данас у Србији популарише као "Протестантска радна етика", надам се да разумеш

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da, mislim da treba to pojasniti oko sv.Avgustina i predestinacije, bice sigurno zanimljivo ako budes preveo ta njegova dela, i odradis analizu i komentar........ koliko znam mnogi ga pogresno interpetiraju, znam za onu njegovu knjigu dijaloga O slobodi volje -  De libero arbitrio.....  https://www.scribd.com/doc/145974615/Aurelije-Augustin-o-Slobodi-Volje........nesto sam malo citao i zanimljivo je, kada je to delo nastalo, mozda i u njemu ima nekih odgovora u vezi teme.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Овогодишњи Патрон Епархије бачке, Чудо светог архангела Михаила у Хони (Колоси), биће прослављен у четвртак, 19. септембра 2019. године, у храму Вазнесења Господњег у Врбасу. Света архијерејска Литургија ће бити служена са почетком у 9 часова, док ће културно-уметнички програм почети у подне.     Од 1971. године верни народ Епархије бачке прославља свога заступника пред Богом – светог архангела Михаила.   На овај дан молитвено се сећамо догађаја који се збио у фригијском граду Колоси, недалеко од Јерапоља, где је постојао храм посвећен светом архангелу Михаилу. Поред наведеног храма налазио се извор лековите воде. Овај храм саградио је становник града Лаодикије, и то у знак захвалности Богу и светом архангелу Михаилу за излечење његове неме ћерке. Архангел Михаило, јавивши се у сну оцу девојке која је била нема од свог рођења и која још није била просветљена светим Крштењем, открио му је да ће његова ћерка проговорити када попије воде са овога извора. И догодило се чудо – девојка је код извора заиста исцељена и почела је да говори. Након овог догађаја крстили су се отац, ћерка и целокупна њихова породица, а ревношћу благодарног оца подигнута је црква у част светог архангела Михаила.    Не само хришћани већ и незнабошци су почели да долазе на извор тражећи ту лека разним болестима. Тако су многи од њих, добивши исцељење, примали веру у Христа и крштавали се. У овом храму, шездесет година ревносно је служио један свештеник по имену Архип. Проповедајући Христа, не само речима већ и примером свог богоугодног живота, привео је многе пагане вери. У свом гневу на хришћане уопште – а посебно на свештеника Архипа који се никада није удаљавао од храма и био је узорни Христов слуга – пагани су одлучили да униште храм и погубе Архипа. Да би то извршили спојили су две планинске реке у једно корито и усмерили њен ток на храм. Видевши ову велику опасност свети Архип се усрдно молио архангелу Михаилу да спасе храм од пропасти. На његову молитву, архангел Михаило се јавио и, ударом свог жезла, отворио широку пукотину у стени кроз коју је надолазећа вода потока отекла и храм је спасен.   Видевши тако велико чудо пагани су се разбежали, а свети Архип и хришћани окупљени у храму славили су Бога, благодарећи светом архангелу Михаилу на помоћи. Место где се догодило наведено чудо названо је Хона, што значи пукотина.     Презвитер Александар Поповић     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Мати Гликерија, игуманија манастира Ћелије, 72 године је монахиња, 30 година је провела са Авом Јустином, а ове године се навршило 40 година од његове земаљске кончине. Отворено и искрено, мати за радио „Источник“ најављује освећење тропрестолне заветне цркве у манастиру Ћелије, открива да је изградњом те богомоље испуњена Авина жеља, говори о годинама проведеним крај светог човека и упозорава на монашку сујету за коју верује да је израженија него код обичних људи.     Извор: Радио Источник
    • Од Логос,
      Дан успомене Светог Петра, Митрополита дабробосанског, свештеномученика и страдалника, свечано и торжествено је прослављен 17. септембра 2019. године у Источном Сарајеву.     Свети Петар (Зимоњић) је крсна слава града Источног Сарајева и парохијског храма у Војковићима у Источној Илиџи. У храму Светог Петра Дабробосанског у Војковићима свету архијерејску Литургију је служио Високопреосвећени г. Хризостом, Митрополит дабробосански, уз саслужење протојереја-ставрофора Јадрана Даниловића и Ранка Билинца, протонамесника Бојана Зекића и Душка Лаловића, јереја Бошка Тошовића, Младена Микавице, Дарка Даниловића и Немање Ђуреиновића, као и ђакона Будимира Гардовића и Божидара Васиљевића.   -Свети митрополит Петар је био је прави пастир словесног стада свога којег није хтио оставити иако су му усташке власти директно и индиректно поручивале да се привремено склони из Сарајева. Не! Он је био одлучан пастир који зна своје и који живот свој полаже за овце. И уистину он је попут Господа свога Исуса Христа жртвовао себе на голготи страдања почевши у Сарајеву, па преко Јасеновца, Керестинца, Госпића и све до Велебита, односно Јадовна и Шаранове јаме. Знамо да постоји више претпоставки неголи тачних историјских података гдје је он мученички окончао. Преовлађују она сазнања и сведочанства која тврде да је виђен у усташком логору у Госпићу из које су систематски одводили заточенике на Јадовно и тамо их ликвидирали, беседио је митрополит Хризостом.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Саставни део четвртог Фестивала хришћанске културе, гостовање Певачког друштва "Мокрањац" при храму Светог Саве у Београду. Концерт је одржан 13. септембра у Саборном храму Рождества Пресвете Богородице у Зајечару.       Извор: Епархија тимочка
    • Од Логос,
      У оквиру вишедневне посете Руској Цркви, у којој борави као изасланик Патријарха српског, Епископ рашко-призренски Теодосије посетио је манастир Светог Александра Свирског. Преосвећени Владика и делегација из Србије стигли су у Манастир у вечерњим часовима, где их је на капији манастира дочекао игуман Антоније (Гутник).     Сви заједно су у недељу, сабрани са мноштвом верног народа Божијег, служили Божанствену Литургију у Светотројичном храму манастира. Литургијом је началствовао, по благослову преосвештеног Мстислава, епископа тихвинског и лодејнопољског, епископ Теодосије, а уз саслужење игумана Антонија и братије свете обитељи.     Након завршетка Литургије госте је поздравио игуман манастира, пожелевши им топлу добродошлицу a у знак добродошлице, поклонио је владики Теодосију икону Преподобног Александра Свирског.   Игуману се у име целе делегације захвалио епископ Теодосије, који је између осталог рекао: " Постоје места која су хиљадама километара далеко и људи који се у животу никада нису сусрели, али када дођете на то место и сусретне те људе, осећате се као да сте сусрели своје најближе и као да сте ту одувек били. Једно ода таквих места је ово свето место и такав сусрет је данас са Вама, оче игумане, и Вашом братијом. Ово се дешава јер благодаћу Светога Духа, препознајемо једни друге у Христу Богочовеку. Молимо Вашу љубав да увек у својим молитвама имате нас, наш свештенство и монаштво, као и сав богољубиви народ на Косову и Метохији, који се данас налази у веома тешком положају. Нека Васкрсли Христос, по молитвама Преподобног оца нашег Александра Свирског, дарује свима нама Царство Своје".   У име српске делегације игуману је икону Богородице Тројеручице уручио директор Управе за вере Владе Републике Србије Милета Радојевић.     Свети Александар Свирски се с правом назива Новозаветним Аврамом зато сто се кроз сву историју човечанства открио Тројичин Бог телесном људском оку први пут Авраму а други пут Преподобном Александру Свирском. Његове Свете мошти су за разлику од свих осталих нетљених (нераспаднутих) моштију светле боје коже - као код живих људи!    Преподобни Александар Свирски канонизован је само 14 година после своје праведне кончине. Многи његови ученици и поштоваоци су још били живи, па у његовом житију не наилазимо на уобичајене хагиографске шеме о благочестивости. Замонашен је на Валаму 1474. године и својим подвизавањем задивио је и највеће Валамске подвижнике тога времена. Та беспоговорна спремност ношења Крста која је исходила из дубине душе преподобног Александра, није могла остати без утехе Господње. И данас је очувана пећиница у којој се једва може сместити један човек, у којој је једном приликом 1485. године, током молитве, преподобни зачуо глас: “Александре, изађи одатле и иди на место које ти је раније указано, тамо се можеш спасити”.   Велика светлост указала му је место на југо-истоку, на обали реке Свир, где се преподобни одмах преселио. Господ је прво једном бојарину открио овог великог угодника, који се годинама хранио само биљем које је расло уоколо, а после се брзо његова слава великог молитвеника и исцелитеља душе и тела прочула по читавој околини. Дар прозорљивости од Бога дарован, допринео је да га верујући народ руског севера још за живота сматра светитељем. Тачно на 23 годишњицу од пресељења, црквицу преподобног обасјала је велика светлост и он је угледао три мушкарца која су дошла к њему. Зачуо је наредбу: “Љубљени, пошто си видео Три Лица која говоре са тобом, сагради цркву у име Оца и Сина и Светога Духа, Једносушне Тројице… А мир Свој ти остављамо и мир ти дарујемо”.     Извор: Телевизија Храм

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...