Jump to content
Ćiriličar

ОДА ЕПИСКОПСТВУ (Посвећено ЊП епископу западно-америчком Максиму)

Оцени ову тему

Recommended Posts

ОДА ЕПИСКОПСТВУ

(Јн 21, 15-17)

 

Је л' нас то Ти, Владико,

као Господ Петра питаш?

 

Насрнуше нам на срце црви подли,

као расколници на Храмове,

тамо, у далекој крајини

Влидимирској,

где се на крви браће опет пирује,

па се молимо раслабљени

Господу Добром,

да нам се смилује.

 

Је л' нас то Ти, Владико, опет,

као Господ Петра питаш?

 

Волимо Те, Владико,

као што стара мати воли ћер' далеку.

Ех, кад би могли, са њеном љубављу,

да клекнемо,

док се чита Свето Јеванђеље,

те да сузама загрлимо

рубину ћерску,

верујући, да ће Утешитељ,

Небом да нас теши.

 

Је л' нас то Ти, Владико, опет и опет

као Господ Петра питаш?

 

Знаш Ти... волимо Те,

као што је грудоболно чобанче,

Момчило,

волело звук фруле,

док је умирући,

у доли,

на коленима,

дрхтавим ручицама грлило

пространу Мачву,

баш као раскајани Петар ноге

Васкрсле Љубави.

 

Господе Добри, не иди!

Не остави нас у доли смрти.

гледајућ' данас рођеног сина,

ја видех себе умирућег,

и видех Тебе,

Творца с Висина.

 

Господе Мили, не иди!

Док гледах данас рођеног сина,

ја видех смртно чобанче Твоје,

где љуби фрулу и грли долу умирући.

Подари, Творче, чеду Своме,

Васкрсле Љубави Своје,

да и он као велики Петар,

напаса смерно

плашљиво стадо Твоје.

 

***

 

Посвећено:

ЊП епископу западно-америчком

Српске Православне Цркве

др МАКСИМУ (Васиљевићу)

У Христу одан, ...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Trifke рече

U to sam bio siguran i bez tvoje tvrdnje! :))) Gde bi ti ukorio svog učitelja? :)))

Ето, чак нисам ни укапирао песмицу. Ја мислио да је песма афирмативна. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Trifke рече

Afirmativni ukor! No tvom učitelju ni to ne vredi! 

Време ће дати одговоре. Ако не нама, онда онима после нас. Не треба журити да судом, то нам показује историја Цркве. Имамо једног Оригена који је у своје време сматран за великог учитеља. Надахњивао је о највећ међу оцима, какви су на пример Кападокијци. Ипак, време је поксзало да ту није баш све тако сјајно. Црква је морала да осуди орогенизам неколико векова после Оригена. Са друге стране, имали смо и једној Максима Исповедника коме је Црква, да Црква у својој званичној, институционалном пројави, одсекла језик и десну руку да не би могао да говори и пише. Ипак, време је показало да је Максим Исповедник исправно говорио. Некада људи трче за временом, како је био случај са Оригеном. А некада су људи једнноставно испред свог времена, како је био случај са Максимом Исповедником. Зато не треба журити са судом. Људи склони оштром и брзом суду углавном су кратковиди. Да је Бог допустио да такви превладају у Цркви, иако је допуштао да се у одређено време покажу и искажу, ми данас не бисмо ни имали наше богато богословско наслеђе и живо и пребогато Свето Предање. Остали бисмо остарела конзерва на коју се више нико освртао не би.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Александар Милојков рече

Време ће дати одговоре. Ако не нама, онда онима после нас. Не треба журити да судом, то нам показује историја Цркве. Имамо једног Оригена који је у своје време сматран за великог учитеља. Надахњивао је о највећ међу оцима, какви су на пример Кападокијци. Ипак, време је поксзало да ту није баш све тако сјајно. Црква је морала да осуди орогенизам неколико векова после Оригена. Са друге стране, имали смо и једној Максима Исповедника коме је Црква, да Црква у својој званичној, институционалном пројави, одсекла језик и десну руку да не би могао да говори и пише. Ипак, време је показало да је Максим Исповедник исправно говорио. Ммекада људи треће за временом, како је био случај са Оригеном. А некада су људи једнноставно испред свог времена, како је био случај са Максимом Исповедника. Зато не треба журити са судом. Људи склони оштром и брзом суду углавном су кратковиди. Да је Бог допустио да такви превладају у Цркви, иако је допуштао да се у одређено време покажу и искажу, ми данас не бисмо ни имали наше богато богословско наслеђе и живо и пребогато Свето Предање. Остали бисмо остарела конзерва на коју се више нико освртао не би.

Da vreme će pokazati da je Vaseljenski u pravu a mi svi ostali budale. Vreme će pokazati da možeš da lažeš koliko hoćeš i da i dalje bude sve u redu, samo zato što si vladika i td. To što si napisao je u redu ali nema nikakve veze sa ovim o čemu mi razgovaramo. Ja te razumem da voliš svog mentora i to je super, "Drag mi je Platon a istina mi je draža" 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Trifke рече

Da vreme će pokazati da je Vaseljenski u pravu a mi svi ostali budale. Vreme će pokazati da možeš da lažeš koliko hoćeš i da i dalje bude sve u redu, samo zato što si vladika i td. To što si napisao je u redu ali nema nikakve veze sa ovim o čemu mi razgovaramo. Ja te razumem da voliš svog mentora i to je super, "Drag mi je Platon a istina mi je draža" 

Нисам ни помислио на ВП. Човек је поменуо "мог учитеља". Рекох да не треба журити са судом/осуђивањем. Свакако, то не значи да ставове не треба критички посматрати. Владика Максим сада трпи жестоко осуђивање, које некада (код појединаца, не свих) прераста у мржњу, исмевање, људску дискредитацију и сатанизацију. Но, ја верујем да ће тек неко будуће време показати да ли је владика Максим био у заблуди или је ипак био испред свог времена. Зато кажем, можемо да критички приступамо његовим ставовима - и сам се не слажем са његовим ставом око поступака ВП. Али не треба да журимо са стављањем коначног жига срама и осуде.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Аутор песме сам ја! Песма је посвећена владики Максиму - посвета је милошта, није поскок у врећи - али није писана њему него, као што се и види Чину апсотолских наследника.

Јесмо ли се сви одрекли Христа 1000 пута, свесно, несвесно, директно или ииндиректно својим поступцима? Јесмо!

Јесмо сви грешни људи? Јесмо!

Дакле ваши коментари су (да не глумимо протестанску коректност и лицемерје па бирамо лепе речи) глупи. Глупос не значи да неко није складипте података, то јест образован, већ је што те податке које је ускладиштио у се' погрешно користи (расуђује).

Није никакав укор владици, него "поклон и целив десници, која народ благосиља и Светињу раздаје".

Зашто је посвећена владики Максиму? Па, ето, Црква се налази у турбулентним временима, изазовима који су последица столетних нерешавања (рецими јурисдикција), те са нашла у канонски-парадоксалном стању (иако су канони променљиви и нису догме), посебно задњих деценија кад се је глобализација узела маха и свет постао велико село. И када Црква, муцајући, покушава да тек уђе у проблем који мора да реши, владика је направио неколико испада које су погоршале стање.

Критиковати га, ко је нормалан, не значи не волети га - питање је само КО га може волети.

Песма је поштовање Епископству, а посвета је исказивање љубави владики Максиму. Ма каква та љубав била, једно је сигурно - и теоретки је немогуће да буде и_н_т_е_р_е_с_н_а! Рецимо, да ми у нечему помогне као епископ или професор....типа менторства (зврц!) У молитви да.

Треба рећи и то, дасу смешне "анализе" људи, који, упркос високом теолошком образовању, информацијама које су научили баратају као секташи.

Лупати будалаштине о Оригену и васењенским саборима, и животном делу владике максима који је, даће Бог, тек у пола века, а то сматрати "анализом" једне песме, су треги-комчни показатељи интелектуалне "фреквенције" на којој интелект ради. Ало, ало - соко зове орла, соко зове прла! Орао пао...

Толико о познавању Његоша од стране Мила Ђукановиће...'оћу рећи....ма није важно, нешто сам читао о Милу па направих лапсус.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Александар Милојков рече

Нисам ни помислио на ВП. Човек је поменуо "мог учитеља". Рекох да не треба журити са судом/осуђивањем. Свакако, то не значи да ставове не треба критички посматрати. Владика Максим сада трпи жестоко осуђивање, које некада (код појединаца, не свих) прераста у мржњу, исмевање, људску дискредитацију и сатанизацију. Но, ја верујем да ће тек неко будуће време показати да ли је владика Максим био у заблуди или је ипак био испред свог времена. Зато кажем, можемо да критички приступамо његовим ставовима - и сам се не слажем са његовим ставом око поступака ВП. Али не треба да журимо са стављањем коначног жига срама и осуде.

Nema ni konačnog žiga ni osude ali sve je od ugla u kome gledamo. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Ćiriličar рече

Аутор песме сам ја! Песма је посвећена владики Максиму - посвета је милошта, није поскок у врећи - али није писана њему него, као што се и види Чину апсотолских наследника.

Јесмо ли се сви одрекли Христа 1000 пута, свесно, несвесно, директно или ииндиректно својим поступцима? Јесмо!

Јесмо сви грешни људи? Јесмо!

Дакле ваши коментари су (да не глумимо протестанску коректност и лицемерје па бирамо лепе речи) глупи. Глупос не значи да неко није складипте података, то јест образован, већ је што те податке које је ускладиштио у се' погрешно користи (расуђује).

Није никакав укор владици, него "поклон и целив десници, која народ благосиља и Светињу раздаје".

Зашто је посвећена владики Максиму? Па, ето, Црква се налази у турбулентним временима, изазовима који су последица столетних нерешавања (рецими јурисдикција), те са нашла у канонски-парадоксалном стању (иако су канони променљиви и нису догме), посебно задњих деценија кад се је глобализација узела маха и свет постао велико село. И када Црква, муцајући, покушава да тек уђе у проблем који мора да реши, владика је направио неколико испада које су погоршале стање.

Критиковати га, ко је нормалан, не значи не волети га - питање је само КО га може волети.

Песма је поштовање Епископству, а посвета је исказивање љубави владики Максиму. Ма каква та љубав била, једно је сигурно - и теоретки је немогуће да буде и_н_т_е_р_е_с_н_а! Рецимо, да ми у нечему помогне као епископ или професор....типа менторства (зврц!) У молитви да.

Треба рећи и то, дасу смешне "анализе" људи, који, упркос високом теолошком образовању, информацијама које су научили баратају као секташи.

Лупати будалаштине о Оригену и васењенским саборима, и животном делу владике максима који је, даће Бог, тек у пола века, а то сматрати "анализом" једне песме, су треги-комчни показатељи интелектуалне "фреквенције" на којој интелект ради. Ало, ало - соко зове орла, соко зове прла! Орао пао...

Толико о познавању Његоша од стране Мила Ђукановиће...'оћу рећи....ма није важно, нешто сам читао о Милу па направих лапсус.

Pesma ti je lepo napisana ali jedino to. Ima vremena porašćeš! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да додам, за разлику од лицемера, ја сам владики Макисму све рекао л_ч_н_о, и никада не бих злоупотребио ту комуникацију. Нажалост - само луд мисли да сам, рецимо ја који га критикујем, срећан због свега - да ме послушао, да сам напусти катедру, не би пролазио кроз ово. Ја немам образовања као Максим, али имам више животног искуства (скупа разочарења) и више сам света и прошао и упознао, него он. Имајући своје ставове и своје виђење Цркве, што се подразумева, ако оно колидира чак и са већином - једноставно он погрешно решава те конфликтне ситуације. Овим не судим ни етику му, ни поступке, дакле говорим чисто о начину - наштети сам себи још више. Али то је већ тема о максиму, не о песми посвећеној њему - из поштовања ка Епискоству и љубави ка њему.

Колико си ти Александре "доследан", као јехов сведок кад оће да истера своје, говори да си ме блокирао и "престао да читаш"...види се из приложеног. За 10 пороку које смо разменили - 8 пута си сам себи противречио. Џаба ти се са бодилом праћати, школу коју ја имам не учи се из скрипти, а зове се - живот!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Trifke рече

Pesma ti je lepo napisana ali jedino to. Ima vremena porašćeš! 

Лепа може бити жена, мотика, мачка, лопта - неко ко/што се гледа визуално. Песма може бити све само не лапа-ружна. Замисли кад би рекао Пупкин је написао лепу песму...то ти је исто као кад би хтео дати комлимент жени коју хоћеш да ожениш икажш "јооо-ј, што си добра рибе" Додај само "ух")...

Нећу коментарисати више ову темо, само сам појацнио, вајним теолозима, који "воле" владику Максима, колико су у офсајду. Драгослав Бокан и Драгош К. су имали мучне препирке и болне...као интелектуалци, климоглавци зна се како раде, потпуно исто ко и Информер што "воли" АВ.

Милојков, блокирај ме, не читај и не коментариши...тако интелигентан чова, не потцењуј се.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Празник Светог Нектарија, великог угодника Божјег и Чудотворца Егинског   прослављен је данас евхаристисјким сабрањем у манастиру Ђурђеви Ступови.     Радост празничног сабрања увеличало је молитвено присуство Његовог Високопреосвештенства Митрополита бориспољског и броварског Украјинске Цркве Московског Патријархата Г. Антонија, који је заједно са Епископом домаћином, Његовим Преосвештенством владиком Јоаникијем служио Свету Архијерејску Литургију.   Владика Антоније је, овом приликом, за подршку канонском православљу и јачање међуцрквених веза Епископу будимљанско-никшићком Јоаникију уручио високо одликовање Украјинске цркве орден Светог Јова Почајевског.   Високог и драгог госта из УПЦ Московске патријаршије ријечима срдачне добродошлице поздравио је Преосвећени Епископ Јоаникије. Он је казао да је, у наставку великог славља Светог архангела Михаила, у братску посјету Епархији будимљанско-никшићкој дошао Његово Високопреосвештенство Митрополит бориспољски и броварски Г. Антоније.   „Ваше Високопреосвештенство добродошли у ову нашу древну светињу. Донијели сте нам велику радост, нарочито зато што нас је Бог удостојио да заједно данас принесемо Господу Богу нашем бескрвну жртву, да се причестимо заједно Светим Тајнама Христовим и да се сјединимо у љубави Божјој“, рекао је Владика.   Упознајући Високопреосвећеног Митрополита са историјом древне немањићке задужбине манастира Ђурђеви Ступови, Епископ је казао да ова светиња више од 800 година слави име Божје под покровитељством Светог великомученика Георгија, те да је много пута страдала, али је, увијек, изнова васкрсавала.   „Дочекали смо, хвала Богу, да се овдје обнови и Епископски трон који је утврдио Свети Отац наш Сава Српски, прије 800 година“, истакао је Његово Преосвештенство.   Поздрављајући уваженог госта из братске Украјине, Владика је нагласио да је свето Кијево мајка свих руских градова.   „Тамо је велика историја, а што је најважније тамо су велике светиње. Ко уђе у пештере Кијево-печерске лавре и кога Бог удостоји да се поклони моштима Светих Кијево-печерске лавре, он не може а да не осјети велику светињу и велику радост. Волим да кажем да је Кијево-печерска лавра послије гроба Господњег, можда, једно од најсветијих мјеста на планети. Велика нам је радост што нам доносите благослове мученичке Украјинске православне Цркве“.   „Велика су искушења у цијелом православљу, а УПЦ Московског патријархата стоји као стуб и свједочи јеванђелски истину, правду, љубав, црквени поредак и велико јеванђелско трпељење. Кроз невоље Господ устројава наше спасење и ви, украјински Архијереји на чијем челу је Његово блаженство Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије, у кога сви гледамо као у свјетило православља, ви данас носите барјак свете вјере православне и све нас утврђујете у вјери, љубави, истини и правди“, нагласио је Епископ Јоаникије.   Захвалио је Високопреосвећеном Митрополиту Антонију што је, у оквиру посјете Митрополији црногорско-приморској и Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију, благоизволио да посјети Епархију будимљанско-никшићу, а нарочито што су заједно узнијели молитве Господу. У спомен одслужене службе, на данашњи велики празник, Преосвећени Епископ је Митрополиту Антонију уручио на дар, који је установљен поводом осам вјекова Епископије, панагију са ликом иконе из Епархије будимљанско-никшићке.   Митрополит Антоније је заблагодарио на топлој и срдачној добродошлици, уручивши, овом приликом, Епископу будимљанско-никшићком Г. Јоаникију, у име Његовог блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Г. Онуфрија, високо одликовање Украјинске цркве – Орден Светог Јова Почајевског.   Захваљујући на урученој награди, Владика Јоаникије је казао да му је част што је примио одликовање из руку Митрополита бориспољског и броварског Украјинске Цркве Московског Патријархата Г. Антонија, а са благословом Блажењејшег Митрополита Онуфрија.   „Желимо од нашег свештенства и од нашег народа, од свих вјерних наше Епархије да пренесете топле поздраве и молитве за побједу над искушењима на украјинској земљи, да завлада мир и братска љубав, да се сви врате црквеном поретку и свима желимо спасење, онима који су на правом путу, а онима који нијесу да се врате на прави пут Божји, пут спасења“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У седамдесет четвртом издању емисије „Светотајинско богословље“ говорили смо о лику и делу блаженопочившег епископа жичког Хризостома (Столића), који је оставио неизмерни и благословени траг на пољу литургијског богословља, а особито у погледу превођења древних Литургија Цркве.     У првом делу емисије било је речи о животопису блажене успомене епископа жичког Хризостома, а други део емисије био је посвећен његовом прегалаштву и неизмерном доприносу у области литургијског богословља. Према речима протопрезвитера-ставрофора проф. др Владимира Вукашиновића – „било да је објављивао богослужбене књиге разних намена и профила, било да је публиковао богословску литературу, првенствено на пољу литургике, владика Хризостом није само антиципирао и пратио, него је и на својеврсан начин омогућавао јављање и процват литургијског препорода који је украшавао и краси нашу помесну Црквуˮ.   Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић       Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      У понедељак, 14. октобра 2019. године, у параклису Пресвете Богородице у касарни Генерал Јован Мишковић у Београду прослављена је слава Војне академије, Покров Пресвете Богородице. Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је свету архијерејску Литургију уз саслужење војних свештеника капетана Александра Затезала из Команде РВ и ПВО и поручника Славка Папића из Војне гимназије, као и протођакона Николе Перковића.     У божанској служби учествовали су ректор Универзитета одбране генерал-потпуковник доц. др Горан Радовановић, начелник Војне Академије генерал-мајор проф. др Бојан Зрнић, некадашњи начелници Војне академије генерали у пензији Горан Зековић и Видосав Ковачевић, запослени у тој установи, кадети и ученици.   Честитајући присутнима празник и славу епископ Атанасије се у беседи осврнуо на важност учествовања верних у Божанској Литургији: -Ми се данас духовно гостимо, угошћавамо нашу душу, наш дух, наше срце, наш ум гостимо духовном храном. Да би се живело и функционисало неопходна је храна, а ето ми имамо ту привилегију да се данас гостимо за овом изузетно богатом трпезом. Сваки празник наше Цркве православне је једна велика, широка, богата гозба. Коју храну ћемо износити на трпезу зависи од циља који желимо постићи. Ми имамо узвишене циљеве. Желимо да будемо духовно јачи, и физички јачи и умно јачи. Желимо да постигнемо велике резултате, желимо да сачувамо оно што нам је предато. Желимо да корачамо напред, желимо трајати.   -Шта желимо пробудити у себи, чиме мислимо остварити племените циљеве. Човек је створен по лику Божјем, и има значајне потенцијале. Човек има склоности ка Богу, способан је да воли. Човек је из љубави према другоме спреман да се жртвује,  да поучава другога, да води другога. Из љубави према тим узвишеним вредностима способни смо сачувати оно што нам је предато, отаџбину, можемо и обнављати љубављу и мудрошћу, поучио је епископ Атанасије присутне.   После заамвоне молитве Преосвећени Владика је преломио славски колач и освештао славско жито. Овогодишњи кум славе био је пуковник Драган Савић, начелник Одељења у Секретаријату Универзитета одбране.   Током свечаности, генерал Зрнић је Eпископу милешевском уручио плакету Војне академије за изузетну сарадњу и развој верске службе на Војној академији, као и књиге дародавцим параклиса Војне академије господи Синиши Видовићу из Бања Луке и Горану Штрпцу из Београда. Eпископ је даривао ректора Универзитета одбране и начелника Војне академије иконама Белог Анђела.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Након Свете Литургије у Пећкој Патријаршији, јуче на гробљу манастира Високи Дечани, уз молитвено присуство окупљених архијереја, Митрополит Амфилохије је служио парастос свима који су овдје сахрањени, Епископу Сави Дечанцу, Митрополиту скопском Захарији, као блаженопочившем Епископу Виктору Михаиловићу.     Епископ Виктор Михаиловић је био скадарски епископ, а родом је из Пипера. 1933. године он је са 30 српских породица протјеран из Скадра. Углавном сви су се настанили на Косову и Метохији, а он је дошао у Дечене гдје се и упокојио и гдје је и сахрањен.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Хор ученика Православне Московске Гимназије је тренутно у посети граду Нишу. Младе хористе је у Саборном храму Силаска Светога Духа на Апостоле дочекао старешина храма протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић са протиницом Јованом Микић, диригентом Дечијег Црквеног хора Бранко.     Наши гости су посетили Нишку тврђаву и упознали се са дугом и бурном историјом нашег града. На платоу испред зграде Кабинета градоначелника наше госте је дочекао и пожелео им добродошлицу, заменик градоначелника града Ниша, господин Милош Банђур, који се гостима обратио на течном руском и у својој беседи их подсетио на братске односе наша два народа и нашу заједничку историју.   Малишани из Русије су још обишли и Споменик ослободиоцима Ниша у центру града и храм Светог цара Константина и царице Јелене у парку Светог Саве. Верни пратилац и водич нашим младим гостима у нашем граду је био ђакон Дејан Јовановић, вероучитељ ОШ "Бубањски хероји" у Нишу.   Након исцрпног обиласка града, наши млади гости су отишли у Богословију Светих Кирила и Методија, где их је срдачно дочекао ректор богословије протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић.   У понедељак 17. септембра 2019. годнине, у просторијама нишке Богословије, ђаке из Русије је поздравио Преосвећени Епископ нишки Г. Г. Арсеније.     Извор: Епархија нишка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...