Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Ćiriličar

ОДА ЕПИСКОПСТВУ (Посвећено ЊП епископу западно-америчком Максиму)

Оцени ову тему

Recommended Posts

Управо сада, Просечан србенда рече

Брате зар лепота мора да се односи само на жену? Ко размишља дубље, види лепоту у свему Божијем па и у твојој песми.

Не море...брате! Поред жене навео сам: мачку, мотик у лопату! Мислим...могао сам направити подугачак списак, али навео сам јако битне предмете и човека (у женском роду - жену, јер је и песма "женског рода"). Зашто? А има ли ишта (духовно) дубље од жене? Мајка, Богородица, а осим тога мушкарац, и по Стварању, има другачију улого од, условно, лепоте, украса, влелељепија (немој сад да улазимо у то да нема лепоте без доброте и да веземо ситан конац).

Лопата и мотика - наравно, видим да потенцираш да све има дубљу лепоту, а, чини се да си у мом посту, речима видо не маш неку "дубоку" лепоту (знаш оно "ко је добар све му је добро - опет се ваљате теолошким флоскулама набубаним, дај нешто своје). Је ли теби мотика и лота ружна?

Лопатом ретко раде жене, обично мупшкарци. Апостол Павле, највећи Теолог, у којем је живео ТеоЛогос (не живим више ја но Христос у мени) пре све теологије шта ставља? ПРВИ корак је - јести хлеб од свога зноја. Сам је био занатлија, а преучен. То не значи да владика Игнатије треба да иде у најам код неког сељака и да оре. Али значи да теолог не сме да користи теологију као извор комформизма (зврц!). Лопата, мотика са којом, најчешће радише жене, које? Српске мајке, које су сузом залевале крџави кукуруз на некој чуки, вечито у марами, да им ни деца одрасла нису могла видети КОСУ кад се чешљају, оне које су напуниле Рај! Немој да сад бацам Црњанског у сенку...

Поента је: противречио си сам себи! Оптужио си мене за неки индиректан сексизам, и да сам аргоантан, а уствари, иако напомињеш "дубљу лепоту" у мом дубљем поимању и сагледавању лепоте видео си нешто ружно.

Двоструко си у заблуди: ем што се тиче "дубљег сагледаваља лепоте", ем што судиш мером супротном коју изговараш, коју, тобож препоручујеш.

Песма може да буде лепа, посебно, како ова(ј) рече (лепо написана), али пошто сам објаснио мотиве песме, пошто говори о Чину којег сам Дух даје - "лепо написана" је као "Звезде гранда", још само фали Карлеуша у жирију.

Јеси сад скапира(ла) зашто "не може" бити лепа и лепо написана, а и пак може. Рецимо, Милојко је све погрешно схватио о песми, али ја дубоко поштујем што је рекао? Зашто, па макар је нешто рекао (на страну потоње и пређашње шале).

Ево ти један пример:

Владика Бањалучки Јефрем када је хиротонисан, једна жена је рекла (прича се): "Јој, што је владика леп? Овај јој узвратио јако грубо пред свима. На страну шта је она "сагледавала". Може, и те како, да песма буде "лепо написана", али то је "Информер-књижевна критика". Узгред, исповедам, знам и ја да закерам, па да и нешто добронамерно хиперболипем кад критикујем - не из злобе, него БАШ да потакнем тај "дубљи смисао" о којем говориш. Надам се да си ово прочитао пажљиво и разумео шта хоћу рећи.

----

Жена, роде, жена је "метафора" Лепоте, она је "млекопитатељница"...а лепоте нема без етике. То што ми живимо у содому који се пуши је друга ствар. Искористићу прилику, а има тема горе, него ме мрзи: има жена "секси" одевених које су дивне душе, и облаче се да покажу све, јер је таква околина, нису свесне...ми морамо да појмимо, макар ми хришћани, да је страст/демон блуда онај који нас можда никад неће напустити (то је изопачена енергија живта у нама, најјача) и то не смемо потцењивати. Клинтон је боббардовао Србију ради оралног секса, и то ставило КиМ ту где јесте, Олтаре Свете, и мошти - видиш колико је велика жена. Колика је ругоба жене, а још већа може бити Лепота.

Претерујем? Вараш се, ПРВИ Мученик после Христа, "највећи од жене рошен" Св. Јован је страдао - на ТАЊИРУ (није то, роде случајност "на тањиру" - то је најдубљи ад) и зашто? Чак не ни за свршен сексуални чин - да мала заврти задњицом (опрости Господе)! Кад читаш, поставља намсе питање "како тумачимо". Јесам био довољно "дубокосмислен"? (Хвала на коментару, "дубокосмисленом" моје песме (цврц!)).

Немој да те обесхрабрим...својом "жестином" :)) Жив био/била...помени и ти.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Који је смисао ове теме? И уопште ове песме с почетка? Има милијарду тема о овој актуелној ситуацији.

Да утешим аутора теме: песма није лепа. Безвезе је да користиш патетику, патос и поезију да би мазао неког (полу)прикривено, и да још очекујеш да ти сви аплаудирају за ту вербалну онанију.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

За брата Александра, који "оригенише" на једну песму писану са најдубљем поштовањем прем Чину епископа, наследника Светих Апостола - теолошко објашњење "ОДЕ ЕПИСКОПСТВУ":

  • Ода је песнички/књижевни израз са дозом хипорболе, али не као преувеличавање типа: видео сам сто вукова, а уствари је нешто шушнуло; не као емоција песника који је "емотиван", већ као покушај израза и похвале, и поштовања, и волења нечека/некога што, у ствари, није лако разумљиво са социолошког становишта (као, рецимо рата за кредит) - дакле нема ни говора о иронији.
  • 21 глава Јована, сматра се да је накнадно уметнута, да није "љубљени ученик" аутор, али небитно је, ушла је у канон, а и то је небитно,само је форма овде - поента је: јављање Васкрслог Господа Апостолима, и разговор Господа са Петром након Петровог одрицања. Петар је био брзоплет (као неки, и сви ми - један од разлога посвете владику Максиму, то јест, то је "наметање" повода за посвету. Друга крајнсот је онда, рекли би "крушеБачани" да сам "трол" максимов и да га гурам за папу. Дакле бесмислице, брата Александра поново.
  • Одвија се дијалог, али ко кога пита? МИ, паства пита свога епископа, да ли се он пита, да ли сумња у љубав пастве? Не пита неки Максим/Петар Господа ништа, Јн 21, 15-17 је само паралела - до даљнег.
  • Владимирска (горе је штампарска грешка, је Украјина, подразумева се и раскол који дрма Цркву. Раскол није направио Максим него Фанар, остало је наша "ЦИА-снајка" и српка неслога. Овде се не улази у ко је шта реко'.
  • Старица која на Литургији, када се чита Јевађеље је дубоко верујућа жена, које су скоро изумрле, скоро, из предбалканских ратова Србије и српских земаља, када су жене, неписмене долазила на Службу, па кад поп чита Јеванђеље, прилазиле са блузом, кошуљом, рубином од детета болесног или у тушини, или заблуделом ћерком или ратником на фронту, клечале и молиле се уплакане - рећи ће теолози да је то гатање - није се играти са Богом и туђом сузом и молитвом.
  • Момчило је Мочило Настасијевић, млади песник који је умро од туберкулозе, мада није грлио Мачву, али је воле фрулу (написао најешу песму фрули), симболу Српства, чобанства, честитости. Мочило је и мочић, пастир, рецимо наш вољени Таса - Мачванин! Зашто Таса-Мачва? Нема то везе са Максимом поповим сином. Таса је сељаче, а врх теологије, дакле он "спушта Бога" са висина у народ, на мотику...не философира. И мочило је чобан, пастир, као пто епископ и Петар напасају христово стадо они пасу Стадо, Цркву.
  • Дакле паства пита свога владику да ли сумња, да ли је свестан колико га паства воли. Христос је са народом, са "малим стадом", а епископ - добио је жезал, али нека се не игра да народом Божијим, ако пусти да ове буду поклане од вукова, искаће му Бог душе на Суду - по речима Златоустог.
  • И на крају, лично, ауторово, молитва Господу за себе, у страху из долине смрти, иако гледа своје дете рошено, гледа Творца како је створио Лепоту Живота, и то га, упркос толикој радости, плаши и растужује.
  • И на самом крају, моли и за свога (своје) епископе, јер су нам они пастири, напи Апостоли, да их Господ посети, како би нас могли, уплашене избаљати.
  • И да не би било хвањењем љубави, аутор показује страх, слабост, пореди своју љубав са другима, али по оној "помози моме неверју" говори "воли, помози моме волењу".

 

Толико, о "укору" Максима, и толико о 21,15-17. Брате Александре, сједи докторе петица (јел се од 1 до 5 оцењује на факсу?) из "езегезе"!

Идемо из почетка.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, RYLAH рече

Да утешим аутора теме: песма није лепа. Безвезе је да користиш патетику, патос и поезију да би мазао неког (полу)прикривено, и да још очекујеш да ти сви аплаудирају за ту вербалну онанију.

Такво је стање ствари...док се не промени(м)...срБска посла, јел'да? :))

Ај' још једном, донирам 10 еура :))...увек сам маштао да постанем деоничар. Даме и госпође, донирајте ми по 10 еура на преглед, и ја ћу вам доделити део ауторских права, па када песма постане позната, и заради лову - проценат је ваш! Понуда важи само још кратко време :))

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Ćiriličar рече

Не море...брате! Поред жене навео сам: мачку, мотик у лопату! Мислим...могао сам направити подугачак списак, али навео сам јако битне предмете и човека (у женском роду - жену, јер је и песма "женског рода"). Зашто? А има ли ишта (духовно) дубље од жене? Мајка, Богородица, а осим тога мушкарац, и по Стварању, има другачију улого од, условно, лепоте, украса, влелељепија (немој сад да улазимо у то да нема лепоте без доброте и да веземо ситан конац).

Лопата и мотика - наравно, видим да потенцираш да све има дубљу лепоту, а, чини се да си у мом посту, речима видо не маш неку "дубоку" лепоту (знаш оно "ко је добар све му је добро - опет се ваљате теолошким флоскулама набубаним, дај нешто своје). Је ли теби мотика и лота ружна?

Лопатом ретко раде жене, обично мупшкарци. Апостол Павле, највећи Теолог, у којем је живео ТеоЛогос (не живим више ја но Христос у мени) пре све теологије шта ставља? ПРВИ корак је - јести хлеб од свога зноја. Сам је био занатлија, а преучен. То не значи да владика Игнатије треба да иде у најам код неког сељака и да оре. Али значи да теолог не сме да користи теологију као извор комформизма (зврц!). Лопата, мотика са којом, најчешће радише жене, које? Српске мајке, које су сузом залевале крџави кукуруз на некој чуки, вечито у марами, да им ни деца одрасла нису могла видети КОСУ кад се чешљају, оне које су напуниле Рај! Немој да сад бацам Црњанског у сенку...

Поента је: противречио си сам себи! Оптужио си мене за неки индиректан сексизам, и да сам аргоантан, а уствари, иако напомињеш "дубљу лепоту" у мом дубљем поимању и сагледавању лепоте видео си нешто ружно.

Двоструко си у заблуди: ем што се тиче "дубљег сагледаваља лепоте", ем што судиш мером супротном коју изговараш, коју, тобож препоручујеш.

Песма може да буде лепа, посебно, како ова(ј) рече (лепо написана), али пошто сам објаснио мотиве песме, пошто говори о Чину којег сам Дух даје - "лепо написана" је као "Звезде гранда", још само фали Карлеуша у жирију.

Јеси сад скапира(ла) зашто "не може" бити лепа и лепо написана, а и пак може. Рецимо, Милојко је све погрешно схватио о песми, али ја дубоко поштујем што је рекао? Зашто, па макар је нешто рекао (на страну потоње и пређашње шале).

Ево ти један пример:

Владика Бањалучки Јефрем када је хиротонисан, једна жена је рекла (прича се): "Јој, што је владика леп? Овај јој узвратио јако грубо пред свима. На страну шта је она "сагледавала". Може, и те како, да песма буде "лепо написана", али то је "Информер-књижевна критика". Узгред, исповедам, знам и ја да закерам, па да и нешто добронамерно хиперболипем кад критикујем - не из злобе, него БАШ да потакнем тај "дубљи смисао" о којем говориш. Надам се да си ово прочитао пажљиво и разумео шта хоћу рећи.

----

Жена, роде, жена је "метафора" Лепоте, она је "млекопитатељница"...а лепоте нема без етике. То што ми живимо у содому који се пуши је друга ствар. Искористићу прилику, а има тема горе, него ме мрзи: има жена "секси" одевених које су дивне душе, и облаче се да покажу све, јер је таква околина, нису свесне...ми морамо да појмимо, макар ми хришћани, да је страст/демон блуда онај који нас можда никад неће напустити (то је изопачена енергија живта у нама, најјача) и то не смемо потцењивати. Клинтон је боббардовао Србију ради оралног секса, и то ставило КиМ ту где јесте, Олтаре Свете, и мошти - видиш колико је велика жена. Колика је ругоба жене, а још већа може бити Лепота.

Претерујем? Вараш се, ПРВИ Мученик после Христа, "највећи од жене рошен" Св. Јован је страдао - на ТАЊИРУ (није то, роде случајност "на тањиру" - то је најдубљи ад) и зашто? Чак не ни за свршен сексуални чин - да мала заврти задњицом (опрости Господе)! Кад читаш, поставља намсе питање "како тумачимо". Јесам био довољно "дубокосмислен"? (Хвала на коментару, "дубокосмисленом" моје песме (цврц!)).

Немој да те обесхрабрим...својом "жестином" :)) Жив био/била...помени и ти.

Брате добро си написао у овом одговору оду женама и захваљујем се на труду. Дубље од мене поимаш лепоту жене и то признајем и имам шта и да научим од тебе.

Али погледај на које твоје речи сам поставио коментар. Написао си да се лепота односи само на нешто визуелно, па си  наводио жену, мачку, мотику... Дакле праштај ако је испало да те оптужујем за нешто (не знам шта је сексизам), али твој одговор мени и Трифкету је сасвим различит, па испада да се преко мене вадиш и то још оптужујући ме да те оптужујем за нешто. Ниси одговорио, зашто песма не може да буде лепа?

 Пс. нисам теолог и нисам женског пола.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Ćiriličar рече

Не море...брате! Поред жене навео сам: мачку, мотик у лопату! Мислим...могао сам направити подугачак списак, али навео сам јако битне предмете и човека (у женском роду - жену, јер је и песма "женског рода"). Зашто? А има ли ишта (духовно) дубље од жене? Мајка, Богородица, а осим тога мушкарац, и по Стварању, има другачију улого од, условно, лепоте, украса, влелељепија (немој сад да улазимо у то да нема лепоте без доброте и да веземо ситан конац).

Лопата и мотика - наравно, видим да потенцираш да све има дубљу лепоту, а, чини се да си у мом посту, речима видо не маш неку "дубоку" лепоту (знаш оно "ко је добар све му је добро - опет се ваљате теолошким флоскулама набубаним, дај нешто своје). Је ли теби мотика и лота ружна?

Лопатом ретко раде жене, обично мупшкарци. Апостол Павле, највећи Теолог, у којем је живео ТеоЛогос (не живим више ја но Христос у мени) пре све теологије шта ставља? ПРВИ корак је - јести хлеб од свога зноја. Сам је био занатлија, а преучен. То не значи да владика Игнатије треба да иде у најам код неког сељака и да оре. Али значи да теолог не сме да користи теологију као извор комформизма (зврц!). Лопата, мотика са којом, најчешће радише жене, које? Српске мајке, које су сузом залевале крџави кукуруз на некој чуки, вечито у марами, да им ни деца одрасла нису могла видети КОСУ кад се чешљају, оне које су напуниле Рај! Немој да сад бацам Црњанског у сенку...

Поента је: противречио си сам себи! Оптужио си мене за неки индиректан сексизам, и да сам аргоантан, а уствари, иако напомињеш "дубљу лепоту" у мом дубљем поимању и сагледавању лепоте видео си нешто ружно.

Двоструко си у заблуди: ем што се тиче "дубљег сагледаваља лепоте", ем што судиш мером супротном коју изговараш, коју, тобож препоручујеш.

Песма може да буде лепа, посебно, како ова(ј) рече (лепо написана), али пошто сам објаснио мотиве песме, пошто говори о Чину којег сам Дух даје - "лепо написана" је као "Звезде гранда", још само фали Карлеуша у жирију.

Јеси сад скапира(ла) зашто "не може" бити лепа и лепо написана, а и пак може. Рецимо, Милојко је све погрешно схватио о песми, али ја дубоко поштујем што је рекао? Зашто, па макар је нешто рекао (на страну потоње и пређашње шале).

Ево ти један пример:

Владика Бањалучки Јефрем када је хиротонисан, једна жена је рекла (прича се): "Јој, што је владика леп? Овај јој узвратио јако грубо пред свима. На страну шта је она "сагледавала". Може, и те како, да песма буде "лепо написана", али то је "Информер-књижевна критика". Узгред, исповедам, знам и ја да закерам, па да и нешто добронамерно хиперболипем кад критикујем - не из злобе, него БАШ да потакнем тај "дубљи смисао" о којем говориш. Надам се да си ово прочитао пажљиво и разумео шта хоћу рећи.

----

Жена, роде, жена је "метафора" Лепоте, она је "млекопитатељница"...а лепоте нема без етике. То што ми живимо у содому који се пуши је друга ствар. Искористићу прилику, а има тема горе, него ме мрзи: има жена "секси" одевених које су дивне душе, и облаче се да покажу све, јер је таква околина, нису свесне...ми морамо да појмимо, макар ми хришћани, да је страст/демон блуда онај који нас можда никад неће напустити (то је изопачена енергија живта у нама, најјача) и то не смемо потцењивати. Клинтон је боббардовао Србију ради оралног секса, и то ставило КиМ ту где јесте, Олтаре Свете, и мошти - видиш колико је велика жена. Колика је ругоба жене, а још већа може бити Лепота.

Претерујем? Вараш се, ПРВИ Мученик после Христа, "највећи од жене рошен" Св. Јован је страдао - на ТАЊИРУ (није то, роде случајност "на тањиру" - то је најдубљи ад) и зашто? Чак не ни за свршен сексуални чин - да мала заврти задњицом (опрости Господе)! Кад читаш, поставља намсе питање "како тумачимо". Јесам био довољно "дубокосмислен"? (Хвала на коментару, "дубокосмисленом" моје песме (цврц!)).

Немој да те обесхрабрим...својом "жестином" :)) Жив био/била...помени и ти.

Добро читао сам ово поново и видим да си објаснио, праштај уморан сам с посла дошао...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Просечан србенда рече

Добро читао сам ово поново и видим да си објаснио, праштај уморан сам с посла дошао...

Мислим да је дгвор теби био "мекши", не вадим се него настпаш нормалније....Милојко је опседнут да неко оће да омаловаћи и "макне" Максима, понаша се као да је Максим његов, а не наш епископ, и као такав волимо га ко и Патријарха, јер му је једнак по Чину....само није први...а често се се непозван истура у прве редове...ок је то, али то повређује људе, да не причамо о Цркви као Цркви и теологији...гура се где му није место. То је то...наравно да владика можда то ради из ревности и зљубави, бојато се да се показује другачије.

Ти си наступио са других позиција и другачије сам ти одговорио.

Ево ти буквално и драстично поређење: теологија не трпи много некакве "теолошке слободе" јер има јасне догмате, крвљу и искуством Отаца успостављене, и има каноне (правила, смернице који нису непромењиви као догмати), дакле теолог е ограничен, не може да ћера по своме, јер ако погрешно учи може да буде изоптен из Цркве. Друго, све је у Цркви под кишобраном послушања Цркви - Сабору па на ниже. И сад замисли напише Милјков рад и ја кажем "леп рад". То је чиста будалаштина од коментара, осврта на рад.

Имап овде песму, где можеш да ваљаш какве оћеш етафоре...песничка слобода. Још имаш песму која је донекле и теолошка, мора се знати макар мало да би разумео....и кажеш "лепа песма" - то је потцена не мојепесме, него песништва као таквог, иако звучи да неко хвали песму.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, Ćiriličar рече

Такво је стање ствари...док се не промени(м)...срБска посла, јел'да? :))

Ај' још једном, донирам 10 еура :))...увек сам маштао да постанем деоничар. Даме и госпође, донирајте ми по 10 еура на преглед, и ја ћу вам доделити део ауторских права, па када песма постане позната, и заради лову - проценат је ваш! Понуда важи само још кратко време :))

 

Хе хе хе... Аси хумориста... Не.

Види друже, та параноја, а посебно тај дрљави покушај хумора који је очигледно смешан једино теби не пале. Ако се већ рекламираш као јуродиво чељаде, онда те баш брига што сам ти написо да ти је песма ср*ње. Ако те је брига, онда лажеш и нас и себе. А песма је и даље ср*ње а тема потпуно непотребна.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, RYLAH рече

Хе хе хе... Аси хумориста... Не.

Види друже, та параноја, а посебно тај дрљави покушај хумора који је очигледно смешан једино теби не пале. Ако се већ рекламираш као јуродиво чељаде, онда те баш брига што сам ти написо да ти је песма ср*ње. Ако те је брига, онда лажеш и нас и себе. А песма је и даље ср*ње а тема потпуно непотребна.

па никје га брига,ал му супер да му дижеш тему

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Стаљиново унуче рече

па никје га брига,ал му супер да му дижеш тему

...а тиме акције расту...провалио си ме, ал' небитно, све је легално и легидимо...једино што није баш срБски.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 5.8.2019. at 13:32, Trifke рече

a istina mi je draža" 

а шта је истина?јес сигуран да то што ти је драго истина?ил што ти је драго сматраш за истином?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Bokisha рече

а шта је истина?јес сигуран да то што ти је драго истина?ил што ти је драго сматраш за истином?

Ti ako iamš problema te vrste rešavaj ih ali bez mene jer nemam iskustva sa time. :mahmah:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Bokisha рече

а шта је истина?јес сигуран да то што ти је драго истина?ил што ти је драго сматраш за истином?

Istina nije "šta", Istina je Ko - Hristos. Prokišnjava li to u isposnici "starče"?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Ćiriličar рече

Istina nije "šta", Istina je Ko - Hristos. Prokišnjava li to u isposnici "starče"?

Ваистину да је истина Христос. Но где је Он у свим овим претходно изложеном (,,истинама``)?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Bokisha рече

Ваистину да је истина Христос. Но где је Он у свим овим претходно изложеном (,,истинама``)?

Он само зна да ли  Га има у понекој речи горе....ми то не знамо. Гледа наша срца па ако је нека бистра реч изашла кроз муљ, то је и Он у њој. Мада...ових дана су били пљускови....подземне воде.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На Бадњи дан, 6. јануара 2020. године, активни и умировљени свештеници Новог Сада честитали су Његовом Преосвештенству Епископу бачком господину др Иринеју празник Христовог Рођења. У своје лично име, као и у име свих новосадских клирика, предстојећи Празник владици Иринеју је честитао протонамесник Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник.   Звучни запис божићне честитке свештенства Епископу Иринеју   Као представници свештеног клира и христоименитог народа Цркве Божје, коју у Бачкој већ пуне три деценије ревносно приводите Христу, са радошћу доживљавамо и привилегијом сматрамо могућност да на Бадње вече будемо сабрани око Вас, као нашег „Правила вјери”, достојног наследника дичних духовних отаца наших, епископâ бачких; да Вас – као домаћина најстарије и најчасније православне српске куће у овоме Граду, која равно три столећа одолева разним непогодама овога света и века – поздравимо, не у намери да кажемо нешто ново него само да рефлектујемо Ваше досадашње неуморно учитељство према нама – речју и делом, којим нас везивасте за Царство непоколебиво, навео је отац Ђорђе у просторијама Црквене општине новосадске.   Епископ бачки г. Иринеј захвалио је оцу Ђорђу Стојисављевићу и свештенослужитељима новосадским на поучној честитки, упутивши им речи очинске и архипастирске поуке, те поздравивши свеколику пуноћу Цркве Божје у Бачкој сверадосним поздравом – Христос се роди! Ваистину се роди!    Пастирска одговорност је једнака у свим временима, јер је то наше саслуживање Господу Христу као Архипастиру и Првосвештенику Цркве Његове, али у нашем времену треба да будемо још свеснији светости и одговорности нашега служења. Сами видите да апокалиптички дух наших дана је више него очигледан, и да су напади на Цркву Божју све жешћи и неприкривени. Имајући све то у виду, на нама је да иштемо, додатно, неуморно и неућутно, благодатну силу Духа Светога, Онога Духа Који Христос шаље у свет у Име Очево и Којим Црква живи и дише, јер је Он њен други Утешитељ – Онај Који нас учи свему ономе што нам је Христос дао, поручио је Епископ бачки.   Исте вечери, свештеници Саборног храма свечано су унели бадњак у Владичански двор и још једампут су  честитали Његовом Преосвештенству празник Христовог Рождества.      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Празник Светог Нектарија, великог угодника Божјег и Чудотворца Егинског   прослављен је данас евхаристисјким сабрањем у манастиру Ђурђеви Ступови.     Радост празничног сабрања увеличало је молитвено присуство Његовог Високопреосвештенства Митрополита бориспољског и броварског Украјинске Цркве Московског Патријархата Г. Антонија, који је заједно са Епископом домаћином, Његовим Преосвештенством владиком Јоаникијем служио Свету Архијерејску Литургију.   Владика Антоније је, овом приликом, за подршку канонском православљу и јачање међуцрквених веза Епископу будимљанско-никшићком Јоаникију уручио високо одликовање Украјинске цркве орден Светог Јова Почајевског.   Високог и драгог госта из УПЦ Московске патријаршије ријечима срдачне добродошлице поздравио је Преосвећени Епископ Јоаникије. Он је казао да је, у наставку великог славља Светог архангела Михаила, у братску посјету Епархији будимљанско-никшићкој дошао Његово Високопреосвештенство Митрополит бориспољски и броварски Г. Антоније.   „Ваше Високопреосвештенство добродошли у ову нашу древну светињу. Донијели сте нам велику радост, нарочито зато што нас је Бог удостојио да заједно данас принесемо Господу Богу нашем бескрвну жртву, да се причестимо заједно Светим Тајнама Христовим и да се сјединимо у љубави Божјој“, рекао је Владика.   Упознајући Високопреосвећеног Митрополита са историјом древне немањићке задужбине манастира Ђурђеви Ступови, Епископ је казао да ова светиња више од 800 година слави име Божје под покровитељством Светог великомученика Георгија, те да је много пута страдала, али је, увијек, изнова васкрсавала.   „Дочекали смо, хвала Богу, да се овдје обнови и Епископски трон који је утврдио Свети Отац наш Сава Српски, прије 800 година“, истакао је Његово Преосвештенство.   Поздрављајући уваженог госта из братске Украјине, Владика је нагласио да је свето Кијево мајка свих руских градова.   „Тамо је велика историја, а што је најважније тамо су велике светиње. Ко уђе у пештере Кијево-печерске лавре и кога Бог удостоји да се поклони моштима Светих Кијево-печерске лавре, он не може а да не осјети велику светињу и велику радост. Волим да кажем да је Кијево-печерска лавра послије гроба Господњег, можда, једно од најсветијих мјеста на планети. Велика нам је радост што нам доносите благослове мученичке Украјинске православне Цркве“.   „Велика су искушења у цијелом православљу, а УПЦ Московског патријархата стоји као стуб и свједочи јеванђелски истину, правду, љубав, црквени поредак и велико јеванђелско трпељење. Кроз невоље Господ устројава наше спасење и ви, украјински Архијереји на чијем челу је Његово блаженство Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије, у кога сви гледамо као у свјетило православља, ви данас носите барјак свете вјере православне и све нас утврђујете у вјери, љубави, истини и правди“, нагласио је Епископ Јоаникије.   Захвалио је Високопреосвећеном Митрополиту Антонију што је, у оквиру посјете Митрополији црногорско-приморској и Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију, благоизволио да посјети Епархију будимљанско-никшићу, а нарочито што су заједно узнијели молитве Господу. У спомен одслужене службе, на данашњи велики празник, Преосвећени Епископ је Митрополиту Антонију уручио на дар, који је установљен поводом осам вјекова Епископије, панагију са ликом иконе из Епархије будимљанско-никшићке.   Митрополит Антоније је заблагодарио на топлој и срдачној добродошлици, уручивши, овом приликом, Епископу будимљанско-никшићком Г. Јоаникију, у име Његовог блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Г. Онуфрија, високо одликовање Украјинске цркве – Орден Светог Јова Почајевског.   Захваљујући на урученој награди, Владика Јоаникије је казао да му је част што је примио одликовање из руку Митрополита бориспољског и броварског Украјинске Цркве Московског Патријархата Г. Антонија, а са благословом Блажењејшег Митрополита Онуфрија.   „Желимо од нашег свештенства и од нашег народа, од свих вјерних наше Епархије да пренесете топле поздраве и молитве за побједу над искушењима на украјинској земљи, да завлада мир и братска љубав, да се сви врате црквеном поретку и свима желимо спасење, онима који су на правом путу, а онима који нијесу да се врате на прави пут Божји, пут спасења“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У седамдесет четвртом издању емисије „Светотајинско богословље“ говорили смо о лику и делу блаженопочившег епископа жичког Хризостома (Столића), који је оставио неизмерни и благословени траг на пољу литургијског богословља, а особито у погледу превођења древних Литургија Цркве.     У првом делу емисије било је речи о животопису блажене успомене епископа жичког Хризостома, а други део емисије био је посвећен његовом прегалаштву и неизмерном доприносу у области литургијског богословља. Према речима протопрезвитера-ставрофора проф. др Владимира Вукашиновића – „било да је објављивао богослужбене књиге разних намена и профила, било да је публиковао богословску литературу, првенствено на пољу литургике, владика Хризостом није само антиципирао и пратио, него је и на својеврсан начин омогућавао јављање и процват литургијског препорода који је украшавао и краси нашу помесну Црквуˮ.   Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић       Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      У понедељак, 14. октобра 2019. године, у параклису Пресвете Богородице у касарни Генерал Јован Мишковић у Београду прослављена је слава Војне академије, Покров Пресвете Богородице. Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је свету архијерејску Литургију уз саслужење војних свештеника капетана Александра Затезала из Команде РВ и ПВО и поручника Славка Папића из Војне гимназије, као и протођакона Николе Перковића.     У божанској служби учествовали су ректор Универзитета одбране генерал-потпуковник доц. др Горан Радовановић, начелник Војне Академије генерал-мајор проф. др Бојан Зрнић, некадашњи начелници Војне академије генерали у пензији Горан Зековић и Видосав Ковачевић, запослени у тој установи, кадети и ученици.   Честитајући присутнима празник и славу епископ Атанасије се у беседи осврнуо на важност учествовања верних у Божанској Литургији: -Ми се данас духовно гостимо, угошћавамо нашу душу, наш дух, наше срце, наш ум гостимо духовном храном. Да би се живело и функционисало неопходна је храна, а ето ми имамо ту привилегију да се данас гостимо за овом изузетно богатом трпезом. Сваки празник наше Цркве православне је једна велика, широка, богата гозба. Коју храну ћемо износити на трпезу зависи од циља који желимо постићи. Ми имамо узвишене циљеве. Желимо да будемо духовно јачи, и физички јачи и умно јачи. Желимо да постигнемо велике резултате, желимо да сачувамо оно што нам је предато. Желимо да корачамо напред, желимо трајати.   -Шта желимо пробудити у себи, чиме мислимо остварити племените циљеве. Човек је створен по лику Божјем, и има значајне потенцијале. Човек има склоности ка Богу, способан је да воли. Човек је из љубави према другоме спреман да се жртвује,  да поучава другога, да води другога. Из љубави према тим узвишеним вредностима способни смо сачувати оно што нам је предато, отаџбину, можемо и обнављати љубављу и мудрошћу, поучио је епископ Атанасије присутне.   После заамвоне молитве Преосвећени Владика је преломио славски колач и освештао славско жито. Овогодишњи кум славе био је пуковник Драган Савић, начелник Одељења у Секретаријату Универзитета одбране.   Током свечаности, генерал Зрнић је Eпископу милешевском уручио плакету Војне академије за изузетну сарадњу и развој верске службе на Војној академији, као и књиге дародавцим параклиса Војне академије господи Синиши Видовићу из Бања Луке и Горану Штрпцу из Београда. Eпископ је даривао ректора Универзитета одбране и начелника Војне академије иконама Белог Анђела.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Након Свете Литургије у Пећкој Патријаршији, јуче на гробљу манастира Високи Дечани, уз молитвено присуство окупљених архијереја, Митрополит Амфилохије је служио парастос свима који су овдје сахрањени, Епископу Сави Дечанцу, Митрополиту скопском Захарији, као блаженопочившем Епископу Виктору Михаиловићу.     Епископ Виктор Михаиловић је био скадарски епископ, а родом је из Пипера. 1933. године он је са 30 српских породица протјеран из Скадра. Углавном сви су се настанили на Косову и Метохији, а он је дошао у Дечене гдје се и упокојио и гдје је и сахрањен.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...