Jump to content
Ćiriličar

ОДА ЕПИСКОПСТВУ (Посвећено ЊП епископу западно-америчком Максиму)

Оцени ову тему

Recommended Posts

ОДА ЕПИСКОПСТВУ

(Јн 21, 15-17)

 

Је л' нас то Ти, Владико,

као Господ Петра питаш?

 

Насрнуше нам на срце црви подли,

као расколници на Храмове,

тамо, у далекој крајини

Влидимирској,

где се на крви браће опет пирује,

па се молимо раслабљени

Господу Добром,

да нам се смилује.

 

Је л' нас то Ти, Владико, опет,

као Господ Петра питаш?

 

Волимо Те, Владико,

као што стара мати воли ћер' далеку.

Ех, кад би могли, са њеном љубављу,

да клекнемо,

док се чита Свето Јеванђеље,

те да сузама загрлимо

рубину ћерску,

верујући, да ће Утешитељ,

Небом да нас теши.

 

Је л' нас то Ти, Владико, опет и опет

као Господ Петра питаш?

 

Знаш Ти... волимо Те,

као што је грудоболно чобанче,

Момчило,

волело звук фруле,

док је умирући,

у доли,

на коленима,

дрхтавим ручицама грлило

пространу Мачву,

баш као раскајани Петар ноге

Васкрсле Љубави.

 

Господе Добри, не иди!

Не остави нас у доли смрти.

гледајућ' данас рођеног сина,

ја видех себе умирућег,

и видех Тебе,

Творца с Висина.

 

Господе Мили, не иди!

Док гледах данас рођеног сина,

ја видех смртно чобанче Твоје,

где љуби фрулу и грли долу умирући.

Подари, Творче, чеду Своме,

Васкрсле Љубави Своје,

да и он као велики Петар,

напаса смерно

плашљиво стадо Твоје.

 

***

 

Посвећено:

ЊП епископу западно-америчком

Српске Православне Цркве

др МАКСИМУ (Васиљевићу)

У Христу одан, ...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Trifke рече

U to sam bio siguran i bez tvoje tvrdnje! :))) Gde bi ti ukorio svog učitelja? :)))

Ето, чак нисам ни укапирао песмицу. Ја мислио да је песма афирмативна. :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Александар Милојков рече

Ето, чак нисам ни укапирао песмицу. Ја мислио да је песма афирмативна. :)

Afirmativni ukor! No tvom učitelju ni to ne vredi! 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Trifke рече

Afirmativni ukor! No tvom učitelju ni to ne vredi! 

Време ће дати одговоре. Ако не нама, онда онима после нас. Не треба журити да судом, то нам показује историја Цркве. Имамо једног Оригена који је у своје време сматран за великог учитеља. Надахњивао је о највећ међу оцима, какви су на пример Кападокијци. Ипак, време је поксзало да ту није баш све тако сјајно. Црква је морала да осуди орогенизам неколико векова после Оригена. Са друге стране, имали смо и једној Максима Исповедника коме је Црква, да Црква у својој званичној, институционалном пројави, одсекла језик и десну руку да не би могао да говори и пише. Ипак, време је показало да је Максим Исповедник исправно говорио. Некада људи трче за временом, како је био случај са Оригеном. А некада су људи једнноставно испред свог времена, како је био случај са Максимом Исповедником. Зато не треба журити са судом. Људи склони оштром и брзом суду углавном су кратковиди. Да је Бог допустио да такви превладају у Цркви, иако је допуштао да се у одређено време покажу и искажу, ми данас не бисмо ни имали наше богато богословско наслеђе и живо и пребогато Свето Предање. Остали бисмо остарела конзерва на коју се више нико освртао не би.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Александар Милојков рече

Време ће дати одговоре. Ако не нама, онда онима после нас. Не треба журити да судом, то нам показује историја Цркве. Имамо једног Оригена који је у своје време сматран за великог учитеља. Надахњивао је о највећ међу оцима, какви су на пример Кападокијци. Ипак, време је поксзало да ту није баш све тако сјајно. Црква је морала да осуди орогенизам неколико векова после Оригена. Са друге стране, имали смо и једној Максима Исповедника коме је Црква, да Црква у својој званичној, институционалном пројави, одсекла језик и десну руку да не би могао да говори и пише. Ипак, време је показало да је Максим Исповедник исправно говорио. Ммекада људи треће за временом, како је био случај са Оригеном. А некада су људи једнноставно испред свог времена, како је био случај са Максимом Исповедника. Зато не треба журити са судом. Људи склони оштром и брзом суду углавном су кратковиди. Да је Бог допустио да такви превладају у Цркви, иако је допуштао да се у одређено време покажу и искажу, ми данас не бисмо ни имали наше богато богословско наслеђе и живо и пребогато Свето Предање. Остали бисмо остарела конзерва на коју се више нико освртао не би.

Da vreme će pokazati da je Vaseljenski u pravu a mi svi ostali budale. Vreme će pokazati da možeš da lažeš koliko hoćeš i da i dalje bude sve u redu, samo zato što si vladika i td. To što si napisao je u redu ali nema nikakve veze sa ovim o čemu mi razgovaramo. Ja te razumem da voliš svog mentora i to je super, "Drag mi je Platon a istina mi je draža" 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 минута, Trifke рече

Da vreme će pokazati da je Vaseljenski u pravu a mi svi ostali budale. Vreme će pokazati da možeš da lažeš koliko hoćeš i da i dalje bude sve u redu, samo zato što si vladika i td. To što si napisao je u redu ali nema nikakve veze sa ovim o čemu mi razgovaramo. Ja te razumem da voliš svog mentora i to je super, "Drag mi je Platon a istina mi je draža" 

Нисам ни помислио на ВП. Човек је поменуо "мог учитеља". Рекох да не треба журити са судом/осуђивањем. Свакако, то не значи да ставове не треба критички посматрати. Владика Максим сада трпи жестоко осуђивање, које некада (код појединаца, не свих) прераста у мржњу, исмевање, људску дискредитацију и сатанизацију. Но, ја верујем да ће тек неко будуће време показати да ли је владика Максим био у заблуди или је ипак био испред свог времена. Зато кажем, можемо да критички приступамо његовим ставовима - и сам се не слажем са његовим ставом око поступака ВП. Али не треба да журимо са стављањем коначног жига срама и осуде.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Аутор песме сам ја! Песма је посвећена владики Максиму - посвета је милошта, није поскок у врећи - али није писана њему него, као што се и види Чину апсотолских наследника.

Јесмо ли се сви одрекли Христа 1000 пута, свесно, несвесно, директно или ииндиректно својим поступцима? Јесмо!

Јесмо сви грешни људи? Јесмо!

Дакле ваши коментари су (да не глумимо протестанску коректност и лицемерје па бирамо лепе речи) глупи. Глупос не значи да неко није складипте података, то јест образован, већ је што те податке које је ускладиштио у се' погрешно користи (расуђује).

Није никакав укор владици, него "поклон и целив десници, која народ благосиља и Светињу раздаје".

Зашто је посвећена владики Максиму? Па, ето, Црква се налази у турбулентним временима, изазовима који су последица столетних нерешавања (рецими јурисдикција), те са нашла у канонски-парадоксалном стању (иако су канони променљиви и нису догме), посебно задњих деценија кад се је глобализација узела маха и свет постао велико село. И када Црква, муцајући, покушава да тек уђе у проблем који мора да реши, владика је направио неколико испада које су погоршале стање.

Критиковати га, ко је нормалан, не значи не волети га - питање је само КО га може волети.

Песма је поштовање Епископству, а посвета је исказивање љубави владики Максиму. Ма каква та љубав била, једно је сигурно - и теоретки је немогуће да буде и_н_т_е_р_е_с_н_а! Рецимо, да ми у нечему помогне као епископ или професор....типа менторства (зврц!) У молитви да.

Треба рећи и то, дасу смешне "анализе" људи, који, упркос високом теолошком образовању, информацијама које су научили баратају као секташи.

Лупати будалаштине о Оригену и васењенским саборима, и животном делу владике максима који је, даће Бог, тек у пола века, а то сматрати "анализом" једне песме, су треги-комчни показатељи интелектуалне "фреквенције" на којој интелект ради. Ало, ало - соко зове орла, соко зове прла! Орао пао...

Толико о познавању Његоша од стране Мила Ђукановиће...'оћу рећи....ма није важно, нешто сам читао о Милу па направих лапсус.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, Александар Милојков рече

Нисам ни помислио на ВП. Човек је поменуо "мог учитеља". Рекох да не треба журити са судом/осуђивањем. Свакако, то не значи да ставове не треба критички посматрати. Владика Максим сада трпи жестоко осуђивање, које некада (код појединаца, не свих) прераста у мржњу, исмевање, људску дискредитацију и сатанизацију. Но, ја верујем да ће тек неко будуће време показати да ли је владика Максим био у заблуди или је ипак био испред свог времена. Зато кажем, можемо да критички приступамо његовим ставовима - и сам се не слажем са његовим ставом око поступака ВП. Али не треба да журимо са стављањем коначног жига срама и осуде.

Nema ni konačnog žiga ni osude ali sve je od ugla u kome gledamo. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Ćiriličar рече

Аутор песме сам ја! Песма је посвећена владики Максиму - посвета је милошта, није поскок у врећи - али није писана њему него, као што се и види Чину апсотолских наследника.

Јесмо ли се сви одрекли Христа 1000 пута, свесно, несвесно, директно или ииндиректно својим поступцима? Јесмо!

Јесмо сви грешни људи? Јесмо!

Дакле ваши коментари су (да не глумимо протестанску коректност и лицемерје па бирамо лепе речи) глупи. Глупос не значи да неко није складипте података, то јест образован, већ је што те податке које је ускладиштио у се' погрешно користи (расуђује).

Није никакав укор владици, него "поклон и целив десници, која народ благосиља и Светињу раздаје".

Зашто је посвећена владики Максиму? Па, ето, Црква се налази у турбулентним временима, изазовима који су последица столетних нерешавања (рецими јурисдикција), те са нашла у канонски-парадоксалном стању (иако су канони променљиви и нису догме), посебно задњих деценија кад се је глобализација узела маха и свет постао велико село. И када Црква, муцајући, покушава да тек уђе у проблем који мора да реши, владика је направио неколико испада које су погоршале стање.

Критиковати га, ко је нормалан, не значи не волети га - питање је само КО га може волети.

Песма је поштовање Епископству, а посвета је исказивање љубави владики Максиму. Ма каква та љубав била, једно је сигурно - и теоретки је немогуће да буде и_н_т_е_р_е_с_н_а! Рецимо, да ми у нечему помогне као епископ или професор....типа менторства (зврц!) У молитви да.

Треба рећи и то, дасу смешне "анализе" људи, који, упркос високом теолошком образовању, информацијама које су научили баратају као секташи.

Лупати будалаштине о Оригену и васењенским саборима, и животном делу владике максима који је, даће Бог, тек у пола века, а то сматрати "анализом" једне песме, су треги-комчни показатељи интелектуалне "фреквенције" на којој интелект ради. Ало, ало - соко зове орла, соко зове прла! Орао пао...

Толико о познавању Његоша од стране Мила Ђукановиће...'оћу рећи....ма није важно, нешто сам читао о Милу па направих лапсус.

Pesma ti je lepo napisana ali jedino to. Ima vremena porašćeš! 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да додам, за разлику од лицемера, ја сам владики Макисму све рекао л_ч_н_о, и никада не бих злоупотребио ту комуникацију. Нажалост - само луд мисли да сам, рецимо ја који га критикујем, срећан због свега - да ме послушао, да сам напусти катедру, не би пролазио кроз ово. Ја немам образовања као Максим, али имам више животног искуства (скупа разочарења) и више сам света и прошао и упознао, него он. Имајући своје ставове и своје виђење Цркве, што се подразумева, ако оно колидира чак и са већином - једноставно он погрешно решава те конфликтне ситуације. Овим не судим ни етику му, ни поступке, дакле говорим чисто о начину - наштети сам себи још више. Али то је већ тема о максиму, не о песми посвећеној њему - из поштовања ка Епискоству и љубави ка њему.

Колико си ти Александре "доследан", као јехов сведок кад оће да истера своје, говори да си ме блокирао и "престао да читаш"...види се из приложеног. За 10 пороку које смо разменили - 8 пута си сам себи противречио. Џаба ти се са бодилом праћати, школу коју ја имам не учи се из скрипти, а зове се - живот!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Trifke рече

Pesma ti je lepo napisana ali jedino to. Ima vremena porašćeš! 

Лепа може бити жена, мотика, мачка, лопта - неко ко/што се гледа визуално. Песма може бити све само не лапа-ружна. Замисли кад би рекао Пупкин је написао лепу песму...то ти је исто као кад би хтео дати комлимент жени коју хоћеш да ожениш икажш "јооо-ј, што си добра рибе" Додај само "ух")...

Нећу коментарисати више ову темо, само сам појацнио, вајним теолозима, који "воле" владику Максима, колико су у офсајду. Драгослав Бокан и Драгош К. су имали мучне препирке и болне...као интелектуалци, климоглавци зна се како раде, потпуно исто ко и Информер што "воли" АВ.

Милојков, блокирај ме, не читај и не коментариши...тако интелигентан чова, не потцењуј се.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ко није упознао владику Јефрема тешко може схватити шта су истински ред и поредак, шта је потпуна посвећеност служби на коју је призван и изабран. Због тога и јесте заорао предубоку бразду у Винограду Господњем, по којој се данас, на мапи Српске Цркве, издваја Епархија бањалучка, која ни по чему не заостаје за било којом епархијом у Грчкој или Русији.   Било је потребно уложити много труда како би Епархија бањалучка изгледала како данас изгледа. Старе обрисе некадашњег изгледа данас блиставе Епархије неки су изгледа потиснули у памћењу, али је довољно погледати старе шематизме и видјети шта је све направљено за вријеме откако је епископ Јефрем преузео епархијско кормило. Довољно је рећи да је у протеклих 40 година у Епархији бањалучкој саграђено и освећено 279 нових храмова, обновљено је 60 порушених, тренутно је 36 у изградњи, а изграђена су 84. парохијска дома… Мало ли је?!   Наравно, није владика Јефрем све постигао сам, али без његових благослова, личног труда, огромне посвећености и љубави, надзирања и личне иницијативе, ништа не би изгледало како данас изгледа. Нема манастирског и парохијског храма који није доживио своје поновно васкрсење. Величанствени храм Христа Спаситеља у Бањалуци постао је најпрепознатљивији симбол и града и Епархије, а манастири Ступље и Осовица подигнути су из темеља, као и приједорски Милошевац који ће ускоро засијати у свој својој љепоти.   Неком будућем владичином биографу неће бити лако побројати све оно што је епископ Јефрем урадио за вријеме свог живота, за вријеме своје архипастирске службе. Због тога га ја и називам Новим краљем Милутином, јер је саградио више манастирских и парохијских храмова него било који архијереј у цјелокупној историји наше Цркве.   О самој личности епископа Јефрема нисам најпозванији да говорим и пишем, јер има оних који га познају и много боље и много дуже. Оно што сасвим сигурно знам јесте да епископ Јефрем ужива неподијељени углед међу српским архијерејима, због чега је, не без разлога, био један од кандидата за патријарха српског. Иако спада у ред тихих и скромних епископа, сусрет са њим је празник, истинска част, али и прилика да увијек сазнате нешто ново, да добијете користан братски савјет, али и руку помоћи када је то најпотребније.   Због свега што сам написао, а иза чега чврсто стојим, као човјек, монах и епископ, сматрам да смо епископу Јефрему сви помало дужни, јер нас је задужио много више него што смо му у стању вратити, било молитвеном захвалношћу или синовском оданошћу.   Епископ Јефрем је човјек какав се ријетко рађа. Он је човјек и епископ какав се постаје, самопрегорним трудом и посвећеношћу којом се ријетки могу похвалити. Због тога је част имати га за епископа, брата и пријатеља, за суграђанина и комшију.   Знам да то Бањалука и зна и препознаје, као што то зна свака црквена душа у Српској. Знају то и сва браћа архијереји, са којима епископ Јефрем састрадава и саслужује више од четрдесет година, бринући о Српској Цркви као о својој јединој кући. Нама остаје да га слиједимо, молећи се Господу да га поживи на многаја љета!     Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Tоком јучерашњег дана у црквеној јавности је осећај узнемирења и индигнације изазвао снимак спаљивања фотографије Eпископа бачког др Иринеја Буловића, објављен на Јутјубу. Несумњиво је да се не ради само о провокацији, него о програмском позиву на бруталан обрачун са владиком Иринејем.   Сабласна тишина која прати спаљивање фотографије на тршчаној огради подсећа на инквизиторске ломаче или на сличне, ритуалне егзекуције. Све то нам открива несумњиви девијантни карактер реaлизатора снимљеног сабласног перформанса, који овим путем заправо свима упућује немушти вапај за помоћ. О таквим тешким психичким проблемима, нажалост, сувише често сазнајемо преко медија, када масовне убице овакве поруке прво објаве на интернету, а потом крену у реализацију.   У овaквим случајевима велика је одговорност државних органа, јер не ради се о претњи само према Епископу Иринеју и његовој околини, него и за друштво, а највише за самог починиоца.     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска 
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Tоком јучерашњег дана у црквеној јавности је осећај узнемирења и индигнације изазвао снимак спаљивања фотографије Eпископа бачког др Иринеја Буловића, објављен на Јутјубу. Несумњиво је да се не ради само о провокацији, него о програмском позиву на бруталан обрачун са владиком Иринејем.   Сабласна тишина која прати спаљивање фотографије на тршчаној огради подсећа на инквизиторске ломаче или на сличне, ритуалне егзекуције. Све то нам открива несумњиви девијантни карактер реaлизатора снимљеног сабласног перформанса, који овим путем заправо свима упућује немушти вапај за помоћ. О таквим тешким психичким проблемима, нажалост, сувише често сазнајемо преко медија, када масовне убице овакве поруке прво објаве на интернету, а потом крену у реализацију.   У овaквим случајевима велика је одговорност државних органа, јер не ради се о претњи само према Епископу Иринеју и његовој околини, него и за друштво, а највише за самог починиоца.     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У никшићком Основном суду 19. јуна почеће суђење Његово преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком г. Јоаникију и осморици свештеника архијерејског намјесништва никшићког, казао је јуче Дану Сава Костић, један од адвоката одбране.     Тужилаштво у Никшићу владику и свештенике Слободана Јокића, Драгана Крушића, Василија Брборића, Данила Зиројевића, Жељка Ројевића, Остоју Кнежевића, Николу Маројевића и Мирка Вукотића терети да су прекршили члан 287 Кривичног законика Црне Горе.   Они су 12. маја, на дан када се у прославља заштитник града и слава никшићке Саборне цркве, Свети Василије Острошки Чудотворац, како се наводи у оптужном предлогу “поступали супротно наредбама Министарства здравља о спречавању опасне заразне болести и на Тргу Шака Петровића окупили се заједно са грађанима, а затим обављали вјерски обред ван вјерског објекта – литије улицама града Никшића”.   “У никшићком суду за 19. јун заказано је прво рочиште главног претреса. Владика и свештеници ће се, пред судијом Игором Ђуричковићем, изјашњавати о наводима из оптужног предлога. Могуће је да ће се тога дана спровести неки докази”, рекао је адвокат Костић за Дан.   Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић) ући ће у црквену и државну историју Црне Горе као први српски владика који је ухапшен у 21. вијеку у Црној Гори. Иако Црква званично није била организатор Световасилијевске литије 12. маја у Никшићу, владика и свештеници су ухапшени и у притвору су били 72 сата. Утамничење владике и свештенства наишло је на осуду великог дијела домаће и међународне јавности, а народ је у знак протеста све вријеме њиховог задржавања у притвору протестовао.   Послије истека мјере задржавања пуштени су на слободу и том приликом је владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије казао сабраном народу испред Тужилаштва, да се борба за слободу вјере и за част свакога човјека, без обзира ко је и како се изјашњава и којој партији припада, наставља Божијим средствима, истином, правдом и љубављу.   “Хоћемо слободу вјере, хоћемо поредак у држави, хоћемо да се поштује Устав и закон”, поручио је владика.   Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је оцијенио тада да је ово што се догађа у Црној Гори, нарочито са хапшењем владике Јоаникија и свештеника, наставак борбе против православља – Православне цркве.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Празник Светих равноапостолних просветитеља и учитеља словенских Кирила и Методија, Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г Методије (Остојић), викар Митрополита црногорско-приморског г Амфилохија, прославља као свој имендан. Поводом имендана драгог нам  Владике, доносимо видео запис приступне беседе коју је Преосвећени Владика Методије изговорио на дан своје хиротоније.    Долгоденствуј, Преосвећени Владико, на многа и блага лета!     Животопис Његовог Преосвештенства Епископа диоклијског г Методија (Остојића), викара Митрополита црногорско-приморског г Амфилохија       Епископ диоклијски Методије (у свијету Љубиша) Остојић се родио 1. априла 1976. године у Сарајеву, од православних родитеља Милинка и Драгице (рођене Милићевић) као треће дијете. Осмогодишњу школу Петар Докић и прва два разреда Друге гимназије „Огњен Прица“ завршио је у Сарајеву одакле се услед ратних збивања са породицом преселио у Подгорицу.   У Подгорици је завршио преостала два разреда Гимназије „Слободан Шкеровић“. За вријеме живота у Сарајеву завршио је основну – нижу музичку школу „29. новембар“. После завршене гимназије 1994. године уписао је Економски факултет Универзитета Црне Горе у Подгорици, на којем је и дипломирао 2001. године. Године 2002. дошао је у Цетињски манастир, где је замонашен на празничном бденију 11. јула 2004. године са именом Методије (по Светом Методију Словенском).   У чин ђакона рукоположен је 2005. године на празник Преображења Господњег у храму посвећеном овом празнику на Жабљаку (одакле и потиче његова породица) од стране Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. У чин презвитера рукоположен је на Бадњи дан 2008. године у Цетињском манастиру. Одликован је чином протосинђела 22. новембра 2009. године у манастиру Сланци код Београда од стране Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, са чијим је благословом од краја 2007. године био је на послушању келејника Патријарха српског г. Павла, и на том послушању остаје до његовог упокојења.   За намјесника Цетињског манастира постављен је 1. фебруара 2010. године, а у чин архимандрита рукопроизведен је на Петровдан 2013. године у Цетињском манастиру. Исте године дипломирао је на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи, Универзитет у Источном Сарајеву, са дипломским радом на тему „Васпитни значај монаштва“.   На Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2015. године одбранио је мастер рад на тему „Зетски Митрополит Вавила (1494-1520) и његов допринос српској духовности и култури“ код ментора проф. др Предрага Пузовића.   Од 2012. године члан је Патријаршијског управног одбора Српске Православне Цркве у име Митрополије црногорско-приморске. Такође члан је Епархијског савета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске.   Академску 2016/17. годину провео је на Аристотеловом Универзитету у Солуну учећи грчки језик, ради уписа докторских студија на Теолошком факултету овог Универзитета.   На редовном прољећном засиједању одржаном у Пећкој Патријаршији и Београду од 29. априла до 10. маја 2018. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Методија (Остојћа), за викара Митрополита Црногорко- приморког, са титулом епископ диоклијски.   У чин епископа хиротонисан је 22.јула 2018.г. у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици од стране Његова светости Патријарха српског г. Иринеја.     Од Преображења 2018. г. обавља и послушање главног уредника часописа „Светигора“ Митрополије црногорско-приморске.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...