Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Сећам се гостовања оца Гојка Перовића у Живој истини пре пар година. На коментар водитеља-режимлије да синод црногорске цркве није имао право да донесе одлуке о припајању СПЦ у времену стварања Краљевине СХС, о. Гојко је одговорио да је то можда тачно, али да је таква одлука одражавала потребе и хтења народа тога времена и да самим тим уопште није била спорна. Негде смо могли да прочитамо да је предлог устава новог савета дат Синоду на одобрење. Овај синод није наклоњен "Амфилохијевој струји" (а да ли уоште такво нешто постоји када имамо ово писмо Кирила?) па ће свакако имати прилику да ускрати подршку, без које савет неће моћи да функционише...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Vladan :::. рече

Линку овде уопште није место него је овде доспео када су се коментари вадили из претходне теме да би се направила ова о Кирилу. Линк је био одговор на @Вукашинов коментар о ранијем писању @Zoran Đurović.

Са текстом на линку се не слажем у многим детаљима (зато сам и рекао да је тумачење догађаја а не истина) али је он данас једнако скандалозан као што су били Зоранови текстови када је кренула прича око Максима и фанариота.

Дакле, линк је овде грешком уредника доспео и овде нема везе са оним контекстом из којег је извађен померањем у ову тему.

 

Vladane, 

sumnjala sam da je neki propust i da ti ne mozes biti ozbiljan sa tim. moramo se cuvati svi u svakom pogledu. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 36 минута, Панарет рече

Сећам се гостовања оца Гојка Перовића у Живој истини пре пар година. На коментар водитеља-режимлије да синод црногорске цркве није имао право да донесе одлуке о припајању СПЦ у времену стварања Краљевине СХС, о. Гојко је одговорио да је то можда тачно, али да је таква одлука одражавала потребе и хтења народа тога времена и да самим тим уопште није била спорна. Негде смо могли да прочитамо да је предлог устава новог савета дат Синоду на одобрење. Овај синод није наклоњен "Амфилохијевој струји" (а да ли уоште такво нешто постоји када имамо ово писмо Кирила?) па ће свакако имати прилику да ускрати подршку, без које савет неће моћи да функционише...

Da, ima tamo kod borbasa izvestaj sa sabora u Americi u kojem se pominje da je taj Episkopski savet podneo Sinodu na odobrenje njihov Novi ustav i kao da je vec odobren od strane Sinoda.

http://borbazaveru.info/content/view/11882/1/

Sad, meni deluje to sve nekako 'nepouzdano' i pravo pitanje jeste da li je Sinod upoznat sa svim desavanjima i da li je stvarno sinod imao uvida taj Novi ustav i da li ga je razmatrao i dao svoje misljenje. U svakom slucaju kao sto kazes, Sinod moze da uskrati podrsku tom Ustavu, ali ne znam, nikako mi nije jasno zasto se Sinod ne oglasava, na primer mozda e.Kiril koji je vec pisao u Ameriku tim episkopima tamo, moze da pise i na Sinod i da se konacno resi to pitanje da li imaju blagoslov episkopi u Americi da formiraju te neke nove crkvene institucije.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, ana čarnojević рече

Ciji je ovo blogoid verujem. com?

 

Ваљда Ђаковчев... Једно време га није било, а сада је и садржај променио. Било светих отаца итд. Некад ме је питао да ли може да преузме моје текстове, сад ме ич није питао.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Ваљда Ђаковчев... Једно време га није било, а сада је и садржај променио. Било светих отаца итд. Некад ме је питао да ли може да преузме моје текстове, сад ме ич није питао.  

Avo ovo nije Djakovac, samo je neko uzeo ime onog foruma ili cega vec.

kakav crni Djakovac. on i da hoce ne moze biti tako banalan kao ovi tekstovi.

 

svi su nacisto prsli. pazite ljudi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, ana čarnojević рече

Avo ovo nije Djakovac, samo je neko uzeo ime onog foruma ili cega vec.

kakav crni Djakovac. 

 

svi su nacisto prsli. pazite ljudi.

А ја таман хтедох да те питам, зар ти не захтева Ђаковца као епископа :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Стаљиново унуче рече

Реч о теми?  Ако сте заборавили "

Писмо еп. Кирила о дешавањима у Америци

Од Вукашин, пре 11 часа in Актуелна дешавања у СПЦ

Па одговориће ти требињски тамбураши кад одговоре и на Давидов текст. Фрапантно је да ниједан једини сувисли коментар тамо нису поставили. Ни овде, иако је ово писмо једног мени непознатог владике. Али је озбиљна оптужба на рачун северно американаца. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, Bokisd рече

mozda e.Kiril koji je vec pisao u Ameriku tim episkopima tamo, moze da pise i na Sinod i da se konacno resi to pitanje da li imaju blagoslov episkopi u Americi da formiraju te neke nove crkvene institucije

Слажем се. Његово писмо је упућено овој тројици епископа, написано је у форми затвореног писма, а притом објављено. 

П.С Не би требало користити термин "Америка" када се мисли на САД, јер управо ту настаје конфузија. Америка је континентална целина Северне Америке (са Централном) и Јужне Америке, а САД држава у средишњем делу Северне Америке. Глупо је и када епископи то не разликују

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Панарет рече

Слажем се. Његово писмо је упућено овој тројици епископа, написано је у форми затвореног писма, а притом објављено. 

П.С Не би требало користити термин "Америка" када се мисли на САД, јер управо ту настаје конфузија. Америка је континентална целина Северне Америке (са Централном) и Јужне Америке, а САД држава у средишњем делу Северне Америке. Глупо је и када епископи то не разликују

Поштовани новоученије, континент Севрна Јамерика са Централном други континент Јужна Јамерика.

треба пратити ученија

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 33 минута, Bokisd рече

Sad, meni deluje to sve nekako 'nepouzdano' i pravo pitanje jeste da li je Sinod upoznat sa svim desavanjima i da li je stvarno sinod imao uvida taj Novi ustav i da li ga je razmatrao i dao svoje misljenje.

Посреди је хајдучија. Једно је сабор делегирао, друго су ови покушали да протуре. Сву тројицу бих одмах рашчинио, а како су наши спори и млитави, онда барем једног. Остали ће се уфуњати и чекати бољу прилику. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, feeble рече

Ko je objavio ovo pismo, postar? Ako nesto nije javno, zasto ga pustaju u javnost?

Кирило га пустио. То је манир Тасе. Имао је доброг учитеља. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, ana čarnojević рече

moramo se cuvati svi u svakom pogledu. 

Уопште не морамо да узмемо у обзир ту тумачење са блога. Довољни су текстови Давида и Кирила. Обојица кажу да Максим (и остали) одвајају епрахије СПЦ у САД од СПЦ.

Иако мислим да је прилично јасно које су намере намерно ћу се изражавати у кондиционалу:

Дакле, ако, је тачно оно што кажу Давид и Кирил, онда:

1) Максим је изманипулисао Амфилохија, Атанасија и још неке да му дају подршку на Сабору да га не пензионишу да би ово могао да уради (због скидања са факултета је вероватно пожурио јер је знао да ће на наредном Сабору бити још теже провући се). Јер да је тада пензионисан од овога не би било ништа (тешко да би Иринеј и Лонгин сами нешто петљали).

2) Амфилохије и Атанасије и остали су знали шта ће да се деси али су то крили.

Шта год да је од та два то је сасвим довољно лоше и без анонимног блога (који је послужио и као саблажњива илустрација шта све може да се закључи из овога што читамо од самих епископа).

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Или Амфилохије и Атанасије раде за Фанар што би онда објаснило много штошта (између осталог то што се Атанасије не оглашава поводом Украјине и неки вид разлаза са Иринејем Бачким за кога сам исто мислио годинама да нагиње Грцима, екуменизму и самим тим Фанару), само што Максима гурају у први план да одрађује посао за њих.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, feeble рече

Или Амфилохије и Атанасије раде за Фанар што би онда објаснило много штошта (између осталог то што се Атанасије не оглашава поводом Украјине и неки вид разлаза са Иринејем Бачким за кога сам исто мислио годинама да нагиње Грцима, екуменизму и самим тим Фанару), само што Максима гурају у први план да одрађује посао за њих.

АА не раде из убеђења него да имају - као великаши из Његоша - део царства. Мали је пак доста лукав и он је тај који више користи маторе за своје циљеве. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Vladan :::.,
      У петак 25. октобра у 16:30 у Саборном храму светих апостола Петра и Павла у Јагодини биће дочек и освећење иконе Светог Нектарија Егинског, као и поклоњење моштима овог светитеља. Након тога Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће акатист великом Егинском чудотворцу.
       
       
       
    • Од Логос,
      Патријарх московски и све Русије Кирил упутио је честитку учесницима конференције „Митрополит Никодим: пут служења Цркви“ (Минск, 15. и 16. октобра 2019) „Организаторима, учесницима и гостима међународне конференције „Митрополит Никодим: пут служења Цркви“.     Ваше Високопреосвештенство, драги владико Павле! Поштовани организатори, учесници и гости конференције!   Срдачно поздрављам све учеснике међународног сусрета посвећеног угледном јерарху 20. века - митрополиту лењинградском и новгородском Никодиму (Ротовом), чији се 90. рођендан ове године прославља.   Блаженопочивши Владика Никодим зацело је генијална и необично истакнута личност на историјском хоризонту прошлог века: мудар и врло енергичан архипастир, права личност Цркве, предан Божјем делу.   Његово служење се довијало у једном од најтежих периода односа са државом, било је то време  даљег прогона вере, масовних затварања цркава и поновног прогона свештенства. Заузимајући високо место председавајућег Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије, митрополит Никодим несебично се супротставио покушајима совјетских власти да униште Цркву, учинио је све што је било могуће и немогуће да се спречи уништавање светиња, да се заштите свештенство и мирјани од гоњења. Напорима Владике било је могуће избећи затварање лењинградских богословских школа, значајно је повећан број архијереја Руске Цркве и она је извучена из међународне изолације, а уз то, повела је и активни дијалог са остатком хришћанског света. Митрополит Никодим је дао огроман допринос јачању православног јединства и формулисању заједничког става по разним важним питањима нашег времена.   Опсег Владичине личности је заиста задивљујући: у кратком свом овоземаљском животу који му је Бог дао (а живео је само 48 пуних година) митрополит Никодим је успео да делује тако плодно и ефикасно да би за то што је он учинио било потребно неколико људских живота. Још и данас користимо резултате његовог рада.   Уверен сам да духовно наслеђе митрополита Никодима још увек треба да у потпуности схватимо и проценимо ми, његови потомци, и моје се срце радује што је сећање на драгог Аву сачувано у тако великом броју, у шта спадају  и такви састанци и конференције.   Нека свеблаги Господ благослови ваше напоре и подари вам снаге, душевног мира и Своју изобилну помоћ у добрим делима и подухватима,“ навео је Свјатјејши патријарх Кирил.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Иринеј по милости Божјој Епископ источноамерички Српске Правослвне Цркве   Повезана вест:   Председник Трaмп честитао Епархији источноамеричкој 800 година самосталности Српске Православне Цркве (easterndiocese.org)   Најљубљеније Нам Свештенство и Монаштво, Синови и Кћери, верна чада Источноамеричке епархије наше најсветије Цркве! Са изобилном радошћу, која произилази из нашег очинског срца Вас поздрављамо, овим најсветлијим и најподеснијим поводом у нашој свеопштој историји, светој и световној 800. годишњици аутокефалије Српске Православне Цркве 1219-2019.   Од Бога дарована, од народа љубљена   Најљубљенији, небо и земља торжествују са нама у данима ове јубиларне године наше Аутокефалије!   Јер сунце Истока целивало је тло Запада, и снажна вера Светог Саве, одиста, наша вера православна и хришћанска, оваплоћена у нашим српским земљама и сачувана кроз нашу јединствену културу и традицију, чврсто је засађена овде, у овим, Сједињеним Државама Америчким. Вера древна, процветала је у земљи новој, испунивши тако пророчке речи Спаситеља нашег: "Ево, све стварам ново!" (Откровење,21:5).   У ишчекивању те новине живота, наш млади принц Растко, или Растислав (дословце, онај који „повећава славу“), напушта дворе оца свога, великог жупана Стефана Немање, и бежи у потрагу за монаштвом и просветљењем на Свету Гору Атон. Испуњење тог његовог боравка на Светој Гори, разоткрило се у преображеној личности нашег славног Просветитеља и Учитеља Светога Саве, Првог Архиепископа Српских Земаља и Приморја.   Била је то 1219. година. Пре осам стотина година, архимандрит Сава, заједно са групом учених и угледних монаха запловио је за Никеју, тадашње седиштe Византијске Империје  и Цариградске Патријаршије. Кренувши из манастира Хиландара (у преводу, "лађар"), Сава је пошао у потрагу за црквеном аутокефалијом за Православну цркву која се чврсто укоренила у нашим српским земљама, како би управо на тај начин, у потпуности обезбедио националност новоформираног Српског Краљевства.     Доментијан, један од Савиних биографа, наглашава као стожерну тачку то, да се наша Аутокефалија одиста збила по промислу (пророчки). Јер управо по божанском промислу откривено је византијском цару Теодору Првом Ласкарису, још пре него што је принчевски монах Сава стигао у Никеју, да он треба бити посвећен, а не један од других у његовој пратњи, као што је то Сава желео. Управо из тог разлога, цар, мимо уобичајених оквира царског протокола, напушта своју палату и одлази испред градских капија како би дочекао Саву, и  лично га увео у Град Првог и Седмог Васељенског Сабора.   Доментијан се заузима за још један упечатљив детаљ у Савиној биографији као Првог  Српског Архиепископа, посвећеног на велики празник Успења Пресвете Богородице 1219. године. Као посебну част Сави за време његове хиротоније, цариградски патријарх Манојло Први, одлучио је да новог Архиепископа одене његовим личним, патријарашким одеждама, које су се видно разликовале од одежди других епископа, што је јасно указивало на чин и ауторитет којима је од тог тренутка био одевен Сава од Србије.   Савинa ревност за добробит своје Цркве уочена је одмах након његове хиротоније. Према Теодосију, другом Савином биографу, Сава уместо да похита да преузме престо и успостави себи седиште, одлучи да оде и посети свог блиског пријатеља, митрополита солунског Михаила, с обзиром да је митрополит поседовао богату библиотеку духовних и правних књига. Сава је провео месеце преводећи их, пре него што се упутио ка својој катедри у манастиру Жича. И тако, спремљен за духовно просвећивање својих верних и за успостављање црквеног реда и поретка, Сава је себе посадио на путу који води у живот, као плодовито дрво маслиново. Пуноћа пута Светога Саве – Светосавље, није ни изолована ни беживотна, већ је она наше заједничко и живо, православно хришћанско наслеђе.   Досељавајући се у Сједињене Америчке Државе, наш српски народ је са собом донео и изоштрену свест о својој православној вери и свом наслеђу. Заједно са слободом вероисповести, са којом се тада сусрео, хитао је и да подигне цркве, и положи темеље своме новом, заједничком дому и животу. Прва српска православна црква у Америци саграђена је 1894. године у граду Џексону, у савезној држави Калифорнији, под покровитељством преподобног архимандрита Себастијана (Дабовића), првог православног свештеника из исељеничке породице, рођеног у Америци. Цркву су подигле руке српских рудара са Западне обале, који су свој нови храм посветили Светом Сави.   Ослањајући се на његову постојану заштиту, српски имигранти су се молили очекујући непрестани раст својих нових заједница у Сједињеним Државама. Након тога, подигнута је и црква у граду Галвестону, у савезној држави Тексас, а до 1919. године, подигнуто је још 30 цркава у државама: Пенсилванији, Аљасци, Илиноју, Индијани, Мичигену, Канзасу, Монтани и Охају, као и у Канади. Пре успостављања Српске Православне Епархије у Америци и Канади 1921. године, наше парохије биле су под привременом јурисдикцијом Руске Православне Митрополије, по угледу младог Растка, који је примљен и пострижен у руском Атонском манастиру Светог Пантелејмона.   Владика Николај (Велимировић) постављен је за администратора новоформиране Српске Епархије у Северној Америци, чије оснивање је заговарао 1921. године. Њега је наследио свети Мардарије (Ускоковић), човек ненадмашне жртве и визије, који је 1923. године постао први епископ Епархије америчко-канадске, Српске Православне Цркве. Он ће касније подићи први српски православни манастир у Сједињеним Америчким Државама, у градићу Либертивилу, у савезној држави Илиној. Овај манастир, посвећен Светом Сави, у почетку је служио као сиротиште, а убрзо затим је постао духовни епицентар целе наше Цркве на овом континенту.   Следећи исти пример, појединци попут Николе Тесле и Михајла Идворског Пупина, и многе друге значајне личности америчког друштва, у великој мери су осигурали темеље српско-америчке заједнице. Михајло Пупин, коме је личност Светог Саве послужила као инспирација у његовом научном раду, истакао се као велики добротвор манастира Светог Саве у Либертивилу. У Њујорку, свети владика Николај, основао је Српски библијски институт. Као плодоносан аутор, је 1951. године објавио дело Живот Светог Саве на енглеском језику, које је, по речима професора Веселина Кесића, „дело о чудесном свецу, које је написао чудесни епископ“.   На основу казивања епископа по имену Иринеј, једног од Савиних савременика, историја приписује Сави следеће речи: „Запад нас сматра Истоком, а Исток Западом, а ми не припадамо ни Истоку ни Западу, већ Јерусалиму Небеском“. Ово је наш, јединствени српски, и заједнички православни етос, наша креативна моћ интеракције са светом и наш засебан допринос савременом друштву, који више није само Исток или само Запад. Исто мора постати сједињено: „склад уздигнутих емоција, интелекта и снаге воље“, како је говорио свети владика Николај. Oписујући Америку, одлично је запазио следеће:   „Светлост Истока и светлост Запада, почива у њиховим подневима на континенту, који лежи између Истока и Запада..."   У том истом светлу, Господе, удостоји нас да угледамо Твоју Светлост, па да испунимо молитвени савет светог Николаја америчким црквеним лидерима 1921. године, да "изграде планове велике као читав свет, и учине напоре апостолске"; „Да се припремимо за жртву која је света и васцела као Твоја“. Јер у овим тешким временима, само узвишена дела, која произилазе из јаке вере, моћи ће да одрже оне који се плаше, држећи се увек савета патријарха васељенског Манојла Првог, записаног у Грамати издатој новохиротонисаном Архиепископу Сави:   Слушајте га сви ви, који сте у Христу правоверни хришћани!   Дано у Њујорку, о Началу Црквене Нове Године Ваш смерни молитвеник пред Престолом Светога Саве Иринеј Епископ источноамерички Српске Правослвне Цркве     Извор: Епархија источноамеричка
    • Од Логос,
      У препуном Владичанском двору у Мостару 10. октобра 2019. је одржана прва промоција књиге „Гледајмо се у очи“ Његовог преосвештенства епископа диселдорфског и цијеле Њемачке Григорија, која је његова својеврсна аутобиографија.     Промоција је одржана у оквиру 100. „Шантићевих вечери поезије“, а владика Григорије је рекао да је књига изашла петнаест дана раније да би се нашла на овој манифестацији јер је у једну руку и посвећена Шантићу, који је симбол Мостара.   „Ова књига је у славу Шантића, а Шантићева слава је да будемо људи, пажљиви и пјесници, односно да пустимо да Бог у нама дише“, истакао је владика Григорије. Његово преосвештенство је нагласио да је Мостар за њега и даље најдубљи и најтоплији град, најотменији, најгоспотственији град у бившој Југославији.   „Тамо гђе сада јесам имате стални осјећај да ту постоји држава, а када дођете у Мостар имате апсолутни осјећај да држава не постоји и онда не можете да се начудите како уопште ствари функционишу“, рекао је владика Григорије.   Владика је рекао да је из књиге избацио цијело поглавље које је било посвећено Херцеговини зато што је имао утисак да не може то тако на брзину да обухвати. „Имам жељу да то једнога дана буде сама једна књига о Херцеговини. Ту су текстови о Шантићу, Андрићев поглед на Херцеговину, моје виђење Херцеговине“, рекао је владика Григорије и додао да је захтјевно писати о Херцеговини која је у једном смислу мала, а у другом огромна.   Потпредсједник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић рекла је да у књизи владике Григорија има много Херцеговине, те да баш зато у предговору професор Љубомир Симовић каже „Херцеговина је била његова школа“.   „У овој књизи владика Григорије даје одговоре на питања о свом животу, одрастању, љубави према вјери, односима са блаженопочившим патријархом Павлом, епископима, али и о тренутку у којем се налази српски народ – о положају цркве, њеном односу са државом, неопходном помирењу са комшијама, одбрани Косова…“, каже она.   Данијела Јелић са Филозофског факултета у Бањалуци рекла је да у првом дијелу књиге, у којој је интервју са владиком Григоријем, може да се ишчита јака порука, чак и о томе како би БиХ требало да буде уређена.   Она сматра да поглавље бесједа има неку врсту савремених јеванђеоских порука које врло јасно кореспондирају са временом у којем живимо.   Пјесник Ђорђе Сладоје рекао је да наслов књиге „Гледајмо се у очи“ говори за себе јер су очи огледало душе и огледало свијета.   Осим великог интервјуа на почетку књиге ту су и „Путокази“, односно колумне владике Григорија које је писао посљедњих година, али и неке од бесједа попут оне из Мркоњића у којој владика каже „Пола срца ми остаје у Херцеговини – вратићу се у њу да умрем“.   Један дио књиге су „Знакови“ – изјаве владике Григорија, а посљедње поглавље под насловом „Огледало“ доноси записе неких пријатеља о њему.     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од Логос,
      Из штампе је изашла нова књига Његовог преосвештенства владике дизелдорфског и цијеле Њемачке Григорија „Гледајмо се у очи“, која представља својеврсну аутобиографију аутора.     Издавач књиге „Вукотић медије“ о овом дјелу наводи да владика кроз опширан интервју даје одговоре на питања о свом животу, одрастању, љубави према вјери, односима са патријархом Павлом, епископима, али и о тренутку у којем се налази српски народ, о положају цркве, њеном односу са државом, неопходном помирењу са комшијама, одбрани Косова…   Прва промоција нове књиге владике Григорија биће одржана у Мостару, у оквиру манифстације 100. Шантићеве вечери поезије, 10. октобра у 19.00 часова у Владичанском двору.   Владика Григорије, осим архипастирског рада, бави се и писањем, а до сада је објавио „Долази час и већ је настао“ /бесједе и разговори, 2004/, „Лазар“ /новела, 2008/, „Прича о старом краљу“ /новела, 2009/ и „Радост живота“ /колумне, 2010/, „Преко прага“ /књига, 2017/, „Бити са другим“ /књига, 2019/.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...