Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 6 минута, Жика рече

И овде се помиње Перишић:

cropped-nikola2.jpg?w=240
NIKOLA5.WORDPRESS.COM

  Zašto sam dobila otkaz Autor: Nadežda Radović Filozofski fakultet u Beogradu nema baš slavnu...

 

Ја причам о овим стварима као и Радовићка, а онда нас проглашавају за лудаке... 

Идем да обавим један парастос и молитву... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Zoran Đurović рече

ерцеговац... шта да ти кажем. А има изглед побожности, прерушава се у монаха и филозофа...

Међу филозофима богослов, међ богословима филизоф и тако оправдава премудрост своју. Створио је и неку врсту секте, јер литургију служи као нико и гоњени је мученик кога сви мрзе јер га не разумију али они који га разумију су елита (садржај тога што разумјевају и не постоји). Можда највише способношћу да се свима "покаже" као пријатељ.

Херцеговци нису глуп народ, чујем недавно неки полицајац прича, све је он овде покварио, није такав био Григорије.,,он их је одвојијо од Атанасија (додајем ја) преко комплекса...

Има ту и Тадића, да не говорим о малверзацијама којих си и ти жртва... О пракси унутар заједнице у којој сам провео године не бих да причам, али онај ко му је забранио да исповједа знао је шта ради...

Мислим да има проблем са влашћу, а мој разлаз са њим је био кад је устврдио да благодат дјелује кроз институције државе...

Са једном богословски надареном другарицом сам разаматрао све - знали смо и све људе у заједници, док нам у једном тренутку није пукло пред очима, за чудо за који дан је макнут...

Посље сам га и неким склопом околности нашао да лаже, а ово разликовање онтологије и етике је нашло прилично вулгарну примјену

Мислим јад и бједа, једном сам се враћао са неке сједељке са кћерком му и Марком, и сад она нас вози кући, и ја говорим пусти нас ми лако ћемо  одвези Марка. понавњам два три пута... да би за 20 година...

То је неки клан, секта, нека пара црквена организација, срећом су ме испљунули као у филму: " У име Народа"...

Међутим ипак има Бога, па сам се нехотице обрео у Требињу, била изложба цртежа Салвадора Далија, Григорије кад ме видио за мало није испо из слолице, уствари за мало је испо из Столице.

Да ти не причам шта за мном дижу, то знаш то је увјек исто: он је луд, то он из личних интереса...

Нек ти је Господ у помоћи

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Ја причам о овим стварима као и Радовићка, а онда нас проглашавају за лудаке... 

Идем да обавим један парастос и молитву... 

ja kolko videh dve grupe dosovaca čerupaju se medjusobno u ovom tekstu te Radovićke... što se men tiče ja bi tu uzo kokice gledo sa strane i onda i jedne u druge protero u Sibir, al jbga ne mamo mi Sibir a ni ja se ne pitam...  to što se tiče ovi iz Radovićinog pisanija ,vidim d aje još od pre deceniju iz 2009.


"

Basarino objašnjenje

Moram priznati da je retko umeće da se u dve rečenice složi politička dimenzija slučaja Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao što je to u svojoj crtici učinio Svetislav Basara. Sasvim je tačno da je Boris Tadić politiku Beogradskog univerziteta prepustio Vojislavu Koštunici i njegovoj „ideologiji“, i to baš zato što za tako neprofitabilne državne institucije Demokratska stranka nema ni vremena ni interesa. Činjenica da zbog takvog Tadićevog nemara uskoro neće biti „intelektualne elite“, njega ne brine. On glasače danas traži na drugoj strani. U nekrštenim vernicima kakav je i sam.

"

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Zoran Đurović рече

Ја причам о овим стварима као и Радовићка, а онда нас проглашавају за лудаке... 

Идем да обавим један парастос и молитву... 

Негативна селекција која је код нас толико изражена у свим институцијама и на сваком нивоу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Да ти не причам шта за мном дижу, то знаш то је увјек исто: он је луд, то он из личних интереса...

Нек ти је Господ у помоћи

Плашим се да је све тачно што си написао, јер си из те приче - нико не би имао овако сликовити језик. Ако може да те утеши, али и да ме частиш пивом у Бг, кад сам узео да рибам Перишу лице-лицу, жене из финансијске службе су се разбежале, а Периша је на крају почео да дрхти. Није могао да стоји преда мном! Ови су већ зажалили што су били ударили на мене и хтели да ме се растосиљају као неког безвезњака. Сада сам дошао да им наплатим као конобар. Напојницу им пак тражим без милости... 

Ми смо овде из Професионалца или из сличних драма.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Zoran Đurović рече

Плашим се да је све тачно што си написао, јер си из те приче - нико не би имао овако сликовити језик. Ако може да те утеши, али и да ме частиш пивом у Бг, кад сам узео да рибам Перишу лице-лицу, жене из финансијске службе су се разбежале, а Периша је на крају почео да дрхти. Није могао да стоји преда мном! Ови су већ зажалили што су били ударили на мене и хтели да ме се растосиљају као неког безвезњака. Сада сам дошао да им наплатим као конобар. Напојницу им пак тражим без милости... 

Ми смо овде из Професионалца или из сличних драма.  

Врло радо и биће ми част и не само пивом, ни мене није могао у лице да гледа ни кад служи него је ником-поникавао... зашто није толико моја брига...

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Zoran Đurović Опрости за ово питање оче, јер задире у товју "интиму", али пошто је црквена ствар дајем себи за право, а сам си почео јавно да говориш - што верујем није баш ничије животни сан да сам себе на пијацу гура. Видео сам много горчине у твојим постовима, али - иако нисам прозорљив к'о ти (љубим руку :) ), морам мало - кроз ту горчину нисам осетио неку осветољубивост и пакост освете ради, него више неки јаук на неправду, а и доста (нисам ревномер) ревности за Цркву...ипак си ти свој живот и живот породице посветио Цркви. И некако ме, исповедам, на почетку скепса, па после описаног осећаја, баш заболело. Двострано ме заболело, ради тебе и твоје породице, а онда ради Цркве. Па, признајем, и уплашило - јер ми је невероватно да то црквени људи могу да ураде на тим новоима (тако је кад гледам људе у Цркви пинк бојама...човек жели да није тако и сам себи сентиментализује ствари). Наравно да нисам "добар па ми је све добро", али милион пута у животу се ме геџе обичне "превели жедна преко воде" јер сам упркос искуству наиван у неком поимању доброте.

Касније упознавајући Цркву "изнутра" било је шокантних разочарења...након таблоидизације последњих година, мало шта, скоро ништа ме више не чуди - и онда твој случај. Е сад питање - мислим, кажи шта хоћеш, прећути шта хоћеш: можеш ли нам рећи, набројати, уопштено, колико је све то са ПБФа и како утицало на твој живот и живот породице. како би отприлике било да нису мућкали, да су те примили, а које је последице имало овако како беше?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Ćiriličar рече

@Zoran Đurović ... .Двострано ме заболело, ради тебе и твоје породице, а онда ради Цркве. Па, признајем, и уплашило - јер ми је невероватно да то црквени људи могу да ураде на тим новоима (тако је кад гледам људе у Цркви пинк бојама...човек жели да није тако и сам себи сентиментализује ствари). Наравно да нисам "добар па ми је све добро", али милион пута у животу се ме геџе обичне "превели жедна преко воде" јер сам упркос искуству наиван у неком поимању доброте.

...

Како ми је то,  у неким мојим почецима када сам идеализовао монаштво, објаснио један монах "мантија - 100 евра". Битно је какав си човек изнутра, а униформа је само украс, декор...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Ćiriličar рече

Е сад питање - мислим, кажи шта хоћеш, прећути шта хоћеш: можеш ли нам рећи, набројати, уопштено, колико је све то са ПБФа и како утицало на твој живот и живот породице. како би отприлике било да нису мућкали, да су те примили, а које је последице имало овако како беше?

Не могу да говорим отворено, него само начелно. Једноставно, постхумно ће изаћи детаљи.

Ја лично у свим овим прикљученијима видим Божији прст, али то злотворе не ослобађа кривице. Они који су нпр. насекирали Максима Исповедника нису никакво богоугодно дело направили, али је његово страдање остало светлим примером како се стоји иза својих речи и сведочи права вера. 

Тако светли и наш пример. Показао сам људима да је теологија не мртва академска ствар него живот. Покушај спречавања да дођем на БФ је донео користи поукашима али и многим другим. Сигурно је да би ми излагања на БФ била класичнија. Сада пак, ја ни најмање не одбијам идеју да дођем тамо и предајем патрологију јер имам много пројеката које ми ваља завршити. Но, ако за СПЦ буде корисније да будем у Риму, и то прихватам. Или пак да будем и овде и тамо, јер Италија није предалеко. Не живим у Калифорнији. 

У сваком случају брзо ће се све завршити. Од јесени ћу имати сасвим јасну ситуацију. Србија ми се не свиђа само зато што мораш да имаш крваве руке до лаката. Не могу да пуштам барабе да у светом миру раде што им падне на памет. 

Деца су нам се прекалила и научила шта је живот и постају своји људи. Радом су постигли много, освајали светске награде итд. Сад им је остало да само продуже, а захваљујући мојој беспарици сами зарађују. Најмлађи је суви геније и добио је стипендију за Сапијенцу.

Толико. Од септембра ће се све знати.      

Share this post


Link to post
Share on other sites

„Стање ствари“ сазнаје: Синод ће преиспитати „Устав Српских епархија у САД“

BY СТАЊЕ СТВАРИ on 23. АВГУСТА 2019.  ( 2 )

У САД је донет „Устав Српских епархија у САД“ а да није поднет на одобрење Синоду (у првој) и Светом Сабору (у коначној) варијанти

spc-novosti.jpg?w=700

Архивска фотографија: СПЦ

 

Како сазнаје наш портал, Свети Архијерејски Синод ће у скорије време врло детаљно преиспитати новоусвојени „Устав Српских православних епархија у САД“. Већ је припремљен материјал који показује да се тим актом далеко надмашују овлашћења епископима у САД, које им је дао Свети Архијерејски Сабор 2018. године.

Наиме, у САД је донет поменути Устав, а да он није поднет на одобрење Синоду (у првој) и Светом Сабору (у коначној) варијанти. Штавише, овим Уставом је избрисан назив Српска православна црква у САД, а ограничена су и права Светог Архијерејског Сабора у избору будућих епископа. Тиме не само да је „на мала врата“ у поредак СПЦ уведена аутономија епархија у САД, него се и огрешило о литургијско-благодатни домострој Цркве, истичу наши извори у Патријаршији.

Стање ствари је обавештено да су неке владике упутиле Синоду врло детаљне анализе тренутне ситуације са предлозима које мере треба предузети у организацији СПЦ на читавом америчком континенту.

Очекује се да своја решења Синод упути Светом Архијерејском Сабору на разматрање и усвајање на јесењем заседању у октобру ове године.

(Стање ствари)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, The Godfather рече

„Стање ствари“ сазнаје: Синод ће преиспитати „Устав Српских епархија у САД“

Jedan komentator na SS: 

Dj Gordic

23. августа 2019. • 19:16

Ovo je odlican Ustav za Ameriku. Nasa SPC je porobljena od Vucica i NATO-a i zato SPC u Americi treba da se odcepi i ode u raskol. Sve pohvale za Dobrijevica i za Maxima.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Zoran Đurović рече

Показао сам људима да је теологија не мртва академска ствар него живот. Покушај спречавања да дођем на БФ је донео користи поукашима али и многим другим

Написаћу овде пар ствари не да "терам првицу", ради ове наше деце, који уче, који ће сутра учити народ.Покушаћу сажето у примерима, а закљуке сваком по на особ препуштам. Нисам жртва, него да проговирмо.

ЖРУ

ЖРУ сам заобилазио далеко около. На почетку сам био као гост, и није ми се свидео "дух" који ту "дише". Као обраћеник вери сам се учио од Владике Николаја, касније кроз Цркву јавила се жеља за теологијим. Имајући велико животно искуство, сагледавајући живи живот и Николаја, једноставно нешто је ту недосајало - ја то зовем "правсолавни сентименализам". Сви смо лепи, преподобни, ако скренеш пажњу на неку погрепну појаву одмах те жигошу као "осуђивача" и, подразмева се "борбо за вераша". Знао сам да ЖРУ као идеј аније лош, чак је неопходан и тек је свезао "пионирску мараму" и нисам за себе ту ништа нашао. Други, љубав, личност, заједница - све је то срж Правсолавља, али то је све, видео сам, можда грешим, била пука теорија и сентимент. Али добро, од нечега мора да се расте, мора семе да се засеје, па подразумева се да ће амброзја да сколи...тхатс лајф.

Видим да је данас ЖРУ очврснуо, да је нестало помаме за докторатима, за летењем у висине - либерализам, глобализација, рад за 300 евра у српским чарапарама...да ли теолога да ли њихових родитеља, све је то утицало да та сентименталан слика исчезне. Личост се заиста остваривала у другоме, у оцу, маци, који рмбаче за цркавицу да детету дају да оде на Карабурму, да има за стан, храну...све је то дало једну другу слику Зизјуласа (не критикујем га, критикује погрепно пимање).

Други и љубав на катедри за Догматику - о сељачкој крави

Напуштам једну од набогатијих ЕУ земаља и селим се у Италију да бих био ближе ПБФу. Студије сам финасирам. Радим не баш угодне послове јер сам у новој земљи, и нема времена за постепену интеграцију - заради паре, иди за БГ, полажи и то је то. Међутим у Италији је кроза велика. Људи се убијају (мали привредници), банке се затварају, средња класа Талијана одлази код попова и у Каритас да тражи паре да им се плати струја, гас...ужас.

Отац и мајка су стари, земљу не могу да раде, а сурови капитализам ЕУ без алтернативе брутално пљачка, исисава све из српских земаља. Ја сам требао да се женим, да купујем стан, да помажем родитељима, али сам "помахнитао" и ухватио се теологије. Кажем оцу и мајци: "Не можете ви више земљу радити, па скупље је да обрађујете, него да купите готово, таква су времена". Али њима је тешко, то је њихов живот да одржавају имање, није то еконмска него животна рачуница. Зовем једном мајку, плаче. Питам шта је. Каже да јој је "настрадала крава". Плаче као да је најмилији умро. Кажем јој: "Мајко, види, млеко је скоро џаба, ја много ионако трошим, није мени ништа да вам купим колико год хоћете млека. Ионако више нисте кадри да држите краву"! Ајмо догматичари, да се мало подсемјавамо...летс копи соме фром твитер.

Мајка поче да рида. Ја да је утешим она се загрцунла од плача. И тада схватим...крава је њима само трошак. Корпоративни фашисти су уништили све због профита, сада је трошак радити земљу, држати чак и једну кравицу. Али она плаче јер ако се ослободи краве, шта ће бити њен живот? Да седи у хладовини и чека смрт! Треба да идем на испите, пара се нема, а сада и крава. Морам мајци купити краву. Ништа, ја тешко обећавам, а кад обећам кажем "ако Бог да, ако могнем, нисам сигуран". И обећам јој посалти паре за краву. Џаба ти догматика.

И некако се "отвори пут", одрадим неке послове, пошаљем мајци за краву, а беше и за стан, клопу и за пут у БГ, хотел и испите. Дању ради, ноћу читај Зизјуласа и за БГ. Амфитеатар, индексе на сто и асистент прегледа - идентификује. Немам ја појма шта гледа, валда да није неко други дошао полагати и то. Узе мој индекс, погледа и пита где су потписи са вежби, шта ли. Ја скрушено кажем да сам дошао из инострабства, да сам финасирам студије и да нисам био на предавањима, немогуће ми је то ускладити - дрско, са висине, као ПСА одрстрани ме са испита.

Сад није мени толико, јесте, али мање, што ме осдстрани, није ми з апаре потрошене, него што их нема, што је скоро немогуће доћи до њих. Али ми је - па просудите је ли гордост или шта је - како сепонео одвратно, дрско. Ако је неко факултеско правило "болоњско", ОцКеј бре, кажи: "Коњу, волу, колега или љубљени мој, тако је и тако - не можете полагати". Ма јок, арогантна "висина" неким докторатчићем се напуцала и заболе њега нека ствар ко си, шта си госн' "други".

У реду, "покисли пас" сагео главу, изашаи кроз оне амфитатарске клупе, још је асистент љут и пун презира - бре, ко си ти да долазиш да ми узимаш време. Сузе на на беоњачама, сакриј, сажали мученика, и бежи. Одем код Кончаревићке, тада и питам, рекох не дао Бог не жалим се, вратише ме са испита, тако је и тако, ја не могу бити на прдавањима ни следеће ни икоје године, шта да радим. Жена устаде од беса. "Ви сте толики пут прешли, а вратили вас са испита, нису дали да полажете. Сад ћу да зовем владику"! И ја: "Јао, немојте молим Вас, немојте заиста, није важно,, него само кажите шта ћу следеће године"?

Толико од љубави и другости, тада, на катедри за догматику. Углавном поштујем ја ту "педагошку етику", морају људи, је ли правила поштовати. Углавном потроших ја ПОЛА КРАВЕ мајчине да би ме догматичар пун љубави истерао као пса са испита, без хтења да види да ли сам спремио испит - из "техничких разлога" ме одстрани.

После сам положио, и није важна година, не верем се ја за чинове и титуле...али баш је болно када те "брат" дочека са таквом "љубављу" - апсурно, онај који те учи да волиш другога.

Драге колеге, браћо у Христу, часни оци: ви сами закључите како једна честита жена, која није писмена, воли своју краву, а како доктор са катедре за догматику (није Матић!, небитно ко је) "воли" свога студента.

За мене је лако, нисам жртва, могу да живим где хоићу, сем у Србији јер немам 100 000 евра, нисам достојан чина, и лош сам теолог, у свему никоговић...али, немој ме лагати да ме волиш, а показивати ми презрење ка поганом псету. Немој, плиз, немој ме лагати, јер нисам крив што то лицемерје не могу да прихавтим. Само ме немој лагати да ме волиш.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, Zoran Đurović рече

Jedan komentator na SS: 

Dj Gordic

23. августа 2019. • 19:16

Ovo je odlican Ustav za Ameriku. Nasa SPC je porobljena od Vucica i NATO-a i zato SPC u Americi treba da se odcepi i ode u raskol. Sve pohvale za Dobrijevica i za Maxima.

Свако ко позива на одцепљење, а да за то нема дебелу историјску подлогу, је издајник.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Kafanski amater рече

Свако ко позива на одцепљење, а да за то нема дебелу историјску подлогу, је издајник.

Исправио бих  "издајник" на расколник. Једина "историјска подлога"  је тражити од Мајке Цркве (не НАДмајке, самопроглашене, из Турске, него матичне помесне Цркве) благолов, који ова, ако је у интересу мисије да се име Божије проповеда - подразмева се, даје, те тако те Цркве постају Сестре.  Што у овом случају није. Ако је ово на што неки упозоравају то онда и јесте издаја и раскол. Но надати се "призивању памети".

Јурисдикцијски проблем је сада један од горућих проблема Православља, јер се затекло у убрзаним миграцијама и глобализацији, али или глобализму (=идеологија корпоративних фашиста која насилно подстиче глобализацију, која је природни процес кретања људи, где глобалисти имају само један циљ - профит и овадавање деловима света). Црква се до сада показала випе него неефикасна и неспособна да одговори овом (и многим другим) изазовима.

Ове локалне појаве и проблеми, мислим, да у свему ипак има неки Божији "прст" који ће зло окретати на добро, и да ће Православље, кроз трвења, као уосталом и увек у историји, изнаћи решења. Бојати се страдања, раскола и надати се што мирнијем изналажењу проблема.

Песимистично је то што је свет иначе у великом хаосу; што је либерални капитализам и западни свет у силазној путањи а Исток јача, тако да "рањена звер" може да буде јако опасна. Но ипак су на Истоку највећа правсолаван земља Русија, затим нехришћанска Кина и Индија, и да ће упрао те "земаљске везе" тих великих земаља са Русијом створити код тих народа једну позитивну слику - да ће у Русији видети "Христа из Јеванђеља", Онога којега је Ганди био свестан рекавши "да су Енглези дошли у Индију са Христом из Јеванђеља уместо са мачем и огњем, Идија би била Православна".

Нема случајности код Бога, Апостол Тома је последњи видео Христа васкрслога, а он је Апостол Индије. Проблем јурисдикције, верујем да није ни близу лаког, јер је историјски тренутак другачији и околности него приликом успостављања канона (који нису догме и променљиви су) - али биће сигурно трвења великих, које ће коропративни фашисти, глобалисти, а међу њима је много бруталних сатаниста у пуном смислу речи, здушно подстицати. На све начине ће придобијати "лауфере" унутар Цркве (уценама, притисцима, корпуцијом разном и сл) како би продубили расколе.

Тако да нас чекају велика искушења . не мора се бити пророк - али са њима иде и Благодат већа на славу Божију. Кина и Индија иако нехришћанске имају добру основу за прихватања Христа јер је њихова религиозност темељена на прилично здравим моралним начелима, која не колидирају мног са хришћанством. Проблем је њихово поимање хришћанства из перспективе народа који су или били поробљавани или искориштавани од европски пљачкаша. Али и у исламском свету и код Кинеза и Индијаца полако се Правсолавље одваја од оних који су их или пљачкали или порабљавали.

Запад у свом паду - паду који је не-за-у-ста-вљив - ће изазивати ратове и расколе, али треба му помоћи да се "приземљи" уз што мање потреса...управо тако, сматрам, да и Црква свеправославна, треба да посматра ствари и у том контесту решава проблем јурисдикције. Са једне стране "колидирајућих" епархија на Западу, и са друге огромном мисионарском потребом на Истоку. С обзиром на стање, које видимо каво је, није кадра ова генерација Епископа да то реши, а то значи, да ће "лахор Духа Светога" да "задише" и да ће се то решавати постепено уз одређена трвења, понегде и расколе. Да да Бог без великих раскола и без крви.

Узимајући ово у обзир, ако неке наше владике у САД и иду ка некој "својој" Цркви, то је ниско ситниошићарџијство, недостојно велике мисије коју и Црква и Епископат има. Пробелм је перцепције, јер САД има мање шансе за оправослављивање него Кина или Индија. Поред перцепције проблем је, наравно, ситношићарење.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од neca995,
      Запратите канал
       
      Послато са SM-A605FN користећи Pouke.org мобилну апликацију
       
       
    • Од Логос,
      Катихета Бранислав Илић: Капитално дело Епископа др Јована (Пурића) „Венац Господњих и Богородичиних празникаˮ - путоказ за правилно разумевање тајне празникâ
       
        Личност Његовог Преосвештенства Епископа др Јована (Пурића) нераскидиво је скопчана са превеликом љубављу према богослужењу Цркве. Своју благословену љубав према химнографији и осталим сегментима свештеног богослужења, преосвећени Владика је пројавио кроз многобројна написана делâ у оквиру којих је на јасан, прецизан и недвосмислен начин приближио велику тајну богословља која је пре свега садржана у богослужењу Цркве. Његово богословско стваралаштво није импозантно само по обиму, већ и по дубини богословске мисли која је утемељена на богатом духовном искуству, оном искуству које свој темељ и врхунац налази у Светајни Цркве.      Свети и богоносни отац наш Никола Кавасила, богомудро вели: „Када би неко био кадар да сагледа Цркву Христову, то како она бива сједињена са Христом и како учествује у Телу Његовом, не би је видео другачије него као Сâмо Тело Господње у Светој Евхаристији". И, ваистину, наведене речи знаменитог тумача свештеног богослужења, Владика Јован је актуализовао у свом капиталном делу „Венац Господњих и Богородичиних празникаˮ, које је настало на основу библијско-светоотачког учења, богослужбених текстова и искуства Православне Цркве, хеортологије, химнографије и савремене богословске мисли.      Овај рукопис се састоји од 2000 страница које су подељене на дванаест већих целина, односно дванаест књига научног пројекта под називом „Венац празникаˮ. Ово капитално дело изнедрило је посебну књигу под насловом „Богословље празникаˮ, која је, у духу великог јубилеја 800. година аутокефалности СПЦ, објављена са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког др Јустина, а у издању Манастира Рача и Матице Српске у Новом Саду.     Наведено дело на посебан начин поручује да кроз химнологију (химнографију) Цркве и делâ Светих и богоносних отаца, истовремено можемо опитно спознати и учествовати у искуству божанске стварности. Као припадници Цркве, учествујући у богослужењу и пратећи богослужбени годишњи круг, ми васцелим бићем учествујемо у празничним догађајима. Те нам тако црквена година у четрнаест Господњих и Богородичиних празника говори да активно живимо у свештеној историји спасења, заједно са небесима и са земљом, са васколиком творевином. Света Литургија као небоземна реалност, као предокушавање радости Царства небеског, чини нас активним (делатним) учесницима свих спасоносних догађаја из домостроја нашега спасења, стога у једној од молитава у Литургији Светог Василија Великог литург пред отпуст изговара: „Испуни се и изврши, колико је то у нашој моћи, тајна Твога спасоносног домостроја, Христе Боже наш. Јер одржасмо спомен на Твоју смрт; видесмо изображење васкрсења Твога; испунисмо се бескрајним животом Твојим; насладисмо се Твоје неисцрпне сладости, - благоволи да је се сви удостојимо и у будућем веку…ˮ Кроз целокупно дело „Венац празникаˮ Епископ Јован на основу свог богословског и богослужбеног искуства износи једну нит која указује да празновање свештених догађаја из домостроја нашега спасења, богослужбена химнографија уоквирује у литургијски контекст. Такође, видно је да последовања дневног круга богослужења, особито јутрење и вечерње, који су увод у празничну Литургију, сâм празнични догађај којег се сећамо, чини једним непрекидним данас које своју пуноћу налази у Литургији.      Поред ове централне теме актуализације празникâ, Владика Јован посебно истиче место Светог Писма у контексту празникâ и богослужења, те наглашава да Свето Писмо има педагошки значај за нас, јер се на свакој Светој Литургији најпре „хранимоˮ са трпезе речи Божје, кроз слушање Светописамских чтенија и усвајање истих, потпомогнути пастирском поуком, а врхунац нашег учешћа у Тајни над тајнама сагледан је у причешћу Светим Тајнама тела и крви Господње, тј. у тајанственом храњењу са Трпезе Царства небеског. Уз указивање на важност Светог Писма и Светог Предања, аутор посебно истиче васељенску поруку Светих славних и свехвалних апостола која одјекује вековима, а која нас држи увек буднима, уз подсећање да смо сви, без изузетка, позвани да делатно сведочимо радост празникâ и радост сусрета са Господом, свима светима и ближњима у Светој Литургији.      Верујемо да ће ово импозантно дело Епископа др Јована (Пурића), бити савршени путоказ за правилно разумевање тајне празникâ, као и да ће многе подстакнути да усрдније и са већом пажњом слушају свештене химнографске текстове који нам приближавају велику тајну свештених догађаја из домостроја нашега спасења. Са друге стране,  верујемо да ће ово дело бити добар темељ младим научницима за интердисциплинарно истраживање семантике, поетике, духовности и богословско-философске мисли, просвете, смисла и јединствености културе српског народа. Са овим скромним мислима, полажемо наду на Господа, да ће ово семе у виду капиталног дела „Венац Господњих и Богородичиних празникаˮ, произрасти дивне и благословене плодове благодарећи којима ћемо са сваком љубављу и усрдношћу напредовати из славе у славу, из силе у силу, узрастајући у меру раста пуноће Христове!     Катихета Бранислав Илић     *Објављено у 1256. броју "Православља" - новина Српске Патријаршије, од 15. јула 2019. године. (стр. 45-46)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      У уторак 17. септембра 2019. године Епископ нишки Г. Г. Арсеније посетио је Медвеђу. Овог пута помоћ је била усмерена ђацима осноне школе "Горња Јабланица". Сарадњом Епархије нишке и Кола српских сестара из Лесковца, уручено је 150 пакетића деци од другог до четвртог разреда. Епископа је дочекала директорка школе госпођа Славица Ђонић са својим сарадницима и децом. Акцију је подржао и први домаћин Медвеђе др Небојша Арсић, предсеник Општине.     Истог дана, у раним јутањим часовима, из порте Саборне цркве у Нишу кренула су три комбија разне помоћи, око које су се потрудили свештеници Саборне цркве, Коло српских сестара из Ниша, као и многи парохијани и грађани Ниша. Помоћ је подељена на више локација. Најпре у месној заједници у Газдару, затим у Медвеђи, Црном врху и напослетку у Сијаринској бањи.   Епархија нишка се захваљује свима који су до сада учествовали у акцијама у Медвеђи, али их такође позивамо да и даље помажемо наш народ који живи у тешким животним условима.     Извор: Епархија нишка
    • Од Zoran Đurović,
      +  + +
      5.  И  ПОСЛЕДЊЕ ПИСМО
      Њ. СВ. Патријарху Иринеју и Св.Синоду о несаборној одлуци о  Еп.Максиму Западно- америчком
      Ваша Светости и Оци Синодалци,
            Лежећи у болници у Требињу од упале плућа, добри људи донеше ми ово Писмо које већ кружи  у јавности по Српским Земљама.
      Његов писац је познати професор Правног Факултета у Бгд.  Б. БЕГОВИЋ.
           Шаљем вам га на пажљиво читање и упознавање да оно представља глас јавности у Српским Земљама и Српском Народу, - и процену поступка осуде Еп. Максима како ју је формулисао Еп.Бачки Иринеј (добро би било да га прочита и проучи и Брат Крушевачки Давид, еда би схватио да о 800-годишњици Светосавске Цркве не може се писати тако површно и несаборно о брату Еп.Максиму, па и о нама осталима).
       
          Професор Б. БЕГОВИЋ је очигледно човек високо стручан и такође добронамеран. Молим Вас да у години прослављања 800 година Аутокефалије Апостолске Цркве Светог Саве схватите да се не може  доносити одлука која личи на језик Конзисторије Карловачке Митрополије (која је у Црно-Жутој Монархији била под  дирекним утицајем поунијаћене Украјине).
         Својом одлуком Св.Синод није усвојио наводно “прећутно“ одобравање чланова Св.Сабора, јер је по сведочењу бројних Епископа Св.Сабора после читања Давидових неутемељених  оптужби  итекако гласно и јасно већина Епископа протествовала (зато су накнадно тражили да се исправи Саопштење Св.Сабора, редиговано самовољно од Брата кога ја зато зовем цензором у СПЦ). Брат Давид из Светолазаревског Крушевца треба да схвати да се тако не пише из Светосавског живог Апостолског Светоотагког Предања. Језуитизам и инквизицијски дух никад није био својствен Светосавском Предању. Очигледно да је тај Брат писао из “крушебачке“ Епархије, а не из суседног Светој Жичи Крушевца.
            Свети Оци, очигледно је да је оваквим „одлукама“ диктираним  само од једног члана Св.Синода, понижен углед и Светог Синода, и његовог Председника Патријарха, и самим тим целе Светосавске Цркве Христове. Такво понижавање није обележавање  800-годишњице Свете Архиепископије Светог Саве и Мученичке Пећске Патријаршије.
                Писано уочи Светог Успенија Богоматере 2019.г, у Њеном Манастиру  Тврдошу.
      Еп.Атанасије, који се због повреде повукао са Светосавске Столице, али се „није одрекао Архијерејског служења у Христовој Цркви“ (Св.Патријарх Николај Мистик).       
      У Херцеговини Светога Саве, Треће по рангу од оснивања Жичке Архиепископије.
      Прилог: Писмо професора Б. Беговића
        
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...