Jump to content
  1. Жељко

    Жељко

  2. Zoran Đurović

    Zoran Đurović

  3. Vladan :::.

    Vladan :::.

  • Сличан садржај

    • Од Dominika,
      Од 3 до 10. октобра у манастиру Успења Пресвете Богородице и Теолошком Институту св. Јована Дамаскина у Баламанду (Либан) одржан је Свети Сабор Антиохијске Патријаршије. Учествовало је у њему око 80 особа: скоро сви епископи Антиохијске Цркве, делегати-специјалисти изабрани од свештенства и лаика. Главне теме биле су хришћански брак и породица.

      Специјалан гост био је митрополит Никола (Хаџиниколау) из Грчке Православне Цркве, који је познат не само по теолошком, него и по медицинском искуству и знању.

      Епископи су представљали ситуацију  православних бракова и породица, опасности и изазове по том питању у својим епархијама. Антиохијска Црква, иако је најдревнија Црква са Јерусалимском, већ преко 100 година има много верника ван Блиског Истока: у Северној и Јужној Америци, Аустралији, Енглеској, Француској… У овим земљама, којима често влада либерализам, многобројни верници нису арапског порекла, него конвертити. У Сирији траје рат, у Либану економска ситуација није стабилна, из Ирака већина верника побегла је због прогона, у Емиратима живи много православних имигранта из осталих арапских земаља. Све то значи, да се у већини епархија Антиохијске Цркве ситуација породица доста разликује, тако да и средства морају бити различита.
      Учесници су припремили специјалну посланицу „Породица: радост живота”, која ће бити објављена ускоро.
      Шестог октобра у манастиру Успења Пресвете Богородице у Баламанду патријарх антиохијски Јован предводио је Божанствену Литургију, којој су присуствовали учесници сабора. Литургија била је служена на арапском, грчком, енглеском, шпанском, португалском и француском – на свим овим језицима, такође, била је прочитана молитва ’Оче наш’.

      На једној од најпопуларнијих либанских ТВ Станица, МТВ (Мурр ТВ) био је директан пренос ове службе:
      Проповед је одржао митрополит Јосиф (Зехлали) - поглавар Самоуправне архиепископије Северне Америке Антиохијске Патријаршије. Између осталог подсетио је сабране, да дом не може бити само местом за јело и спавање, пошто тада се претвара у обичан хотел. Због тога у хришћаћнској породици све мора бити заједничко, такође и молитва. Све мора бити заједничко, а не један поред другог, чему сад нажалост служе мобилни телефони.
      После Литургије, пијући традиционалну арапску кафу, верници су имали могућност да добију личан благослов од епископа, попричају са њима, фотографишу се итд.

      Истог дана, увече, у главној сали Универзитета Баламанд (на којом су различити факултет, али је у власништву Антиохијске Патријаршије) одржан је концерт 50 хориста из Сирије и Либана, који су појали химне свете тајне брака, а такође тропаре светих бракова, текстове Светих отаца о љубави и браку, Песму над Песмама итд.

      Припремљени су били специјални музички аранжмани за све ове текстове, које су биле тако модулирани, да добију на арапском карактеристичан ритам. Концерт је био бесплатан, и сви присутни добили су програм концерта и текстове химна и песама. Хором је руководио Јосиф Јазбек – познати псалмист Антиохијске Цркве.

      Снимак концерта:
      Извор слика
    • Од Dominika,
      Од 3. до 10. октобра у Баламанду (Либан) одржан је Свети Сабор Антиохијске Патријаршије. Учествовало је у њему око 80 особа. Главне теме биле су хришћански брак и породица. За време сабора била је служена свечана Литургија и одржан је концерт посвећен хришћанском браку.
      Од 3 до 10. октобра у манастиру Успења Пресвете Богородице и Теолошком Институту св. Јована Дамаскина у Баламанду (Либан) одржан је Свети Сабор Антиохијске Патријаршије. Учествовало је у њему око 80 особа: скоро сви епископи Антиохијске Цркве, делегати-специјалисти изабрани од свештенства и лаика. Главне теме биле су хришћански брак и породица.

      Специјалан гост био је митрополит Никола (Хаџиниколау) из Грчке Православне Цркве, који је познат не само по теолошком, него и по медицинском искуству и знању.

      Епископи су представљали ситуацију  православних бракова и породица, опасности и изазове по том питању у својим епархијама. Антиохијска Црква, иако је најдревнија Црква са Јерусалимском, већ преко 100 година има много верника ван Блиског Истока: у Северној и Јужној Америци, Аустралији, Енглеској, Француској… У овим земљама, којима често влада либерализам, многобројни верници нису арапског порекла, него конвертити. У Сирији траје рат, у Либану економска ситуација није стабилна, из Ирака већина верника побегла је због прогона, у Емиратима живи много православних имигранта из осталих арапских земаља. Све то значи, да се у већини епархија Антиохијске Цркве ситуација породица доста разликује, тако да и средства морају бити различита.
      Учесници су припремили специјалну посланицу „Породица: радост живота”, која ће бити објављена ускоро.
      Шестог октобра у манастиру Успења Пресвете Богородице у Баламанду патријарх антиохијски Јован предводио је Божанствену Литургију, којој су присуствовали учесници сабора. Литургија била је служена на арапском, грчком, енглеском, шпанском, португалском и француском – на свим овим језицима, такође, била је прочитана молитва ’Оче наш’.

      На једној од најпопуларнијих либанских ТВ Станица, МТВ (Мурр ТВ) био је директан пренос ове службе:
      Проповед је одржао митрополит Јосиф (Зехлали) - поглавар Самоуправне архиепископије Северне Америке Антиохијске Патријаршије. Између осталог подсетио је сабране, да дом не може бити само местом за јело и спавање, пошто тада се претвара у обичан хотел. Због тога у хришћаћнској породици све мора бити заједничко, такође и молитва. Све мора бити заједничко, а не један поред другог, чему сад нажалост служе мобилни телефони.
      После Литургије, пијући традиционалну арапску кафу, верници су имали могућност да добију личан благослов од епископа, попричају са њима, фотографишу се итд.

      Истог дана, увече, у главној сали Универзитета Баламанд (на којом су различити факултет, али је у власништву Антиохијске Патријаршије) одржан је концерт 50 хориста из Сирије и Либана, који су појали химне свете тајне брака, а такође тропаре светих бракова, текстове Светих отаца о љубави и браку, Песму над Песмама итд.

      Припремљени су били специјални музички аранжмани за све ове текстове, које су биле тако модулирани, да добију на арапском карактеристичан ритам. Концерт је био бесплатан, и сви присутни добили су програм концерта и текстове химна и песама. Хором је руководио Јосиф Јазбек – познати псалмист Антиохијске Цркве.

      Снимак концерта:
      Извор слика

      View full Странице
    • Од Логос,
      Иринеј по милости Божјој Епископ источноамерички Српске Правослвне Цркве   Повезана вест:   Председник Трaмп честитао Епархији источноамеричкој 800 година самосталности Српске Православне Цркве (easterndiocese.org)   Најљубљеније Нам Свештенство и Монаштво, Синови и Кћери, верна чада Источноамеричке епархије наше најсветије Цркве! Са изобилном радошћу, која произилази из нашег очинског срца Вас поздрављамо, овим најсветлијим и најподеснијим поводом у нашој свеопштој историји, светој и световној 800. годишњици аутокефалије Српске Православне Цркве 1219-2019.   Од Бога дарована, од народа љубљена   Најљубљенији, небо и земља торжествују са нама у данима ове јубиларне године наше Аутокефалије!   Јер сунце Истока целивало је тло Запада, и снажна вера Светог Саве, одиста, наша вера православна и хришћанска, оваплоћена у нашим српским земљама и сачувана кроз нашу јединствену културу и традицију, чврсто је засађена овде, у овим, Сједињеним Државама Америчким. Вера древна, процветала је у земљи новој, испунивши тако пророчке речи Спаситеља нашег: "Ево, све стварам ново!" (Откровење,21:5).   У ишчекивању те новине живота, наш млади принц Растко, или Растислав (дословце, онај који „повећава славу“), напушта дворе оца свога, великог жупана Стефана Немање, и бежи у потрагу за монаштвом и просветљењем на Свету Гору Атон. Испуњење тог његовог боравка на Светој Гори, разоткрило се у преображеној личности нашег славног Просветитеља и Учитеља Светога Саве, Првог Архиепископа Српских Земаља и Приморја.   Била је то 1219. година. Пре осам стотина година, архимандрит Сава, заједно са групом учених и угледних монаха запловио је за Никеју, тадашње седиштe Византијске Империје  и Цариградске Патријаршије. Кренувши из манастира Хиландара (у преводу, "лађар"), Сава је пошао у потрагу за црквеном аутокефалијом за Православну цркву која се чврсто укоренила у нашим српским земљама, како би управо на тај начин, у потпуности обезбедио националност новоформираног Српског Краљевства.     Доментијан, један од Савиних биографа, наглашава као стожерну тачку то, да се наша Аутокефалија одиста збила по промислу (пророчки). Јер управо по божанском промислу откривено је византијском цару Теодору Првом Ласкарису, још пре него што је принчевски монах Сава стигао у Никеју, да он треба бити посвећен, а не један од других у његовој пратњи, као што је то Сава желео. Управо из тог разлога, цар, мимо уобичајених оквира царског протокола, напушта своју палату и одлази испред градских капија како би дочекао Саву, и  лично га увео у Град Првог и Седмог Васељенског Сабора.   Доментијан се заузима за још један упечатљив детаљ у Савиној биографији као Првог  Српског Архиепископа, посвећеног на велики празник Успења Пресвете Богородице 1219. године. Као посебну част Сави за време његове хиротоније, цариградски патријарх Манојло Први, одлучио је да новог Архиепископа одене његовим личним, патријарашким одеждама, које су се видно разликовале од одежди других епископа, што је јасно указивало на чин и ауторитет којима је од тог тренутка био одевен Сава од Србије.   Савинa ревност за добробит своје Цркве уочена је одмах након његове хиротоније. Према Теодосију, другом Савином биографу, Сава уместо да похита да преузме престо и успостави себи седиште, одлучи да оде и посети свог блиског пријатеља, митрополита солунског Михаила, с обзиром да је митрополит поседовао богату библиотеку духовних и правних књига. Сава је провео месеце преводећи их, пре него што се упутио ка својој катедри у манастиру Жича. И тако, спремљен за духовно просвећивање својих верних и за успостављање црквеног реда и поретка, Сава је себе посадио на путу који води у живот, као плодовито дрво маслиново. Пуноћа пута Светога Саве – Светосавље, није ни изолована ни беживотна, већ је она наше заједничко и живо, православно хришћанско наслеђе.   Досељавајући се у Сједињене Америчке Државе, наш српски народ је са собом донео и изоштрену свест о својој православној вери и свом наслеђу. Заједно са слободом вероисповести, са којом се тада сусрео, хитао је и да подигне цркве, и положи темеље своме новом, заједничком дому и животу. Прва српска православна црква у Америци саграђена је 1894. године у граду Џексону, у савезној држави Калифорнији, под покровитељством преподобног архимандрита Себастијана (Дабовића), првог православног свештеника из исељеничке породице, рођеног у Америци. Цркву су подигле руке српских рудара са Западне обале, који су свој нови храм посветили Светом Сави.   Ослањајући се на његову постојану заштиту, српски имигранти су се молили очекујући непрестани раст својих нових заједница у Сједињеним Државама. Након тога, подигнута је и црква у граду Галвестону, у савезној држави Тексас, а до 1919. године, подигнуто је још 30 цркава у државама: Пенсилванији, Аљасци, Илиноју, Индијани, Мичигену, Канзасу, Монтани и Охају, као и у Канади. Пре успостављања Српске Православне Епархије у Америци и Канади 1921. године, наше парохије биле су под привременом јурисдикцијом Руске Православне Митрополије, по угледу младог Растка, који је примљен и пострижен у руском Атонском манастиру Светог Пантелејмона.   Владика Николај (Велимировић) постављен је за администратора новоформиране Српске Епархије у Северној Америци, чије оснивање је заговарао 1921. године. Њега је наследио свети Мардарије (Ускоковић), човек ненадмашне жртве и визије, који је 1923. године постао први епископ Епархије америчко-канадске, Српске Православне Цркве. Он ће касније подићи први српски православни манастир у Сједињеним Америчким Државама, у градићу Либертивилу, у савезној држави Илиној. Овај манастир, посвећен Светом Сави, у почетку је служио као сиротиште, а убрзо затим је постао духовни епицентар целе наше Цркве на овом континенту.   Следећи исти пример, појединци попут Николе Тесле и Михајла Идворског Пупина, и многе друге значајне личности америчког друштва, у великој мери су осигурали темеље српско-америчке заједнице. Михајло Пупин, коме је личност Светог Саве послужила као инспирација у његовом научном раду, истакао се као велики добротвор манастира Светог Саве у Либертивилу. У Њујорку, свети владика Николај, основао је Српски библијски институт. Као плодоносан аутор, је 1951. године објавио дело Живот Светог Саве на енглеском језику, које је, по речима професора Веселина Кесића, „дело о чудесном свецу, које је написао чудесни епископ“.   На основу казивања епископа по имену Иринеј, једног од Савиних савременика, историја приписује Сави следеће речи: „Запад нас сматра Истоком, а Исток Западом, а ми не припадамо ни Истоку ни Западу, већ Јерусалиму Небеском“. Ово је наш, јединствени српски, и заједнички православни етос, наша креативна моћ интеракције са светом и наш засебан допринос савременом друштву, који више није само Исток или само Запад. Исто мора постати сједињено: „склад уздигнутих емоција, интелекта и снаге воље“, како је говорио свети владика Николај. Oписујући Америку, одлично је запазио следеће:   „Светлост Истока и светлост Запада, почива у њиховим подневима на континенту, који лежи између Истока и Запада..."   У том истом светлу, Господе, удостоји нас да угледамо Твоју Светлост, па да испунимо молитвени савет светог Николаја америчким црквеним лидерима 1921. године, да "изграде планове велике као читав свет, и учине напоре апостолске"; „Да се припремимо за жртву која је света и васцела као Твоја“. Јер у овим тешким временима, само узвишена дела, која произилазе из јаке вере, моћи ће да одрже оне који се плаше, држећи се увек савета патријарха васељенског Манојла Првог, записаног у Грамати издатој новохиротонисаном Архиепископу Сави:   Слушајте га сви ви, који сте у Христу правоверни хришћани!   Дано у Њујорку, о Началу Црквене Нове Године Ваш смерни молитвеник пред Престолом Светога Саве Иринеј Епископ источноамерички Српске Правослвне Цркве     Извор: Епархија источноамеричка
    • Од Логос,
      У препуном Владичанском двору у Мостару 10. октобра 2019. је одржана прва промоција књиге „Гледајмо се у очи“ Његовог преосвештенства епископа диселдорфског и цијеле Њемачке Григорија, која је његова својеврсна аутобиографија.     Промоција је одржана у оквиру 100. „Шантићевих вечери поезије“, а владика Григорије је рекао да је књига изашла петнаест дана раније да би се нашла на овој манифестацији јер је у једну руку и посвећена Шантићу, који је симбол Мостара.   „Ова књига је у славу Шантића, а Шантићева слава је да будемо људи, пажљиви и пјесници, односно да пустимо да Бог у нама дише“, истакао је владика Григорије. Његово преосвештенство је нагласио да је Мостар за њега и даље најдубљи и најтоплији град, најотменији, најгоспотственији град у бившој Југославији.   „Тамо гђе сада јесам имате стални осјећај да ту постоји држава, а када дођете у Мостар имате апсолутни осјећај да држава не постоји и онда не можете да се начудите како уопште ствари функционишу“, рекао је владика Григорије.   Владика је рекао да је из књиге избацио цијело поглавље које је било посвећено Херцеговини зато што је имао утисак да не може то тако на брзину да обухвати. „Имам жељу да то једнога дана буде сама једна књига о Херцеговини. Ту су текстови о Шантићу, Андрићев поглед на Херцеговину, моје виђење Херцеговине“, рекао је владика Григорије и додао да је захтјевно писати о Херцеговини која је у једном смислу мала, а у другом огромна.   Потпредсједник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић рекла је да у књизи владике Григорија има много Херцеговине, те да баш зато у предговору професор Љубомир Симовић каже „Херцеговина је била његова школа“.   „У овој књизи владика Григорије даје одговоре на питања о свом животу, одрастању, љубави према вјери, односима са блаженопочившим патријархом Павлом, епископима, али и о тренутку у којем се налази српски народ – о положају цркве, њеном односу са државом, неопходном помирењу са комшијама, одбрани Косова…“, каже она.   Данијела Јелић са Филозофског факултета у Бањалуци рекла је да у првом дијелу књиге, у којој је интервју са владиком Григоријем, може да се ишчита јака порука, чак и о томе како би БиХ требало да буде уређена.   Она сматра да поглавље бесједа има неку врсту савремених јеванђеоских порука које врло јасно кореспондирају са временом у којем живимо.   Пјесник Ђорђе Сладоје рекао је да наслов књиге „Гледајмо се у очи“ говори за себе јер су очи огледало душе и огледало свијета.   Осим великог интервјуа на почетку књиге ту су и „Путокази“, односно колумне владике Григорија које је писао посљедњих година, али и неке од бесједа попут оне из Мркоњића у којој владика каже „Пола срца ми остаје у Херцеговини – вратићу се у њу да умрем“.   Један дио књиге су „Знакови“ – изјаве владике Григорија, а посљедње поглавље под насловом „Огледало“ доноси записе неких пријатеља о њему.     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од Логос,
      Из штампе је изашла нова књига Његовог преосвештенства владике дизелдорфског и цијеле Њемачке Григорија „Гледајмо се у очи“, која представља својеврсну аутобиографију аутора.     Издавач књиге „Вукотић медије“ о овом дјелу наводи да владика кроз опширан интервју даје одговоре на питања о свом животу, одрастању, љубави према вјери, односима са патријархом Павлом, епископима, али и о тренутку у којем се налази српски народ, о положају цркве, њеном односу са државом, неопходном помирењу са комшијама, одбрани Косова…   Прва промоција нове књиге владике Григорија биће одржана у Мостару, у оквиру манифстације 100. Шантићеве вечери поезије, 10. октобра у 19.00 часова у Владичанском двору.   Владика Григорије, осим архипастирског рада, бави се и писањем, а до сада је објавио „Долази час и већ је настао“ /бесједе и разговори, 2004/, „Лазар“ /новела, 2008/, „Прича о старом краљу“ /новела, 2009/ и „Радост живота“ /колумне, 2010/, „Преко прага“ /књига, 2017/, „Бити са другим“ /књига, 2019/.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...