Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Sign in to follow this  
Milos Peric

Римокатоличка миса служена на темељима православног храма Св. Николе у Новом Брду - Епархија Рашко-призренска изразила озбиљно разочарење и протест

Оцени ову тему

Recommended Posts

Римокатолички бискуп косовски Дод Ђерђи и барски надбискуп Зеф Гаши су са својим свештенством и групом верника служили јуче мису на остацима православног саборног храма Св. Николе у подножју новобрдске тврђаве. Миси је присуствовао и Исмет Хајрулаху директор приштинског завода за заштиту споменика културе. Вест је пренело гласило римокатоличке бискупије из Приштине http://www.drita.info/2019/08/02/u-shenua-dita-e-diaspores-ne-novoberd/

 

Епархија Рашко-призренска већ је раније изразила озбиљну забринутост и протествовала код надлежних органа због неовлашћених радова косовског министарства културе (института за археологију) на овом средњовековном православном локалитету који се налази у оквиру специјалне заштићене зоне Ново Брдо и где су сви радови забрањени без сагласности СПЦ. http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/saopstenje-eparhije-rasko-prizrenske-povodom-neovlascenih-radova-na-lokalitetu-hrama-sv-n Наиме недавно су поред рашћишћавања терена неовлашћено отварани средњовековни гробови у храму, а потом су потпуно нестручно и без експертизе подигнути стубови у наосу храма.

Наиме, на овом храму су у периоду бивше Југославије рађена врло опсежна археолошка испитивања и пронађени артефакти се чувају у Београду, посебно остаци камене пластике са натписима који недвосмислено сведоче о историји храма. Досадашња истраживања и историјат храма Св. Николе детаљно су представљени у монографији "Црква Св. Николе - Катедрала Новог Брда" археолога Марка Поповића и Игора Бјелића, Београд 2018. године (на српском и енглеском језику). На основу обимних историјских и археолошких цитираних извора, фотографија локације, нађених артефаката, цртежа и могуће идеалне реконструкције може се добити за сада најкомплетнија слика о катедралном храму  Новог Брда.

Ова вредна књига у ПДФ формату доступна је на: https://d.pr/free/f/34iYBL
 
Поводом најновијег провокативног служења мисе на темељима православног храма у Новом Брду Епархија Рашко-призренска објавила је с благословом Епископа Рашко-призренског Теодосија
 

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

 
Епархија Рашко-призренска је дубоко разочарана овим очигледним чином злоупотребе духовне и културне баштине СПЦ и то на локалитету који су основали и градили средњовековни српски владари, што је забележено у бројној стручној и историјској литератури, како домаћој тако и страној. Сачувани артефакти камене пластике са натписима из храма св. Николе јасно показују о чијој је цркви реч.
 
Служењем мисе на темељима православног храма римокатоличка Бискупија косовска озбиљно нарушава до сада прилично коректне међуверске односе на Косову и Метохији и политизује баштину СПЦ која је Ахтисаријевим планом управо на предлог наше Цркве укључена у специјалну заштићену зону уз сагласност представника косовских Албанаца. Беседе које су се могле чути на јучерашњој миси нимало не доприносе изградњи међуверских односа Православне Цркве са Римокатолицима и СПЦ ће засигурно морати да покрене ово питање у контакту са надлежним представницима Ватикана. 
 
Недалеко од наше православне цркве налазе се такође остаци средњовјековног римокатоличког храма познатог као Сашка црква Пресвете Богородице коју су уз сагласност српских владара у Средњем веку подигли и користили Саси рудари и дубровачки трговци. Сасвим разумно питање јесте зашто се римокатолички бискупи са својим верницима нису окупили на остацима некадашње своје цркве него су то учинили на темељима саборног храма новобрдских српских православних митрополита. 
 
Епархија Рашко призренска ће од надлежних међународних и локалних институција тражити заштиту локације храма Св. Николе од даљих злоупотреба, међу којима је и недавно подизање стубова које је урађено без стручне експертизе и без сагласности СПЦ, која је непходна за све активности у специјалним зонама по законима Косова. Приштинске власти су већ озбиљно критиковане због непоштовања верских права СПЦ у најновијем извештају америчког Стејт Департмента што само сведочи да и ова најновија провокација није изузетак.
 
Дато у Епархији Рашко-призренској
2. августа 2019. год.

7C1E93FE-C91F-454E-97C5-00933C92E2CE.jpeg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Као и у Украјини и овде Римокатолици доприносе распећу Цркве православне. 

 

пре 26 минута, Milos Peric рече
 
Недалеко од наше православне цркве налазе се такође остаци средњовјековног римокатоличког храма познатог као Сашка црква Пресвете Богородице коју су уз сагласност српских владара у Средњем веку подигли и користили Саси рудари и дубровачки трговци. Сасвим разумно питање јесте зашто се римокатолички бискупи са својим верницима нису окупили на остацима некадашње своје цркве него су то учинили на темељима саборног храма новобрдских српских православних митрополита. 

Њихова екуменска политика прокламована на Другом ватиканском концилу, само је нова форма прозелитизма.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 30 минута, Milos Peric рече

Беседе које су се могле чути на јучерашњој миси нимало не доприносе изградњи међуверских односа Православне Цркве са Римокатолицима и СПЦ ће засигурно морати да покрене ово питање у контакту са надлежним представницима Ватикана. 

Било би добро да пронађемо шта су римокатолички бискупи рекли...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Панарет pokušavamo da prevedemo sa albanskog... čim dodjem do prevoda, postavicu ovde

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Панарет Pazite, na delu je rad Pristine i anglosaksonaca na zameranju SPC sa Papom i zapadnim rimokatolickim svetom, u cilju promene politike  prema  za Svetu stolicu i dalje srpskom Kosovu! Ne treba nasedati... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Наводно је сада уклоњена. Међутим, ове трзавице око заставе су секундарна ствар. Оно што је битно је упад римокатолика у богослужбени простор Православне Цркве.

6144130_tvrdjavajpg
WWW.RTS.RS

Косовска застава на средњовековној тврђави у близини Новог Брда је уклоњена, након што је јуче постављена...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од stevanjuric,
      "Постојеће решење Врачарског платоа недовољно ангажује простор трга, једнострано се бавећи задовољењем потреба становника Врачара, занемарујући његов духовно-црквени карактер."
      https://nova.rs/drustvo/asocijacija-arhitekata-ugrozen-javni-interes-ispred-hrama/
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Благословом главног и одговорног уредника „Православљаˮ - новина Српске Патријаршије, протођакона др Дамјана С. Божића, у пасхалној радости редизајнирана је и проширена интернет страница „Православљаˮ (http://pravoslavlje.spc.rs).     У циљу што успешнијег мисионарског деловања од празника Светог Василија чудотворца Острошког интернет страница „Православљаˮ доступна је у новом руху, с тога надахнути овим великим празником препуштамо се молитвеном заступништву нашем заштитнику Острошком чудотворцу молећи га да управља наше мисионарске кораке. Прво што привлачи пажњу је савремен дизајн који смо прилагодили благодарећи Центру за проучавање и употребу савремених технологија Српске Православне Цркве (https://cepis.spc.rs).     У први план је стављен актуелан (најновији) број новина Српске Патријаршије са основним информацијама, кратким описом, садржајем, препорученим текстовима, као и једним (или више) текстова из актуелног броја који су у pdf формату „поклонˮ уредништва посетиоцима сајта. Рубрика са уредничким уводницима посебно употпуњује овај централни део наше нове интернет странице. Важно место на сајту посвећено је и архиви бројева старијих од шест месеци које бесплатно можете да преузмете и читате у pdf формату.   Поред животописâ Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, и нашег уредника – протођакона др Дамјана С. Божића, у оквиру рубрикâ Активности Патријарха, вести и саопштења, можете да се упознате са најважнијим вестима из живота Српске Православне Цркве и важним саопштењима.     Имајући у виду чињеницу да су медији постали „свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова“, Црква је као брижна мајка препознала обавезу да буде део тих токова и да на тој „пијаци богова“, како је говорио преподобни Јустин Ћелијски, понуди и реч Еванђеља Христовог. У том духу, редизајнирана интернет страница нуди и богат катихетски садржај који је посебно истакнут у следећим рубрикама: Богословље, беседе, празници, интервјуи и колажи.   У оквиру рубрике Свет књиге обавештавамо Вас о новим издањима духовне литературе, док рубрика Светиње Косова и Метохије, Вашој пажњи предочава значај светиња Старе Србије. Прилоге о култури објављујемо у истоименој рубрици.   На крају, доступне су информације о уредништву, претплати, као и о начину на који можете да нас контактирате и претплатите се, како бисте на кућну адресу добијали новине Српске Патријаршије које излазе са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја, а у издању Информативно-издавачке установе Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Подсећамо да је први број Православља изашао 15. априла 1967. године. Новина излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август двоброј.   Добро дошли на нови званични сајт „Православљаˮ (http://pravoslavlje.spc.rs), уз Еванђелски позив „Дођи и види“!     Са благословом гл. и одг. уредника "Православља" протођакона др Дамјана С. Божића, катихета Бранислав Илић
          Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гост емисије "Летописи храмова у Епархији бачкој" био је протонамесник Бранислав Ђурагић, настојатељ Светосимеоновског храма у Ветернику. Говорећи о ветерничкој светињи отац Бранислав је између осталог нагласио да је живост литургијске заједнице при ветерничком храму је велика духовна радост.      Ветерник је основан 1923. године као насеље за ратне војне инвалиде – ветеране из Првог светског рата, који су се борили на планини Ветерник у Македонији. Тадашњи Ветерник имао је свега две улице. Изграђене куће биле су типске, а неке од њих су и данас аутентичне. По завршетку Првог светског рата краљ Александар је својим добровољцима, који су учествујући у великој бици против бугарских снага били трајно ослепљени нервним гасом, доделио земљу у околини Новог Сада, а на подручју данашњег Ветерника. Ти Солунци и њихове породице су населиле плодну равницу, пустару Нови Мајур, и створили заметак овог насеља.      O историјату насеља и ветерничког храма говорио је господин Никола Мркић, староседелац насеља, као и протонамесник Бранислав Ђурагић, настојатељ Светосимеоновског храма у Ветернику.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Човек је словесно биће и он непрекидно трага за смислом своје егзистенције, сагледавајући најважније аспекте свог живота. Ради се о унутрашњој мисаоној и духовној потреби. Ово је и психолошки, философски и теолошки концепт, којим се на особит начин бавио Виктор Франкл, аустријски неуролог и психијатар, познат и као човек који је преживео голготу Холокауста.  Звучни запис емисије   Најпознатији је као оснивач логотерапије, тојест терапије смислом, чије су технике и циљ концентрисани на смисао егзистенције и тражење тог смисла. О Виктору Франклу и логотерапији из угла православног свештеника говорио је протонамесник Игор Игњатов.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...