Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Milos Peric

Римокатоличка миса служена на темељима православног храма Св. Николе у Новом Брду - Епархија Рашко-призренска изразила озбиљно разочарење и протест

Оцени ову тему

Recommended Posts

Римокатолички бискуп косовски Дод Ђерђи и барски надбискуп Зеф Гаши су са својим свештенством и групом верника служили јуче мису на остацима православног саборног храма Св. Николе у подножју новобрдске тврђаве. Миси је присуствовао и Исмет Хајрулаху директор приштинског завода за заштиту споменика културе. Вест је пренело гласило римокатоличке бискупије из Приштине http://www.drita.info/2019/08/02/u-shenua-dita-e-diaspores-ne-novoberd/

 

Епархија Рашко-призренска већ је раније изразила озбиљну забринутост и протествовала код надлежних органа због неовлашћених радова косовског министарства културе (института за археологију) на овом средњовековном православном локалитету који се налази у оквиру специјалне заштићене зоне Ново Брдо и где су сви радови забрањени без сагласности СПЦ. http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/saopstenje-eparhije-rasko-prizrenske-povodom-neovlascenih-radova-na-lokalitetu-hrama-sv-n Наиме недавно су поред рашћишћавања терена неовлашћено отварани средњовековни гробови у храму, а потом су потпуно нестручно и без експертизе подигнути стубови у наосу храма.

Наиме, на овом храму су у периоду бивше Југославије рађена врло опсежна археолошка испитивања и пронађени артефакти се чувају у Београду, посебно остаци камене пластике са натписима који недвосмислено сведоче о историји храма. Досадашња истраживања и историјат храма Св. Николе детаљно су представљени у монографији "Црква Св. Николе - Катедрала Новог Брда" археолога Марка Поповића и Игора Бјелића, Београд 2018. године (на српском и енглеском језику). На основу обимних историјских и археолошких цитираних извора, фотографија локације, нађених артефаката, цртежа и могуће идеалне реконструкције може се добити за сада најкомплетнија слика о катедралном храму  Новог Брда.

Ова вредна књига у ПДФ формату доступна је на: https://d.pr/free/f/34iYBL
 
Поводом најновијег провокативног служења мисе на темељима православног храма у Новом Брду Епархија Рашко-призренска објавила је с благословом Епископа Рашко-призренског Теодосија
 

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

 
Епархија Рашко-призренска је дубоко разочарана овим очигледним чином злоупотребе духовне и културне баштине СПЦ и то на локалитету који су основали и градили средњовековни српски владари, што је забележено у бројној стручној и историјској литератури, како домаћој тако и страној. Сачувани артефакти камене пластике са натписима из храма св. Николе јасно показују о чијој је цркви реч.
 
Служењем мисе на темељима православног храма римокатоличка Бискупија косовска озбиљно нарушава до сада прилично коректне међуверске односе на Косову и Метохији и политизује баштину СПЦ која је Ахтисаријевим планом управо на предлог наше Цркве укључена у специјалну заштићену зону уз сагласност представника косовских Албанаца. Беседе које су се могле чути на јучерашњој миси нимало не доприносе изградњи међуверских односа Православне Цркве са Римокатолицима и СПЦ ће засигурно морати да покрене ово питање у контакту са надлежним представницима Ватикана. 
 
Недалеко од наше православне цркве налазе се такође остаци средњовјековног римокатоличког храма познатог као Сашка црква Пресвете Богородице коју су уз сагласност српских владара у Средњем веку подигли и користили Саси рудари и дубровачки трговци. Сасвим разумно питање јесте зашто се римокатолички бискупи са својим верницима нису окупили на остацима некадашње своје цркве него су то учинили на темељима саборног храма новобрдских српских православних митрополита. 
 
Епархија Рашко призренска ће од надлежних међународних и локалних институција тражити заштиту локације храма Св. Николе од даљих злоупотреба, међу којима је и недавно подизање стубова које је урађено без стручне експертизе и без сагласности СПЦ, која је непходна за све активности у специјалним зонама по законима Косова. Приштинске власти су већ озбиљно критиковане због непоштовања верских права СПЦ у најновијем извештају америчког Стејт Департмента што само сведочи да и ова најновија провокација није изузетак.
 
Дато у Епархији Рашко-призренској
2. августа 2019. год.

7C1E93FE-C91F-454E-97C5-00933C92E2CE.jpeg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Као и у Украјини и овде Римокатолици доприносе распећу Цркве православне. 

 

пре 26 минута, Milos Peric рече
 
Недалеко од наше православне цркве налазе се такође остаци средњовјековног римокатоличког храма познатог као Сашка црква Пресвете Богородице коју су уз сагласност српских владара у Средњем веку подигли и користили Саси рудари и дубровачки трговци. Сасвим разумно питање јесте зашто се римокатолички бискупи са својим верницима нису окупили на остацима некадашње своје цркве него су то учинили на темељима саборног храма новобрдских српских православних митрополита. 

Њихова екуменска политика прокламована на Другом ватиканском концилу, само је нова форма прозелитизма.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, Milos Peric рече

Беседе које су се могле чути на јучерашњој миси нимало не доприносе изградњи међуверских односа Православне Цркве са Римокатолицима и СПЦ ће засигурно морати да покрене ово питање у контакту са надлежним представницима Ватикана. 

Било би добро да пронађемо шта су римокатолички бискупи рекли...

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Панарет Pazite, na delu je rad Pristine i anglosaksonaca na zameranju SPC sa Papom i zapadnim rimokatolickim svetom, u cilju promene politike  prema  za Svetu stolicu i dalje srpskom Kosovu! Ne treba nasedati... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Наводно је сада уклоњена. Међутим, ове трзавице око заставе су секундарна ствар. Оно што је битно је упад римокатолика у богослужбени простор Православне Цркве.

6144130_tvrdjavajpg
WWW.RTS.RS

Косовска застава на средњовековној тврђави у близини Новог Брда је уклоњена, након што је јуче постављена...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Престони празник Саборног храма Преображења Господњег у Загребу прослављен је вечерњим богослужењем уочи празника које је служило свештенство Саборног храма и Светом архијерејском Литургијом којом је на сам празник началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Г. Порфирије. Његовом Високопреосвештенству су саслуживали архимандрит Стефан (Поњарац) из Епархије британско-скандинавске, јереј Душан Андрић из Фоче, јереј Дејан Мандић из Копра, јерођакон Атанасије (Вујовић) из Митрополије црногорско-приморске и братство Саборног храма.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   После прочитаног Јеванђеља беседио је Митрополит Порфирије. “Славећи Христове празнике, празнике Пресвете Богородице и Светих, ми откривамо смисао и значај тих празника за нас и за наше спасење, јер сви догађаји из Христовог живота који се славе у Цркви нису ништа друго него пројава и потврда љубави Божије према нама људима. То је пројава љубави Божије и бриге Његове за спасење свих људи без изузетка, али исто тако и за остварење смисла читаве творевине.   У догађају Преображења Господњег открива се смисао нашега постојања. Наиме, Бог је дошао у свет и узео на себе потпуну људску природу, а сада, успевши се на Гору Тавор, будући Бог, али у људској природи, ту природу преображава. С једне стране Бог узима на себе нашу природу да би је нераскидиво сјединио са собом, али та природа у јединству и у заједници са Богом позвана је да буде преображена. У догађају Преображења Бог нам показује где је наше порекло и одакле смо ми. У тој светлости Он заправо показује наше будуће стање, наше преображено стање и преображену природу. У исто време показује да је та будућност већ овде са нама, једноставно речено, да оно што је наше назначење и наш циљ, односно оно што нас чека треба, већ овде и сада, да буде наше искуство. Kорен нашег постојања није овде у историји него, по речима апостола Павла, чекамо град који ће доћи, Горњи Јерусалим, Царство Божије које нам је дато да га већ овде и сада кроз Цркву живимо.   Зато је наша лична Гора Тавор, место на коме ми доживљавамо печат и круну свога преображаја, управо света Литургија. Она је почетак и крај. Храм није напросто место где ми долазимо и молимо се за наше духовне и личне потребе. То је место где се служи света Литургија и где се ми причешћујемо Телом и Крвљу Христовом и тако постајемо сутелесници и сукрвници Христови, постајемо део Његовог тела, али истовремено постајемо једно и међусобно“.   Празнична радост увећана је и Светом Тајном рукоположења. Током свете Литургије Митрополит Порфирије је у свештени чин ђакона рукоположио Александра Лукића, дипломираног теолога из Горњих Смртића.     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Логос,
      Празник Светог Преображења Господњег у Требињу прослављен је радосно, како и доликује, у цијелом граду. Свечаности су организоване кроз све институције града, и може се рећи да је свако ко је био присутан могао осјетити радост празника и слогу свих грађана у заједничкој намјери да овај велики празник што боље прославимо.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   У недељу 18. августа домаћини Херцеговине су организовали још један успјешан Сајам меда и вина гдје су гостима и домаћима понудили и послужили своје најбоље производе.   Културни центар и Музеј Херцеговине су у част празника организовали пригодне изложбе о животу Светог владике Николаја и научника Михаила Пупина, као и сликарке Милене Шотре Гаћиновић.    Празнично бденије окупило је братство Саборног храма, бројни народ и госте. Након празничног бденија у Саборном храму, за културно забавни програм постарао се Полицијски оркестар МУП-а Републике Српске концертом на Тргу Слободе.   Празнично јутрење и Света архијерејска литургија били су главни догађај славе града. Светом литургијом је началствовао епископ Диоклијски Методије Остојић, уз саслужење епископа ЗХиП Димитрија и бројног свештенства из свих крајева свијета. Велики литургијски сабор увеличан је рукоположењима тврдошких монаха Теофила у чин ђакона и ђакона Антонија у чин јеромонаха.   По освећењу грожђа и славског колача услиједило је полагање цвијећа на Споменик браниоцима Требиња, а у порти храма организован је пригодан културно умјетнички програм.   Свечаност празника обиљежена је и свечаном сједницом Скупштине Града Требиња. Градоначелник Мирко Ћурић дочекао је званице у Културном центру.   У раним вечерњим сатима у Музеју Херцеговине изведена је монодрама првака зрењанинског позоришта Јовице Јашина уз учешће хора Светог Серафима Саровског.   Празнично вечерње је крунисано свечаном литијом улицама града којом је началствовао наш епископ Димитрије. Велику част и благослов за наш град је учинила посјета епископа Будимљанско Никшићког Јоаникија и епископа Диоклијског Методија који су молитвено благословили наш град у свечаној литији заједно са бројним придошлим свештенством. У свечаној литији учествовали су и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, народни посланици Скупштине Републике Српске, као и бројни гости из културног и јавног живота Републике Српске, Србије и Црне Горе.    Надахнутим бесједама вјерном народу обратили су се епископи Методије и Димитрије. Након завршетка свечане литије, за коју многи тврде да је највећа и међу најсвечаније организованим до сада, бројну младост и љубитеље музике обрадовао је концерт Калиопи на Тргу Слободе. У литији су учествовали сва спортска и културна друштва града, бројни хорови, а величини и љепоти сведоче бројне фотографије и одушевљење свих који су имали част да присуствују и узму учешћа у свечаности празника Светог Преображења Господњег.     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од Логос,
      У навечерје празника Преображења Господа и Спаса нашег Исуса Христа, у недељу 18. августа 2019. године, у храму посвећеном том великом Господњем празнику на Жабљаку, служено је свечано вечерње богослужење. Празничну радост својим присуством и молитвеним учешћем увеличали су Њихова Преосвештенства надлежни Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије и Епископ рашко-призренски г. Теодосије, који је поводом традиционалног Преображењског сабора на Жабљаку стигао у пратњи свештенослужитеља, професора и ђака Призренске богословије.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Празничну вечерњу службу служио је отац Хризостом, игуман манастира Црна река из Епархије рашко-призренске. Петохлебницу је благословио владика Теодосије. У молитвеном сабрању је учествовало монаштво из неколико манастира и верни народ Жабљака.   Архипастирским словом обратио се Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије, поздрављајући речима срдачне добродошлице госте Преображењског сабора на Жабљаку, нарочито епископа Теодосија, који је са братством Шибалић, домаћин славе.   -Благодаримо нашем драгом владици Теодосију, који нам је и раније долазио, а посебно нам је драго што је довео овдје професоре и ученике Призренске богословије, што је са њим дошао и игуман манастира Црна река, те што смо овако лијепо на Жабљаку, на високом Дурмитору, започели прославу овог великог, свенародног, свехришћанског празника, који је празник Божје свјетлости, Божје милости, Божјег промишљања о свима нама, казао је Владика.   -На празник Преображења Христовог прослављамо Божанску свјетлост која се јавила из Христовог лица и Христових хаљина, а то за нас хришћане значи да је наша вјера свијетла. Ако нам је вјера свијетла, онда треба да су нам и дјела свијетла, мисли, намјере и све што чинимо да чинимо у славу Божју, призивајући Божју свјетлост која нас кријепи, просвећује, очишћује и укрепљује на свако добро дјело. Ваше Преосвештенство, владико Теодосије, добро нам дошао! Добро дошао у свој стари завичај. Ми хришћани треба да памтимо, за нас су то важне ствари, мјесто одакле потичемо и одакле потичу наши преци. Ваши преци су одавде са Дурмитора, а у доба Карађорђевог устанка су прешли у ослобођену Србију. Хвала Богу, те се везе нијесу покидале и захваљујући Вашој љубави те ћемо везе да ојачамо и обновимо, нагласио је владика Јоаникије који је свима пожелио срећан наступајући празник Преображења Христовог, да буде на здравље домаћинима славља, братству Шибалића, који су ове године са владиком Теодосијем предузели велику обавезу да дочекају и угосте народ после свете службе.   -Нека вас Бог награди за вашу љубав и доброту, нека Господ да снаге нашем драгом владици Теодосију да на Косову и Метохији носи свој крст, као и до сада што га је јуначки, храбро, светосавски, светолазаревски носио. Нека га кријепе молитве Светог кнеза Лазара, Светог краља Стефана Дечанског. Свето је наше Косово и сви ми, када долазимо у косовско-метохијске светиње, код наших Срба, код нашег страдајућег народа на Косову и Метохији, ми се њиховом вјером укрепљујемо и њиховим примјером храбримо, поручио је Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.   Светом архијерејском Литургијом, коју су служили Преосвећена господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и рашко-призренски Теодосије, традиционалном литијом и благосиљањем славског колача и грожђа прослављен је празник Преображења Господњег, који је крсна слава града и жабљачког Саборног храма.   Преосвећеним Епископима Јоаникију и Теодосију саслуживало је свештенство и свештеномонаштво епархија Црногорско-приморске, Будимљанско-никшићке и Рашко-призренске. Празничном богослужењу присуствовао је, у великом броју, верни народ жабљачког краја са којима и гости тог живописног града под Дурмитора.   Литургију су појањем пратили професори и ученици Призренске богословије, а светом причешћу приступили бројни верници. Уследила је свечана свенародна литија кроз Жабљак, коју су предводили Владике са свештенством. Уз певање тропара и читање светог Јеванђеља, празнична литија верног народа уз молитвени ход се вратила се ка Саборној цркви.   Празник Преображења Господа и Спаса нашег Исуса Христа честитао је Преосвећени Епископ Јоаникије:   -Данашњи празник, празник Божје свјетлости вјечне, коју је Христос донио у овај свијет, њоме загријао наша срца, просвијетлио је наше умове и душе, испунио том свјетлошћу и вјером наше биће, испунио га љубављу да љубимо Бога и једни друге. Ево, данас, великог празника, велике радости; посебно нам је драго што је са нама овдје, али не као гост, него као домаћин наш драги Епископ рашко-призренски Теодосије, заједно са својим рођацима Шибалићима, Дурмиторцима. Он је ове године домаћин славе на Жабљаку, са братом Гораном Шибалићем и осталим рођацима, а довео нам је професоре и ученике Призренске богословије те су нам ово богослужење овако лијепо украсили. Донио нам је благослов и мирис Косова и Метохије, мирис светиње, мирис косовских божура, мирис своје љубави су нам донијели. Зато од срца благодаримо драгом владици Теодосију и његовим рођацима, који су се потрудили око данашњег славља, јер тиме се утврђује наше заједништво.   -Преци Епископа рашко-призренског Теодосија, отприлике у Карађорђево доба, напустили су ове крајеве, придружили се великом Вожду у ослобађању Србије и тамо остали. Из тог корјена имамо нашег драгог Владику рашко-призренског. То је велики благослов, велики је то благослов и за ово мјесто да се обнове везе међу браћом, да ова граница, која је вјештачки постављена не подијели браћу и да их не раздијели, а видимо да многи раде на томе. Ко то безумни свијет ради да завађа један те исти народ и да га дијели! То се намјерно ради, али, надамо се, да нико неће моћи браћу да подијели, никаква граница, никаква ријека, никакви неспоразуми, који привремено настају, али и пролазе. Те неспоразуме највише разгони данас владика Теодосије на Косову и Метохији, па и овдје код нас, истакао је епископ Јоаникије, поздрављајући Владику рашко-призренског г. Теодосија речима срдачне добродошлице.   Архипастирском беседом обратио се и епископ Теодосије, заблагодаривши епископу Јоаникију, свештеницима, монаштву и мештанима Жабљака и Дурмитора, који су учествовали у светој Литургији, да заједно, у радости Божјој, у светлости Преображењској, прославе један од најрадоснијих празника наше Цркве:   -Данас се Преображење слави широм света, али посебан је осећај славити Преображење овде на Дурмитору, другом Тавору. Знамо из Светог писма, светог Јеванђеља како је Господ, пред своје спасоносно страдање, узео три вољена ученика Петра, Јакова и Јована и повео их ноћу на гору Тавор, да би се заједно помолили Богу. Повео их на високу гору Тавор да би свима нама показао да је потребно трудољубље у нашој вери, потребан је подвиг, потребно је да нашу веру потврдимо делима, а подвига нема без љубави Божје. Господ је изабрао гору Тавор да би се ту преобразио у слави својој, да би показао ученицима својим, а преко њих и нама, Цркви својој, да је Он Бог, показао је онолико колико су они могли тада да приме божанску светлост и славу своју. На гори Тавору високој да би тиме показао и нама да ми морамо из низине да се попењемо на висину, да оставимо оно свакодневно, житељско, пролазно и да се очима вере, наде и љубави Божје уздигнемо и ми на гору Тавор ка богопознању, да би се ту сусрели са живим Богом и примили божанску нетварну светлост, беседио је владика Теодосије.   -Кроз многе нам невоље ваља проћи у овом животу да би наследили живот вечни. Овде на овим просторима народ је пролазио своју голготу и даље је пролази. На нашем Косову и Метохији, одакле долазимо, такође, наш верни народ пролази своју голготу, али не очајава зато што је Господ са нама. Господ допушта страдање да би били ближи Њему и да би се кроз страдање очистили и припремили за Њега, али нас Господ не оставља, већ је рекао да ће бити са нама у све дане и нашег страдања, наших невоља, туге, али и радости. Они који страдају за име Божје, сви ти мученици, и они бивају обасјани божанском светлошћу, а из рода нашег, као што је бивало и на овом светом месту где стојимо, било је наших предака, који су се држали истине и правде Божје, положили су свој живот за Бога, за отачаства и нас потомке њихове, да би ми данас били то што јесмо, именом, презименом и крсним знамењем. И ми, браћо и сестре, да не посустанемо, да нам Господ дометне вере и храбрости да ходимо путем којим су они ишли за Христом, да и ми оставимо те вечне вредности нашим потомцима, поручио је Епископ рашко-призренски Теодосије који је захвалио владици Јоаникију, свештенству, монаштву и верном народу Црне Горе на братској љубави и подршци коју пружају Косову и Метохији и њима који данас тамо живе.   -Немамо никог ближњег, немамо никог пречег од вас, јер сте с нама у све дане, нарочито у дане страдања, што сте потврдили 1999. и 2004. до данашњег дана. Ми то никада не заборављамо. Како рече Владика Јоаникије: Не може нас нико поделити. Како може неко поделити оно што је недељиво, а данашња света Литургија, свето причешће и данашњи празник чини да ми будемо то тело недељиво и да нас као такве Господ позна и призна за своје, казао је владика Теодосије.   У име Црквене општине Жабљак добродошлицу је пожелио г. Свето Шљиванчанин који је подсетио на јубилеје које ове године Епархија прославља: 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 20 година архипастирског служења владике Јоаникија:   -Нашем духовном оцу владици Јоаникију честитамо јубилеј са молитвеном жељом да нам још много година служи у здрављу и сваком добру, јер под његовим духовним руководством осјећамо се сигурни и радосни као дјеца поред доброг родитеља, који мудро, сигурно и домаћински управља нашом светосавском епархијом. Данашњи велики празник нас обавезује да кажемо, онако како су наши преци након боја на Шаранцима завјетно, крвљу и знојем изградили свете храмове Преображења Господњег овај овдје на Жабљаку и онај на Шаранцима у Кршу, као и остале светиње овог краја, да и ми у ово смутно вријеме не можемо, нити смијемо дозволити да их ико присваја и скрнави. И данас, на Жабљаку, на Преображењском сабору, понављамо да се завјетујемо и заклињемо да ћемо чувати, бранити и обнављати своје светиње, ћивоте наших светитеља, цркве, манастире, гробља и гробове наших предака. Неће наслиједити славу они који дијеле, слава чека оне који сабирају и мире.      Надлежни парох Миливоје Јововић уручио је епископима Теодосију и Јоаникију на дар панагије. Преломљен је славски колач домаћина славе братства Шибалића заједно са Преосвећеним Епископом г. Теодосијем. Део славског колача и обавезу да буде домаћин славља идуће године преузео је г. Миленко Митровић. Освештано је и благосиљано грожђе које је дељено народу. У наставку је уприличено црквено-народно весеље и трпеза љубави коју су, у порти Парохијског дома, организовали Црквена општина Жабљак и братство Шибалића.     Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Логос,
      Налазимо се пред једном од најскандалознијих реакција Исуса Христа. Он улази у Јерусалимски храм заједно са ученицима. Не одушевљава се тако наивно красотом и запремином храма као његови ученици. Не само зато што види будућу расутост тог храма, већ првенствено зато што унутар њега не затиче амбијент и поредак који не одговара карактеру храма. Христос наступа видно агресивно. Долази до инцидента. Можда некоме ова кованица боде очи, али ако „агресивност“ заменимо дефиницијом/одредницом „светог беса“, нећемо ублажити овај појам. Зато узалуд покушавамо да „одбранимо“ Христа од присуства гнева јер морамо да ућемо у Његове мотиве. То ће рећи да није сваки гнев саткан од греха. Овде се можемо делимично (не и потпуно) опростити од свето-аскетских инсистирања на одстрањивању страсти као што је гнев, јер Христос први, овим поступком, долази у конфронтацију и клинч.     Сада морамо да уђемо у Христов поглед. Да кроз Његове зенице уђемо у суштину. Замислимо се. Позиционирајмо се. На пример, улазимо у своју парохијску цркву а унутар ње затичемо са једне стране шталу (волове, овце, итд.), а са друге стране мењачнице (какве данас видимо на сваком кораку). Целој овој слици можемо додати кич угравиран у разне скупоцене бројанице, флаше, иконе, итд., за које један свештеник мудро рече да представљају „својеврсну јерес“. Дакле, простор, одређен и посвећен, за време молитве је десакрализован, маргинализован и удаљен од своје првобитне намене. Храм је постао вашар, циркус, „пијаца“ каже Христос. (Шта ли би тек рекао за данашњи институционализам цркве а да опет Он Сам не заврши пред синедрионом?)   Христос је поражен призором. Сигурно је да не глуми изненађеност и да је и пре уласка, или ако одемо даље, чак пре оваплоћења, знао амбијент у каквом се стању храм налази са унутрашњим дихотомијама. Намерно бира радикалан наступ. Узима бич. Није то наивна сцена. Бог држи бич. Не држи нож. Бич кажњава, нож убија. Није дошао да убије већ да спаси – Он то наглашава на другом месту. Неко ће, можда, опет „бранити“ Христа да никога није ударио бичем него да је претио. Ипак, бич је бич. Пред нама је узбуђени Бог. (Не смемо се трудити да Га идеалистички оперишемо од ових учитавајућих појмова као да их је Он недостојан, јер је ипак узео нашу природу на Себе, премда је јасно да није узео грех већ смртну природу. Зато кажемо да је „узбуђен“, али ако би рекли „изнервиран“ не би погрешили, нити бисмо Његово божанско достојанство умањили. Именовања која су ближа нашој палој природи немају за циљ да обесвете Богочовека већ да доведу до дубљег сагледавања онога што нам је блиско). Али вратимо се догађају.   Бог у месу, Богочовек, бичује људе и стоку. Преврће столове. Сигурно је да диже тон и виче. Можда ће неко сада „бранити“ Христа како је посреди педагошка норма као што родитељ кажњава своје дете. Како год. Пред непријатном смо ситуацијом. Наизглед сцена, мимика тела, делује веома бахато. Данашњи борци за људска права и заштиту животиња би се одмах потрудили да овакву „примитивност“ Богочовека санкционишу реакцијом надлежних власти. Христа би оптужили за ремећење мира, вандалско понашање према људима и животињама (мада не треба бити наиван, јер је ту наравно било реч о животињама намењеним за жртвоприношење – само правимо поређење у савременом маниру). Најпре, Његову „анархичност“ са претурањем столова као ремећење богослужења или рушење споменика од националног значаја и културе. Не улази се, дакле, у мотиве. Не мари се за Његову резигнацију постојећим стањем храма. Примат узима изграђени имиџ, поредак интереса који одговара већини. Христос као да намерно иде на то да све окрене против Себе зарад неискварених, неискомпромитованих, вредности. Ипак, Христос љуби Свој храм као што свако од нас љуби свој дом. Како би се ми онда понели да угледамо неког странца ко се без нашег знања или одобрења иживљава у нашем дому дуги низ година током нашег одсуства? Онда је Христова реакција сасвим разумљива. То пак не значи да ми имамо то право. Ипак је ово становиште Богочовека. Осим ако није реч о јуродивом баруту који је само Богу знан код оних који су изабрали модус лудих ради Христа?   У овом Христовом сукобу са трговцима не можемо назрети неки дипломатски однос, бонтон, помирљивост, љубазност да замоли, сугерише присутнима да напусте светилиште са својим навикама. Овде нема оног хришћанском манира да се слобода другог поштује ни у наговештају. Христос не кокетира ради добитка макар то била и сврха врлине. Људи су се ту одомаћили. Присвојили простор. Размазили на позицијама тадашње црквене елите које болују од комплекса несмењивости. Храм се третира као курва уместо као мајка. Христос зна да мора наступити оштро. Да је пред Њим безосећајан и бестидан нараштај одвикнут, уосталом као можда и данашње (де)генерације, да им било ко/шта приговори. Он не бежи од последица, јер три године говори да ће бити убијен. Иде, дакле, свесно у смрт. Зашто би онда презао од конфликта? Овде није реч о некој прасковитој моралној поруци како Он не жели да се компромитује. Имамо и данас таквих моралних гиганата који нису без пожртвованог значаја за своје идеологије. Христови мотиви су уперени у димензију еклисиологије. Иде даље од морала – у радикалну светост отворене есхатологије, јер где је Он ту је и место не само љубави, него и суда. Он жели чисту Цркву. Цркву коју је Себи посветио. Цркву у којој ће Он, Отац и Дух деловати са другим љубећим слободама. Овде то не затиче. Не само у спољашњем хаосу већ најпре улазећи у унутрашње хаосе људи који за ту светост нити знају, нити маре. Зато негодује. Наступа кочоперно.   Овај моменат је веома близак другој Христовој реакцији која носи исте мотиве: „Дошао сам да бацим огањ на земљу и како бих волео да се већ запалио“. А ово је речено за благодат, не за неко религиозно лудило, која ће се сукцесивно расути по свим црквама у свету (што опет не значи да је Божије присуство и деловање детерминисано само унутрашњим деловањем Цркве јер границе цркве нико не познаје). Ревност и ишчекивање се у Христовим мотивима укрштају много пре замаха бичем. Проблем је, дакле, што је храм претворен у „пећину разбојничку“. Што није донео очекивани плод на унутрашњем нивоу. Христос брине о његовој хигијени јер споља је храм био богато декорисан а изнутра пун разних трговачких и неморалних типологија. Ова слика треба да нас опомене како на спољашњу лепоту храма и тела, тако и на унутрашњу лепоту храма и душе. Иконички екстракт. Некоме полен, некоме отров.   У овом догађају не смемо да будемо на страни оних „који знају боље владање од Христовог поступка“. Можемо донекле извести и есхатолошки приступ да ће Он тако истерати оне који немају долична одела за Јагњетову Свадбу како је већ пророковао. Мада овај призор делује помало узнемирујућ, или недостојан Бога који показује ниво адреналина у месу, ипак, не можемо ништа – ту је. Бог то може. Чини. Има право. Родитељ је свих народа. Нико не сме да Га ухвати за руку и стопира. Мада је занимљиво да не одбацује опоненте. Можда нам је Бог много сличнији него што Га, због апофатичког савршенства које Му свакако доликује, чинимо себи недоступним, уз, наравно, доста антропоморфног ризика да не пренагласимо само човеколику природу у Њему. Његово иступање (које би сигурно у случају ког другог осудили или саботирали) није бес ради беса, не бес као циљ. Тврдоглава и неосетљива срца често само нешто болно може пренути из чамотиње самозадовољства. Христос је изабрао овај начин, али од њега није створио правило да тако ми не бисмо тлачили једни друге. Ипак, Његов замах бичем је оставио опомену да Он није равнодушан. Да још увек посматра трговце. Јер, тргујемо са свим са чиме умемо убијајући односе и пре него што су пустили клице. Тргујемо највише тим одмеравањима колико волимо и колико нам је неко нешто дужан. Наравно, постоје и трговине свештеним обредима ако тарифа узима превагу над благодатним реализимом Цркве.   Али, ако смо узели неко поуку из свега, бич смисла нас је ошинуо, и још увек шиба, да у свему негујемо критички став и да пазимо на своју трговину, јер „којом мером меримо тако ће нам се мерити“. А када се једном ослободимо стега трговачких односности, онда ћемо из себе бичем воље протерати недостатке и срушити идоле, па дозволити Духу да очисти наш унутрашњи храм.   Никола Ђоловић   Извор: Теологија.нет   О Христовом истеривању трговаца из храма
      TEOLOGIJA.NET Налазимо се пред једном од најскандалознијих реакција Исуса Христа. Он улази у Јерусалимски храм заједно са ученицима. Не одушевљава се тако...
    • Од Логос,
      Поводом недавног неовлашћеног служења римокатоличке мисе на темељима древног саборног храма Св. Николе, седишта новобрдских православних митрополита и главног православног српског храма у овом средњовековном граду, као и постављања политичких обележја Косова на српске средњовековне културно-историјске и верске споменике у новобрдској специјалној заштићеној зони и организовања јавних скупова и других активности у циљу промовисања средњовековног града Новог Брда као етничке албанске локације под неисторијским именом "Артана", Епархија Рашко-призренска изражава најоштрији   ПРОТЕСТ   Према Закону о специјалним заштићеним зонама Косова бр. 03/L /039 (http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2008_03-L039_sr.pdf) средњовековни град Ново Брдо (општина Ново Брдо/Novo Berde) уврштен је у списак специјалних зона као баштина од посебног значаја за српски народ. Како се наводи у тексту овог правног акта, намена Закона јесте да "осигура заштиту српских православних манастира, цркава и осталих верских места, као и историјских и културних места која имају посебан значај за заједницу косовских Срба, као и за остале заједнице на Косову, кроз успостављање специјалних заштитних зона." (Члан 1).   У члану 3. Закона наводи се да специјалне заштићене зоне, у које спада и средњовековни град Ново Брдо (члан 7.3), имају задатак, између осталог, "да очувају карактер и изглед места и културни или археолошки контекст, природно окружење или естетско визуелну средину и да спрече неповољне развоје око заштиећених места у циљу хармоничног и одрживог развоја заједница које живе у областима које се налазе око таквих места."   Поменути закон врло прецизно дефинише улогу Савета за спровођење и надгледање (ССН) који иначе чине: шеф канцеларије ЕУ на Косову, шеф канцеларије ОЕБС-а на Косову, Косовски министри културе и просторног планирања као и Епископ Рашко-призренски, као представник СПЦ. У члановима 5. и 6. закона јасно се говори о забрањеним и ограниченим активностима у оквиру Специјалних заштићених зона (СЗЗ). Међу њима у члану 6.б  помињу се сасвим јасно и "јавна окупљања, рекреација и забава". Конкретно у случају средњовековног града Ново Брдо у члану закона (7.3) каже се да је за зону Новог Брда предвиђено да се надлежна општина директно консултује са Српском православном Црквом, а ако се споразум не постигне, онда се проблем решава са Саветом за спровођење и надгледање.   Имајући у виду провизије овог закона у контексту најновијих збивања може се закључити да су:   Косовске институције које стоје иза организовања тзв. "Дана Артане", постављања косовских застава на новобрдску тврђаву, посебно на остатке средоњвековног православног храма Св. Николе, прекршиле су низ одредби овог закона јер никакве консултације са ССН-ом није било. Такође, ове активности су одржане без сагласности надлежних општинских структура (на чијем челу је представник српске заједнице), које су у сваком случају биле дужне да обавесте Српску Православну Цркву у складу са законом о специјалним зонама. Епархија Рашко-призренска, канцеларије ЕУ и канцеларија ОЕБС-а нису обавештене о овим активностима и самостално ангажовање косовског министарства културе на неовлашћеним радовима на храму Св. Николе пре неколико месеци представља такође отворени прекршај закона. Истовремено, представљањем остатака православне цркве Св. Николе као римокатоличке, иако постоје врло детаљни историјски докази и материјални артефакти из ранијих археолошких истраживања и историјске литературе да је реч о православној цркви, спроводи се нескривени покушај мењања историјског и верског карактера ове локације са коначним циљем албанизације целе локације Новог Брда, који се у историји никада није називао Артана, ни код Албанаца ни код Срба, нити се игде у релевантној историјској литератури под тим именом помиње. Уколико би се овакво понашање наставило дошло би до озбиљног нарушавања ионако тешких међуетничких и међуверских односа у ситуацији континуиране дискриминације српског народа и систематског рушења и скрнављења православних храмова и гробаља у последњих 20 година.   Имајући у виду друга кршења Закона о специјалним заштићеним зонама Епархија Рашко-призренска са жаљењем мора да закључи да косовске институције директно и свесно учествују у кршењу и подривању сопствених закона. На сличан начин локалне општинске структуре у Дечанима уз нескривену подршку премијера (сада у оставци) и владе Косова отворено спречавају извршење судске одлуке Уставног суда Косова од 2016. године у вези имовине манастира Високи Дечани, такође заштићене зоне и УНЕСКО споменика светске културне баштине.  Древно римско право на коме почива законодавство европске цивилизације учи нас да се на безакоњу закон не може градити и посебно да непознавање закона нема оправдања (ignorantia juris non excusat). Све то показује да косовске институције немају ни воље ни професионалног капацитета да спроводе ни сопствене законе, а камоли да се одговорно брину о српској духовној и културној баштини.   Стога Епархија Рашко-призренска захтева хитно сазивање седнице Савета за спровођење и надгледање (ССН), као и хитан прекид свих незаконитих и провокативних активности на локацији средњовековног града Ново Брдо до даљњег јер понашање косовских институција и римокатоличке бискупије директно нарушава међуетничке и међуверске односе и представља флагрантан пример злоупотребе културне баштине од посебног значаја за Српску Православну Цркву и њених верских објеката у јефтине политичке сврхе.   Епархија Рашко-призренска ће се поводом ових провокација косовских институција на локацији средњовековног града Новог Брда обратити међународним представницима у Приштини, као и релевантним међународним организацијама за заштиту верских права и културног наслеђа и тражити адекватну реакцију и додатну институционалну и безбедносну заштиту.     Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска   Епархија Рашко-призренска изражава најоштрији протест због флагрантног кршења Закона о специјалним заштићеним зонама у Новом Брду | Званична интернет презентација | Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска
      WWW.EPARHIJA-PRIZREN.COM
×
×
  • Create New...