Jump to content
Anika

Iznenada preminuo slikar Milan Tucovic

Оцени ову тему

Recommended Posts

Milan Tucović: Nedostaje nam osećaj zajedništva

Miljana Kralj | 08. april 2018. 15:02 | Komentara: 1

Milan Tucović, likovni umetnik za "Novosti" o lažnom establišmentu i pravim velikanima, o umetnosti kao utehi

 
Milan Tucović Foto I. Marinković

Milan Tucović Foto I. Marinković

ZA nas koji stvaramo, najkraći put do božanstva je umetnost, jer tako najlakše uspostavljamo vezu sa onim što je iza, ili počiva u ovom svetu. Sve ovo što vidimo i ne vidimo jeste tkivo Boga. Samim tim, i ono što radimo i što ćemo uraditi je u njegovom umu.

 

Ovako, za uskršnji broj "Novosti", slikar Milan Tucović (1965) objašnjava svoju izjavu da je Bog najveći kolekcionar slika. Prisutan duže od tri decenije na našoj likovnoj sceni, poslednji put je u Beogradu samostalno izlagao pre dve godine u jednom alternativnom prostoru, pa se stiče utisak da stvara i opstaje i mimo establišmenta.

- Od samog početka moj ugled je rastao, širio se krug onih koji vole moje radove, i stručnjaka i laika, izložbe su mi posećene, prisutan sam u medijima, napravljeno je devet dokumentarnih filmova o tome kako stvaram, a da nijednog trenutka nisam postao deo nečeg što se kod nas zove establišment - objašnjava naš sagovornik. - Bio bih gorak kada bih počeo da opisujem šta je establišment jedne male ruinirane zemlje, koja nikako da se podigne i uspostavi normalan sistem vrednosti, u kojoj decenijama najveći muzeji nisu radili. Na čudan način je jedna grupa ljudi uzurpirala neka prava, povezala se i čvrsto se drži. Čast izuzecima, ali imam osećaj da neki ljudi ne bi mogli da rade i postoje van te uvezanosti i principa "ja tebi, ti meni".

* Da li je ta vaša pozicija bila lični izbor?

- Uvek sam želeo da ostanem ogoljen, kao bokser koji svakog dana ulazi u ring, a to što je juče nekoga nokautirao, ne znači da danas neće biti na podu. Kad zauzmete poziciju, ako ste lojalni sistemu, garantovano vam je da dugi niz godina nećete pasti. Izabrao sam da mogu da budem nokautiran, jer će to biti korektiv, zdrav odnos prema tome što radim. Vrlo svesno i rano sam se odlučio za ovaj poziv, a ako u njemu hoćete da napravite nešto što će trajati i posle vas, onda to mora da boli, da se sve doživi, preživi i, na kraju krajeva, plati. Tu nema nekih mufte priča, sad ću ja tebi dati nagradu, a sutra ti meni. Ne. Samo ogoljeno.

* Počeli ste kao vajar, ali ste se u Veneciji, zbog starih majstora, okrenuli slici...

- Povuklo me kada sam video Ticijana, ono što je slikao iza figure. Ophrvali su me ti prostori i atmosfera koju daje slika. S druge strane, bio sam siromašan i nisam mogao da naslutim da ću ikada imati novca za sve ono što sam hteo da pravim u skulpturi, a ovde mi je bili potrebno parče drveta ili platna na kojem bojama i četkama mogu da napravim čaroliju. Na mojim slikama i dalje često ima skulpture, pa čak i slobodne u prostoru. Tehnika ne može odrediti umetnost. Da li ćete se izraziti kroz pesmu, balet, sliku, grafiku, zvuk, to su pitanja ličnih afiniteta. Volim i da pišem, diskutujem, crtam, pravim grafike, stružem, brusim... Volim umetnost kao takvu.

Pročitajte još - Poezija je u svakoj umetnosti

* Zašto vam je važna literatura koja je čest motiv u vašim delima?

- Kada vam je život bolan, kada ne možete da razumete odnose među ljudima, velika umetnička dela su vam uteha. Vidite da niste sami. Recimo, kad pročitate roman "Derviš i smrt" shvatite da se Meša Selimović i njegovi likovi bave istim pitanjima koja i vas muče. Vezan sam za književnost, ali pre svega poeziju. Njena forma je kraća, pa dok slikam, uvek pročitam neku pesmu.

40-nedosta-(1).jpg

* Rusku, pre svih?

- U mladosti su me opčinili Cvetajeva, Ahmatova, Pasternak, Mandeljštam, potom i Harms, a da ne govorim o prozi, Tolstoju, Dostojevskom, Čehovu... To me je vuklo po nekoj bliskoj slovenskoj senzibilnosti, kao kasnije filmovi Tarkovskog i Paradžanova. Zavoleo sam ruski konstruktivizam, tu njihovu ludu strast da se spozna nešto iza. Razvijući svoj unutrašnji poetski svet, otkrio sam poljsku i grčku poeziju. U mnogo čemu to je odredilo moj život i traganja, nekada se vraćalo i u snovima.

* U vašem su ateljeu Tolstoj i Tom Vejts jedan do drugog...

- To je tako sticajem okolnosti, a inače često spajam nespojivo. Logičnije bi bilo da je Vejts pored Visockog, jer su bliski po tom subverzivnom odnosu prema svetu. Samokritički sam se pitao zašto slikam poznate ljude, da to nije puka želja da budem uz njih, ali nije tako. Na licima osoba koje su se duboko pitale nad svetom i beskompromisno tražile odgovore očituje se posebna energija. Neki me smatraju portretnim slikarom, ali ja tragam za ljudima koji mogu poneti uloge u mom ličnom filmu - buntovnicima, snenim ženama, radnicima, tragičnim ili poetski zanesenim figurama. Nalazim ih među prijateljima, poznanicima, a nekada i u svetu literature, filma, muzike...

* Da li je čovek nešto najuzbudljivije na ovom svetu?

- Pripadamo judeo-hrišćanskoj civilizaciji, gde je čovek stvoren po obličju božjem. Ali u Japanu, gde često izlažem i imam bliske prijatelje, čovek nije u središtu, već priroda. Kod njih on u prirodi nije ni manji ni veći nego što jeste, dok je kod nas gospodar koji sve resurse potčinjava sebi. Svojevremeno sam već ostarelom ocu pokušao da objasnim zašto ne bi trebalo da odseče neki hrast koji mu realno nije trebao, ali je lep, kao i to da mi nemamo pravo na njega, niti on na nas. Ništa nije mogao da razume, jer nama drvo služi da izgori u vatri, ili da se od njega naprave vrata, astal...

40-nedosta-(3).jpg

* Starija ćerka krenula je vašim stopama, porodica se umetnički širi...

- Nisam to ni forsirao, ni priželjkivao, jer smatram da svako mora naći svoj put. Ona je već završila škole, pa smo sada jedno drugom divni sagovornici. Tragedija naše sredine je to što i porodice teško ostvaruju kontinuitet. Pogledajte samo pretke Nikite Mihalkova, tu niko nije bez korena. Moji roditelji su završili četiri razreda osnovne škole i bili su seljaci. Ja sam napravio iskorak, ali nisam imao na koga da se oslonim, nikoga da pitam kada uđem u krizu, jer oni nisu znali o čemu se radi. Dobro je za zemlju da postoje porodice koje će trajati. Ovde nikako da se uspostavi neka nit, kod nas nije bilo ni te plemenite dekadencije.

* Šta je to u našem mentalitetu te nam je dah tako kratak?

- Žao mi je što to govorim za ovaj uskršnji broj, ali ne moramo sebe stalno uzdizati i uljuljkivati na očigledno pogrešnom putu. Postoji nešto u samoj našoj genetici što je uzrok naših kriza. Pravdamo se da smo na razmeđi Istoka i Zapada, a drugi narodi bi iskoristili tu poziciju i bili veliki. Ima nešto na Balkanu defektno i loše. Nije nas država napravila ovakvima, nego smo mi napravili ovakvu državu. Moramo da se suočimo sa tim da ima mnogo ljubomore, zlobe, zavisti. Neki gorki bol godinama osećam zato što ne srećem ljude sklone da guraju zajedno. Uzmimo za primer Đokovića, koji je napravio neviđenu stvar za ovaj narod, a kada se umorio i stao, svako je počeo da ga uz televizor grdi. Poražavajuće je toliko nepoštovanje tuđeg uspeha. Ovde je najveći izazov raskrinkati i oboriti. Sećate se šta su samo radili Danilu Kišu kada je bilo jasno da je napravio nešto što je evropska vrednost.

* Kako doći do pozitivnog zaokreta?

- Moramo da znamo da Narodni muzej nije mesto gde se samo dovode ekskurzije, nego da su nam muzeji centri duha i nacionalnog bića, da smo to mi. Kada deca tu dođu, ne treba samo da vide Kanaleta, već da znaju da je postojao neko ko ga je kupio, doneo i poklonio svom narodu. Predlagao sam nekim bogatim ljudima da, u susret otvaranju muzeja, kupe i daruju pet slika velikih današnjih evropskih slikara i pet slika savremenih naših umetnika. Jedino tako zajednički se ide napred, ne prave napredak samo slikari, pesnici, pisci, reditelji. Pogledajte šta je sve uradio Kusturica, pa nemojmo pokušavati da ga oborimo, jer tako sebe srozavamo. Izdvajanjem dobrih primera gradimo prave vrednosti. 

40-nedosta-(5).jpg

NE UMEMO DA PRAVIMO ELITU

DO šezdesetih-sedamdesetih godina prošlog veka, Klimta i Šilea su smatrali predstavnicima dekadentne umetnosti carstva koje je propadalo, a secesija je bila nešto dekorativno i nižerazredno. U jednom trenutku Austrijanci su shvatili da su oni zaista veličine, i sada u Beču imate samo "mocart kugle", Klimta i Šilea. Dolaze milioni turista, država ima interes, kao i narod. To je identitet. Kada će ovde Paja Jovanović biti identitet države? Napravićemo mu neku izložbu ili monografiju, ali bagatelišemo njegovu veličinu. Nemamo želju da negujemo te stožere koji vuku narod. Mi ne pamtimo dobročinstva Pupina, ni Vladimira Matijevića, koji je školovao generacije talentovane i siromašne srpske dece u Hrvatskoj. Ne umemo da pravimo elitu. A kada ljudi obore te stubove, nemaju ništa, postaju rulja jedna blatnjava, koja ide bez cilja. Glavinja - kaže Tucović.

LjUBA, MIĆA, GRAOVAC

NAŠ sagovornik bio je među retkim umetnicima koji su otišli u Valjevo da se oproste od Ljube Popovića...

- Smatram ga izuzetnom figurom, ne samo zbog slikarstva, već i onog što je govorio, zbog inteligencije, plemenitosti, rodoljubivog osećanja koje je nekada bilo i umetnički luckasto. Poštujem i ono što je uradio za svoj grad. Mislio je na srpsku provinciju i tražio je da bude sahranjen na mestu odakle je potekao, što nije ni Valjevo, već Brđani. Družio sam se i sa Mićom Popovićem i Nikolom Graovcem i bio srećan zbog toga. Svi smo mi deo jednog neprekinutog lanca, i ništa se mimo njega i ne može napraviti.

BOLjE NAKNADNO U MUZEJ

JOŠ sam kao mlad mislio da će se moji radovi sami zaštiti. Često sam zamišljao situaciju u kojoj me nema, a neko rasprema tavan, podrum, kuću i izbaci moja dela pored kontejnera. Nailazi poštar, ili Ciga, i kaže: "U što je ovo dobro, moram da ponesem ženi." To je veća zaštita rada nego trenutno prisustvo u muzeju. Više volim da me naknadno u muzej ubace nego da me naknadno izbace. Vi danas možete trajati raznim mahinacijama, dok su na sceni njihovi akteri, ali će doći sutra drugi tipovi i nestaće te. Ali ako uspete da za života napravite bar nekoliko dela koja će narod, zajednica, prepoznati kao svoje vrednosti, sačuvani ste.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мој пријатељ. Данима сам хтео да га зовем, свако јутро кад сам ишао у продавницу сам га помињао. И знао сам шта да му кажем, али ми се није дало. 

То је један од ретко великих људи. Богат духом јер је делио то богатство. Био је одличан као сликар, али већи као уметник и човек. Сигурно је код Исуса и свих светих. Мени је само жао што се овде нећемо више видети. Поменуо сам попу Жељку да треба да се видимо са њиме на Дунаву, да попијемо неко вино, мада то нисам видео. Вино ћемо горе пити. Радује се, друже!  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Комеморација ће бити 5.августа у Београду.

Иначе, Palace Bar у Ужицу је цео прекривен његовим оригиналним сликама, ако некада будете свраћали. Ја сам дуго мислила да су копије, па када сам упознала Милана, он ми је лично рекао да су то оригинали. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je da je glavni osumnjičeni za ubistvo lidera Gradjanske inicijative SDP Olivera Ivanovića Milan Radoičić i da je ubistvo izvršeno po nalogu vlasti u Beogradu.

      Tači je sinoć za televiziju Klan Kosova izjavio da dosadašnja istraga potvrdjuje da je Radoičić glavni osumnjičeni za ubistvo Ivanovića.
      Tači je istakao da tokovi istrage vode ka tome da je nalogodavac ubistva Ivanovića aktuelna vlast u Srbiji, rekavši da svet to treba da zna.
      „Sve instance bezbednosti Kosova vode ka njemu (Radoičiću) da je ubica Olivera Ivanovića. Za Kosovo je od životnog značaja da se ubistvo rasvetli“, kazao je Tači.
      Na pitanje zašto je izabran baš Radoičić da izvrši ubistvo, Tači je rekao da se radi „o čoveku od najvećeg poverenja Beograda“, koji „nasilno drži vlast na severu Kosova“.
      Prema njegovoj oceni, Radoičić je neprijatelj Kosova.
      Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je ranije danas da je sve sigurniji da sadašnje vlasti u Prištini direktno stoje iza ubistva Olivera Ivanovića i da očekuje da će istražni organi Srbije uskoro biti u prilici da pruže više podataka o tom slučaju.
      „Sve smo sigurniji da (Hašim) Tači, (Kadri) Veselji i sadašnje vlasti u Prištini stoje direktno iza ubistva Olivera Ivanovića i očekujem da će naši istražni organi uskoro biti u prilici da pruže više podataka o ovom slučaju, jer to je nešto što ceo svet treba da zna. Zato u Prištini, umesto zveckanja oružjem, treba da počnu da razmišljaju o pripremi odgovora za pravosudne organe“, naveo je Đurić u pisanoj izjavi.

       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Pevač grupe "Prodidži" preminuo je u 49. godini.
       F
      oto: Instagram
      Kit Flint je pronađen mrtav u svom stanu u Engleskoj.
      Telo pevača policija je otkrila u ponedeljak ujutro nakon što je hitna pomoć odgovorila na izveštaje o čoveku koji je bio bez svesti. Njegova smrt se ne tretira kao sumnjiva.
      "49-godišnji muškarac je proglašen mrtvim na licu mesta. Njegovi najbliži rođaci su obavešteni. Smrt se ne tretira kao sumnjiva i biće pripremljen dosije za mrtvozornika", rekli su iz policije.
    • Од Милан Ракић,
      Odgovor preuzvišenom g. Nadbiskupu Alojziju Stepincu na njegov govor od 31.10.1943.
      Nadbiskup pričal priču je neku
      O jednom mužu i jednom peku:
      Mužek je nemlih sakoga jutra
      Peku donašal po pet kil putra.
      Mužek je – tak je pogodba bila
      Primal za putar kruha pet kila.
      Jednog je dana pek puter vagal
      Al mu se nekak z gvinti ni slagal,
      Falilo ga je ravno prek funta –
      Mužek me vara, pek si pregrunta,
      Pa ga pozove, da ga zašpota
      Kak prevaranta i kak falota.
      Mužek mu rekel: „Gospon pek dragi,
      Nisem ih bormeš varal na vagi,
      Kak sem si gvihte kupit pozabil
      Ja sem kak gviht si njihov kruh rabil.
      Če pet kil si njihov kruhek ne važe
      Onda se mera nikak ne slaže.“
      Probal pek vagu pa se vuveril,
      Da kontam dasad krivo sve meril,
      I mam proč hitil vagu tu staru,
      Da ne bi konte bile na kvaru.
      I kupil vagu točnu in novu ….
      Nadbiskup spričal priču je ovu
      I onda zvlekel nauk je stoga
      Kak svet furt varal dragog je Boga,
      Da se za Boga nikaj ni brigal
      I Bog ga zato z ratom kaštigal.
      Nosil ni boga svet v svojoj duši
      Zato Bog grade i sela ruši.
      I sad prečasni Metropolita
      Raznim peršonam levite čita:
      ”Za cirkvu si su ljudi jednaki
      Ar stvorek božji čovek je svaki.
      Katolik, Židov il pravoslavni
      Pred cirkvom si su jednaki, ravni.
      Krala v palati, cigana v šatri
      Isto jednako štimajne patri.
      Horvat il Srbin – prostak kak fini
      Deca su Božja – Božji su sini.
      Nikaj ne vredi nauk rasistov,
      Ar svakog zbavil sveti križ Kristov
      Narodi si su čisto jednaki
      Nikog se nemre štimat po šaki.”
      Šakon po nosu dal sad Prečasni
      I teoriji takajšne rasni.
      Ali prečasni Metropolita
      Je l’ Vas se nekaj slobodno pita?
      Gde ste vi dragi Prečasni mili
      Tak dugo bili?
      Već četrdeset i prvo leto
      Mogli ste zdignut ovakvo veto
      Zakaj ni bilo dani baš vuti
      Vašega glasa Prečasni čuti?
      Makar su v oni krvavi dani
      Srbi kak janjci nedužni klani
      Da ih se tuklo, klalo i peklo
      Hitalo v Savu – v logore vleklo.
      Kad pravoslavni su svečeniki
      Trpeli jakše neg mučeniki
      I mnogi platili zvajne su glavom
      V Beograd mrtav poslan je Savom.
      Znali in vidli onda ste se to
      Al niste Vaš Vi podigli veto.
      Ah Vaša šutnja puno je kriva
      Kaj mnoga srpska glava ni živa,
      Kaj mnoge Srbe grobek sad skriva.
       
      Je l’ se prečasni Metropolita
      Slobodno jošće nekaj Vas pita?
      Kak to da Penić črlenog pasa
      Ustaše slavil iz sega glasa?
      A Šarić se je v Bosni raspeval
      Dok Gutić srpsku krv je proleval?
      Dok isti rekel famozni Gutić:
      ”Srbov poželel drum bu i putić
      Al Srbov ne bu više tu najti
      Vništili bumo sve ih mi kajti.”
      Kak to da mnogi z Vašega klera
      Ustaški posel na velko tera?
      Em logorniki – prem to ne patri –
      Vaši su mnogi popi i fratri.
      „Ljubav“ to za njih pojam je temni
      Njihov je moto: „Za dom smo spremni.
      Van z Srbi, mesta ni njima,
      Tu živet more kaj Papu štima
      I onaj kaj se Alahu klanja,
      A kaj je srpsko sve se preganja.“
      Sve ste Vi ovo Prečasni znali,
      Ali protesta niste Vi dali.
      I kad su srpski rušeni hrami
      – O čem ste mamce doznali sami –
      Prem saka cirkva mesto je sveto
      Vi niste onda zdigli svoj veto.
      Ah Vaša šutnja puno je kriva
      Kaj mnoga srpska glava ni živa,
      Kaj mnoge Srbe grobek sad skriva.
       
      Morate znati, svet se je čudil
      Kaj Vi to sve skup niste osudil
      Kaj s nadbiškupskog Vašega mesta
      Vi prvi niste dali protesta.
      Sad ste reč rekli – to očevesno-
      Samo ste rekli se to prekesno.
      Kesno protest ste ovaj Vi zdigel
      Kesno je Janko v Kosovu stigel.
      Jezeram žrtvih nikaj ne hasni
      Kaj protestiral sad ste Prečasni.
      Nemre protest taj život da vrne
      Srbom kaj rake skrivaju črne.
      Nemre on deci da z grobne tame
      Vubite vrne tate i mame..
      Nemre protest taj z rake da skopa
      Nit jednog mrtvog srpskoga popa.
      Taj bi protest se mogel prijeti
      Da je on zrečen pred dvimi leti
      Tak tu vu srce nikog ne dira
      Nadbiskup kasno če protestira,
      Ar njegva šutnja puno je kriva
      Kaj mnoga srpska glava ni živa
      Kaj mnoge Srbe grobek sad skriva.
       
      Spuknuvši sad tu govorancu
      Vi ste zameril sad se Makancu.
      Gospon minister članek napisal
      Pa Vas Prečasni, hudo tam zbrisal.
      Alzo ste kesno s vetom se javil
      Kesno ste točnu vagu nabavil
      Dok Srbi išli put su svoj križni
      Mislili niste da su Vam bližni.
      I da i oni veruju v Krista
      Sveta im Djeva Marija čista
      A s hramov da im sveti križ blista
      Da svetog križa delaju znamen
      Sve ste to zabil Prečasni. Amen.
      Na Vaš se veto saki nasmeši:
      Ar kasno it je popoldan k meši …
      (Opaska uredništva: Ponavljamo tekst koji nam se čini uputnim dovesti u sjećanje, sada, kada se opet oštre noževi. Ne bi li bilo uputno da se ovodobna kaptolska ”uzoritost” barem zakašlja? Elem, prije par godina smo primili slijedeće pismo: ”…Prije koji mjesec, premećući požutjele, prašnjave papire u podrumu naišao sam na pjesmu koju prilažem. Pisana je na staroj pisaćoj mašini kao underground, negdje u jesen 1943. Napisao ju je Žmigavec, pseudonim novinara koji je pisao prije rata (mislim Drugog) satirične pjesme u ‘Koprivama’ koje bi se mogle uzeti kao preteča Ferala. Inače čovjek se zvao Milan Dobrovoljac, rođen u Dugom selu, zaređen za svečenika 1901. Pjesma je autentični dokument nastao ‘in real time‘ i čini mi se, interesantno povijesno svjedočenje.” Smatramo da je potrebno je objaviti na našemu portalu).
      http://www.autograf.hr/stepinac-vasa-sutnja-puno-je-kriva-2/
    • Од Милан Ракић,
      Pit Šeli, pevač i osnivač legendarnog britanskog pank benda Bazkoks, preminuo je u 63. godini od srčanog udara.

      Najveći hit benda, jedne od prvih pank grupa u Velikoj Britaniji, bila je pesma Ever Fallen in Love (With Someone You Shouldn't've).
      Menadžeri benda rekli su za BBC da je Šeli preminuo u četvrtak u Estoniji, gde je živeo poslednjih godina.
      Lizo Mzimba, BBC muzička urednica, kaže da je bend Bazkoks, oformljen sredinom 1970-ih, bio među najuticajnijim na muzičkoj sceni Britanije. Članovi benda su u tvitu napisali da je Šeli bio jedan od najuticajnijih i najplodnijih muzičkih autora u Velikoj Britaniji. Njegova muzika je inspirisala generacije muzičara tokom karijere duge skoro pet decenija. Pevač škotskog benda Tinejdž Fenklab Norman Blejk je odao počast Šeliju, napisavši u tvitu koliko je snažan uticaj ostavio na njega.
      Pevačica Trejsi Torn (Everything But The Girl) napisala je da je Šeli bio „vrhunski" muzičar i kompozitor.
      Pisac Nil Gejmen je tvitovao da je „deo mene umro sa njim". Muzički kritičar Stiven Tomas Erlvajn rekao je da je bend Bazkoks bio među najuticajnijim grupama koje su se pojavile u prvom talasu panka, i da se uticaj muzike Bazkoksa može čuti kod mnogih autora i bendova, od Husker Du (Hüsker Dü) do Nirvane.
      „Muzika Bazkoksa bila je inspirisana energijom Seks Pistolsa, ali bend nije preuzeo besan politički stav Pistolsa", napisao je za sajt OlMjuzik.
      „Umesto besa, Bazkoks su pružali tu intenzivnu, briljantnu energiju u trominutnim pop pesmama. Šelijevi stihovi, istovremeno duhoviti i zabrinuti, o adolescenciji i ljubavi, bili su među najboljim i najpametnijim u to doba."

       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...