Jump to content

Однос хришћанства према хомосексуалности

Оцени ову тему


Ronald

Препоручена порука

пре 7 часа, Родољуб Лазић рече

Бориславе, ако је нешто квазинаучно, онда је то ваша, твоја и Панаретова тврдња, тј. мит да је хомосексуалност урођена и непроменљива. То је прича на којој овде јашете пуна два месеца и залуђујете и збуњујете народ и читаоце. Сви треба да знају да је то чиста пропаганда хомо лобија. Односно лаж. Не постоји научна литература која потврђује мит о урођености хомосексуалности. 

 

 

 

Jednostavno ne postoje dokazi za konvertovanje homosexualaca na hetero, ja sam ih pogledao manje ili vise sve koje su uradjeni u vidu studija na tu temu, tako da jedino mozes da dijelis one kvazinaucne sa ruskih sajtova. Male homosexuality je najfiksija uz male heterosexuality. Mislim gledajuci i tvoja ranija pisanja izvan ovog foruma ideoloska ostrascenost nije zanemariva strana tvojih pisanja.

Postoji mnostvo gena koji ucestvuju u formiranju homosexualnosti tako da ne vidim zasto bih tebe pravnika slusao o ovoj temi a ne ljude koji sa bave biologijom homosexualnosti, genetikom, epigenetikom i developmental biology.

Upravo homo lobiji ni ne zele studije o genetici homosexualnosti tako da ti nisi upucen u to sta koji lobiji rade a narocito homo oko kojih se kod nas stvorio mit, kao i oko svega.

Takodje do 90-ih nije bilo studija o biologiji homosexualnosti jer su  finansiranja tog tipa blokirali protestantski lobiji kao sto je profesor Michael Bailey objasnio, a i uradio je par takvih studija.

Tebi samo ostaje ideolosko pisanje i istrascenost sto te prati od verujem.org pa tako redom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Bokisd рече

(malo kasnim sa odgovori...)

... nema sanse da pogresim u kontekstu :D ... pa, od kada sam na forumu i nesto piskaram stalno insistiram da treba da gledamo kontekste stvari.... :dedica: .... malo se salim, ali, mislim da u vezi ovoga sto smo pricali oko ap.Pavla i oko one price koju sam pokrenuo da li je homo stvar po prirodi ili nije .... kratko receno, jednostavno po logici stvari samo je hetero ono sto je po prirodi ili onako kako je priroda odredila ljude kao musko i zensko i kao razliciti polovi koji mogu kroz sex da obezbede razmnozavanje i opstanak nase vrste... i u tom nekom smislu je i bio onaj moj odgovor bratku Zayronu za koji mi nesto zameras da nema logike i pravilnog zakljucivanja, sto mislim da ne stoji. 

Sto se tice ap.Pavla i robovlasnistva, pa upravo on to povezuje sa trpljenjem i sa verom u Spasitelja i njegovu celu nauku o spasenju coveka i duhovnom usavrsavanju, kako bi hriscani mogli odgovarajuce i prilicno imenu hriscanina , da podnesu sluzenje svojim gospodarima.... i to je u kontekstu tog vremena u kome su drzavni i drustveni obicaji bili takvi da je postojalo  robovlasnistvo, mozda cak i nesto u blazoj formi u odnosu na ono koje je postojalo kasnije kroz civilizaciju ....i onda se ap. Pavle nasao u takvoj situaciji,  da kao apostol i propovednik Jevandjelja morao je nekako da uskladi i pomiri ucenje Isusovo da hriscani ne treba da ucestvuju u rusenju drzavnog poretka, sa tim da hriscani koji su sluge dobro sluze svoje gospodare i da trpe cak i ako su oni nepravedni prema njima, kako se ne bi svojim losim ponasanjem hulilo na ime Bozije.... " Робови који су год под јармом да показују сваку част својим господарима, да се не хули на име Божије и на науку."....

Sad brate, ne znam kako tacno mislis da neki argument Pavla u vezi hriscana robova,.....primenimo na homo zajednicu..... ako sam Pavle karakterise homo stvar kao neprirodnu i sramnu, .... dok kod robova hriscana se poziva na na nauku hriscansku i dobru veru...." Да не краду, него у свачему да показују добру веру, да науку Спаситеља нашег Бога украшују у свачему. "..... Mislim, da to ne moze da se stavi u isti kos prica oko robova i homo,....u smislu toga sta je po Pavlu ono sto nas cini da proslavljamo Boga kroz svoj zivot cak i ako smo robovi (ili, bilo sta drugo) ili sta je ono sto homo cini sramnim po tom istom Pavlu.

U vezi ovoga sta mozemo da ocekujemo od Crkve u buducnosti u vezi homo price, mislim da crkva treba da se drzi toga da karakterise ono sto je greh po veri i pismu i da tu ne sme da bude kompromisa. Ono gde moze nesto da se ucini i gde realno postoji problem jeste kako da se kroz pastirsku brigu i staranje na odgovarajuci i svrsishodni nacin prime u crkvu homo ljude koji zele da (prime) veru.... i to bi trebalo na nivou cele crkve da se nadje neko dobro i spasonosno resenje za sve i za homo ljude i za samu crkvu....

 

Uhh Biki cim si krenuo prvi pasus jednostavno ne slazem se, narocito sto ti prirodno i neprirodno posmatras van biologije i ne znam sta dalje da kazem, a kontekst vremena negdje primjenjujes a negdje ne cak iako je za Crkvu tesko da prihvati takve veze. To je to, da se ne vrtimo vise u krug.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

Софија, ову тему не можемо игнорисати јер је актуелна и износи, тачније намеће, ставове о мужеложништву који су супротни учењу Цркве. Два месеца из дана у дан се врши пропаганда да хомосексуалност није грех и намеће се прича да Црква треба да прихвати хомосексуалце такве какви јесу. Њих двојица, Панарет и Роланд, имају јасан циљ, и игнорисање ту није од помоћи. Јер ће остати само њихова реч и пропаганда. Оно што има смисла јесте затворити тему због тога што је све већ давно речено и остаје само да се понавља нешто што је већ речено. 

Haha vrsi se propaganda, pa kazem ja ti sve vidis kroz lobije, propagandu i ideolosku ostrascenost. I molim te nemoj ti braniti ovaj forum, jer je on funkcionisao i bez tebe, i bez mene i bez svih ucesnika ove teme. 

Narocito tvoja izmisljena bojazanost a vecina ljudi koji se ne slazu sa Panaretom i mnom niti su promijenili misljenje, niti ce, niti je nama cilj da nekoga nesto ubjedjujemo, vec diskutujemo, razgovaramo, a tema o homosexualnosti ne smeta administratorima, tako da trebas negdje drugo da pravis forum po tvom ukusu koji ces ti oblikovati onako kako ti se svidja.

Jos si poruku napisao Sofiji koja me poznaje i izvan forumskih pisanja i koju ja volim iako se ne slazemo po ovom pitanju, a nismo ni razgovarali o tome van forums vec o drugim temama vise licnim.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Bokisd рече

pa kad imam vremena da se izduvam 0512_musici onda natenane da odgovorim... :smeh1: ... zamisli tek ove sto se izduvaju i nisu stalozeni ... kaki' su u realnosti... :))

Ja se ne izduvavam, ako manje jedes, lagano setas, tad se teze nerviras, a kad mogu istrpiti dosta " teske" ljude u realnosti( forum je vise opustanje), pocev od nervoznih ubica sto mi se desavalo par puta onda je ostale ljude lakse, cak i psiho pijavice i sociopate, narocito ako umjes da ih prepoznas:D 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Ronald рече

Ja se ne izduvavam, ako manje jedes, lagano setas, tad se teze nerviras, a kad mogu istrpiti dosta " teske" ljude u realnosti( forum je vise opustanje), pocev od nervoznih ubica sto mi se desavalo par puta onda je ostale ljude lakse, cak i psiho pijavice i sociopate, narocito ako umjes da ih prepoznas:D 

naravski,... pa to ja izduvavanje sam mislio po kontekstu :D ....eto nesto slicno tome kako si opisao, mozda moze nesto i ovako... :1314_womens:  :D ... i onda na forum kuliram.... 0703_read

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Ronald рече

Uhh Biki cim si krenuo prvi pasus jednostavno ne slazem se, narocito sto ti prirodno i neprirodno posmatras van biologije i ne znam sta dalje da kazem, a kontekst vremena negdje primjenjujes a negdje ne cak iako je za Crkvu tesko da prihvati takve veze. To je to, da se ne vrtimo vise u krug.

Pa, Ronald, sve vreme pricamo o logici stvari i napomenuo sam na pocetku kada sam poceo pricu oko prirode hetero i homo, da se prica vodi na logickom i filozofskom nivou.

Ali, kontekst vremena je u vezi sa robovlasnistvom, dok Pavle izvlaci duhovnu i versku korist iz tog slucaja, kao sto bi i iz nekog drugog slucaja opet trebalo da izvucemo korist a tice se konteksta nekog drugog vremena i nekog drugog slucaja u kome moze hriscanin da se nadje. I, sad, ajde kako i sta da izvucemo iz konteksta vremena oko homo price, kako da definisemo homo po veri i pismu i onda kako da homo predstavimo crkvi i svetu kao nesto sto je pozitivno.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 минута, Bokisd рече

naravski,... pa to ja izduvavanje sam mislio po kontekstu :D ....eto nesto slicno tome kako si opisao, mozda moze nesto i ovako... :1314_womens:  :D ... i onda na forum kuliram.... 0703_read

Treniraj kako kaze starac Tadej, narocito je to zanimljivo sa teskim ljudima koji su uglavnom nervozni i misle da su za sve u pravu, pride sa kojima nema sanse za normalnu komunikaciju. Pises  detaljno na papir sta i kako si se ponio i sa koliko strpljenja, paznje i ljubavi u svim mogucim situacijama, kako si reagovao nakon toga, da li si se unervozio ili si se pomjero sa te tacke i vise uzivas da slusas ljude tog tipa, narocito ako su to clanovi porodice sa kojima provodis mnogo vremena, pa redom rodjaci, prijatelji kolege onda ima vremena da se radi na svom strpljenju.

Sjeti se Porfirija Kavsokalivita kome su njegovi duhovnici na primer davali zadatke da odnese neki kamen do idredjenog mjesta i da ga vrati, pa kad misli da je gotivo onda opet, i tako on je uzivao u tome, radovao se. 

Ja obozavam i mnogo sam procitao o zivotu i podvigu mnogih asketa.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Bokisd рече

Pa, Ronald, sve vreme pricamo o logici stvari i napomenuo sam na pocetku kada sam poceo pricu oko prirode hetero i homo, da se prica vodi na logickom i filozofskom nivou.

Ali, kontekst vremena je u vezi sa robovlasnistvom, dok Pavle izvlaci duhovnu i versku korist iz tog slucaja, kao sto bi i iz nekog drugog slucaja opet trebalo da izvucemo korist a tice se konteksta nekog drugog vremena i nekog drugog slucaja u kome moze hriscanin da se nadje. I, sad, ajde kako i sta da izvucemo iz konteksta vremena oko homo price, kako da definisemo homo po veri i pismu i onda kako da homo predstavimo crkvi i svetu kao nesto sto je pozitivno.

 

Pa da izvucemo na nacin jer je kritikovao totalno drugaciji odnos, iskljucivo baziran na strastima a ne homo zajednice ozakonjene u kojima partneri podizu i vaspitavaju djecu, obrazuju ih i mnogi od te djece su postali dobri i uspjesni ljudi, znam konkretan primer jednog ljekara iz Australije, on mi je prvi pao napamet kad sam citao mnoga iskustva odrastanja u homo zajednicama. Ako ti izmedju odnosa koji je on kritikovao i ovoga( sto nije postojalo u njegovo vrijeme, pa nije bilo sanse za razvijanje moralnih vrijednosti i plemenitih ciljeva iz tih zajednica) na sta ja mislim ne vidis razliku onda ne znam sta da pricamo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 26 минута, Ronald рече

Treniraj kako kaze starac Tadej, narocito je to zanimljivo sa teskim ljudima koji su uglavnom nervozni i misle da su za sve u pravu, pride sa kojima nema sanse za normalnu komunikaciju. Pises  detaljno na papir sta i kako si se ponio i sa koliko strpljenja, paznje i ljubavi u svim mogucim situacijama, kako si reagovao nakon toga, da li si se unervozio ili si se pomjero sa te tacke i vise uzivas da slusas ljude tog tipa, narocito ako su to clanovi porodice sa kojima provodis mnogo vremena, pa redom rodjaci, prijatelji kolege onda ima vremena da se radi na svom strpljenju.

Sjeti se Porfirija Kavsokalivita kome su njegovi duhovnici na primer davali zadatke da odnese neki kamen do idredjenog mjesta i da ga vrati, pa kad misli da je gotivo onda opet, i tako on je uzivao u tome, radovao se. 

Ja obozavam i mnogo sam procitao o zivotu i podvigu mnogih asketa.

Uf, brate nisam mislio da odemo toliko daleko,... ja sam se malo i salio, nisam bre bas toliko nervcik'... :D ... ali u svakom slucaju ta duhovna i podviznicka literatura i mene bas odusevljava ... ali vise samo kao teorija, :D praksa je tu i tamo pomalo... 

...inace, eto vidis kako tamo u toj podviznickoj praksi i teoriji ima sve i svasta i za svakog ponesto, ... tako moze verovatno da se nadje nesto i za ovu stranu homo price, svi bolujemo od strasti i bez neke borbe i duhovnog truda ne mozemo uvideti kako da se borimo sa samim sobom i kako mozemo da imamo bar neku malu nadu da cemo bar opet malo Just_Cuz_19ublaziti neke svoje strasti ili mozda odneti neku pobedu ako ne i dobiti opet neki manji ili veci rat sa onim stvarima koje nas muce ..... (sam dobro srocio,...a... :D)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 32 минута, Ronald рече

Pa da izvucemo na nacin jer je kritikovao totalno drugaciji odnos, iskljucivo baziran na strastima a ne homo zajednice ozakonjene u kojima partneri podizu i vaspitavaju djecu, obrazuju ih i mnogi od te djece su postali dobri i uspjesni ljudi, znam konkretan primer jednog ljekara iz Australije, on mi je prvi pao napamet kad sam citao mnoga iskustva odrastanja u homo zajednicama. Ako ti izmedju odnosa koji je on kritikovao i ovoga( sto nije postojalo u njegovo vrijeme, pa nije bilo sanse za razvijanje moralnih vrijednosti i plemenitih ciljeva iz tih zajednica) na sta ja mislim ne vidis razliku onda ne znam sta da pricamo.

Znam, ali kako moze na prvom mestu homo zajednica da ima blagoslov od crkve i vere.... to je osnovni problem, kako moze crkva da daje blagoslov za takvu zajednicu ako se po veri gleda da postoji samo zajednica muskarca i zene kao..... kost od kosti i tela od tela... i dvoje u jednom telu... kako se kaze na pocetku stvaranja muza i zene....

Analogno, kao kada bi crkva mogla da blagoslovi brak u kome postoji preljuba, ali eto deca su mozda uspesna i postace dobri ljudi ... jer se ne tice dece ovo pitanje, nego osnovne crkvene zajednice koja se gleda kao neka crkva u malom, recimo mozda slicno nesto kao ovo .... Тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја телеса; јер који љуби своју жену, себе самог љуби.... itd...

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, Bokisd рече

Znam, ali kako moze na prvom mestu homo zajednica da ima blagoslov od crkve i vere.... to je osnovni problem, kako moze crkva da daje blagoslov za takvu zajednicu ako se po veri gleda da postoji samo zajednica muskarca i zene kao..... kost od kosti i tela od tela... i dvoje u jednom telu... kako se kaze na pocetku stvaranja muza i zene....

Analogno, kao kada bi crkva mogla da blagoslovi brak u kome postoji preljuba, ali eto deca su mozda uspesna i postace dobri ljudi ... jer se ne tice dece ovo pitanje, nego osnovne crkvene zajednice koja se gleda kao neka crkva u malom, recimo mozda slicno nesto kao ovo .... Тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја телеса; јер који љуби своју жену, себе самог љуби.... itd...

Uhh, opet grijesis, homo zajednica ne moze da bude isto sto i preljuba, to je bas lose poredjenje, jer kod preljube imamo povredu, izdaju druge licnosti i Boga kojoj/ kome smo se pred Bogom zakleli na vjecnu ljubav. Bilo je poredjenja sa preljubom i jos sa abortusom i mislim da su to totalno pogresne paralele, tacnije besmislene, jer kod prve imamo izdaju pred Bogom sklopljene zajednice koja je i jedna od svetih tajni a kod abortusa imamo ubistvo po ucenju Crkve. Boki nemoj citirati nesto sto sam procitao mnogo puta, nema potrebe.

Kod homo zajednice iako nema takve biopsiholoske dinamike kao kod hetero zajednice takodje mogu ljudi da se ostvaruju kao licnosti kroz ostvarivanje licnosnog odnosa i sa Bogom cak i van Crkve se to desava za mnoge hetero pa i homo parove, slobodno stupaju u tu zajednicu, ne povrijedjuju nikoga, niti ima bilo kakve izdaje posto sklapanje dolazi slobodnom voljom kao kod hetero kroz zaljubljenost a kasnije sa boljim upoznavanjem i zrtvom kroz ljubav. Ne tice se djece ali se tice forme zajednice nekada, forma nije ni postojala jer je bila zabranjena i na margini su se posmatrali samo bludni odnosi koje je i  Predrag linkovao na temi. Danas postoji nesto mnogo drugacije, homo monogamna zajednica u kojoj mnogi ljudi istrajavaju do kraja zivota, a pri tom podizu i djecu koju su uglavnom hetero odbacili. Jer evo ako ti mislis da Bog i kod takvih zajednica koje su istrajale citav zivot nece uzeti njihov dobra djela onda je tvoj ugao gledanja na spasenje ogranicen samo na hriscane, sa cime se ne slazu ni mnogi sveti Oci, ni mnoge askete novijeg perioda jer mnogi ljudi nikad tokom zivota nisu ni culi za hriscanstvo. Iskreno to je i ogranicavanje Bozje milosti na ljudsko rigidno shvatanje iste.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, Bokisd рече

Uf, brate nisam mislio da odemo toliko daleko,... ja sam se malo i salio, nisam bre bas toliko nervcik'... :D ... ali u svakom slucaju ta duhovna i podviznicka literatura i mene bas odusevljava ... ali vise samo kao teorija, :D praksa je tu i tamo pomalo... 

...inace, eto vidis kako tamo u toj podviznickoj praksi i teoriji ima sve i svasta i za svakog ponesto, ... tako moze verovatno da se nadje nesto i za ovu stranu homo price, svi bolujemo od strasti i bez neke borbe i duhovnog truda ne mozemo uvideti kako da se borimo sa samim sobom i kako mozemo da imamo bar neku malu nadu da cemo bar opet malo Just_Cuz_19ublaziti neke svoje strasti ili mozda odneti neku pobedu ako ne i dobiti opet neki manji ili veci rat sa onim stvarima koje nas muce ..... (sam dobro srocio,...a... :D)

Znam ali zar ti se ne cini licemjernim da podvig celibata i bilo kakve mogucnosti za ljubav kao jedini izbor, cak i monastva jer su direktno izlozeni strastima prebacis na na cijelu jednu sexualnu orijentaciju kao jedini moguci vid spasenja i to onako nonsalantno pomenes kroz sve komentare:). Pa 99, 9% ni hetero ni homo ljudi to ne moze da prihvati, mada hetero imaju mogucnost sklapanja braka, a homo imaju mirjanski celibat kao jedini izbor,  mada i mnogi heter ne sklope zajednicu jer ne mogu da nadju partnera ali pokusavaju kroz veze iako ne nadju cesto postaju tuzni i depresivni.

Jedan od najvecih podviga i to jos teze u mirjanskom zivotu predlazes ljudima koji se takodje iskreno zaljube, kao kad bih ja tebe pitao zasto ti ne pokusas podviznicki zivot starca Josifa Isihaste. Uvijek kreni od sebe prvo sta mozes pa onda makar isto predlazi sa ljude ako si racionalan a ako gledas sa paznjom i osjecanjem i kroz hriscanski asketizam onda ce to biti daleko milostivije i blaze prema drugima u odnosu na sebe sto se opet neda porediti sa Bozjom miloscu koja je nezamisliva za covjeka koliko god se trudio. Pojedinacnih primera krajnjeg asketskog zivota ima vrlo malo i medju svetogorskim monasima a ne mirjanima. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      ja to redovno radim....na različite načine obeležavam mesta u knjizi koja želim da zapamtim, koja mi nešto znače...(drugarica mi kaže da sam štreber...!)
      stavljam zvezdice, koristim markere u bojama...
      evo šta o tome kaže Ivo Andrić:
      “Није рђаво остављати траг за собом за време читања. Ови исписи имају двојаку корист: у њима је сачуван белег дела која сам прочитао, ту су још и описи и реченице над којим сам се мучио. При читању, човек мора водити белешке: читати без бележака, исто је што и читати на једно око… “
    • Од Дејан,
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
       
      Foto: Milan Ilic, Aleksandar Dimitrijević, Profimedia, Wikipedia / RAS Srbija Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o prošlim vremenima ne znamo za veliki kašalj i difteriju, dečja paraliza... Neretko je osopravana, bez valjanih argumenata, ali neoborivo je to da je ona bespogovorni čuvar našeg zdravlja. Ovih sedam činjenica to i dokazuju.
        Tema vakcinacije ponovo je pokrenuta nakon što je naš teniser Novak Đoković doveo u pitanje moguću vakcinaciju protiv korone, a odmah zatim sa svojim stavom izašao je i epidemiolog dr Predrag Kon. Kakve god rasprave se vodile, činjenica je samo jedna i staje u jednu rečenicu - vakcinacija nema alternativu. Ona je pitanje pre svega društvene odgovornosti kako prema sebi, tako i prema populaciji u celosti, a to nam jednostavno poručuju svi dosadašnji slučajevi epidemija sa kojima smo se i mi i svet suočavili kroz istoriju.
      - Stanje sa korona virusom se menja iz dana u dan, dok neki najavljuju pobedu, drugi kažu da nam se sprema drugi talas. A rešenje je samo jedno - čeka se vakcina - bio je izričit epidemiolog Predrag Kon.
        Foto: RTS / screenshot Predrag Kon Ako je nekome teško da ode malo dalje u prošlost, dovoljno je da se vrati svega tri godine unazad, kada smo se suočili sa epidemijom malih boginja, bolesti koja ne treba ni da postoji u 21. veku, s obzirom na to da protiv nje već decenijama postoji efikasna vakcina. Ali zahvaljujući raznim anivakserskim lobijima, koji su agresivno i intenzivno promovisali svoje u nauci neutemeljene stavove, mnogi roditelji su odbijali da vakcinišu svoju decu, što je dovelo do rušenja odbrambenog bedema nacije - kolektivnog imuniteta, a mi samo tu epidemiju završili sa 15 mrtvih. Svi oboleli nisu bili vakcinisani, za manji broj bio poznat vakcinalni status. O tome ćemo nešto kasnije.
      No, stvarni značaj vakcine mnogo je veći od zaustavljanja malih boginja. Vratimo se u prošlost...
      Činjenica 1: Prva vakcina preokret u čovečanstvu
        Kinezi su prvi otkrili rani oblik vakcinacije u 10. veku: „variolacija" je predstavljala izlaganje zdravih ljudi ranicama i krastama uzrokovanih bolešću, kako bi se izgradio imunitet. A onda je došla 1796. godina. Britanski lekar Edvard Džener primetio je da mlekarke dobijaju kravlje boginje, ali da retko oboljevaju od onih smrtonosnih.
      Foto: CJ GUNTHER / EPA; vakcina grip Velike boginje su vrlo zarazna bolest od koje je umrlo 30 odsto zaraženih. Onima koji su ih preživeli, često su na telu ostajali ožiljci ili su oslepeli.
      Doktor Džener je 1796. godine izveo eksperiment na osmogodišnjem Džejmsu Fipsu. On je ubrizgao gnoj u dečakovu krv, a njegov organizam je ubrzo razvio simptome.
      Kada se Fips oporavio, Džener je ubacio u njega i virus malih boginja, ali je dečak ostao zdrav, jer je izgradio imunitet na obe vrste boginja. Kada su 1798. godine objavljeni rezultati, skovana je i reč vakcina od latinske reči vaca, što znači krava.
        Činjenica 2: Variola vera u Srbiji i redovi za vakcinaciju
      Svet bez vakcine je bio opasno mesto za život - miloni ljudi su umirali svake godine.
      A te 1972. godine, tadašnja Jugoslavija zauvek je zapamtila šta znači reč - epidemija.
      Ibrahim Hoti iz Đakovice na Kosovu sa verskog putovanja početkom te godine doneo je virus velikih boginja , što je potvrđeno tek 14. marta. Do polovine marta, variola vera je zarazila više od 140 ljudi, pre svega na Kosovu, u Novom Pazaru, Čačku, Beogradu i na severu Crne Gore.
        Kako smo se rešili toga? Odgovor je jednostavan - disciplinom i vakcinom. Ljudi su strpljivo čekali vakcinaciju u redovima sa propisanom udaljenošću i strah od smrti ih nije pokolebao da je to ispravna odluka. I bila je. Variola vera je iskorenjena organizovanom akcijom uz vakcinaciju.
      Činjenica 3: Tri miliona smrti godišnje kod nevakcinisanih
      Samom vakcinacijom broj umrlih se smanjio za neverovatnih 80 odsto i to samo u novijoj istoriji od 2000. do 2017. godine, navela je Svetska zdravstvena organizacija.
      - Od svog nastanka do dana današnjeg razvijen je veliki broj vakcina i programa vakcinacije. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama prevenabilnih bolesti među kojima su dečja paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbile, zaušci, rubeole, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice. Vakcinacija je tako postala jedna od najvećih dostignuća imunizacije i medicine uopšte - podaci su koje je dostavio Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut za "Blic".
      Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija torlak Oni su dodali da se svake godine registruje dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica među kojima je najviše dece ispod pet godina života.
      Imunizacija je veremenom doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečje paralize.
      - U ovoj godini se navršava 22 godine od poslednjeg registovanog autohtonog slučaja dečje paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu. Sve zemlje regiona stekle su status bez poliomijelitisa u junu 2002. godine - zaključili su lekari sa Batuta.
      Činjenica 4: Kako nas je iskorenjena bolest prevarila
      Ako nismo, a nismo, naučili iz prethodnih činjenica, jedna iz skorije prošlosti bi trebalo da nas podseti na to koliko je vakcina nenadmašna civilizcijska tekovina. Vratimo se u 2017. i vreme epidemije malih boginja u Srbiji.
      Od početka oktobra 2017. godine, kada su potvrđeni prvi slučajevi malih boginja zaključno sa 27. avgustom 2019. godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 5.798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom.
      Darija Kisić Tepavčević Širenju morbila doprineo je nizak stepen vakcinacije čemu je "kumovala" intenzivna antivakcinaška kampanja na društvenim mrežama.
      - Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost ovog prouzrokovača doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje - objašnjavala je u to vreme prof. dr Darija Kisić Tepavčević zamenica direkotrke "Batuta".
          Naime, kako je istakla, obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije 2017 .godine na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima (Beograd, Niš) bio ispod 70 odsto. Da bismo stekli kolektivni imunitet, važno je reći da obuhvat vakcinacijom mora biti iznad 95 odsto.
      Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod od malih boginja u Srbiji posle 20 godina. To je potom bila nezaustavljiva lavina koja je odnela i nekoliko dečjih života.
      Činjenica 5: Izvukli smo se, ali nedovoljno
      I danas tri godine kasnije situacija sa morbilama nije do kraja rešena. Poslednji poznati podaci koje nam je dostavio Insitut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut su do kraja 2019. godine. I ne obezbeđuju nam kolektivni imunitet, što znači da i dalje imamo one koji sumnjaju u vakcinu i odbijaju da vakcinišu svoju decu, a što može da bude veoma opasno.
      "Vakcinacija dece u drugoj polovini godine života protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) na teritoriji naše zemlje u prethodnoj godini sprovedena je obuhvatom od 88 odsto. Obavljena je i revakcinacija dece pre upisa u prvi razred, a tu je obuhvat nešto veći i iznosi 91,9 odsto. Kada je reč o vakcinaciji u drugoj godini života u pitanju ona je niža nego u 2018. godini, dok je obuhvat revakcinacije pred polazak u školu nešto višu u odnosu na prošlogodišnje", naveli su sa Batuta za "Blic".
      - Obavezna vakcinacija mora da nastavi da se sprovodi, tu govora nema - naglasila je 8. aprila dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Insituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", na redovnoj pres konferenciji posvećenoj preseku stanja oko epidemije korona virusa u Srbiji.
      U suprotnom, upozorila je, "uskoro bi mogli da imamao epidemiju drugih bolesti, a koje vakcinama mogu uspešno da se spreče".
      Inače, a pogotovo sada u situaciji kada se borimo sa koronom, virusom koji je definitivno promenio svet i sve naše navike, to nam sigurno ne treba.
      U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO u prvih šest meseci prijavljeno je 90.000 slučajeva morbila u 48 od 53 zemlje, što je dvostruko veći broj u odnosu na registrovane slučajeve u 2018. godini. Do kraja godine registrovano 104.248 slučajeva, od kojih je 60 odsto bilo u Ukrajini.
      Nijedna zemlja Evropske unije nije registrovala nula slučajeva, a više od 55 odsto obolelih su bile osobe u uzrastu preko 15 godina života.
      - Kod jednog deteta od 20 obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje jedno ili dvoje će umreti - upozoravaju sa Batuta.
      U 2019. godini registrovano je 22 slučaja morbila u našoj zemlji.
      Činjenica 6: Kalendar imunizacije je nezaobilazan
      Vakcine su vremenom postale žrtve svog uspeha, jer se "ne vide" oboleli, već samo oni koji nisu imali prilike da obole od bolesti protiv kojih su vakcinisani. Zato je sačinjen kalendar obavezne imunizacije koje se Srbija uz većinu zemalja sveta pridržavaju.
      Ako ga pogledate dobro, videćete da su u njemu su pobrojane bolesti od kojih su milioni ljudi umirali u prošlosti. Difterija je samo u Americi odnosila početkom prošlog veka po 10.000 života godišnje, a 12,5 miliona njih je umrlo sredinom prošlog veka od rubeola.
      Sada mnoge od ovih bolesti ne pominjemo, a da vakcine nema da nas zaštiti, pretile bi nam pandemije. Zato je važno, izuzeno važno pratiti kalendar imunizacije.
      Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Činjenica nad činjenicama: Vakcinacija nema alternativu
      Šta bi bilo da vakcine nema i treba li dati prostora ljudima na izbor?
      - Sporna je i lako oboriva tvrdnja: "Gde postoji rizik, mora postojati izbor". Civilizovano življenje u kolektivu podrazumeva preuzimanje određenih rizika u ime opšteg dobra. Lakše je bacati pomije kroz prozor nego rizikovati pad silaskom niz stepenice, ali se pitanje izbora uopšte ne postavlja - kazao je epidemiolog Zoran Radovanović.
      Time bismo i završili.
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
      WWW.BLIC.RS Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o...  
    • Од александар живаљев,
      TVRTKO JAKOVINA: Stepinac je bio klasičan vojnik Pia XII što današnji hrvatski biskupi nisu papi Franji
        ShareTweetGoogle++ Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija
      Od prije dva tjedna, istraživači zainteresirani za pontifikat pape Pija XII imaju u vatikanskom Apostolskom arhivu pristup dokumentima vezanim za to razdoblje između 1939. i 1958. Papa Franjo prošle godine je, u skladu sa svojim stavom još iz vremena kada je bio nadbiskup Buenos Airesa, donio odluku o otvaranju arhiva o njegovom prethodniku, kojem se zamjera što nije reagirao na holokaust i općenito izostanak osude njemačkog nacističkog režima.
      Ta je pasivnost Eugeniju Pacelliju priskrbila čak i naziv Hitlerov papa. Stoga nije iznenađenje da su povjesničari, koji su se od listopada mogli prijavljivati, popunili već sve termine u arhivu do srpnja ove godine. Ti su dokumenti, zbog toga što se pontifikat Pije XII preklapao i s četverogodišnjim trajanjem NDH, zanimljivi i Hrvatima.
      Povjesničar Tvrtko Jakovina procjenjuje da se među njima neće pronaći ništa prekretničkog karaktera, ali svejedno važnom smatra odluku pape Franje.
      Prevelika šutnja
      – On je tu dokumentaciju učinio dostupnom i prije nego što je prošlo 70 godina od Pacellijeve smrti, imajući pretpostavljam na umu veliki interes javnosti, i taj je njegov potez važan za komunikaciju Vatikana sa svijetom, židovsku zajednicu i za znanstvenike. To je nesumnjivo dobra stvar, a još bi bolje bilo kad bi ovaj papu slijedile i pojedine katoličke crkve kojima je on nadređen, kako bi i one napravile nešto slično. Arhiv Katoličke crkve u Zagrebu sigurno spada među najzatvorenije.
      Mi vjerojatno, na temelju drugih arhiva ili izjava svjedoka, znamo puno toga što se nalazi u dokumentaciji koja je od 2. ožujka otvorena istraživačima, ali bit će zanimljivo saznati određene nijanse, što su papa Pio XII i njegovi suradnici zaista mislili u nekim konkretnim situacijama. Makar, revolucionarnih, spektakularnih otkrića neće biti. Vrlo je malo moguće da će ovi dokumenti otkriti da je rijeka tekla jednim sasvim drugim koritom nego što se to godinama vjerovalo.
      Za pretpostaviti je da se papa Franjo ne bi odlučio na ovakvu što kad bi iz toga moglo proizaći nešto uistinu štetno za Vatikan i uzdrmati samu Katoličku crkvu.
      – U tom se kontekstu onda može posumnjati da je netko u ovih šezdesetak godina nakon Pacellijeve smrti najdelikatnije dokumente već izlučio iz tog arhiva. Ne bi to bilo čudno, događa se to i u mnogim civilnim arhivima. Naravno, možda u ovom slučaju nije dirano ništa. Instituciji koja se poziva na Božju riječ valjda bi istina trebala biti najsvetija.
      Zašto je papa Pio XII toliko kontroverzan?
      – Zato što je bio papa u vrijeme Drugog svjetskog rata, kada je stradalo 60 milijuna ljudi, a on je do završetka svog pontifikata tvrdokorno provodio politike koje su bile norma u Vatikanu. Zadržao je srednjovjekovne obrasce ponašanja, titule, način oblačenja, protokole. Nadalje, njegova istočna politika faktično nije postojala, papa Pio XII i Crkva prepoznavali su isključivo katolike, dijaloga s pravoslavnima, kojeg je danas dio i proces kanonizacije kardinala Stepinca, nije bilo. Promijenilo se to tek s njegovim odlaskom, s Drugim vatikanskim koncilom. Papa takvog svjetonazora, koji je toliko zazirao od svega što se događalo u Sovjetskom savezu i marksizma generalno, ostao je više u strahu od Istoka, od komunizma, nego od Hitlerove Njemačke. I to je bio razlog njegove šutnje. Nisu bitni pojedinačni slučajevi spašavanja Židova, kakvih je bilo i kod Stepinca, nego je li crkvena institucija, poput civilnih vlasti nekih država, grmjela protiv svega što se zbivalo ili je čekala. Ta je šutnja bila prevelika.
      Nije li Pija XII ipak možda preteško nazivati Hitlerovim papom?
      – Možda jest, mogao bi se za njega naći neki blaži termin, premda je dio američkih povjesničara vrlo oštar prema Pacelliju. Ali, ponavljam, ne treba se koncentrirati samo na papu nego na čitavu instituciju u vrijeme kada je prosječno 20 tisuća ljudi dnevno stradalo. Moje je mišljenje da je ta institucija naprosto morala biti glasnija.
      Naročito zato što je bilo klerika koji su se ponašali posve suprotno poslanju za koje se tvrdi da oni inače imaju. Nadam se da ćemo iz otvorenog arhiva saznati nešto baš o ovim stvarima, je li u Vatikan netko dojavljivao o postupcima klerika o kojima govorim i kakve su bile papine reakcije na to. Recimo, Sveta Stolica nije odmah prekinula odnose s Kraljevinom Jugoslavijom i možemo pretpostaviti da je nuncij akreditiran kod njezine vlade u Londonu imao informacije o događajima na području NDH. Odjeci počinjenih zločina sigurno su došli do Svete Stolice i mogli su progovoriti. Čak i kad bi ih do ugrozilo, radili bi u skladu s dobrom koje bi Crkva trebala činiti.
      Što bi se to u ovom arhivu moglo pronaći, a ticalo bi se izravno Hrvatske?
      – Sarajevski Židov Haris Avdić Pejčić, koji je pobjegao od tamo za posljednjeg rata, studirao je kod mene, a u svom magistarskom radu analizirao je ponašanje Vatikana prema NDH, koju nisu priznali. Jedan od otvorenih izvora bile su mu vatikanske novine L’Osservatore Romano i u njima je od 1941. do 1945. broj vijesti o NDH i Nedićevoj Srbiji bio potpuno jednak. Izvještavali su o, primjerice, žetvi u Nedićevoj Srbiji, prenosili poruke jugoslavenskog kralja 1942. iz Kaira.
      Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija. Kad je riječ o Stepincu, on je po mnogo čemu bio klasičan vojnik pape Pacellija, što današnji hrvatski svećenici nisu papa Franji. Stepinac se ponašao u dlaku isto kao papa Pio XII.
      Pio XII primio je Antu Pavelića, iako Vatikan nije priznao NDH.
      – Primio ga je u privatnu posjetu i Pavelić je pokopan s krunicom koju mu je papa tada darovao. Svakako bi zanimljivo bilo znati o čemu s njih dvojica razgovarali. Pavelić nikad nije službeno posjetio Vatikan, makar je to nastojao. Logična mi je ta Pacellijeva opreznost.
      Kanonizacija Stepinca tretira se u Hrvatskoj kao jako važna stvar, bi li dokumenti o pontifikatu Pije XII mogli ubrzati ili još više usporiti, čak prekinuti zaj proces?
      – Moći ćemo, nadam se, vidjete što je Stepinac javljao u Vatikan i od koga je drugog papa još dobivao informacije o stanju u NDH. S tim u vezi, zanimljiva je uloga biskupa u Beogradu za vrijeme Drugog svjetskog rata, on je sigurno imao saznanja o događanjima u NDH, ona za Vatikan nisu mogla biti tajna. Ali, nešto dramatično novo o ulozi Stepincu u NDH nećemo doznati, mi o tome praktično sve znamo. Znamo u kakvim je odnosima on bio sa šefom te države i kako se ponašao ukupan katolički kler u NDH. Sam proces kanonizacije dio je istočne politike Vatikana, papa Franje, i nije hrvatska priča. Stepinac kao svetac nije pitanje odnosa Vatikana i Zagreba ili Katoličke crkve u Hrvatskoj nego odnosa Vatikana i ostatka kršćanskog svijeta, koji bi trebao imati sveca kojeg će kao svetog prihvaćati svi kršćani, kojeg će svi moći jednako cijeniti kao mučenika i svetu osobu. A ne samo jedan minijaturan segment Katoličke crkve. Stepinčeva kanonozacija nije povezana s povijesnim istraživanjima.
      No, ne slažem se s povjesničarima koji govore da je proces istraživanja Stepinčevog života, njegovih čuda, okončan, teško to može biti tako ako tek sada dobivamo na raspolaganje milijune stranice novih materijala o papi koji je bio kardinalov istovremenik. Ne vjerujem u Stepinčeva čuda koja je on navodno činio i ne fokusiram se na njegovu kanonizaciju, ali povjesničari će o njemu imati što za reći i za toliko godina koliko je do sada proteklo od njegove smrti.
      U pitanju je drukčiji tip procesa. Problem je hrvatske desnice da ne mogu pronaći nekomuniste koji su se borili protiv NDH, jer Stepinac to sigurno nije. Što se kanonizacije tiče, zadaća hrvatske Crkve, pa i hrvatske politike koja se u to petlja, bila bi objasniti u kojem se kontekstu ona odvija, što je istočna politika Vatikana, sama logika kršćanstva. O dijalogu s pravoslavnim i židovskim svijetom trebalo bi se razgovarati u Hrvatskoj, ali to nije lako ako vam je pogled sužen na ono što se vidi sa Sljemena.

      Izvor: Novi list, Foto: YouTube
×
×
  • Креирај ново...