Jump to content

Однос хришћанства према хомосексуалности

Оцени ову тему


Ronald

Препоручена порука

Пре сат времена, Bokisd рече

Ali, to su opravdani razlozi, narocito ova dva preljuba i vera, i sve to do cetvrtog braka koji crkva ne prihvata po nikakvoj ikonomiji,....cak se i na drugi brak gleda na primer ovako....  Obred venčanja i molitve koje sveštenici izgovaraju razlikuju se zavisno od toga koji brak po redu supružnici zaključuju. Drugi brak koji se sklapa u crkvi više liči na opelo nego na venčanje. On je pun pokajničkih uzdaha. Ovakvim obredima dominira osećanje pokajanja, pa i tuge, zbog prethodnog venčanja koje nije ispunilo svoj cilj. Zbog toga se bračne krune (venčila), koje simbolišu stupanje u ljudsku i božansku zajednicu, koriste samo prilikom prvog venčanja - ističe Ranković...

https://www.blic.rs/vesti/srbija/drugo-vencanje-vise-lici-na-opelo-razvode-se-i-svestenici-a-evo-kada-i-kome-crkva/z6s2q7k

Moz' zamislis kako je tek kod treceg braka. I, sad zamisli kakva neka ikonomija treba za homo pricu u crkvi.... treba, ali svaka ikonomija ima granice kao sto postoji ovde kod price o braku i kako kaze sv.Jovan Zlatoust...." Potrebna je ikonomija, tamo gde se ne prestupa zakon ".... tako da homo je po crkvi greh i tu nema popustanja jer je to duhovni zakon i blagoslov samo za brak izmedju muskarca i zene......,ali ipak treba da bude i odredjena pastirska briga za takve vernike ako pridju crkvi, kao sto postoji i za svakog u crkvi.

Dok kod ove price oko Pavla..... jel bre Ronald sad vazi ono sto sam pricao o kontekstu vremena i toga da hriscani po Isusu nisu dosli da dizu revoluciju i bune.... (jer ima ono,... Bogu Bozije i caru i carevo.... i ko se lati oruzja od oruzja ce da i pogine).... dok tamo kad smo pricali bilo je nesto ovako, ej Boki prica nesto napamet...... :nene:... i sad mi pominjes neku logiku, pa ne moze bre tako bratko Ronald....:0201wink:

Znam ce gledaju na drugi i treci brak, jer toliko slave prvi, ne moras mi navoditi dijelove, Crkvi sam ozbiljno preko 25-26 godina za moje 32, medjutim popustanje je doslo tokom vremena u vezi braka, a tako ce doci i za mnogo drugih pitanja, narocito sto ce kroz par decenija vrijeme u kojem zivimo danas biti kao nase u odnosu na prije 1000 godina.

Problem je sto ti negdje koristis kontekst vremena a negdje ne, na to sam ti htio ukazati, koristis kako se tebi svidja, bez da ukljucis logiku sa kojom ti izgleda imas problem, pa otud sinoc izvede onakav zakljucak za prirodno i ne prirodno. Ja bih mogao da prihvatim ap. Pavla argument u kontekstu tog vremena, ali bih ocekivao da to i objasni kao trpljenje jer su takve okolnosti, sto on nije nego si ti izveo taj zakljucak, ali danas svakako ne postoji odnos robova i njihovih vlasnika( u zapadnim i civilizovanim drzavama, u onim kojim ima niko normalan ne govori da treba trpiti, nego da se treba boriti protiv tih zlotvora, jer je tako i nestalo robovlasnistvo) koji upravljaju njima, tako da ga nema smisla ni pominjati. Ali zasto onda njegov argument ne bi smo primjenili na homo zajednice( koje su danas daleko druhacije od iskljucivo strastvenog odnosa koji je on kritikovao), jer tada niti je postojala ozakonjena zajednica, niti je bilo usvajanja djece, ucestvovanja u javnom zivotu, niti su ta djeca postala( a mnoga medju njima jesu) divni ljudi, doktori, naucnici itd., vremenom ce neki postati i svestenici i monasi, a vjerovatno i jesu.

Mene zanima evo da ti predvidis, kako ce se Crkva odnositi u buducem vremenu kada za vecinu hetero ljudi to postane mejnstrim( naravno mislim na ozbiljne ljude i medju hetero i medju homo) jer i sam znam par homo zajednica( nisi su Balkana) koje vec uspjesno podizu i vaspitaju djecu( usvojili ih kao bebe) i koje istrajavaju i bore se kao i hetero zajednice? Ako je neko usvojio dijete ili vise djece koje je trulilo u domu, a koje su usvojili homoseexualci i podigli, vaspitali i skolovali, zarkonski receno" napravili ljude" da li ce Crkva negirati postojanje tih slucajeva i dalje i kao jedino soluciju za vecinu homo osoba ponuditi celibat u mirjanskom zivotu? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Предраг М рече

верујем да је више пута указао на контекст времена везано за каноне и правила која су прописана канонима, а "контекст времена" се НИКАДА не може употребити и користити у разликовању добра и зла. Грех је грех од постања до вечности... 

Vise puta je pokazao( meni je Bokisa izuzetno drag, bez obzira sto se ne slazemo, jer je stalozen i kultzran) a to ce se sloziti mnogi forumasi koji su diskutovali sa njim, ava Zoran, Avokado, Justin i mnogi drugi da je sposoban da iskljuci i najosnovniju logiku iz svega i zapetlja se u nesto sto sam ne razumije. Slicno sinoc sa prirodnim i ne prirodnim i na mnogim drugim temama.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 часа, Срђан К. рече

Objasnio covek, svaka cast... Nema urodjene sodomije... Vredi pogledati...

No, objasnio! Objasnio nije ništa ali se zato dopustio nekolikonasobne, višestruke "contradictio in adjecto". Za prvo je sebe sam klasifikovao, označio kao homosexuala iako je bio sposoban nekoliko puta zaredom, opakovano i naizmjenično  izmjenjati hetero i homo veze čega pravi homoseksualci nisu uopšte sposobni takvih uzastopnih i opakovanih promjena partnera oba pola, oni skoro svi 90% i više - nikad ne maštaju o hetero partnerima, bračnim hetero odnosima, životu u braku i o djeci (djecu želi mali broj gay parova u vrlo rijetkom i zanemarljivo malom broju iznimnih slučajeva koji potvrdjuju pravilo, kod lesbo parova je to u nešto malo većem broju slučajeva da žele i omoguće si djecu ali takodjer ih je neznatno malo)  niti su si sposobni nešto takvo predstaviti ani u mašti sebe u nekakvoj takvoj vezi i braku a u tom je njihov najveći problem. Potom je tvrdio da se vratio svojoj "urodjenoj heteroseksualnuj orijentaciji" pri čemu se dopustio sljedeće "kontradikcije in adjecto"  jer znači ipak prihvata i priznaje da je seksualnost urodjena zaležitost koju nije moguće birati ni izabrati - samo što on tu "urodjenost seksualnosti" (suprotnost tome je slobodan izbor seksualne orijentacije u bilo kojem stadiju života i u bilo kojoj situaciji)  priznaje jedino hetero orijentisanim osobama ali ne i homoseksualcima. I na kraju što je najapsurdnije, kako se uopšte mogao naći ikada u bilo kakvoj homo vezi a spadnut u tako nešto u bilo kojem dijelu svog života  ako je prema svojim tvrdjenjima njegova izvorna seksualnost koju smatra "urodjenom" ustvari ta "ispravno urodjena" - ona heteroseksualna? Tim nehotice priznaje ustvari i univerzalnost urodjenosti seksualne orijentacije ali samo onu hetero smatra ispravnom a onu homo neispravnom.  I na kraju kako se može vidjeti iz članka je to ustvari samo seksualno vrlo dezorijentisana i pomatena osoba koja najvjerovatnije nikada nije ni bila homoseksualcem nego izgleda pravim biseksualcem. Postoje i pravi biseksualci, tih je vrlo malo a oni doživljavaju ustvari tu pravu seksualnu dezorijentaciju i vrlo su raskidani time ukoliko se nisu pomirili sa tim svojim stanjem da im je seksualnost na prekidač, "na klikanje" ali ni to nije opet slobodan izbor već takodjer odstupanje od standarda, jedno od mnogih takvih sličnih urodjenih odstupanja, tipova ili formi aberacija i disfunkcija. Pravi homoseksualci za razliku od njih takve dileme nemaju, većina koji pomisle ispočetka da su biseksualci se kasnije vremenom i sazrijevanjem vrlo brzo iskristališu u isključive homoseksualce, dakle to bi bili oni "lažni biseksualci tj. latentni homoseksualci" a takvih je daleko više. Homoseksualac za razliku od biseksualca ne osjeća pomatenost i dezorijentaciju radi toga što ne zna šta ga ustvari seksualno privlači, zna to vrlo dobro ali ne miri se s tim, pokušava ispočetka to promjeniti a kada shvati da je to nemoguće odustaje.  A tako je to upravo iz tog razloga jer se radi o urodjenoj mani, nedostatku, disfunkciji seksualne atraktivite, privlačnosti. No svaka disfunkcija još ne mora biti bolest a istopolna sexualna orijentacija se zato navodi kao varijetet ljudske, humane seksualnosti do koje najvjerovatnije dolazi urodjenom disfunkcijom, što znači da taj biološki mehanizam funkcioniše sasvim normalno samo je dat pogrešnoj osobi, našao se u pogrešnom tijelu, na pogrešnom mjestu - muškoj da ga privlače muškarci umjesto ženskoj i ženskoj da ju privlače žene umjesto muškoj a slično je to na primjer i sa ljevorukosti i sa nizom takvih benignih "urodjenosti" koje su urodjene ali niisu standardne a istovremeno nisu to još ni bolesti. Iz posljednjeg članka se može vidjeti da je Richard Cohen samoprozvani "psiholog" koji je sam sebe prozvao "stručnjakom za liječenje homoseksualnosti" iako nikakvu školsku spremu, diplom ni certifikaciju, opravnjeni k tome nema. Slično kao kad bih ja koji nisam proveo ni 5 minuta na studiju astronomije sebe samoproglasio expertom za planiranje intergalaktičkih putovanja. Dakle ipak samo još jedan dalji šarlatan!

CS.WIKIPEDIA.ORG

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bio jednom jedan sultan. Čudio se čovek zašto Srbijanci uporno odbijaju da prime islam a u Bosni se to lepo odvijalo. 

Naredi on te mu dovedu čestitog knjaza Miloša u Stambol. 

I pitaše sultan knjaza Miloša: 

- O Miloše Veliki, a što vi Srbi iz Srbije ne primite islam? Odmah bi prestao zulum nad vama Srbima. Ne bi više bilo prava ‘prve bračne noći’, ne bi bilo odvođenja muške dece u janjičare, ne bi bilo PDV-a odnosno desetka turskoj carevini, ne bi bilo nabijanja na kolac hajduka jer ne bi ni bilo hajduka… 

Al’ odgovara čestiti knjaz Miloš: 

- O veliki sultane, care nad carevima, sve je tako kako zboris… al’ nema takvog zuluma koji može naterati Srbe da prime islam. 

Začudi se sultan te progovara: 

- Ali zašto tako crni Miloše?! 

Al’ odgovara čestiti knjaz Miloš: 

- Zato care što ne mogu Srbi pristati na islamski zakon da imaju 4 žene. Ubi’ nas sve al’ ne možemo na takav zulum pristati. 

Al’ udari se rukom po kolenu turski sultan i ljutito progovori: 

- Pa zar vi Srbijanci ne volite ‘onu’ žensku stvar kao i mi Turci?! Niste valjda gejevi?! 

Al’ naljuti se sad čestti knjaz Miloš. 

- More care ne budali, mi Srbijanci smo vazda bili alfa mužjaci. I nije nama Srbima problem da imamo 4 žene, nema Srbina koji ne voli da ima harem ali da ima 4 tašte – to je care gora kazna od nabijanja na kolac.:dedica:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 часа, Ronald рече

Znam ce gledaju na drugi i treci brak, jer toliko slave prvi, ne moras mi navoditi dijelove, Crkvi sam ozbiljno preko 25-26 godina za moje 32, medjutim popustanje je doslo tokom vremena u vezi braka, a tako ce doci i za mnogo drugih pitanja, narocito sto ce kroz par decenija vrijeme u kojem zivimo danas biti kao nase u odnosu na prije 1000 godina.

 

Vidi Ronald, pa i Isus je popustio u vezi braka ako gledamo oko popustanja u smislu preljube da moze da bude razlog za raskid prvog i mogucnost drugog, pa i treceg braka ako bude opet preljuba u tom sad drugom braku  5+5      .....ali, ako bude preljuba opet u tom trecem braku nema vise cetvrti brak, popustanje i ikonomija je vise nemoguca jer bi to otislo bas u duhovno bezakonje.

Tako i onda za svaku drugu stvar u crkvi my Ronald, moze ikonomija ali do odredjene crte jer onda mozemo da zloupotrebimo ikonomiju koja prelazi u nesto sto je bezakonje i ne koristi za spasenje dusa ljudi u crkvi ili onima koji tek treba da pridju,... jer ima ono kod svetitelja da mi ne trebamo bas toliko da ublazavamo svoje moralne i verske stvari kako bi sto vise ljudi privukli crkvi, nego mora da postoji i bude odredjena jasnoca i cvrstina dogmata vere i duhovnosti i da se u isto vreme predoce sto je moguce jasnije i smislenije svim ljudima koji zele spasenje u crkvi.

Tako da zaista stoji ono sto sam naveo od sv.Jovana Zlatoustog da je....." Potrebna je ikonomija, tamo gde se ne prestupa zakon ".... znaci, potrebna je crkvena ikonomija - Икономија, уједно, представља и начело које Православна црква употребљава у примени канона, а састоји се у пастирским ставовима снисхођења и сажаљења, тако да се у појединим случајевима не примењују одређени канони или правила ако би то могло да саблазни или удаљи од Цркве појединца или поједине групације и тиме наруши Божји план спасења.....ali, i ta ikonomija ima svoje granice kada se isrpljuje i kada prelazi u bezakonje i besmisao kao ovo sa cetvrtim brakom koji je nedopustiv cak i ako se radi o preljubi..... i kada se na kraju sve sabere i oduzme.... ikonomija je neophodna i primenjuje se vrlo cesto u crkvi, rekao bih da je cela crkvena istorija jedna konstantna ikonomija radi spasenja ljudi, ali i ikonomija ima svoje granice i limite i ne postoji neko vreme i stotine godina koje mogu da pretvore od ikonomije nesto sto ce da promeni neke stvari y crkvi koje se ticu osnovnih moralnih i dogmatskih stvari.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Срђан К. рече

.... ne bi bilo PDV-a odnosno desetka turskoj carevini...

.

dakle ovi naši uzimaju duplo više nego što su turci, ili desetka znači 20%...

... inače u istoj toj knjizi, Srđane, ;), piše, ja čitao, i to da kada su turci nabijali na kolac jednog od tih gejeva što ih sultan pominje, ovaj samo reče: 'ohoho za početak nije loše'. 

.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Bokisd рече

Vidi Ronald, pa i Isus je popustio u vezi braka ako gledamo oko popustanja u smislu preljube da moze da bude razlog za raskid prvog i mogucnost drugog, pa i treceg braka ako bude opet preljuba u tom sad drugom braku  5+5      .....ali, ako bude preljuba opet u tom trecem braku nema vise cetvrti brak, popustanje i ikonomija je vise nemoguca jer bi to otislo bas u duhovno bezakonje.

Tako i onda za svaku drugu stvar u crkvi my Ronald, moze ikonomija ali do odredjene crte jer onda mozemo da zloupotrebimo ikonomiju koja prelazi u nesto sto je bezakonje i ne koristi za spasenje dusa ljudi u crkvi ili onima koji tek treba da pridju,... jer ima ono kod svetitelja da mi ne trebamo bas toliko da ublazavamo svoje moralne i verske stvari kako bi sto vise ljudi privukli crkvi, nego mora da postoji i bude odredjena jasnoca i cvrstina dogmata vere i duhovnosti i da se u isto vreme predoce sto je moguce jasnije i smislenije svim ljudima koji zele spasenje u crkvi.

Tako da zaista stoji ono sto sam naveo od sv.Jovana Zlatoustog da je....." Potrebna je ikonomija, tamo gde se ne prestupa zakon ".... znaci, potrebna je crkvena ikonomija - Икономија, уједно, представља и начело које Православна црква употребљава у примени канона, а састоји се у пастирским ставовима снисхођења и сажаљења, тако да се у појединим случајевима не примењују одређени канони или правила ако би то могло да саблазни или удаљи од Цркве појединца или поједине групације и тиме наруши Божји план спасења.....ali, i ta ikonomija ima svoje granice kada se isrpljuje i kada prelazi u bezakonje i besmisao kao ovo sa cetvrtim brakom koji je nedopustiv cak i ako se radi o preljubi..... i kada se na kraju sve sabere i oduzme.... ikonomija je neophodna i primenjuje se vrlo cesto u crkvi, rekao bih da je cela crkvena istorija jedna konstantna ikonomija radi spasenja ljudi, ali i ikonomija ima svoje granice i limite i ne postoji neko vreme i stotine godina koje mogu da pretvore od ikonomije nesto sto ce da promeni neke stvari y crkvi koje se ticu osnovnih moralnih i dogmatskih stvari.

Vidjecemo, vrijeme ce pokazati sta ce biti, ali evo ti mislis da popustanje vise nece biti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Druga stvar Bokisd, stalno ponavljas jednu te istu pricu, koju sam procitao, dok sam te iskreno pitao onako, sta mislis da ce se desavati. Mene zanima kad je u Crkvi brak proglasen Svetom tajnom, izvan iskljucivo duhovne dimenzije koja vodi do Adama i Eve, da li znas mozda?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Bokisd рече

Vidi Ronald, pa i Isus je popustio u vezi braka ako gledamo oko popustanja u smislu preljube da moze da bude razlog za raskid prvog i mogucnost drugog, pa i treceg braka ako bude opet preljuba u tom sad drugom braku  5+5      .....ali, ako bude preljuba opet u tom trecem braku nema vise cetvrti brak, popustanje i ikonomija je vise nemoguca jer bi to otislo bas u duhovno bezakonje.

Tako i onda za svaku drugu stvar u crkvi my Ronald, moze ikonomija ali do odredjene crte jer onda mozemo da zloupotrebimo ikonomiju koja prelazi u nesto sto je bezakonje i ne koristi za spasenje dusa ljudi u crkvi ili onima koji tek treba da pridju,... jer ima ono kod svetitelja da mi ne trebamo bas toliko da ublazavamo svoje moralne i verske stvari kako bi sto vise ljudi privukli crkvi, nego mora da postoji i bude odredjena jasnoca i cvrstina dogmata vere i duhovnosti i da se u isto vreme predoce sto je moguce jasnije i smislenije svim ljudima koji zele spasenje u crkvi.

Tako da zaista stoji ono sto sam naveo od sv.Jovana Zlatoustog da je....." Potrebna je ikonomija, tamo gde se ne prestupa zakon ".... znaci, potrebna je crkvena ikonomija - Икономија, уједно, представља и начело које Православна црква употребљава у примени канона, а састоји се у пастирским ставовима снисхођења и сажаљења, тако да се у појединим случајевима не примењују одређени канони или правила ако би то могло да саблазни или удаљи од Цркве појединца или поједине групације и тиме наруши Божји план спасења.....ali, i ta ikonomija ima svoje granice kada se isrpljuje i kada prelazi u bezakonje i besmisao kao ovo sa cetvrtim brakom koji je nedopustiv cak i ako se radi o preljubi..... i kada se na kraju sve sabere i oduzme.... ikonomija je neophodna i primenjuje se vrlo cesto u crkvi, rekao bih da je cela crkvena istorija jedna konstantna ikonomija radi spasenja ljudi, ali i ikonomija ima svoje granice i limite i ne postoji neko vreme i stotine godina koje mogu da pretvore od ikonomije nesto sto ce da promeni neke stvari y crkvi koje se ticu osnovnih moralnih i dogmatskih stvari.

Ovde je problem što homoseksualci izgleda uopšte i neće snishođenje. Oni hoće da Crkva uskladi svoje shvatanje greha sa njihovim shvatanjem. Dakle, nije problem ikonomija (tu sam verovatno za više popuštanja nego ti), jer gde god postoji ikonomija postoji i ispravno shvatanje neke norme, ali uz svest o ljudskoj slabosti. Tako, na primer, niko u Crkvi neće reći da je baš kul ženiti se 4 puta i da to tako i treba da bude; nego će kazati da je jedan brak norma, ali se dopušta odstupanje od te norme zbog ljudskih slabosti. Tako bi trebalo i kod homoseksualnosti. Dopustiti monogamnim homoseksualcima da učestvuju u crkvenom životu dok ne ojačaju dovoljno da probaju celibat, ali ne odstupati od tradicionalnog hrišćanskog shvatanja ljudske seksualnosti. I ne držati za normalno da neko Liturgiju smatra božasntvenom zato što ga pali popova brada.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Desiderius Erasmus рече

Ovde je problem što homoseksualci izgleda uopšte i neće snishođenje. Oni hoće da Crkva uskladi svoje shvatanje greha sa njihovim shvatanjem. Dakle, nije problem ikonomija (tu sam verovatno za više popuštanja nego ti), jer gde god postoji ikonomija postoji i ispravno shvatanje neke norme, ali uz svest o ljudskoj slabosti. Tako, na primer, niko u Crkvi neće reći da je baš kul ženiti se 4 puta i da to tako i treba da bude; nego će kazati da je jedan brak norma, ali se dopušta odstupanje od te norme zbog ljudskih slabosti. Tako bi trebalo i kod homoseksualnosti. Dopustiti monogamnim homoseksualcima da učestvuju u crkvenom životu dok ne ojačaju dovoljno da probaju celibat, ali ne odstupati od tradicionalnog hrišćanskog shvatanja ljudske seksualnosti. I ne držati za normalno da neko Liturgiju smatra božasntvenom zato što ga pali popova brada.

Ava Zoran smatra da su homo monogamne veze ok, ali da ukoliko bi se te veze dozvolile zvanicno u Crkvi ne bi trebalo iz istih dozvoliti svestenosluzitelje u Crkvi dok se tokom vremena ne pokaze moralni okvir sa hriscanskim ciljevima. Ovo sa celibatom u smislu odustajanja od veza ipak nema smisla u drustvima gdje su ozakonjene jer mogu usvajati djecu i onda naporno raditi na njihovom podizanju. Medjutim ima smisla u konkretnom podvigu jer u mnogim homo vezama ne praktikuju analni sex. Navodio sam primer modnog kreatora Valentina koji je u takvoj vezi 40 godina.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 49 минута, Desiderius Erasmus рече

... ali se dopušta odstupanje od te norme zbog ljudskih slabosti. Tako bi trebalo i kod homoseksualnosti. Dopustiti monogamnim homoseksualcima da učestvuju u crkvenom životu dok ne ojačaju dovoljno da probaju celibat ...

.

To bi dovelo do štete na obe strane. Slično kao što su ukinuli specijalne škole u kojima su deca sa hendikepom dobijale realno, njima prilagođeno, školstvo, a uveli tzv. inkluziju, termine poput 'posebne potrebe', obavezu zapošljavanja i sl. Time su štetu naneli najpre hendikepiranim osobama, a potom i dalje. Kao što je zdravstvo ranije bilo bolje, možda u takodje lošem sistemu, ali bilo bolje. A isto i važi i za školstvo pa i dalje. Tako važi da je sistem brige za hendikepirane osobe, koji je takodje ranije bio bolji, pre svega za njih. Cilj onih koji su sprovodili reforme niti je bio dobar niti slučajan.

Zato ti grešiš kada misliš da treba praviti kompromise 'odstupanjem od normi radi ljudskih slabosti', Štaviše ovde, sa homoseksualizmom i drugim seksualnim devijacijama, je problem još i veći, jer za razliku većine hendikepa pomenutih osoba gore, ovde postoji (makar) deo samoizbora.

Namera ti je dobra, to nije sporno, ali je jasno da bi odmah bila zloupotrebljena i dovela bi do lošeg. Nigde odstupanje od normi istine ne dovode do dobrog, samo je negde šteta veća negde manja.

U pravu si kada kažeš: 'Ovde je problem što homoseksualci izgleda uopšte i neće snishođenje'. (Uz izuzetak npr. 1 u 10.000).

Ne mogu ja imati hendikep(e), zanemariti ih kao da sam savršen, i tako prići istinskoj Crkvi Hristovoj. Prvi korak je sagledati svoje hendikepe, vidljive od spolja i one nevidljive, i takav kakav jesam, menjati što je moguće tj. odlućiti kome ću služiti i kome prikloniti. Dvoma gospodara, rečeno je, nije moguće služiti.

.

.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Ronald рече

Medjutim ima smisla u konkretnom podvigu jer u mnogim homo vezama ne praktikuju analni sex. Navodio sam primer modnog kreatora Valentina koji je u takvoj vezi 40 godina.

Pa, eto, i to bi možda mogla da bude neka opcija: da ostanu u vezi, ali da odustanu od seksualnih odnosa.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Desiderius Erasmus рече

Dopustiti monogamnim homoseksualcima da učestvuju u crkvenom životu dok ne ojačaju dovoljno da probaju celibat,

Небулоза, као и остала твоја писања. Баш адекватан оквир за припрему за целибат: живот у геј односу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      ja to redovno radim....na različite načine obeležavam mesta u knjizi koja želim da zapamtim, koja mi nešto znače...(drugarica mi kaže da sam štreber...!)
      stavljam zvezdice, koristim markere u bojama...
      evo šta o tome kaže Ivo Andrić:
      “Није рђаво остављати траг за собом за време читања. Ови исписи имају двојаку корист: у њима је сачуван белег дела која сам прочитао, ту су још и описи и реченице над којим сам се мучио. При читању, човек мора водити белешке: читати без бележака, исто је што и читати на једно око… “
    • Од Дејан,
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
       
      Foto: Milan Ilic, Aleksandar Dimitrijević, Profimedia, Wikipedia / RAS Srbija Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o prošlim vremenima ne znamo za veliki kašalj i difteriju, dečja paraliza... Neretko je osopravana, bez valjanih argumenata, ali neoborivo je to da je ona bespogovorni čuvar našeg zdravlja. Ovih sedam činjenica to i dokazuju.
        Tema vakcinacije ponovo je pokrenuta nakon što je naš teniser Novak Đoković doveo u pitanje moguću vakcinaciju protiv korone, a odmah zatim sa svojim stavom izašao je i epidemiolog dr Predrag Kon. Kakve god rasprave se vodile, činjenica je samo jedna i staje u jednu rečenicu - vakcinacija nema alternativu. Ona je pitanje pre svega društvene odgovornosti kako prema sebi, tako i prema populaciji u celosti, a to nam jednostavno poručuju svi dosadašnji slučajevi epidemija sa kojima smo se i mi i svet suočavili kroz istoriju.
      - Stanje sa korona virusom se menja iz dana u dan, dok neki najavljuju pobedu, drugi kažu da nam se sprema drugi talas. A rešenje je samo jedno - čeka se vakcina - bio je izričit epidemiolog Predrag Kon.
        Foto: RTS / screenshot Predrag Kon Ako je nekome teško da ode malo dalje u prošlost, dovoljno je da se vrati svega tri godine unazad, kada smo se suočili sa epidemijom malih boginja, bolesti koja ne treba ni da postoji u 21. veku, s obzirom na to da protiv nje već decenijama postoji efikasna vakcina. Ali zahvaljujući raznim anivakserskim lobijima, koji su agresivno i intenzivno promovisali svoje u nauci neutemeljene stavove, mnogi roditelji su odbijali da vakcinišu svoju decu, što je dovelo do rušenja odbrambenog bedema nacije - kolektivnog imuniteta, a mi samo tu epidemiju završili sa 15 mrtvih. Svi oboleli nisu bili vakcinisani, za manji broj bio poznat vakcinalni status. O tome ćemo nešto kasnije.
      No, stvarni značaj vakcine mnogo je veći od zaustavljanja malih boginja. Vratimo se u prošlost...
      Činjenica 1: Prva vakcina preokret u čovečanstvu
        Kinezi su prvi otkrili rani oblik vakcinacije u 10. veku: „variolacija" je predstavljala izlaganje zdravih ljudi ranicama i krastama uzrokovanih bolešću, kako bi se izgradio imunitet. A onda je došla 1796. godina. Britanski lekar Edvard Džener primetio je da mlekarke dobijaju kravlje boginje, ali da retko oboljevaju od onih smrtonosnih.
      Foto: CJ GUNTHER / EPA; vakcina grip Velike boginje su vrlo zarazna bolest od koje je umrlo 30 odsto zaraženih. Onima koji su ih preživeli, često su na telu ostajali ožiljci ili su oslepeli.
      Doktor Džener je 1796. godine izveo eksperiment na osmogodišnjem Džejmsu Fipsu. On je ubrizgao gnoj u dečakovu krv, a njegov organizam je ubrzo razvio simptome.
      Kada se Fips oporavio, Džener je ubacio u njega i virus malih boginja, ali je dečak ostao zdrav, jer je izgradio imunitet na obe vrste boginja. Kada su 1798. godine objavljeni rezultati, skovana je i reč vakcina od latinske reči vaca, što znači krava.
        Činjenica 2: Variola vera u Srbiji i redovi za vakcinaciju
      Svet bez vakcine je bio opasno mesto za život - miloni ljudi su umirali svake godine.
      A te 1972. godine, tadašnja Jugoslavija zauvek je zapamtila šta znači reč - epidemija.
      Ibrahim Hoti iz Đakovice na Kosovu sa verskog putovanja početkom te godine doneo je virus velikih boginja , što je potvrđeno tek 14. marta. Do polovine marta, variola vera je zarazila više od 140 ljudi, pre svega na Kosovu, u Novom Pazaru, Čačku, Beogradu i na severu Crne Gore.
        Kako smo se rešili toga? Odgovor je jednostavan - disciplinom i vakcinom. Ljudi su strpljivo čekali vakcinaciju u redovima sa propisanom udaljenošću i strah od smrti ih nije pokolebao da je to ispravna odluka. I bila je. Variola vera je iskorenjena organizovanom akcijom uz vakcinaciju.
      Činjenica 3: Tri miliona smrti godišnje kod nevakcinisanih
      Samom vakcinacijom broj umrlih se smanjio za neverovatnih 80 odsto i to samo u novijoj istoriji od 2000. do 2017. godine, navela je Svetska zdravstvena organizacija.
      - Od svog nastanka do dana današnjeg razvijen je veliki broj vakcina i programa vakcinacije. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama prevenabilnih bolesti među kojima su dečja paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbile, zaušci, rubeole, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice. Vakcinacija je tako postala jedna od najvećih dostignuća imunizacije i medicine uopšte - podaci su koje je dostavio Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut za "Blic".
      Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija torlak Oni su dodali da se svake godine registruje dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica među kojima je najviše dece ispod pet godina života.
      Imunizacija je veremenom doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečje paralize.
      - U ovoj godini se navršava 22 godine od poslednjeg registovanog autohtonog slučaja dečje paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu. Sve zemlje regiona stekle su status bez poliomijelitisa u junu 2002. godine - zaključili su lekari sa Batuta.
      Činjenica 4: Kako nas je iskorenjena bolest prevarila
      Ako nismo, a nismo, naučili iz prethodnih činjenica, jedna iz skorije prošlosti bi trebalo da nas podseti na to koliko je vakcina nenadmašna civilizcijska tekovina. Vratimo se u 2017. i vreme epidemije malih boginja u Srbiji.
      Od početka oktobra 2017. godine, kada su potvrđeni prvi slučajevi malih boginja zaključno sa 27. avgustom 2019. godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 5.798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom.
      Darija Kisić Tepavčević Širenju morbila doprineo je nizak stepen vakcinacije čemu je "kumovala" intenzivna antivakcinaška kampanja na društvenim mrežama.
      - Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost ovog prouzrokovača doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje - objašnjavala je u to vreme prof. dr Darija Kisić Tepavčević zamenica direkotrke "Batuta".
          Naime, kako je istakla, obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije 2017 .godine na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima (Beograd, Niš) bio ispod 70 odsto. Da bismo stekli kolektivni imunitet, važno je reći da obuhvat vakcinacijom mora biti iznad 95 odsto.
      Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod od malih boginja u Srbiji posle 20 godina. To je potom bila nezaustavljiva lavina koja je odnela i nekoliko dečjih života.
      Činjenica 5: Izvukli smo se, ali nedovoljno
      I danas tri godine kasnije situacija sa morbilama nije do kraja rešena. Poslednji poznati podaci koje nam je dostavio Insitut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut su do kraja 2019. godine. I ne obezbeđuju nam kolektivni imunitet, što znači da i dalje imamo one koji sumnjaju u vakcinu i odbijaju da vakcinišu svoju decu, a što može da bude veoma opasno.
      "Vakcinacija dece u drugoj polovini godine života protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) na teritoriji naše zemlje u prethodnoj godini sprovedena je obuhvatom od 88 odsto. Obavljena je i revakcinacija dece pre upisa u prvi razred, a tu je obuhvat nešto veći i iznosi 91,9 odsto. Kada je reč o vakcinaciji u drugoj godini života u pitanju ona je niža nego u 2018. godini, dok je obuhvat revakcinacije pred polazak u školu nešto višu u odnosu na prošlogodišnje", naveli su sa Batuta za "Blic".
      - Obavezna vakcinacija mora da nastavi da se sprovodi, tu govora nema - naglasila je 8. aprila dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Insituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", na redovnoj pres konferenciji posvećenoj preseku stanja oko epidemije korona virusa u Srbiji.
      U suprotnom, upozorila je, "uskoro bi mogli da imamao epidemiju drugih bolesti, a koje vakcinama mogu uspešno da se spreče".
      Inače, a pogotovo sada u situaciji kada se borimo sa koronom, virusom koji je definitivno promenio svet i sve naše navike, to nam sigurno ne treba.
      U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO u prvih šest meseci prijavljeno je 90.000 slučajeva morbila u 48 od 53 zemlje, što je dvostruko veći broj u odnosu na registrovane slučajeve u 2018. godini. Do kraja godine registrovano 104.248 slučajeva, od kojih je 60 odsto bilo u Ukrajini.
      Nijedna zemlja Evropske unije nije registrovala nula slučajeva, a više od 55 odsto obolelih su bile osobe u uzrastu preko 15 godina života.
      - Kod jednog deteta od 20 obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje jedno ili dvoje će umreti - upozoravaju sa Batuta.
      U 2019. godini registrovano je 22 slučaja morbila u našoj zemlji.
      Činjenica 6: Kalendar imunizacije je nezaobilazan
      Vakcine su vremenom postale žrtve svog uspeha, jer se "ne vide" oboleli, već samo oni koji nisu imali prilike da obole od bolesti protiv kojih su vakcinisani. Zato je sačinjen kalendar obavezne imunizacije koje se Srbija uz većinu zemalja sveta pridržavaju.
      Ako ga pogledate dobro, videćete da su u njemu su pobrojane bolesti od kojih su milioni ljudi umirali u prošlosti. Difterija je samo u Americi odnosila početkom prošlog veka po 10.000 života godišnje, a 12,5 miliona njih je umrlo sredinom prošlog veka od rubeola.
      Sada mnoge od ovih bolesti ne pominjemo, a da vakcine nema da nas zaštiti, pretile bi nam pandemije. Zato je važno, izuzeno važno pratiti kalendar imunizacije.
      Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Činjenica nad činjenicama: Vakcinacija nema alternativu
      Šta bi bilo da vakcine nema i treba li dati prostora ljudima na izbor?
      - Sporna je i lako oboriva tvrdnja: "Gde postoji rizik, mora postojati izbor". Civilizovano življenje u kolektivu podrazumeva preuzimanje određenih rizika u ime opšteg dobra. Lakše je bacati pomije kroz prozor nego rizikovati pad silaskom niz stepenice, ali se pitanje izbora uopšte ne postavlja - kazao je epidemiolog Zoran Radovanović.
      Time bismo i završili.
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
      WWW.BLIC.RS Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o...  
    • Од александар живаљев,
      TVRTKO JAKOVINA: Stepinac je bio klasičan vojnik Pia XII što današnji hrvatski biskupi nisu papi Franji
        ShareTweetGoogle++ Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija
      Od prije dva tjedna, istraživači zainteresirani za pontifikat pape Pija XII imaju u vatikanskom Apostolskom arhivu pristup dokumentima vezanim za to razdoblje između 1939. i 1958. Papa Franjo prošle godine je, u skladu sa svojim stavom još iz vremena kada je bio nadbiskup Buenos Airesa, donio odluku o otvaranju arhiva o njegovom prethodniku, kojem se zamjera što nije reagirao na holokaust i općenito izostanak osude njemačkog nacističkog režima.
      Ta je pasivnost Eugeniju Pacelliju priskrbila čak i naziv Hitlerov papa. Stoga nije iznenađenje da su povjesničari, koji su se od listopada mogli prijavljivati, popunili već sve termine u arhivu do srpnja ove godine. Ti su dokumenti, zbog toga što se pontifikat Pije XII preklapao i s četverogodišnjim trajanjem NDH, zanimljivi i Hrvatima.
      Povjesničar Tvrtko Jakovina procjenjuje da se među njima neće pronaći ništa prekretničkog karaktera, ali svejedno važnom smatra odluku pape Franje.
      Prevelika šutnja
      – On je tu dokumentaciju učinio dostupnom i prije nego što je prošlo 70 godina od Pacellijeve smrti, imajući pretpostavljam na umu veliki interes javnosti, i taj je njegov potez važan za komunikaciju Vatikana sa svijetom, židovsku zajednicu i za znanstvenike. To je nesumnjivo dobra stvar, a još bi bolje bilo kad bi ovaj papu slijedile i pojedine katoličke crkve kojima je on nadređen, kako bi i one napravile nešto slično. Arhiv Katoličke crkve u Zagrebu sigurno spada među najzatvorenije.
      Mi vjerojatno, na temelju drugih arhiva ili izjava svjedoka, znamo puno toga što se nalazi u dokumentaciji koja je od 2. ožujka otvorena istraživačima, ali bit će zanimljivo saznati određene nijanse, što su papa Pio XII i njegovi suradnici zaista mislili u nekim konkretnim situacijama. Makar, revolucionarnih, spektakularnih otkrića neće biti. Vrlo je malo moguće da će ovi dokumenti otkriti da je rijeka tekla jednim sasvim drugim koritom nego što se to godinama vjerovalo.
      Za pretpostaviti je da se papa Franjo ne bi odlučio na ovakvu što kad bi iz toga moglo proizaći nešto uistinu štetno za Vatikan i uzdrmati samu Katoličku crkvu.
      – U tom se kontekstu onda može posumnjati da je netko u ovih šezdesetak godina nakon Pacellijeve smrti najdelikatnije dokumente već izlučio iz tog arhiva. Ne bi to bilo čudno, događa se to i u mnogim civilnim arhivima. Naravno, možda u ovom slučaju nije dirano ništa. Instituciji koja se poziva na Božju riječ valjda bi istina trebala biti najsvetija.
      Zašto je papa Pio XII toliko kontroverzan?
      – Zato što je bio papa u vrijeme Drugog svjetskog rata, kada je stradalo 60 milijuna ljudi, a on je do završetka svog pontifikata tvrdokorno provodio politike koje su bile norma u Vatikanu. Zadržao je srednjovjekovne obrasce ponašanja, titule, način oblačenja, protokole. Nadalje, njegova istočna politika faktično nije postojala, papa Pio XII i Crkva prepoznavali su isključivo katolike, dijaloga s pravoslavnima, kojeg je danas dio i proces kanonizacije kardinala Stepinca, nije bilo. Promijenilo se to tek s njegovim odlaskom, s Drugim vatikanskim koncilom. Papa takvog svjetonazora, koji je toliko zazirao od svega što se događalo u Sovjetskom savezu i marksizma generalno, ostao je više u strahu od Istoka, od komunizma, nego od Hitlerove Njemačke. I to je bio razlog njegove šutnje. Nisu bitni pojedinačni slučajevi spašavanja Židova, kakvih je bilo i kod Stepinca, nego je li crkvena institucija, poput civilnih vlasti nekih država, grmjela protiv svega što se zbivalo ili je čekala. Ta je šutnja bila prevelika.
      Nije li Pija XII ipak možda preteško nazivati Hitlerovim papom?
      – Možda jest, mogao bi se za njega naći neki blaži termin, premda je dio američkih povjesničara vrlo oštar prema Pacelliju. Ali, ponavljam, ne treba se koncentrirati samo na papu nego na čitavu instituciju u vrijeme kada je prosječno 20 tisuća ljudi dnevno stradalo. Moje je mišljenje da je ta institucija naprosto morala biti glasnija.
      Naročito zato što je bilo klerika koji su se ponašali posve suprotno poslanju za koje se tvrdi da oni inače imaju. Nadam se da ćemo iz otvorenog arhiva saznati nešto baš o ovim stvarima, je li u Vatikan netko dojavljivao o postupcima klerika o kojima govorim i kakve su bile papine reakcije na to. Recimo, Sveta Stolica nije odmah prekinula odnose s Kraljevinom Jugoslavijom i možemo pretpostaviti da je nuncij akreditiran kod njezine vlade u Londonu imao informacije o događajima na području NDH. Odjeci počinjenih zločina sigurno su došli do Svete Stolice i mogli su progovoriti. Čak i kad bi ih do ugrozilo, radili bi u skladu s dobrom koje bi Crkva trebala činiti.
      Što bi se to u ovom arhivu moglo pronaći, a ticalo bi se izravno Hrvatske?
      – Sarajevski Židov Haris Avdić Pejčić, koji je pobjegao od tamo za posljednjeg rata, studirao je kod mene, a u svom magistarskom radu analizirao je ponašanje Vatikana prema NDH, koju nisu priznali. Jedan od otvorenih izvora bile su mu vatikanske novine L’Osservatore Romano i u njima je od 1941. do 1945. broj vijesti o NDH i Nedićevoj Srbiji bio potpuno jednak. Izvještavali su o, primjerice, žetvi u Nedićevoj Srbiji, prenosili poruke jugoslavenskog kralja 1942. iz Kaira.
      Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija. Kad je riječ o Stepincu, on je po mnogo čemu bio klasičan vojnik pape Pacellija, što današnji hrvatski svećenici nisu papa Franji. Stepinac se ponašao u dlaku isto kao papa Pio XII.
      Pio XII primio je Antu Pavelića, iako Vatikan nije priznao NDH.
      – Primio ga je u privatnu posjetu i Pavelić je pokopan s krunicom koju mu je papa tada darovao. Svakako bi zanimljivo bilo znati o čemu s njih dvojica razgovarali. Pavelić nikad nije službeno posjetio Vatikan, makar je to nastojao. Logična mi je ta Pacellijeva opreznost.
      Kanonizacija Stepinca tretira se u Hrvatskoj kao jako važna stvar, bi li dokumenti o pontifikatu Pije XII mogli ubrzati ili još više usporiti, čak prekinuti zaj proces?
      – Moći ćemo, nadam se, vidjete što je Stepinac javljao u Vatikan i od koga je drugog papa još dobivao informacije o stanju u NDH. S tim u vezi, zanimljiva je uloga biskupa u Beogradu za vrijeme Drugog svjetskog rata, on je sigurno imao saznanja o događanjima u NDH, ona za Vatikan nisu mogla biti tajna. Ali, nešto dramatično novo o ulozi Stepincu u NDH nećemo doznati, mi o tome praktično sve znamo. Znamo u kakvim je odnosima on bio sa šefom te države i kako se ponašao ukupan katolički kler u NDH. Sam proces kanonizacije dio je istočne politike Vatikana, papa Franje, i nije hrvatska priča. Stepinac kao svetac nije pitanje odnosa Vatikana i Zagreba ili Katoličke crkve u Hrvatskoj nego odnosa Vatikana i ostatka kršćanskog svijeta, koji bi trebao imati sveca kojeg će kao svetog prihvaćati svi kršćani, kojeg će svi moći jednako cijeniti kao mučenika i svetu osobu. A ne samo jedan minijaturan segment Katoličke crkve. Stepinčeva kanonozacija nije povezana s povijesnim istraživanjima.
      No, ne slažem se s povjesničarima koji govore da je proces istraživanja Stepinčevog života, njegovih čuda, okončan, teško to može biti tako ako tek sada dobivamo na raspolaganje milijune stranice novih materijala o papi koji je bio kardinalov istovremenik. Ne vjerujem u Stepinčeva čuda koja je on navodno činio i ne fokusiram se na njegovu kanonizaciju, ali povjesničari će o njemu imati što za reći i za toliko godina koliko je do sada proteklo od njegove smrti.
      U pitanju je drukčiji tip procesa. Problem je hrvatske desnice da ne mogu pronaći nekomuniste koji su se borili protiv NDH, jer Stepinac to sigurno nije. Što se kanonizacije tiče, zadaća hrvatske Crkve, pa i hrvatske politike koja se u to petlja, bila bi objasniti u kojem se kontekstu ona odvija, što je istočna politika Vatikana, sama logika kršćanstva. O dijalogu s pravoslavnim i židovskim svijetom trebalo bi se razgovarati u Hrvatskoj, ali to nije lako ako vam je pogled sužen na ono što se vidi sa Sljemena.

      Izvor: Novi list, Foto: YouTube
×
×
  • Креирај ново...