Jump to content

Однос хришћанства према хомосексуалности

Оцени ову тему


Ronald

Препоручена порука

пре 15 минута, Панарет рече

Али како онда говорити о природности као сврховитости уписаној у творевину? Да ли ми сада уводимо  духовну димензију која је натприродна?

naravno da uvodimo duhovnu dimenziju koja je (nat)priodna (pre bi rekao ultimativnoprirodna) jer ja ovde govorim o napadima LGBT na crkvu čije je područje delatnosti upravo duhovnost. dakle (bio sam slobodan da) branim stav crkve o ovom pitanju i kada pričamo o njenom pogledu na svet smatram da potpuno legitimno homoseksualnost definiše kao nešto što nije dobro.

sa druge strane podestiću te da iz perspektive društva države zakona... nemam nikakvo razmimoilaženje sa tobom, sva prava osim usvajanja dece bi dao LGBT. dakle na terenu uređenja odnosa između ljudi a time se bavi država, smatram potpuno legitimnim da država dozvoljava i štiti pravo svakog pojedinca na izbor, međutim to ne znači da ako ovde štitim prava LGBT-a da onda i u crkvenoj dogmi štitim prava LGBT-a. jednostavno država i crkva imaju različite domene kojima se bave i ne vidim zašto bi bilo sporno da jednu istu stvar različito tretiraju a da pri tome ta razlika ne predstavlja nikome problem odnosno da smo svi srećni i zadovoljni takvim ustrojstvom. ono što se meni ne sviđa u celoj ovoj priči jeste upravo pokušaj prelivanja priče o pravima LGBT u državi na prava LGBT u crkvi.

пре 30 минута, Панарет рече

Онда ми превлачимо једно разумевање сврховитости унутар природе као нечега што је подложно истоветном проматрању биолога, теолога, атеисте и верујућег у један философско-богословски дискурс. Ми морамо да прецизирамо о чему заправо говоримо.

upravo u tome i jeste problem što se i jedni i drugi i treći bave istim predmetom. svi oni analizirju/promišljaju jednom rečju zauzimaju perspektivu u odnosu na istu stvar: u odnosu na "svet".

to što analiziraju istu stvar da li to onda bezuslovno mora da znači i da dolaze do istog zaključka? naravno da ne. u tome i jeste suština njihovog postojanja. npr država će osuditi ubicu, crkva će ga pomilovati. zašto? zato što gledaju svet iz različitih perspektiva. niti crkva može/treba da govori državi pa nemojte: pomilujte ovog grešnika i nemojte mu suditi, niti država (grupni naziv za razno, što stvoji izvan crkve) može/treba da govori crkvi pa nemojte: odbacite ovog prestupnika. ukoliko bi jedni druge slušali (crkva državu ili država crkvu) nastao bi haos, niti bi država bila država niti bi crkva bila crkva.

пре 40 минута, Панарет рече

Ако је о овоме реч, на који начин се уопште одржава веза између науке и богословља-хришћанске етике? 

u onoj meri do koje je to prihvatljivo. ali granica mora da postoji. jednostavno (iz prethodnog pasusa) ultimativna tačka razilaženja jednostavno mora da postoji zbog njihovih polaznih razlika. te polazne razlike postoje i ne može se tražiti da jedna strana nadvlada drugu jer je to silovanje ili nauke ili slobode veroispovedanja.

u krajnjem slučaju evo ti banalan primer, to bi isto bilo kao kada bi sad crkva insistirala i tražila od nauke da (na konto 2000 godina iskustva ili nekog natprirodnog isceljenja) nauka MORA da veruje u boga. da li je to normalno i da li je to realno? naravno da nije, jer nauka više ne bi bila nauka pošto ona barata što Milojko kaže drugom vrstom saznajnog aparata.

da li zbog polazištnih razlika između nauke i vere treba insistirati na nepomirljivosti i udaljavanju jedne od druge? naravno da ne, to mogu samo skučeni umovi, ali isto tako upravo u dobroj nadi maksimalnog obostranog priznavanja (a ne nipodaštavanja) moraju se poštovati i razlike.

пре 52 минута, Панарет рече

Да ли теологија може одбацити непобитна научна сазнања и да ли наука може одбацити ово интегрално посматрање човека као целовите личности, а не само као објекта њеног издвојеног проматрања? 

naravno da može i to upravo obe rade. niti nauka priznaje da je izvor čovekove integralne celovite ličnosti bogolikost, niti pak crkva priznaje da se naukom može uspostaviti integralna celovita ljudska ličnost.

sa druge strane crkva priznaje da nauka (koja uvek napreduje) može mnogo toga ponuditi čoveku za njegovu dobrobit dok i nauka priznaje crkvi mogućnost da čoveku ponudi smisao (dokaz akademsko izučavanje bogoslovlja).

Пре сат времена, Панарет рече

Да ли наука и вера долазе у својеврсну колизију или би требало да се међусобно усклађују?

opet u onoj meri do koje je to prihvatljivo bez silovanja druge strane. npr: naravno da vera treba da prihvata savremena dostignuća medicine u recimo oblasti transplatacije ili ugradnji pomagala / proteza, ali ako bi npr nekada došli do momenta ugradnje nekakvih uređaja koji će medicinski biti izvodljivi ali ne i neophodni crkva može da posvaetuje svoju pastvo da to ne čini. ili npr medicina omogući trudnoću biološkom muškarcu crkva ima pravo da savetuje da se to ne čini.

sa druge strane recimo da nauka dokaže da su neke prakse u veri ne higijenske (npr kod jevreja obrezivanje dece odgrizivanjem kože od strane rabina) naravno da vera treba da preduzme sve što je u njenoj moći kako se potencijalno dokazani primeri prenošenja zaraze na bebe ne bi ponavljali ali da li treba da se odrekne tog rituala, naravno da ne ali uz mere provere.

dakle zključak sve u meri uzajamne dobre volje ali i svesti o razlikama koje se nikada neće prevazići.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Безразложним закључавањем теме о Икони и поворци, а затим и насловљавањем ове теме као причама о масонима и сл, администрација форума или поједини њени чланови намерно опструирају ову дискусију. Одбили су да  прилагоде наслов садржају теме, а измениће га евентуално тек када тема замре. Срамотно! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 21 минута, Предраг М рече

Бог је створио Адама и Еву без икаквих поремећаја што генетских што психичких

 

IMG-131520a2984f120f54ad99f988c2bb88-V.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 минута, Панарет рече

Безразложним закључавањем теме о Икони и поворци, а затим и насловљавањем ове теме као причама о масонима и сл, администрација форума или поједини њени чланови намерно опструирају ову дискусију. Одбили су да  прилагоде наслов садржају теме, а измениће га евентуално тек када тема замре. Срамотно! 

Стога сам одговорио на 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Панарет рече

Хвала ти на исцрпном одговору, допада ми се. Али ево конкретно: да ли на морално расуђивање Цркве утичу научне чињенице(или да ли би по твом мишљењу требало да утичу)

naravno da treba, naveo sam primer kako je kod jevreja dokazano da su bebe bile zaražene praksom odgrizanja kože a da je prenosnik bio rabin. dakle nauka je dokazala da su bebe zaražene, da li vera treba da ostane gluva na to naravno da ne, nego da preduzme sve što je u njenoj moći da se zaraza spreči ali isto tako da zbog tog primera ne odustaje od svoje prakse ali koja sada uz pomoć naučnih metoda (testovi) mora biti bezbedna.

пре 6 минута, Панарет рече

примерице, да је хомосексуалност урођена односно да није

dobar odogovor je dao Patrijarh Pavle u knjizi Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere. on tamo diskutuje o pitanju koje mu je postavljeno: da li osoba koja je promenila pol može da se pričesti i daje vrlo lep odgovor koji je zaista potkrepljen činjenicom da postoji (doduše mali) broj ljudi koji su rođeni sa izmešanim polnim organima i kao posledica te nedvosmislene urođene mane izvršili operaciju promene pola. On odobrava pričešće takvih osoba.

dakle crkva nije slepa na očigledne urođene poremećaje, dakle nikakva epigeneza, uticaj okoline... nego rođen sa poremećajem. za sve ostalo smatra stečenim ponašanjem za koje smatra da nije u interesu dostizanja cilja koji propoveda: oboženja čoveka.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, dragisa рече

naravno da treba, naveo sam primer kako je kod jevreja dokazano da su bebe bile zaražene praksom odgrizanja kože a da je prenosnik bio rabin. dakle nauka je dokazala da su bebe zaražene, da li vera treba da ostane gluva na to naravno da ne, nego da preduzme sve što je u njenoj moći da se zaraza spreči ali isto tako da zbog tog primera ne odustaje od svoje prakse ali koja sada uz pomoć naučnih metoda (testovi) mora biti bezbedna.

dobar odogovor je dao Patrijarh Pavle u knjizi Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere. on tamo diskutuje o pitanju koje mu je postavljeno: da li osoba koja je promenila pol može da se pričesti i daje vrlo lep odgovor koji je zaista potkrepljen činjenicom da postoji (doduše mali) broj ljudi koji su rođeni sa izmešanim polnim organima i kao posledica te nedvosmislene urođene mane izvršili operaciju promene pola. On odobrava pričešće takvih osoba.

dakle crkva nije slepa na očigledne urođene poremećaje, dakle nikakva epigeneza, uticaj okoline... nego rođen sa poremećajem. za sve ostalo smatra stečenim ponašanjem za koje smatra da nije u interesu dostizanja cilja koji propoveda: oboženja čoveka.

И сад дође тако неки код Свештеника на исповест и каже ја сам рођени хомосексуалац шта ћу тако сам рођен и да се причести ?? Не може се све прихватати иначе одосмо у протестанте . 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, dragisa рече

naravno da treba, naveo sam primer kako je kod jevreja dokazano da su bebe bile zaražene praksom odgrizanja kože a da je prenosnik bio rabin. dakle nauka je dokazala da su bebe zaražene, da li vera treba da ostane gluva na to naravno da ne, nego da preduzme sve što je u njenoj moći da se zaraza spreči ali isto tako da zbog tog primera ne odustaje od svoje prakse ali koja sada uz pomoć naučnih metoda (testovi) mora biti bezbedna.

dobar odogovor je dao Patrijarh Pavle u knjizi Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere. on tamo diskutuje o pitanju koje mu je postavljeno: da li osoba koja je promenila pol može da se pričesti i daje vrlo lep odgovor koji je zaista potkrepljen činjenicom da postoji (doduše mali) broj ljudi koji su rođeni sa izmešanim polnim organima i kao posledica te nedvosmislene urođene mane izvršili operaciju promene pola. On odobrava pričešće takvih osoba.

dakle crkva nije slepa na očigledne urođene poremećaje, dakle nikakva epigeneza, uticaj okoline... nego rođen sa poremećajem. za sve ostalo smatra stečenim ponašanjem za koje smatra da nije u interesu dostizanja cilja koji propoveda: oboženja čoveka.

Мислим да је требало да ми одговориш на оној теми, јер не желим да саучествујем у очигледној подвали администрације која минира дискусију оваквим насловом и безразложним закључавањем претходне. 

Ако сам те добро разумео, ти сматраш да научни доказ да је хомосексуалност урођена води ставу да сама склоност није грех. 

А шта ћемо са практиковањем такве сексуалне оријентације? Због чега је видиш грешном, у случајевима урођене х.? Зато што не одговара монашком идеалу?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, dragisa рече

dakle crkva nije slepa na očigledne urođene poremećaje, dakle nikakva epigeneza, uticaj okoline... nego rođen sa poremećajem. za sve ostalo smatra stečenim ponašanjem za koje smatra da nije u interesu dostizanja cilja koji propoveda: oboženja čoveka.

Da li nauka moze da doprinese tananijem razlikovanju osim dihotomije ocigledno-ostalo? Nije provokacija, imamo i necrkveni primer sporta gde je bio problem sa oduzimanjem medalje zbog polnog odredjenja (sportista moze biti ili musko ili zensko, a bioloska realnost nije binarana).

1200px-Caster_Semenya_%2842411013704%29_
EN.WIKIPEDIA.ORG

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, srb_Lo рече

И сад дође тако неки код Свештеника на исповест и каже ја сам рођени хомосексуалац шта ћу тако сам рођен и да се причести ?? Не може се све прихватати иначе одосмо у протестанте . 

Zato je dobro da sve ispovesti idu direktno na razglas.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, drvce рече

Da li nauka moze da doprinese tananijem razlikovanju osim dihotomije ocigledno-ostalo? Nije provokacija, imamo i necrkveni primer sporta gde je bio problem sa oduzimanjem medalje zbog polnog odredjenja (sportista moze biti ili musko ili zensko, a bioloska realnost nije binarana).

1200px-Caster_Semenya_%2842411013704%29_
EN.WIKIPEDIA.ORG

 

da ne mešamo sad vrlo mali broj primera sa glavnom temom a to je postojanje velikog broja homoseksualaca i pitanja koja se postavljaju u vezi njih.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 32 минута, Панарет рече

Мислим да је требало да ми одговориш на оној теми, јер не желим да саучествујем у очигледној подвали администрације која минира дискусију оваквим насловом и безразложним закључавањем претходне.

ako će mo pravično ni onaj naslov teme ne uvažava tvoj predlog da se u naslovu spominje Crkva i homoseksualci. zato sam odgovorio ovde ali ako smeta možemo otvoriti temu sa adekvatnim naslovom.

пре 34 минута, Панарет рече

Ако сам те добро разумео, ти сматраш да научни доказ да је хомосексуалност урођена води ставу да сама склоност није грех. 

nisam siguran iz kog dela mog posta to može da se zaključi

пре 35 минута, Панарет рече

А шта ћемо са практиковањем такве сексуалне оријентације? Због чега је видиш грешном, у случајевима урођене х.?

kao što rekoh obzirom da crkva veruje u to da ono što je stvoreno Božijim voljom ima svoju svrhu u onome onako kako je stvoreno (a ne onako kako želi da bude po sopstvenom izboru) onda svaki drugi vid postojanja ili praktikovanja smatra grešnim.

пре 41 минута, Панарет рече

Зато што не одговара монашком идеалу?

otkud sad priča o monaškom idealu. mislim da ga nigde nisam spominjao a ako mene lično pitaš to i nije ideal, jasno stoji rađajte se i množite se, a monaštvo čak vidim kao lakši "ideal" od svetovnog "ideala".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, dragisa рече

ako će mo pravično ni onaj naslov teme ne uvažava tvoj predlog da se u naslovu spominje Crkva i homoseksualci. zato sam odgovorio ovde ali ako smeta možemo otvoriti temu sa adekvatnim naslovom.

Ја сам им и овде јавно и у приватној преписци понудио да наслов на било који начин ускладе са садржајем теме, без Роуза. Одбили су. 

 

пре 2 минута, dragisa рече

nisam siguran iz kog dela mog posta to može da se zaključi

Па не знам чему онда цитирање Павла који даје благослов особама са урођеним хемафродитизмом да се причешћују, нити разумем твој став о односу биологије и моралног расуђивања  у Цркви...

 

пре 3 минута, dragisa рече

kao što rekoh obzirom da crkva veruje u to da ono što je stvoreno Božijim voljom ima svoju svrhu u onome onako kako je stvoreno (a ne onako kako želi da bude po sopstvenom izboru) onda svaki drugi vid postojanja ili praktikovanja smatra grešnim.

Па ако је урођено није избор...

 

пре 4 минута, dragisa рече

otkud sad priča o monaškom idealu. mislim da ga nigde nisam spominjao a ako mene lično pitaš to i nije ideal, jasno stoji rađajte se i množite se, a monaštvo čak vidim kao lakši "ideal" od svetovnog "ideala".

Па ако ово није критеријум, заиста не разумем на основу чега схваташ хомосексуално понашање грешним. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, Панарет рече
пре 18 минута, dragisa рече

nisam siguran iz kog dela mog posta to može da se zaključi

Па не знам чему онда цитирање Павла који даје благослов особама са урођеним хемафродитизмом да се причешћују, нити разумем твој став о односу биологије и моралног расуђивања  у Цркви...

kako ne razumeš, pavle daje blagoslov da se osoba sa UROĐENOM manom hermafroditizma koja je prošla kroz promenu pola pričesti. i to je dobar primer gde (kako si me i pitao u onom tamo citatu: да ли на морално расуђивање Цркве утичу научне чињенице) moral crkve uvažava primerice naučnu činjenicu urođene mane.

dakle da ponovim odnos biologije i rasuđivanja Crkve u ovom slučaju zasnovan je na neospornim činjenicama i Crkva ne okreće glavu od toga

пре 15 минута, Панарет рече

Па ако је урођено није избор...

 sve što je urođeno nije izbor, hermafrodit nije mogao da bira nego se neosporno takav rodio. sve ostalo što je tokom odrastanja i uticajem sredine stečeno, nije urođeno.

пре 17 минута, Панарет рече

Па ако ово није критеријум, заиста не разумем на основу чега схваташ хомосексуално понашање грешним. 

stvarno ne razumem kako monaštvo kao kriterijum nečega (ako te dobro razumem) može imati veze sa tim da li je homoseksualnost greh.

ne razumem šta mi govoriš.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, dragisa рече

dakle da ponovim odnos biologije i rasuđivanja Crkve u ovom slučaju zasnovan je na neospornim činjenicama i Crkva ne okreće glavu od toga

Да и ја те питам какав би онда требало да буде став Цркве према хомосексуалности уколико је она урођена?

 

пре 2 минута, dragisa рече

stvarno ne razumem kako monaštvo kao kriterijum nečega (ako te dobro razumem) može imati veze sa tim da li je homoseksualnost greh.

Да поједноставим: зашто је хомосексуалност грех?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од obi-wan,
      U Grckoj veliki pozari na vise mesta.
      ...
      Attica Fires Ravage Greece
      WWW.FACEBOOK.COM HELP: https://www.gofundme.com/help-evia-greece The massive Attica fires have approached the towns of Afidnes and Krioneri near Athens in Greece,...  
    • Од JESSY,
      ja to redovno radim....na različite načine obeležavam mesta u knjizi koja želim da zapamtim, koja mi nešto znače...(drugarica mi kaže da sam štreber...!)
      stavljam zvezdice, koristim markere u bojama...
      evo šta o tome kaže Ivo Andrić:
      “Није рђаво остављати траг за собом за време читања. Ови исписи имају двојаку корист: у њима је сачуван белег дела која сам прочитао, ту су још и описи и реченице над којим сам се мучио. При читању, човек мора водити белешке: читати без бележака, исто је што и читати на једно око… “
    • Од Дејан,
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
       
      Foto: Milan Ilic, Aleksandar Dimitrijević, Profimedia, Wikipedia / RAS Srbija Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o prošlim vremenima ne znamo za veliki kašalj i difteriju, dečja paraliza... Neretko je osopravana, bez valjanih argumenata, ali neoborivo je to da je ona bespogovorni čuvar našeg zdravlja. Ovih sedam činjenica to i dokazuju.
        Tema vakcinacije ponovo je pokrenuta nakon što je naš teniser Novak Đoković doveo u pitanje moguću vakcinaciju protiv korone, a odmah zatim sa svojim stavom izašao je i epidemiolog dr Predrag Kon. Kakve god rasprave se vodile, činjenica je samo jedna i staje u jednu rečenicu - vakcinacija nema alternativu. Ona je pitanje pre svega društvene odgovornosti kako prema sebi, tako i prema populaciji u celosti, a to nam jednostavno poručuju svi dosadašnji slučajevi epidemija sa kojima smo se i mi i svet suočavili kroz istoriju.
      - Stanje sa korona virusom se menja iz dana u dan, dok neki najavljuju pobedu, drugi kažu da nam se sprema drugi talas. A rešenje je samo jedno - čeka se vakcina - bio je izričit epidemiolog Predrag Kon.
        Foto: RTS / screenshot Predrag Kon Ako je nekome teško da ode malo dalje u prošlost, dovoljno je da se vrati svega tri godine unazad, kada smo se suočili sa epidemijom malih boginja, bolesti koja ne treba ni da postoji u 21. veku, s obzirom na to da protiv nje već decenijama postoji efikasna vakcina. Ali zahvaljujući raznim anivakserskim lobijima, koji su agresivno i intenzivno promovisali svoje u nauci neutemeljene stavove, mnogi roditelji su odbijali da vakcinišu svoju decu, što je dovelo do rušenja odbrambenog bedema nacije - kolektivnog imuniteta, a mi samo tu epidemiju završili sa 15 mrtvih. Svi oboleli nisu bili vakcinisani, za manji broj bio poznat vakcinalni status. O tome ćemo nešto kasnije.
      No, stvarni značaj vakcine mnogo je veći od zaustavljanja malih boginja. Vratimo se u prošlost...
      Činjenica 1: Prva vakcina preokret u čovečanstvu
        Kinezi su prvi otkrili rani oblik vakcinacije u 10. veku: „variolacija" je predstavljala izlaganje zdravih ljudi ranicama i krastama uzrokovanih bolešću, kako bi se izgradio imunitet. A onda je došla 1796. godina. Britanski lekar Edvard Džener primetio je da mlekarke dobijaju kravlje boginje, ali da retko oboljevaju od onih smrtonosnih.
      Foto: CJ GUNTHER / EPA; vakcina grip Velike boginje su vrlo zarazna bolest od koje je umrlo 30 odsto zaraženih. Onima koji su ih preživeli, često su na telu ostajali ožiljci ili su oslepeli.
      Doktor Džener je 1796. godine izveo eksperiment na osmogodišnjem Džejmsu Fipsu. On je ubrizgao gnoj u dečakovu krv, a njegov organizam je ubrzo razvio simptome.
      Kada se Fips oporavio, Džener je ubacio u njega i virus malih boginja, ali je dečak ostao zdrav, jer je izgradio imunitet na obe vrste boginja. Kada su 1798. godine objavljeni rezultati, skovana je i reč vakcina od latinske reči vaca, što znači krava.
        Činjenica 2: Variola vera u Srbiji i redovi za vakcinaciju
      Svet bez vakcine je bio opasno mesto za život - miloni ljudi su umirali svake godine.
      A te 1972. godine, tadašnja Jugoslavija zauvek je zapamtila šta znači reč - epidemija.
      Ibrahim Hoti iz Đakovice na Kosovu sa verskog putovanja početkom te godine doneo je virus velikih boginja , što je potvrđeno tek 14. marta. Do polovine marta, variola vera je zarazila više od 140 ljudi, pre svega na Kosovu, u Novom Pazaru, Čačku, Beogradu i na severu Crne Gore.
        Kako smo se rešili toga? Odgovor je jednostavan - disciplinom i vakcinom. Ljudi su strpljivo čekali vakcinaciju u redovima sa propisanom udaljenošću i strah od smrti ih nije pokolebao da je to ispravna odluka. I bila je. Variola vera je iskorenjena organizovanom akcijom uz vakcinaciju.
      Činjenica 3: Tri miliona smrti godišnje kod nevakcinisanih
      Samom vakcinacijom broj umrlih se smanjio za neverovatnih 80 odsto i to samo u novijoj istoriji od 2000. do 2017. godine, navela je Svetska zdravstvena organizacija.
      - Od svog nastanka do dana današnjeg razvijen je veliki broj vakcina i programa vakcinacije. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama prevenabilnih bolesti među kojima su dečja paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbile, zaušci, rubeole, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice. Vakcinacija je tako postala jedna od najvećih dostignuća imunizacije i medicine uopšte - podaci su koje je dostavio Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut za "Blic".
      Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija torlak Oni su dodali da se svake godine registruje dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica među kojima je najviše dece ispod pet godina života.
      Imunizacija je veremenom doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečje paralize.
      - U ovoj godini se navršava 22 godine od poslednjeg registovanog autohtonog slučaja dečje paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu. Sve zemlje regiona stekle su status bez poliomijelitisa u junu 2002. godine - zaključili su lekari sa Batuta.
      Činjenica 4: Kako nas je iskorenjena bolest prevarila
      Ako nismo, a nismo, naučili iz prethodnih činjenica, jedna iz skorije prošlosti bi trebalo da nas podseti na to koliko je vakcina nenadmašna civilizcijska tekovina. Vratimo se u 2017. i vreme epidemije malih boginja u Srbiji.
      Od početka oktobra 2017. godine, kada su potvrđeni prvi slučajevi malih boginja zaključno sa 27. avgustom 2019. godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 5.798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom.
      Darija Kisić Tepavčević Širenju morbila doprineo je nizak stepen vakcinacije čemu je "kumovala" intenzivna antivakcinaška kampanja na društvenim mrežama.
      - Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost ovog prouzrokovača doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje - objašnjavala je u to vreme prof. dr Darija Kisić Tepavčević zamenica direkotrke "Batuta".
          Naime, kako je istakla, obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije 2017 .godine na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima (Beograd, Niš) bio ispod 70 odsto. Da bismo stekli kolektivni imunitet, važno je reći da obuhvat vakcinacijom mora biti iznad 95 odsto.
      Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod od malih boginja u Srbiji posle 20 godina. To je potom bila nezaustavljiva lavina koja je odnela i nekoliko dečjih života.
      Činjenica 5: Izvukli smo se, ali nedovoljno
      I danas tri godine kasnije situacija sa morbilama nije do kraja rešena. Poslednji poznati podaci koje nam je dostavio Insitut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut su do kraja 2019. godine. I ne obezbeđuju nam kolektivni imunitet, što znači da i dalje imamo one koji sumnjaju u vakcinu i odbijaju da vakcinišu svoju decu, a što može da bude veoma opasno.
      "Vakcinacija dece u drugoj polovini godine života protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) na teritoriji naše zemlje u prethodnoj godini sprovedena je obuhvatom od 88 odsto. Obavljena je i revakcinacija dece pre upisa u prvi razred, a tu je obuhvat nešto veći i iznosi 91,9 odsto. Kada je reč o vakcinaciji u drugoj godini života u pitanju ona je niža nego u 2018. godini, dok je obuhvat revakcinacije pred polazak u školu nešto višu u odnosu na prošlogodišnje", naveli su sa Batuta za "Blic".
      - Obavezna vakcinacija mora da nastavi da se sprovodi, tu govora nema - naglasila je 8. aprila dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Insituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", na redovnoj pres konferenciji posvećenoj preseku stanja oko epidemije korona virusa u Srbiji.
      U suprotnom, upozorila je, "uskoro bi mogli da imamao epidemiju drugih bolesti, a koje vakcinama mogu uspešno da se spreče".
      Inače, a pogotovo sada u situaciji kada se borimo sa koronom, virusom koji je definitivno promenio svet i sve naše navike, to nam sigurno ne treba.
      U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO u prvih šest meseci prijavljeno je 90.000 slučajeva morbila u 48 od 53 zemlje, što je dvostruko veći broj u odnosu na registrovane slučajeve u 2018. godini. Do kraja godine registrovano 104.248 slučajeva, od kojih je 60 odsto bilo u Ukrajini.
      Nijedna zemlja Evropske unije nije registrovala nula slučajeva, a više od 55 odsto obolelih su bile osobe u uzrastu preko 15 godina života.
      - Kod jednog deteta od 20 obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje jedno ili dvoje će umreti - upozoravaju sa Batuta.
      U 2019. godini registrovano je 22 slučaja morbila u našoj zemlji.
      Činjenica 6: Kalendar imunizacije je nezaobilazan
      Vakcine su vremenom postale žrtve svog uspeha, jer se "ne vide" oboleli, već samo oni koji nisu imali prilike da obole od bolesti protiv kojih su vakcinisani. Zato je sačinjen kalendar obavezne imunizacije koje se Srbija uz većinu zemalja sveta pridržavaju.
      Ako ga pogledate dobro, videćete da su u njemu su pobrojane bolesti od kojih su milioni ljudi umirali u prošlosti. Difterija je samo u Americi odnosila početkom prošlog veka po 10.000 života godišnje, a 12,5 miliona njih je umrlo sredinom prošlog veka od rubeola.
      Sada mnoge od ovih bolesti ne pominjemo, a da vakcine nema da nas zaštiti, pretile bi nam pandemije. Zato je važno, izuzeno važno pratiti kalendar imunizacije.
      Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Činjenica nad činjenicama: Vakcinacija nema alternativu
      Šta bi bilo da vakcine nema i treba li dati prostora ljudima na izbor?
      - Sporna je i lako oboriva tvrdnja: "Gde postoji rizik, mora postojati izbor". Civilizovano življenje u kolektivu podrazumeva preuzimanje određenih rizika u ime opšteg dobra. Lakše je bacati pomije kroz prozor nego rizikovati pad silaskom niz stepenice, ali se pitanje izbora uopšte ne postavlja - kazao je epidemiolog Zoran Radovanović.
      Time bismo i završili.
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
      WWW.BLIC.RS Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o...  
×
×
  • Креирај ново...