Jump to content

Однос хришћанства према хомосексуалности

Оцени ову тему


Ronald

Препоручена порука

пре 34 минута, GeniusAtWork рече
Пре сат времена, Bokisd рече

Pa, bre Avocado sto se onda mesas u diskusiju ako ne znas kontekst stvari... ne_shvata .. i ako sam ja postavio osnovne postavke koje su po prirodi i nije po prirodi, onda u tom pravcu i ide diskusija i kontekst, ne mozes sad ti da pises nesto svoje sto nema veze sa tim kontekstom stvari i sve ovo sto mi zameras nema veze sa tim kontekstom i ono sto sam po secanju pomenuo je opet u kontekstu price po prirodi i nije po prirodi....  (5 puta pomenuo kontekst u jednoj recenici... vrh... :smeh1:)

Авокадо није овако убедљиво потучен до ногу још од расправе са Горанчетом на оној теми о еволуцији  :( 

giphy_(1).gif.30221764bac6f057cb78ea2df7d48061.gif

  :smeh1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, dragisa рече

fer korektno i pošteno, ali zašto onda navodiš tu studiju ipak ovde se radi o vrlo ozbiljnim tvrdnajama koje zahtevaju vrlo ozbiljne dokaze koje svako može da proveri. mislim ne da proveri i samo da klimne glavom nego da vidimo šta je tu napisano pa kako je do čega došlo, koji su metodi... jednostavno da se izvrši uvid u ozbiljnost te studije. mislim ne zameri ali danas i MP koji je doktor neznam čega može da napiše neki rad koji će kasnije neko da citira...kao nekakv dokaz

Dobar je rad, zato sam i pomenuo njega jer je najnoviji, i ne moze bas svako da objavi bilo kakav rad u istom casopisu jer jer je politika rigorozna i tesko sta prolazi bez  par mjeseci provjere. Naravno u drustvenim i humanistickim naukama imas casopisa u kojima prolazi sve i svasta, ali u prirodnim naukama i pored kikseva koji se desavaju u vidu nekih radova proces ispravljanja je brzi i daleko efikasniji.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, dragisa рече

fer korektno i pošteno, ali zašto onda navodiš tu studiju ipak ovde se radi o vrlo ozbiljnim tvrdnajama koje zahtevaju vrlo ozbiljne dokaze koje svako može da proveri. mislim ne da proveri i samo da klimne glavom nego da vidimo šta je tu napisano pa kako je do čega došlo, koji su metodi... jednostavno da se izvrši uvid u ozbiljnost te studije. mislim ne zameri ali danas i MP koji je doktor ne znam čega može da napiše neki rad koji će kasnije neko da citira...kao nekakv dokaz

Svaka cast na istrajnosti:dobro:

Ona je dovela do pozitivnog odgovora.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Ronald рече

Dobar je rad, zato sam i pomenuo njega jer je najnoviji, i ne moze bas svako da objavi bilo kakav rad u istom casopisu jer jer je politika rigorozna i tesko sta prolazi bez  par mjeseci provjere. Naravno u drustvenim i humanistickim naukama imas casopisa u kojima prolazi sve i svasta, ali u prirodnim naukama i pored kikseva koji se desavaju u vidu nekih radova proces ispravljanja je brzi i daleko efikasniji.

u nedostatku same studije, jel možeš grubo da navedeš šta časopis zahteva u smislu kakva studija mora biti i da li sam časopis verifikuje činjenice: npr da li proverava dokazni materijal u vidu slika filmova briseva iz anusa ...itd

na osnovu čega kažeš da je politika rigorozna odnosno po tebi (pri toj rigoroznoj politici magazina) ocenjuješ da je rad dobar.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, dragisa рече

u nedostatku same studije, jel možeš grubo da navedeš šta časopis zahteva u smislu kakva studija mora biti i da li sam časopis verifikuje činjenice: npr da li proverava dokazni materijal u vidu slika filmova briseva iz anusa ...itd

Uglavnom se montira kamera kad se prati ponasanje zivotinja u prirodi i na osnovu toga se izvodi zakljucak precizno, mora postojati dosta dokaza. Sto se tice ovog pitanja oko slika brisa anusa mislim da se i to moze dobiti jer u drugom radu kad se radilo o rezus majmunima, jasno je naglaseno da nije doslo do ejakulacije, samo penetracija a za to se morao vaditi bris.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Ronald рече

Uglavnom se montira kamera kad se prati ponasanje zivotinja u prirodi i na osnovu toga se izvodi zakljucak precizno, mora postojati dosta dokaza. Sto se tice ovog pitanja oko slika brisa anusa mislim da se i to moze dobiti jer u drugom radu kad se radilo o rezus majmunima, jasno je naglaseno da nije doslo do ejakulacije, a za to se morao vaditi bris.

ne mogu da se toliko širim, pričamo sad o ovom radu (doći ćemo i do drugog).

da li za ovaj rad važe gore navedeni uslovi odnosno da li ti samo misliš da se to može dobiti ili si siguran (video si slike parenja ili rezultate briseva bez prisustva ejakulirane sperme...itd)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Митрополит Зизјулас: 

 Ako se homoseksualnost smatra grehom, onda je opet Crkva ta koja mora da prihvati takvog grešnika isto kao što prihvata i heteroseksualnog grešnika. Jer nema razlike među njima: ako je u prvom slučaju u pitanju greh, onda je i u drugom. To bi bila jedna vrsta rasizma: da jedan određen greh smatrate neprihvatljivim a neki drugi prihvatljivim. Odgovor je dakle jasan: Crkva mora prihvatiti homoseksualce.. Naravno, tada će kod njih doći do izvesnog preobražaja, u onoj meri u kojoj se on može odigrati. Jer postoje granice, neke prirodne granice koje se možda ne mogu prevazići.

Владета Јеротић:

Грешка – није, грешка је у генима. Имао сам пацијента који се играо само са луткама и девојчицама, у време адолесценције нема никаквих еротичних снова о жени. То су рођени хомосексуалци. Јесу ли они грешници или болесници? Нису ни једно, ни друго. Све цивилизације, од Сумера до наше, имале су хомосексуалце.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Панарет рече

Митрополит Зизјулас: 

 Ako se homoseksualnost smatra grehom, onda je opet Crkva ta koja mora da prihvati takvog grešnika isto kao što prihvata i heteroseksualnog grešnika. Jer nema razlike među njima: ako je u prvom slučaju u pitanju greh, onda je i u drugom. To bi bila jedna vrsta rasizma: da jedan određen greh smatrate neprihvatljivim a neki drugi prihvatljivim. Odgovor je dakle jasan: Crkva mora prihvatiti homoseksualce.. Naravno, tada će kod njih doći do izvesnog preobražaja, u onoj meri u kojoj se on može odigrati. Jer postoje granice, neke prirodne granice koje se možda ne mogu prevazići.

ovo je krajnje tendeciozan komentar

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 36 минута, Панарет рече

onda je opet Crkva ta koja mora da prihvati takvog grešnika isto kao što prihvata i heteroseksualnog grešnika

crkva upravo i prihvata grešnika (i homoseksualca i hetereseksualca)

пре 36 минута, Панарет рече

Jer nema razlike među njima: ako je u prvom slučaju u pitanju greh, onda je i u drugom. To bi bila jedna vrsta rasizma: da jedan određen greh smatrate neprihvatljivim a neki drugi prihvatljivim.

upravo tako greh homoseksualnog sexa nije ništa manji od greha nekog hetereseksualca (prevara, krđa...)

пре 36 минута, Панарет рече

Odgovor je dakle jasan: Crkva mora prihvatiti homoseksualce..

upravo tako crkva prihvata homoseksualce i heteroseksualce ali ne prihvata greh homoseksualnog sexa, prevaru, krađu..

пре 36 минута, Панарет рече

Naravno, tada će kod njih doći do izvesnog preobražaja, u onoj meri u kojoj se on može odigrati. Jer postoje granice, neke prirodne granice koje se možda ne mogu prevazići.

ovde bi se svaka iole prosečno obdarena logika zapitala šta to Mitropolit priča: jer zašto bi se preobražavao neko kada to nije greh odnosno kada postoje granice koje se ne mogu prevazići?

međutim stvar je u potpuno drugom grmu i Mitropolit potpuno ispravno govori i uopšte nije nedosledan. stvar je u tome da je ovde na delu krajnje tendeciozna metoda isecanja izjava koju koriste razni ultrasrBskifanatici

o čemu je reč: ovo je intervju i Mitropolitu je postavljeno pitanje: 

 

Цитат

 

Lazar Predrag Marković: Pomenuli ste maločas da ne bi trebalo da smo moralisti, da crkvena zajednica treba da prihvata grešnike, i da bude uz njih očekujući da se promene. Šta dakle mislite o onima koji su često odbačeni? Na primer homoseksualci. Za mnoge puritanske umove je vrlo sablažnjivo da neko otvoreno iznosi svoje homoseksualnu orijentaciju; oni ne žele da budu zajedno u crkvi sa takvima, ne mogu da podnesu njihovo prisustvo. Kakav je pravi odnos prema tom problemu, prema takvim ljudima?

 

Joanis D. Ziziulas:
Mislim da je to pogrešan stav. Ako se....

 

 
dakle jasno je da Zizijulas ovde komentariše ponašanje ljudi vernika neke crkve a ne nikako da Crkva odbacuje grešnika.
ponajmanje se iz ovoga može zaključiti (a to je Panaretova polazna premisa) da homoseksualni odnos nije greh. to se vidi iz Zizijulasove rečenice da očekuje da će doći do promene koliko je to moguće. 
dakle Zizijulas ne tvrdi da homoseksualnost treba izbaciti iz nove sistematizacije grehova kako bi to Panaret voleo da se stekne utisak iz navedenog.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 34 минута, Панарет рече

Митрополит Зизјулас: 

 Ako se homoseksualnost smatra grehom, onda je opet Crkva ta koja mora da prihvati takvog grešnika isto kao što prihvata i heteroseksualnog grešnika. Jer nema razlike među njima: ako je u prvom slučaju u pitanju greh, onda je i u drugom. To bi bila jedna vrsta rasizma: da jedan određen greh smatrate neprihvatljivim a neki drugi prihvatljivim. Odgovor je dakle jasan: Crkva mora prihvatiti homoseksualce.. Naravno, tada će kod njih doći do izvesnog preobražaja, u onoj meri u kojoj se on može odigrati. Jer postoje granice, neke prirodne granice koje se možda ne mogu prevazići.

Владета Јеротић:

Грешка – није, грешка је у генима. Имао сам пацијента који се играо само са луткама и девојчицама, у време адолесценције нема никаквих еротичних снова о жени. То су рођени хомосексуалци. Јесу ли они грешници или болесници? Нису ни једно, ни друго. Све цивилизације, од Сумера до наше, имале су хомосексуалце.

Ovo sto si naveo od Zizjulasa, to ti ja pricam sve ovo vreme, samo je tebi culo ostrasceno pa ne primecujes...7896634

Drugo, Jeretic je i za Muhammed a.s. rekao da je prorok i da je Qur'an objava... I to cemo takodje prihvatiti, je l'da...?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Срђан К. рече

Ovo sto si naveo od Zizjulasa, to ti ja pricam sve ovo vreme, samo je tebi culo ostrasceno pa ne primecujes...7896634

Drugo, Jeretic je i za Muhammed a.s. rekao da je prorok i da je Qur'an objava... I to cemo takodje prihvatiti, je l'da...?

Jerotić je često u predavanjima koje je jako voleo (?) često koristio sintagmu "vi pravoslavci" .....

zaključak izvucite sami

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 31 минута, Панарет рече

Митрополит Зизјулас: 

 Ako se homoseksualnost smatra grehom, onda je opet Crkva ta koja mora da prihvati takvog grešnika isto kao što prihvata i heteroseksualnog grešnika. Jer nema razlike među njima: ako je u prvom slučaju u pitanju greh, onda je i u drugom. To bi bila jedna vrsta rasizma: da jedan određen greh smatrate neprihvatljivim a neki drugi prihvatljivim. Odgovor je dakle jasan: Crkva mora prihvatiti homoseksualce.. Naravno, tada će kod njih doći do izvesnog preobražaja, u onoj meri u kojoj se on može odigrati. Jer postoje granice, neke prirodne granice koje se možda ne mogu prevazići.

Pa, onda sta, gresnici u crkvi i svi se kajemo.... i sta ja kada zapadnem u neki greh i nema pricesca i moram da se kajem,... dok homo covek ima greh jer se smatra grehom i ako cini taj greh ... e, onda on nema greha jer eto ne moze da to prevazidje i on ne treba da se kaje i moze da se pricesti ... i ako je taj greh jedan od vecih i problematicnijih grehova... a ja ne mogu i moram da se borim sa svojim grehom i strastima i da se kajem i da ne cinim vise taj greh kako bi se pricestio .... i tako dobijamo bas 'uvrnutu' situaciju :0426_feel:... e, ne moz' tako... :smeh1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, dragisa рече
dakle Zizijulas ne tvrdi da homoseksualnost treba izbaciti iz nove sistematizacije grehova kako bi to Panaret voleo da se stekne utisak iz navedenog.

Не лупетај. Митрополит је управо рекао да код хомосексуалаца постоје границе које се  не могу превазићи, а што потврђује и православни психијатар и психотерапеут  Јеротић, говорећи о урођеној хомосексуалности као оној која не може бити под осудом. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Панарет рече

Не лупетај. Митрополит је управо рекао да код хомосексуалаца постоје границе које се  не могу превазићи, а што потврђује и православни психијатар и психотерапеут  Јеротић, говорећи о урођеној хомосексуалности као оној која не може бити под осудом. 

pročitaj ti to malo bolje šta mitropolit kaže. zašto onda očekuje da će kod njih doći do izvesnog preobražaja? kažem potrebna je prosečna obdarenost logike da bi se uvidelo da on govori o prihvatanju grešnika ali ne i greha.

što se tiče Jerotića "pravoslavnog psihijatra i psihoterapeuta" otkad pravoslavni šta-god govori "vi pravoslavci"?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од obi-wan,
      U Grckoj veliki pozari na vise mesta.
      ...
      Attica Fires Ravage Greece
      WWW.FACEBOOK.COM HELP: https://www.gofundme.com/help-evia-greece The massive Attica fires have approached the towns of Afidnes and Krioneri near Athens in Greece,...  
    • Од JESSY,
      ja to redovno radim....na različite načine obeležavam mesta u knjizi koja želim da zapamtim, koja mi nešto znače...(drugarica mi kaže da sam štreber...!)
      stavljam zvezdice, koristim markere u bojama...
      evo šta o tome kaže Ivo Andrić:
      “Није рђаво остављати траг за собом за време читања. Ови исписи имају двојаку корист: у њима је сачуван белег дела која сам прочитао, ту су још и описи и реченице над којим сам се мучио. При читању, човек мора водити белешке: читати без бележака, исто је што и читати на једно око… “
    • Од Дејан,
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
       
      Foto: Milan Ilic, Aleksandar Dimitrijević, Profimedia, Wikipedia / RAS Srbija Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o prošlim vremenima ne znamo za veliki kašalj i difteriju, dečja paraliza... Neretko je osopravana, bez valjanih argumenata, ali neoborivo je to da je ona bespogovorni čuvar našeg zdravlja. Ovih sedam činjenica to i dokazuju.
        Tema vakcinacije ponovo je pokrenuta nakon što je naš teniser Novak Đoković doveo u pitanje moguću vakcinaciju protiv korone, a odmah zatim sa svojim stavom izašao je i epidemiolog dr Predrag Kon. Kakve god rasprave se vodile, činjenica je samo jedna i staje u jednu rečenicu - vakcinacija nema alternativu. Ona je pitanje pre svega društvene odgovornosti kako prema sebi, tako i prema populaciji u celosti, a to nam jednostavno poručuju svi dosadašnji slučajevi epidemija sa kojima smo se i mi i svet suočavili kroz istoriju.
      - Stanje sa korona virusom se menja iz dana u dan, dok neki najavljuju pobedu, drugi kažu da nam se sprema drugi talas. A rešenje je samo jedno - čeka se vakcina - bio je izričit epidemiolog Predrag Kon.
        Foto: RTS / screenshot Predrag Kon Ako je nekome teško da ode malo dalje u prošlost, dovoljno je da se vrati svega tri godine unazad, kada smo se suočili sa epidemijom malih boginja, bolesti koja ne treba ni da postoji u 21. veku, s obzirom na to da protiv nje već decenijama postoji efikasna vakcina. Ali zahvaljujući raznim anivakserskim lobijima, koji su agresivno i intenzivno promovisali svoje u nauci neutemeljene stavove, mnogi roditelji su odbijali da vakcinišu svoju decu, što je dovelo do rušenja odbrambenog bedema nacije - kolektivnog imuniteta, a mi samo tu epidemiju završili sa 15 mrtvih. Svi oboleli nisu bili vakcinisani, za manji broj bio poznat vakcinalni status. O tome ćemo nešto kasnije.
      No, stvarni značaj vakcine mnogo je veći od zaustavljanja malih boginja. Vratimo se u prošlost...
      Činjenica 1: Prva vakcina preokret u čovečanstvu
        Kinezi su prvi otkrili rani oblik vakcinacije u 10. veku: „variolacija" je predstavljala izlaganje zdravih ljudi ranicama i krastama uzrokovanih bolešću, kako bi se izgradio imunitet. A onda je došla 1796. godina. Britanski lekar Edvard Džener primetio je da mlekarke dobijaju kravlje boginje, ali da retko oboljevaju od onih smrtonosnih.
      Foto: CJ GUNTHER / EPA; vakcina grip Velike boginje su vrlo zarazna bolest od koje je umrlo 30 odsto zaraženih. Onima koji su ih preživeli, često su na telu ostajali ožiljci ili su oslepeli.
      Doktor Džener je 1796. godine izveo eksperiment na osmogodišnjem Džejmsu Fipsu. On je ubrizgao gnoj u dečakovu krv, a njegov organizam je ubrzo razvio simptome.
      Kada se Fips oporavio, Džener je ubacio u njega i virus malih boginja, ali je dečak ostao zdrav, jer je izgradio imunitet na obe vrste boginja. Kada su 1798. godine objavljeni rezultati, skovana je i reč vakcina od latinske reči vaca, što znači krava.
        Činjenica 2: Variola vera u Srbiji i redovi za vakcinaciju
      Svet bez vakcine je bio opasno mesto za život - miloni ljudi su umirali svake godine.
      A te 1972. godine, tadašnja Jugoslavija zauvek je zapamtila šta znači reč - epidemija.
      Ibrahim Hoti iz Đakovice na Kosovu sa verskog putovanja početkom te godine doneo je virus velikih boginja , što je potvrđeno tek 14. marta. Do polovine marta, variola vera je zarazila više od 140 ljudi, pre svega na Kosovu, u Novom Pazaru, Čačku, Beogradu i na severu Crne Gore.
        Kako smo se rešili toga? Odgovor je jednostavan - disciplinom i vakcinom. Ljudi su strpljivo čekali vakcinaciju u redovima sa propisanom udaljenošću i strah od smrti ih nije pokolebao da je to ispravna odluka. I bila je. Variola vera je iskorenjena organizovanom akcijom uz vakcinaciju.
      Činjenica 3: Tri miliona smrti godišnje kod nevakcinisanih
      Samom vakcinacijom broj umrlih se smanjio za neverovatnih 80 odsto i to samo u novijoj istoriji od 2000. do 2017. godine, navela je Svetska zdravstvena organizacija.
      - Od svog nastanka do dana današnjeg razvijen je veliki broj vakcina i programa vakcinacije. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama prevenabilnih bolesti među kojima su dečja paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbile, zaušci, rubeole, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice. Vakcinacija je tako postala jedna od najvećih dostignuća imunizacije i medicine uopšte - podaci su koje je dostavio Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut za "Blic".
      Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija torlak Oni su dodali da se svake godine registruje dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica među kojima je najviše dece ispod pet godina života.
      Imunizacija je veremenom doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečje paralize.
      - U ovoj godini se navršava 22 godine od poslednjeg registovanog autohtonog slučaja dečje paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu. Sve zemlje regiona stekle su status bez poliomijelitisa u junu 2002. godine - zaključili su lekari sa Batuta.
      Činjenica 4: Kako nas je iskorenjena bolest prevarila
      Ako nismo, a nismo, naučili iz prethodnih činjenica, jedna iz skorije prošlosti bi trebalo da nas podseti na to koliko je vakcina nenadmašna civilizcijska tekovina. Vratimo se u 2017. i vreme epidemije malih boginja u Srbiji.
      Od početka oktobra 2017. godine, kada su potvrđeni prvi slučajevi malih boginja zaključno sa 27. avgustom 2019. godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 5.798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom.
      Darija Kisić Tepavčević Širenju morbila doprineo je nizak stepen vakcinacije čemu je "kumovala" intenzivna antivakcinaška kampanja na društvenim mrežama.
      - Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost ovog prouzrokovača doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje - objašnjavala je u to vreme prof. dr Darija Kisić Tepavčević zamenica direkotrke "Batuta".
          Naime, kako je istakla, obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije 2017 .godine na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima (Beograd, Niš) bio ispod 70 odsto. Da bismo stekli kolektivni imunitet, važno je reći da obuhvat vakcinacijom mora biti iznad 95 odsto.
      Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod od malih boginja u Srbiji posle 20 godina. To je potom bila nezaustavljiva lavina koja je odnela i nekoliko dečjih života.
      Činjenica 5: Izvukli smo se, ali nedovoljno
      I danas tri godine kasnije situacija sa morbilama nije do kraja rešena. Poslednji poznati podaci koje nam je dostavio Insitut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut su do kraja 2019. godine. I ne obezbeđuju nam kolektivni imunitet, što znači da i dalje imamo one koji sumnjaju u vakcinu i odbijaju da vakcinišu svoju decu, a što može da bude veoma opasno.
      "Vakcinacija dece u drugoj polovini godine života protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) na teritoriji naše zemlje u prethodnoj godini sprovedena je obuhvatom od 88 odsto. Obavljena je i revakcinacija dece pre upisa u prvi razred, a tu je obuhvat nešto veći i iznosi 91,9 odsto. Kada je reč o vakcinaciji u drugoj godini života u pitanju ona je niža nego u 2018. godini, dok je obuhvat revakcinacije pred polazak u školu nešto višu u odnosu na prošlogodišnje", naveli su sa Batuta za "Blic".
      - Obavezna vakcinacija mora da nastavi da se sprovodi, tu govora nema - naglasila je 8. aprila dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Insituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", na redovnoj pres konferenciji posvećenoj preseku stanja oko epidemije korona virusa u Srbiji.
      U suprotnom, upozorila je, "uskoro bi mogli da imamao epidemiju drugih bolesti, a koje vakcinama mogu uspešno da se spreče".
      Inače, a pogotovo sada u situaciji kada se borimo sa koronom, virusom koji je definitivno promenio svet i sve naše navike, to nam sigurno ne treba.
      U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO u prvih šest meseci prijavljeno je 90.000 slučajeva morbila u 48 od 53 zemlje, što je dvostruko veći broj u odnosu na registrovane slučajeve u 2018. godini. Do kraja godine registrovano 104.248 slučajeva, od kojih je 60 odsto bilo u Ukrajini.
      Nijedna zemlja Evropske unije nije registrovala nula slučajeva, a više od 55 odsto obolelih su bile osobe u uzrastu preko 15 godina života.
      - Kod jednog deteta od 20 obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje jedno ili dvoje će umreti - upozoravaju sa Batuta.
      U 2019. godini registrovano je 22 slučaja morbila u našoj zemlji.
      Činjenica 6: Kalendar imunizacije je nezaobilazan
      Vakcine su vremenom postale žrtve svog uspeha, jer se "ne vide" oboleli, već samo oni koji nisu imali prilike da obole od bolesti protiv kojih su vakcinisani. Zato je sačinjen kalendar obavezne imunizacije koje se Srbija uz većinu zemalja sveta pridržavaju.
      Ako ga pogledate dobro, videćete da su u njemu su pobrojane bolesti od kojih su milioni ljudi umirali u prošlosti. Difterija je samo u Americi odnosila početkom prošlog veka po 10.000 života godišnje, a 12,5 miliona njih je umrlo sredinom prošlog veka od rubeola.
      Sada mnoge od ovih bolesti ne pominjemo, a da vakcine nema da nas zaštiti, pretile bi nam pandemije. Zato je važno, izuzeno važno pratiti kalendar imunizacije.
      Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Činjenica nad činjenicama: Vakcinacija nema alternativu
      Šta bi bilo da vakcine nema i treba li dati prostora ljudima na izbor?
      - Sporna je i lako oboriva tvrdnja: "Gde postoji rizik, mora postojati izbor". Civilizovano življenje u kolektivu podrazumeva preuzimanje određenih rizika u ime opšteg dobra. Lakše je bacati pomije kroz prozor nego rizikovati pad silaskom niz stepenice, ali se pitanje izbora uopšte ne postavlja - kazao je epidemiolog Zoran Radovanović.
      Time bismo i završili.
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
      WWW.BLIC.RS Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o...  
×
×
  • Креирај ново...