Jump to content

Однос хришћанства према хомосексуалности

Оцени ову тему


Ronald

Препоручена порука

пре 1 минут, Вукашин рече

Spamujete mi temu. 

Sada, kad je otisla drugim tokom, mozete da je preimenujete.

Као покретач је наведен  Роланд, а "кум" је Жељко.

Ако се мења назив теме мора у себи имати речи "Црква" и "хомосексуалност", иначе неће одговарати садржају.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Панарет рече

@dragisa  Ево да наставимо овде...

Написах на твоје образложење о противприродности: 

У реду, дакле - сврховитост. Међутим, у конкретним случајевима гејева којима њихова секс. оријентација није избор, већ нешто урођено - чему се конкретно противи хомосексуалност? Таква оријентација нема сврху ни за те појединце, али чему се супротставља?

На страну ставимо то што се сада у науци уочавају односи у природи који указују да хомосексуалност ипак има сврху.

ajde da uzmemo čak i takvu pretpostavku da je orijentacija urođena (mada skrišot knjige koju si postavio takođe to negira), čemu se protivi homoseksualnost?

protivi se kao i svaki greh ultimativnom ostvarenju čoveka. ovde ne govorim o sexu već o ljubavi. ne u smislu "veruj mi bilo bi vam bolje sa ženama", ja potpuno razumem da čovek može da voli i istopolnu osobu ali ulazak u sex sa istopolnom osobom je greh sam po sebi i sigurno sprečava čoveka da ultimativno voli. ovo ne važi samo za homo parove, čak mislim da je vrlo često to slučaj i sa hetero parovima.

dakle svako izvrtanje / anomalija božije volje (u ovom slučaju sexa u odnosu na osobu koju voliš), koju mi sebi želimo da predstavimo kao prihvatljivu, nama zatvara mogućnost ostvarenja istinske ljubavi onako kako ju je bog nama zametnuo

odgovor na pitanje čemu se homoseksualnost suprotstavlja, paradoksalno ali ničemu spolja već samom čoveku i njegovoj potrebi da ostvari ultimativnu (da je tako nazovem) sreću, odnosno bogolikost. život bez greha

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 28 минута, Вукашин рече

@Поуке.орг инфо Sklanjajte ime Serafima Rouza iz naziva teme, posto tema sada nema blage veze sa Serafimom.

у праву си...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Samo ovo, bila je neka tema o o.Serafimu i to nesto ovo u vezi kao neke njegove navodne homo price i tada sam malo google' po netu i naso sam ovo i samo kopiram ono sto sam napiso' :

 

" Evo, ovako, ovo je ono sto sam dosad nasao.

Glavni izvor oko homo price o.Serafima jeste knjiga njegove sestricine Cathy Scott :

https://www.amazon.com/Seraphim-Rose-Story-Private-Letters/dp/1928653014

U toj knjizi se navode neka pisma Rouza dok jos nije postao vernik u kojima kao nekom svom prijatelju pise da je homo i da voli jednog svog partnera.

Sad, knjiga ne postoji na net-u, ali, sam nasao delove pisama na drugom mestu kod , "Lives of a Saint" by Michael Balchunas i opet, i ova knjiga ne postoji na net-u, ali, imam na jednom linku delove pisama, ovde :

https://web.archive.org/web/20110515190113/http://www.pomona.edu/Magazine/PCMSP01/saint.shtml

E, sad, opet, postoji problem i sa ovom sestricinom Cathy, to jest , sa samim njenim autoritetom, ali, najvise sa validnoscu tih pisama od Rouza. Jer, recimo, ja sam odmah pomislio da u toj njenoj knjizi treba da postoji faktografija tog pisma kako bi videli sta tacno pise to Rous, ali, ipak ne postoji, nego je ona to pismo uzela od neke druge rodjake koja ne zeli sad to pismo da pokaze na uvid javnosti. Drugi jedan duhovni sin od o.Serafima stupio je u kontakt sa Cathy trazeci da mu pokaze pismo da bi video da li je to rukopis Serafimov (jer ga dobro poznaje) ali nije nikad dobio rukopis tog pisma.

O tome ovde :

https://en.wikipedia.org/wiki/Talk%3ASeraphim_Rose#Homosexuality_Revisited—Again...."

I to je ono sto sam ja tada nesto malo pronasao i ispada da nije bas tako jasno i ocigledno, tj. nema bas nekih jakih i nedvosmislenih dokaza da li je Rouz bio homo u mladosti,.... mozda ako mi neko nesto donira u zelenim novcanicama :smeh1: budem jos malo nesto pokusao da pronadjem....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, ana čarnojević рече

@dragisa a seks bez ljubavi u nekom hetero braku koji se jedva održava? 

šta je konkretno pitanje

ne mogu iz ovako kratke rečenice da shvatim na šta misliš

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, dragisa рече

ajde da uzmemo čak i takvu pretpostavku da je orijentacija urođena (mada skrišot knjige koju si postavio takođe to negira), čemu se protivi homoseksualnost?

Где виђе то? Пасус говори о томе да се не завршава биолошко обликовање на нивоу гена, већ постоје епигенетски и слични утицаји на полну усмереност.

 

пре 5 минута, dragisa рече

protivi se kao i svaki greh ultimativnom ostvarenju čoveka. ovde ne govorim o sexu već o ljubavi. ne u smislu "veruj mi bilo bi vam bolje sa ženama", ja potpuno razumem da čovek može da voli i istopolnu osobu ali ulazak u sex sa istopolnom osobom je greh sam po sebi i sigurno sprečava čoveka da ultimativno voli. ovo ne važi samo za homo parove, čak mislim da je vrlo često to slučaj i sa hetero parovima.

dakle svako izvrtanje / anomalija božije volje (u ovom slučaju sexa u odnosu na osobu koju voliš), koju mi sebi želimo da predstavimo kao prihvatljivu, nama zatvara mogućnost ostvarenja istinske ljubavi onako kako ju je bog nama zametnuo

odgovor na pitanje čemu se homoseksualnost suprotstavlja, paradoksalno ali ničemu spolja već samom čoveku i njegovoj potrebi da ostvari ultimativnu (da je tako nazovem) sreću, odnosno bogolikost. život bez greha

Али како онда говорити о природности као сврховитости уписаној у творевину? Да ли ми сада уводимо  духовну димензију која је натприродна?

Онда ми превлачимо једно разумевање сврховитости унутар природе као нечега што је подложно истоветном проматрању биолога, теолога, атеисте и верујућег у један философско-богословски дискурс. Ми морамо да прецизирамо о чему заправо говоримо. Ако је о овоме реч, на који начин се уопште одржава веза између науке и богословља-хришћанске етике? Да ли теологија може одбацити непобитна научна сазнања и да ли наука може одбацити ово интегрално посматрање човека као целовите личности, а не само као објекта њеног издвојеног проматрања? Да ли наука и вера долазе у својеврсну колизију или би требало да се међусобно усклађују?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Поуке.орг инфо рече

у праву си...

Какав је ово наслов? За овако озбиљне теме ви сте оставили овако један поспрдни наслов који уопште не одговара садржају.

Промените га у Хришћанство и хомосексуалност, однос Цркве према хомосексуалности или нешто слично

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, Bokisd рече

Samo ovo, bila je neka tema o o.Serafimu i to nesto ovo u vezi kao neke njegove navodne homo price i tada sam malo google' po netu i naso sam ovo i samo kopiram ono sto sam napiso' :

 

" Evo, ovako, ovo je ono sto sam dosad nasao.

Glavni izvor oko homo price o.Serafima jeste knjiga njegove sestricine Cathy Scott :

https://www.amazon.com/Seraphim-Rose-Story-Private-Letters/dp/1928653014

U toj knjizi se navode neka pisma Rouza dok jos nije postao vernik u kojima kao nekom svom prijatelju pise da je homo i da voli jednog svog partnera.

Sad, knjiga ne postoji na net-u, ali, sam nasao delove pisama na drugom mestu kod , "Lives of a Saint" by Michael Balchunas i opet, i ova knjiga ne postoji na net-u, ali, imam na jednom linku delove pisama, ovde :

https://web.archive.org/web/20110515190113/http://www.pomona.edu/Magazine/PCMSP01/saint.shtml

E, sad, opet, postoji problem i sa ovom sestricinom Cathy, to jest , sa samim njenim autoritetom, ali, najvise sa validnoscu tih pisama od Rouza. Jer, recimo, ja sam odmah pomislio da u toj njenoj knjizi treba da postoji faktografija tog pisma kako bi videli sta tacno pise to Rous, ali, ipak ne postoji, nego je ona to pismo uzela od neke druge rodjake koja ne zeli sad to pismo da pokaze na uvid javnosti. Drugi jedan duhovni sin od o.Serafima stupio je u kontakt sa Cathy trazeci da mu pokaze pismo da bi video da li je to rukopis Serafimov (jer ga dobro poznaje) ali nije nikad dobio rukopis tog pisma.

O tome ovde :

https://en.wikipedia.org/wiki/Talk%3ASeraphim_Rose#Homosexuality_Revisited—Again...."

I to je ono sto sam ja tada nesto malo pronasao i ispada da nije bas tako jasno i ocigledno, tj. nema bas nekih jakih i nedvosmislenih dokaza da li je Rouz bio homo u mladosti,.... mozda ako mi neko nesto donira u zelenim novcanicama :smeh1: budem jos malo nesto pokusao da pronadjem....

:dedica:  ... :stadaradim:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, ana čarnojević рече

pa da, da li je greh ako se ljudi u braku više ne vole  i kao eto ajde...

a nema ljubavi u samom činu.

da ne glumim nekoga "ko sve zna", stvarno nisam o tome razmišljao. koliko se sećam ima raznih shvatanja šta je sve brak i koliko su tu samo "ruže" a koliko je tu i "trnja". stvarno ne znam.

kada sam spomenuo da ovo može biti slučaj i kod hetero parova pre svega sam mislio na izvrtanje prirodnog sexa u najrazličitije vrste abnormalnog sexa ili sexa koji je sam sebi svrha. npr analni sex sa ženom, itd. svakako da on sprečava čoveka u njegovom naznačenju odnosno da je greh odnosno da je strast u koju čovek svesno ulazi ali nesvesno mnogo njom gubi. a čini mi se da crkva upravo podseća ljude na to. nemojte se zavaravati da time što nešto relativizujete ili u raznim formama odobravate da time ne gubite carstvo. odnosno nemojte se zavaravati da nešto što jeste greh (strast) nema svoju cenu koju će te hteli ne hteli na kraju platiti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Bokisd рече

:dedica:  ... :stadaradim:

Тема је свакако много више везана за Роуза него за масоне...

Писао сам администрацији. 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Панарет рече

Где виђе то? Пасус говори о томе да се не завршава биолошко обликовање на нивоу гена, већ постоје епигенетски и слични утицаји на полну усмереност.

ajde da se ne zadržavam sad oko ovoga jer sledeći tvoj pasus zahteva kilometarski teks pošto se mnogo tu tema prepliće, ali jednom prilikom ću dati svoje viđenje svih tih uticaja. ukratko i svedeno: na kraju krajevasve je to sloboda čovekove volje bez obzira kada u kom uzrastu pod kojim okolnostima ima koje uticaje, uvek je na kraju stvar izbora.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, feeble рече

Ali ako je to doslo rodjenjem, onda je to isti problem kao i fizicke mane nastale rodjenjem. Naucili smo da takve ljude ne maltretiramo (nadam se) i ne pitamo je li se takav rodio zbog necijeg greha itd.

Takodje, bilo bi korisno da svako u svojoj glavi pomisli sta bi radio da ima dete homoseksualca, pa nebitno da li je takav rodjenjem ili opredeljenjem. Da li bi se odrekli takvog deteta?

не може се баш сагледавати као физичко оштећење али ми је јасна паралела коју извлачиш. Ако прихватим тврдњу да је хомосексуалност урођена опет верујем да се да излечити. Бог је створио Адама и Еву без икаквих поремећаја што генетских што психичких. Услед слободне воље која им је дата добијамо огреховљеност, која нас прати до дана данашњег. Каин и Авељ нису били педери итд итд...  не знам када се први пут појављују хомосексуалци, рецимо после неколико поколења када је грех узео маха. Ова хронологија ме наводи на то да је педерлук продукт огреховљености и наравно слободне воље, што опет даље имплицира да се хомосексуалност лечи. И сам Христос нас позива да се вратимо из небића у биће... 

   -Наравно да их не треба малтретирати, треба их лечити. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      ja to redovno radim....na različite načine obeležavam mesta u knjizi koja želim da zapamtim, koja mi nešto znače...(drugarica mi kaže da sam štreber...!)
      stavljam zvezdice, koristim markere u bojama...
      evo šta o tome kaže Ivo Andrić:
      “Није рђаво остављати траг за собом за време читања. Ови исписи имају двојаку корист: у њима је сачуван белег дела која сам прочитао, ту су још и описи и реченице над којим сам се мучио. При читању, човек мора водити белешке: читати без бележака, исто је што и читати на једно око… “
    • Од Дејан,
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
       
      Foto: Milan Ilic, Aleksandar Dimitrijević, Profimedia, Wikipedia / RAS Srbija Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o prošlim vremenima ne znamo za veliki kašalj i difteriju, dečja paraliza... Neretko je osopravana, bez valjanih argumenata, ali neoborivo je to da je ona bespogovorni čuvar našeg zdravlja. Ovih sedam činjenica to i dokazuju.
        Tema vakcinacije ponovo je pokrenuta nakon što je naš teniser Novak Đoković doveo u pitanje moguću vakcinaciju protiv korone, a odmah zatim sa svojim stavom izašao je i epidemiolog dr Predrag Kon. Kakve god rasprave se vodile, činjenica je samo jedna i staje u jednu rečenicu - vakcinacija nema alternativu. Ona je pitanje pre svega društvene odgovornosti kako prema sebi, tako i prema populaciji u celosti, a to nam jednostavno poručuju svi dosadašnji slučajevi epidemija sa kojima smo se i mi i svet suočavili kroz istoriju.
      - Stanje sa korona virusom se menja iz dana u dan, dok neki najavljuju pobedu, drugi kažu da nam se sprema drugi talas. A rešenje je samo jedno - čeka se vakcina - bio je izričit epidemiolog Predrag Kon.
        Foto: RTS / screenshot Predrag Kon Ako je nekome teško da ode malo dalje u prošlost, dovoljno je da se vrati svega tri godine unazad, kada smo se suočili sa epidemijom malih boginja, bolesti koja ne treba ni da postoji u 21. veku, s obzirom na to da protiv nje već decenijama postoji efikasna vakcina. Ali zahvaljujući raznim anivakserskim lobijima, koji su agresivno i intenzivno promovisali svoje u nauci neutemeljene stavove, mnogi roditelji su odbijali da vakcinišu svoju decu, što je dovelo do rušenja odbrambenog bedema nacije - kolektivnog imuniteta, a mi samo tu epidemiju završili sa 15 mrtvih. Svi oboleli nisu bili vakcinisani, za manji broj bio poznat vakcinalni status. O tome ćemo nešto kasnije.
      No, stvarni značaj vakcine mnogo je veći od zaustavljanja malih boginja. Vratimo se u prošlost...
      Činjenica 1: Prva vakcina preokret u čovečanstvu
        Kinezi su prvi otkrili rani oblik vakcinacije u 10. veku: „variolacija" je predstavljala izlaganje zdravih ljudi ranicama i krastama uzrokovanih bolešću, kako bi se izgradio imunitet. A onda je došla 1796. godina. Britanski lekar Edvard Džener primetio je da mlekarke dobijaju kravlje boginje, ali da retko oboljevaju od onih smrtonosnih.
      Foto: CJ GUNTHER / EPA; vakcina grip Velike boginje su vrlo zarazna bolest od koje je umrlo 30 odsto zaraženih. Onima koji su ih preživeli, često su na telu ostajali ožiljci ili su oslepeli.
      Doktor Džener je 1796. godine izveo eksperiment na osmogodišnjem Džejmsu Fipsu. On je ubrizgao gnoj u dečakovu krv, a njegov organizam je ubrzo razvio simptome.
      Kada se Fips oporavio, Džener je ubacio u njega i virus malih boginja, ali je dečak ostao zdrav, jer je izgradio imunitet na obe vrste boginja. Kada su 1798. godine objavljeni rezultati, skovana je i reč vakcina od latinske reči vaca, što znači krava.
        Činjenica 2: Variola vera u Srbiji i redovi za vakcinaciju
      Svet bez vakcine je bio opasno mesto za život - miloni ljudi su umirali svake godine.
      A te 1972. godine, tadašnja Jugoslavija zauvek je zapamtila šta znači reč - epidemija.
      Ibrahim Hoti iz Đakovice na Kosovu sa verskog putovanja početkom te godine doneo je virus velikih boginja , što je potvrđeno tek 14. marta. Do polovine marta, variola vera je zarazila više od 140 ljudi, pre svega na Kosovu, u Novom Pazaru, Čačku, Beogradu i na severu Crne Gore.
        Kako smo se rešili toga? Odgovor je jednostavan - disciplinom i vakcinom. Ljudi su strpljivo čekali vakcinaciju u redovima sa propisanom udaljenošću i strah od smrti ih nije pokolebao da je to ispravna odluka. I bila je. Variola vera je iskorenjena organizovanom akcijom uz vakcinaciju.
      Činjenica 3: Tri miliona smrti godišnje kod nevakcinisanih
      Samom vakcinacijom broj umrlih se smanjio za neverovatnih 80 odsto i to samo u novijoj istoriji od 2000. do 2017. godine, navela je Svetska zdravstvena organizacija.
      - Od svog nastanka do dana današnjeg razvijen je veliki broj vakcina i programa vakcinacije. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama prevenabilnih bolesti među kojima su dečja paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbile, zaušci, rubeole, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice. Vakcinacija je tako postala jedna od najvećih dostignuća imunizacije i medicine uopšte - podaci su koje je dostavio Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut za "Blic".
      Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija torlak Oni su dodali da se svake godine registruje dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica među kojima je najviše dece ispod pet godina života.
      Imunizacija je veremenom doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečje paralize.
      - U ovoj godini se navršava 22 godine od poslednjeg registovanog autohtonog slučaja dečje paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu. Sve zemlje regiona stekle su status bez poliomijelitisa u junu 2002. godine - zaključili su lekari sa Batuta.
      Činjenica 4: Kako nas je iskorenjena bolest prevarila
      Ako nismo, a nismo, naučili iz prethodnih činjenica, jedna iz skorije prošlosti bi trebalo da nas podseti na to koliko je vakcina nenadmašna civilizcijska tekovina. Vratimo se u 2017. i vreme epidemije malih boginja u Srbiji.
      Od početka oktobra 2017. godine, kada su potvrđeni prvi slučajevi malih boginja zaključno sa 27. avgustom 2019. godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 5.798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom.
      Darija Kisić Tepavčević Širenju morbila doprineo je nizak stepen vakcinacije čemu je "kumovala" intenzivna antivakcinaška kampanja na društvenim mrežama.
      - Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost ovog prouzrokovača doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje - objašnjavala je u to vreme prof. dr Darija Kisić Tepavčević zamenica direkotrke "Batuta".
          Naime, kako je istakla, obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije 2017 .godine na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima (Beograd, Niš) bio ispod 70 odsto. Da bismo stekli kolektivni imunitet, važno je reći da obuhvat vakcinacijom mora biti iznad 95 odsto.
      Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod od malih boginja u Srbiji posle 20 godina. To je potom bila nezaustavljiva lavina koja je odnela i nekoliko dečjih života.
      Činjenica 5: Izvukli smo se, ali nedovoljno
      I danas tri godine kasnije situacija sa morbilama nije do kraja rešena. Poslednji poznati podaci koje nam je dostavio Insitut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut su do kraja 2019. godine. I ne obezbeđuju nam kolektivni imunitet, što znači da i dalje imamo one koji sumnjaju u vakcinu i odbijaju da vakcinišu svoju decu, a što može da bude veoma opasno.
      "Vakcinacija dece u drugoj polovini godine života protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) na teritoriji naše zemlje u prethodnoj godini sprovedena je obuhvatom od 88 odsto. Obavljena je i revakcinacija dece pre upisa u prvi razred, a tu je obuhvat nešto veći i iznosi 91,9 odsto. Kada je reč o vakcinaciji u drugoj godini života u pitanju ona je niža nego u 2018. godini, dok je obuhvat revakcinacije pred polazak u školu nešto višu u odnosu na prošlogodišnje", naveli su sa Batuta za "Blic".
      - Obavezna vakcinacija mora da nastavi da se sprovodi, tu govora nema - naglasila je 8. aprila dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Insituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", na redovnoj pres konferenciji posvećenoj preseku stanja oko epidemije korona virusa u Srbiji.
      U suprotnom, upozorila je, "uskoro bi mogli da imamao epidemiju drugih bolesti, a koje vakcinama mogu uspešno da se spreče".
      Inače, a pogotovo sada u situaciji kada se borimo sa koronom, virusom koji je definitivno promenio svet i sve naše navike, to nam sigurno ne treba.
      U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO u prvih šest meseci prijavljeno je 90.000 slučajeva morbila u 48 od 53 zemlje, što je dvostruko veći broj u odnosu na registrovane slučajeve u 2018. godini. Do kraja godine registrovano 104.248 slučajeva, od kojih je 60 odsto bilo u Ukrajini.
      Nijedna zemlja Evropske unije nije registrovala nula slučajeva, a više od 55 odsto obolelih su bile osobe u uzrastu preko 15 godina života.
      - Kod jednog deteta od 20 obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje jedno ili dvoje će umreti - upozoravaju sa Batuta.
      U 2019. godini registrovano je 22 slučaja morbila u našoj zemlji.
      Činjenica 6: Kalendar imunizacije je nezaobilazan
      Vakcine su vremenom postale žrtve svog uspeha, jer se "ne vide" oboleli, već samo oni koji nisu imali prilike da obole od bolesti protiv kojih su vakcinisani. Zato je sačinjen kalendar obavezne imunizacije koje se Srbija uz većinu zemalja sveta pridržavaju.
      Ako ga pogledate dobro, videćete da su u njemu su pobrojane bolesti od kojih su milioni ljudi umirali u prošlosti. Difterija je samo u Americi odnosila početkom prošlog veka po 10.000 života godišnje, a 12,5 miliona njih je umrlo sredinom prošlog veka od rubeola.
      Sada mnoge od ovih bolesti ne pominjemo, a da vakcine nema da nas zaštiti, pretile bi nam pandemije. Zato je važno, izuzeno važno pratiti kalendar imunizacije.
      Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Činjenica nad činjenicama: Vakcinacija nema alternativu
      Šta bi bilo da vakcine nema i treba li dati prostora ljudima na izbor?
      - Sporna je i lako oboriva tvrdnja: "Gde postoji rizik, mora postojati izbor". Civilizovano življenje u kolektivu podrazumeva preuzimanje određenih rizika u ime opšteg dobra. Lakše je bacati pomije kroz prozor nego rizikovati pad silaskom niz stepenice, ali se pitanje izbora uopšte ne postavlja - kazao je epidemiolog Zoran Radovanović.
      Time bismo i završili.
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
      WWW.BLIC.RS Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o...  
    • Од александар живаљев,
      TVRTKO JAKOVINA: Stepinac je bio klasičan vojnik Pia XII što današnji hrvatski biskupi nisu papi Franji
        ShareTweetGoogle++ Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija
      Od prije dva tjedna, istraživači zainteresirani za pontifikat pape Pija XII imaju u vatikanskom Apostolskom arhivu pristup dokumentima vezanim za to razdoblje između 1939. i 1958. Papa Franjo prošle godine je, u skladu sa svojim stavom još iz vremena kada je bio nadbiskup Buenos Airesa, donio odluku o otvaranju arhiva o njegovom prethodniku, kojem se zamjera što nije reagirao na holokaust i općenito izostanak osude njemačkog nacističkog režima.
      Ta je pasivnost Eugeniju Pacelliju priskrbila čak i naziv Hitlerov papa. Stoga nije iznenađenje da su povjesničari, koji su se od listopada mogli prijavljivati, popunili već sve termine u arhivu do srpnja ove godine. Ti su dokumenti, zbog toga što se pontifikat Pije XII preklapao i s četverogodišnjim trajanjem NDH, zanimljivi i Hrvatima.
      Povjesničar Tvrtko Jakovina procjenjuje da se među njima neće pronaći ništa prekretničkog karaktera, ali svejedno važnom smatra odluku pape Franje.
      Prevelika šutnja
      – On je tu dokumentaciju učinio dostupnom i prije nego što je prošlo 70 godina od Pacellijeve smrti, imajući pretpostavljam na umu veliki interes javnosti, i taj je njegov potez važan za komunikaciju Vatikana sa svijetom, židovsku zajednicu i za znanstvenike. To je nesumnjivo dobra stvar, a još bi bolje bilo kad bi ovaj papu slijedile i pojedine katoličke crkve kojima je on nadređen, kako bi i one napravile nešto slično. Arhiv Katoličke crkve u Zagrebu sigurno spada među najzatvorenije.
      Mi vjerojatno, na temelju drugih arhiva ili izjava svjedoka, znamo puno toga što se nalazi u dokumentaciji koja je od 2. ožujka otvorena istraživačima, ali bit će zanimljivo saznati određene nijanse, što su papa Pio XII i njegovi suradnici zaista mislili u nekim konkretnim situacijama. Makar, revolucionarnih, spektakularnih otkrića neće biti. Vrlo je malo moguće da će ovi dokumenti otkriti da je rijeka tekla jednim sasvim drugim koritom nego što se to godinama vjerovalo.
      Za pretpostaviti je da se papa Franjo ne bi odlučio na ovakvu što kad bi iz toga moglo proizaći nešto uistinu štetno za Vatikan i uzdrmati samu Katoličku crkvu.
      – U tom se kontekstu onda može posumnjati da je netko u ovih šezdesetak godina nakon Pacellijeve smrti najdelikatnije dokumente već izlučio iz tog arhiva. Ne bi to bilo čudno, događa se to i u mnogim civilnim arhivima. Naravno, možda u ovom slučaju nije dirano ništa. Instituciji koja se poziva na Božju riječ valjda bi istina trebala biti najsvetija.
      Zašto je papa Pio XII toliko kontroverzan?
      – Zato što je bio papa u vrijeme Drugog svjetskog rata, kada je stradalo 60 milijuna ljudi, a on je do završetka svog pontifikata tvrdokorno provodio politike koje su bile norma u Vatikanu. Zadržao je srednjovjekovne obrasce ponašanja, titule, način oblačenja, protokole. Nadalje, njegova istočna politika faktično nije postojala, papa Pio XII i Crkva prepoznavali su isključivo katolike, dijaloga s pravoslavnima, kojeg je danas dio i proces kanonizacije kardinala Stepinca, nije bilo. Promijenilo se to tek s njegovim odlaskom, s Drugim vatikanskim koncilom. Papa takvog svjetonazora, koji je toliko zazirao od svega što se događalo u Sovjetskom savezu i marksizma generalno, ostao je više u strahu od Istoka, od komunizma, nego od Hitlerove Njemačke. I to je bio razlog njegove šutnje. Nisu bitni pojedinačni slučajevi spašavanja Židova, kakvih je bilo i kod Stepinca, nego je li crkvena institucija, poput civilnih vlasti nekih država, grmjela protiv svega što se zbivalo ili je čekala. Ta je šutnja bila prevelika.
      Nije li Pija XII ipak možda preteško nazivati Hitlerovim papom?
      – Možda jest, mogao bi se za njega naći neki blaži termin, premda je dio američkih povjesničara vrlo oštar prema Pacelliju. Ali, ponavljam, ne treba se koncentrirati samo na papu nego na čitavu instituciju u vrijeme kada je prosječno 20 tisuća ljudi dnevno stradalo. Moje je mišljenje da je ta institucija naprosto morala biti glasnija.
      Naročito zato što je bilo klerika koji su se ponašali posve suprotno poslanju za koje se tvrdi da oni inače imaju. Nadam se da ćemo iz otvorenog arhiva saznati nešto baš o ovim stvarima, je li u Vatikan netko dojavljivao o postupcima klerika o kojima govorim i kakve su bile papine reakcije na to. Recimo, Sveta Stolica nije odmah prekinula odnose s Kraljevinom Jugoslavijom i možemo pretpostaviti da je nuncij akreditiran kod njezine vlade u Londonu imao informacije o događajima na području NDH. Odjeci počinjenih zločina sigurno su došli do Svete Stolice i mogli su progovoriti. Čak i kad bi ih do ugrozilo, radili bi u skladu s dobrom koje bi Crkva trebala činiti.
      Što bi se to u ovom arhivu moglo pronaći, a ticalo bi se izravno Hrvatske?
      – Sarajevski Židov Haris Avdić Pejčić, koji je pobjegao od tamo za posljednjeg rata, studirao je kod mene, a u svom magistarskom radu analizirao je ponašanje Vatikana prema NDH, koju nisu priznali. Jedan od otvorenih izvora bile su mu vatikanske novine L’Osservatore Romano i u njima je od 1941. do 1945. broj vijesti o NDH i Nedićevoj Srbiji bio potpuno jednak. Izvještavali su o, primjerice, žetvi u Nedićevoj Srbiji, prenosili poruke jugoslavenskog kralja 1942. iz Kaira.
      Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija. Kad je riječ o Stepincu, on je po mnogo čemu bio klasičan vojnik pape Pacellija, što današnji hrvatski svećenici nisu papa Franji. Stepinac se ponašao u dlaku isto kao papa Pio XII.
      Pio XII primio je Antu Pavelića, iako Vatikan nije priznao NDH.
      – Primio ga je u privatnu posjetu i Pavelić je pokopan s krunicom koju mu je papa tada darovao. Svakako bi zanimljivo bilo znati o čemu s njih dvojica razgovarali. Pavelić nikad nije službeno posjetio Vatikan, makar je to nastojao. Logična mi je ta Pacellijeva opreznost.
      Kanonizacija Stepinca tretira se u Hrvatskoj kao jako važna stvar, bi li dokumenti o pontifikatu Pije XII mogli ubrzati ili još više usporiti, čak prekinuti zaj proces?
      – Moći ćemo, nadam se, vidjete što je Stepinac javljao u Vatikan i od koga je drugog papa još dobivao informacije o stanju u NDH. S tim u vezi, zanimljiva je uloga biskupa u Beogradu za vrijeme Drugog svjetskog rata, on je sigurno imao saznanja o događanjima u NDH, ona za Vatikan nisu mogla biti tajna. Ali, nešto dramatično novo o ulozi Stepincu u NDH nećemo doznati, mi o tome praktično sve znamo. Znamo u kakvim je odnosima on bio sa šefom te države i kako se ponašao ukupan katolički kler u NDH. Sam proces kanonizacije dio je istočne politike Vatikana, papa Franje, i nije hrvatska priča. Stepinac kao svetac nije pitanje odnosa Vatikana i Zagreba ili Katoličke crkve u Hrvatskoj nego odnosa Vatikana i ostatka kršćanskog svijeta, koji bi trebao imati sveca kojeg će kao svetog prihvaćati svi kršćani, kojeg će svi moći jednako cijeniti kao mučenika i svetu osobu. A ne samo jedan minijaturan segment Katoličke crkve. Stepinčeva kanonozacija nije povezana s povijesnim istraživanjima.
      No, ne slažem se s povjesničarima koji govore da je proces istraživanja Stepinčevog života, njegovih čuda, okončan, teško to može biti tako ako tek sada dobivamo na raspolaganje milijune stranice novih materijala o papi koji je bio kardinalov istovremenik. Ne vjerujem u Stepinčeva čuda koja je on navodno činio i ne fokusiram se na njegovu kanonizaciju, ali povjesničari će o njemu imati što za reći i za toliko godina koliko je do sada proteklo od njegove smrti.
      U pitanju je drukčiji tip procesa. Problem je hrvatske desnice da ne mogu pronaći nekomuniste koji su se borili protiv NDH, jer Stepinac to sigurno nije. Što se kanonizacije tiče, zadaća hrvatske Crkve, pa i hrvatske politike koja se u to petlja, bila bi objasniti u kojem se kontekstu ona odvija, što je istočna politika Vatikana, sama logika kršćanstva. O dijalogu s pravoslavnim i židovskim svijetom trebalo bi se razgovarati u Hrvatskoj, ali to nije lako ako vam je pogled sužen na ono što se vidi sa Sljemena.

      Izvor: Novi list, Foto: YouTube
×
×
  • Креирај ново...