Jump to content

Али-паша побио на хиљаде Црногораца, данас га славе!

Оцени ову тему


Recommended Posts

thumbnail_6452624-696x559.jpg
 

Гусињски извори преименовани су 1967. године у Алипашине, у част османлијског зулумћара и највећег непријатеља Црне Горе у другој половини 19. вијека!

Пише: Љубиша Морачанин

Сви грађани Црне Горе су чули за Алипашине изворе, и пожељели да их виде, многи су данас тамо и пошли на велики илиндански сабор, али мало њих зна за Али-пашине зулуме и његову борбу против „црногорске окупације”. Нико у историји није побио толико Црногораца, али то није сметало комунистима да 1967. године преименују Гусињске изворе у Алипашине!

Али-паша је за многе Плављане и Гусињане – национални јунак и ослободилац, па је следствено томе Црна Гора окупирала Плав и Гусиње. Њима снове нико не може забранити, али да има озбиљне власти у Црној Гори – сваки траг имена Али-паше био би затрт, сем као непријатеља у уџбеницима историје.

Прије неколико година, странке бошњачке и албанске мањине, као и СДП, у плавском парламенту су предложиле подизање споменика Али-паши, што је изазвало буру незадовољства одборника СНП-а. Предлог, није добио подршку одборника ДПС-а, али не значи да неће у некој наредној предизборној трговини. Умјесто Али-паши, у Плаву и Гусињу би морао бити подигнут споменик краљу Николи који је 1912. године ослободио тај крај.

Али-пашини зулуми

Али-паша Гусињски, био је паша из гусињског краја, Албанац поријеклом. Рођен је 1828. године у Гусињу, као Али-бег Шабанагић. Завршио је високу војну школу у Истанбулу, након чега се вратио у завичај. Био је један од оснивача и члан централног комитета Призренске лиге.

Ali-pashe-gucija-haxhi-zeka.jpg
Али-паша Гусињски, доље лијево

Због тога што су црногорски устаници у Васојевићима имали успјеха у борби против османских феудалаца, скадарски везир, под чијом су се управом тада налазили Плав и Гусиње, 1862. године је формирао тзв. „Лимски корпус“, војну јединицу чији је задатак био да угуши устанак у долини Лима и поврати плавско-гусињским агама и беговима изгубљене читлуке. Ова јединица је била највећим дијелом састављена од башибозука доведеног из околине Скадра, Рожаја, Новог Пазара, Бихора, Бијелог Поља и са Космета.

Операције „Лимског корпуса“ почеле су 16. априла 1862. године, када је турска војска ушла у Велику, Горњу Ржаницу, Машницу, Мурину, Грачаницу и Улотину, предавши их огњу. Устаници су пружили жесток отпор, повлачећи се према планинским висовима.

У борбама на Превији 16. до 18. априла 1862. године, башибозук Али-бега Гусињског и два табора редовне турске војске, у потпуности су разбијени. Али-бег и његов башибозук истицао се једино у паљењу васојевићких села, док су озбиљне борбе водили турски школовани официри, скадарске паше и везири и бажибозук из Албаније. Иако је успјела да спали села и опљачка их, турска војска са Превије морала је уз велике губитке да се повуче у Плав и Гусиње.

Поново је након мјесец дана (18. маја 1862) из Гусиња у напад кренула опорављена турска војска. У овим борбама опљачкана су и спаљена 42 села, запаљен манастир Свете тројице у Брезојевицама, црква у Андријевици и манастир Ђурђеви ступови.

Турска власт, а нарочито Али-бег Гусињски покушали су да поново успоставе феудалне односе у Горњем Полимљу. На његове зулуме стизале су свакодневно жалбе на Цетиње и књаз Никола је тражио од скадарског везира да га смијени са положаја мудира у Гусињу.

Непризнавање одлука Берлинског конгреса

Одлуке Берлинског конгреса 1878. године, по којима су Плав и Гусиње припали Црној Гори, биле су неприхватљиве за Али-бега и његове присталице, због чега је одлучио да им се супротстави и не дозволи црногорској војсци да уђе на то подручје. Због тога је у два наврата ратовао против црногорских снага, први пут на Новшићу, између Мурине и Плава, децембра 1879. године, а други пут 8. јануара 1880. године, у Мурини.

Али-бег је успио да у оба боја побиједи Црногорце и тако привремено спријечи спровођење одлука Берлинског конгреса. У знак захвалности за успјех у бици на Новшићу, султан је Али-бегу додијелио чин мир-мирана. Наредне године је именован за санџак-бега новоформираног Пећког санџака. Од тада је познат под именом Али-паша Гусињски.

Убијен је 1888. године на улазу у Руговску клисуру, у близини Пећке патријаршије. Сахрањен је на мезарју поред Бајракли џамије у Пећи.

http://www.sedmica.me/ali-pasa-gusinjski-ne-zasluzuje-toponim-u-crnoj-gori/?fbclid=IwAR3jLNTPLlZvx_L5ZFr5cp-frz5_ojncafVQGYrn2UQPv6UOpzCuRpuPWWQ

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Vergilius,
      Vrlo slabo znam o ovoj tematici pa bih da pitam najpre nad kojim teritorijama Vaseljenska patrijaršija danas ima jurisdikciju, kakvu funkciju ima u odnosu na druge pravoslavne patrijaršije i u kakvim je odnosima sa Srpskom crkvom danas?
    • Од mario beloti,
      Овај Данас не бира средства у борби прптив СПЦ пошто су на списку Сороша.
       
      Човек који школује сина з иностранству јавно прозива Патријарха,, Чим ти пријатељу даш за те србомрсце интетвју ниси Србин.
      Marko Jakšić: Apsurdno je da patrijarh Irinej podržava Vučića
      WWW.DANAS.RS Apsurdno je da srpski patrijarh Irinej, koji govori da je Kosovo i Metohija Srbija, istovremeno podržava Aleksndra Vučića koji gura Kosovo od Srbije, rekao je danas Marko Jakšić, bivši poslanik i...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије говорио је у емисији Радио-телевизије Републике Српске “Актуелно” о ситуацији која је настала у Црној Гори усвајањем безаконог закона о слободи вјероисповијести.   ВИДЕО ЗАПИС РАЗГОВОРА   “Ово што се данас догађа у Црној Гори само је наставак онога што се у њој догађало у вријеме Светог Петра Цетињског, а и након њега. Црква кроз сву своју историју, па и данас позива на братску слогу, на љубав, на мир и помирење браће, а не на сукобе. Али, опет, с друге стране, Црква штити свој идентитет, с обзиром на тај закон, који није закон него безакоње”, казао је Митрополит црногорско-приморски.   У емисији су, поред Митрополита Амфилохија, на ову тему говорили: адвокат Велибор Марковић из Подгорице, проф. др Миливоје Радовић са подгоричког екониомског факултета, извршни директор НВО “Не дамо Црну Гору” проф. др Здравко Кривокапић, др Марко Митровић, специјалиста оториноларингологије из Никшића, Мато Уљаревић, студент ФЛУ Цетиње, предсједник ДНП Милан Кнежевић, посланик ДФ Милутин Ђукановић и новинар Марко Вешовић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У нашој земљи, због пандемије вируса „ковид19“, у времену од 15. марта до 7. маја 2020. године трајало је ванредно стање. Уз остале мере, забрањена су сва окупљања, дакле и на богослужењима у црквама. Нешто непознато и смртоносно надвило се над читавом Планетом, требало је прихватити, снаћи се и владати се по упутствима свакодневно емитованим преко медија.
       
      Овом неприликом схватисмо благодети нових технологија. Наиме, свештеник цркве Свете Тројице у Мудраковцу, приградском насељу Крушевца, протојереј Иван Цветковић дошао је на идеју да преко Интернета, на јутјуб каналу, уживо емитује Акатист Блаженој Ксенији петроградској, који је служио у својој кући. Почев од 21. марта, равно 40 дана, у 20,30 сати чуо би се његов глас: „Спремите у својим кућама кадионицу, тамјан, брикет, икону свете Ксеније, Господа и Пресвете Богородице, или славску икону... упалите кандило или свећу...“ И тако је почело чудесно заједничарење у доба пандемије, са благословом нашег Владике Давида. Појац је била попадија Драгана. Појци смо били и ми поред својих комјутера, у својим домовима. За пар дана, после одслуженог акатиста имали смо онлајн госта-домаћина, са којим је прота разговарао о животу и вери, о ономе што нас је снашло, о свему што би могло да утеши и порадује. 

      Дух ових разговора отсликава се у поруци једног свештеника: „Немојмо сада тражити кривце, тражимо Бога“. Тако је и било, без осуда, лоших речи и упирања прста било у кога, а добронамерно и честито, са вером и надом, да се ободре „присутни“. 

      Те хиљаде упаљених кандила, која светле у кућама учесника виртуелног собранија, није било тешко замислити. И радује то сазнање душе наше! Па ми смо заједно! 

      Гости-домаћини били су епископи: крушевачки Господин Давид Перовић, брегалнички Господин Марко Кимев, аустријско-швајцарски Андреј Ћилерџиђ, стобијски Давид Нинов, охридски Јован Вранишковски, митрополит загребачки Г. Порфирије Перић. Гостовали су и речи укрепљујуће упућивали народу и монаси: игуман манастира Пиносава јеромонах Петар, протосинђел  Јован из манастира Лешје, архим. Алексеј бошњански, отац Серафим, настојатељ манастира Бјеле Воде код Љубовије, отац Порфирије из манастира Нимник... На позив одазивали су се и крушевачки свештеници: протојереј ставрофор Драги Вешковац, о. Ненад Драгичевић и о. Јован Вуковић. Посебно су били драгоцени свештеници који су боловали од „ковида19“ и излечени, своја искуства изнели су као своји својима: о. Бранко Чолић  и о. Ненад Андрић из Ваљева. Из Америке јавио се отац Милош Весин и говорио о проблемима са којима се сада срећу православни у Америци. Драгоцено је било гостовање лекара, који су као побожни људи сведочили своју веру и покоји савет дали: примаријус др Славица Кулишић из Крушевца, неуропсихијатар др Драгана Мраковић (Београд), анестезиолог др Јелена Јанковић из Штутгарта, проф др Влајко Пановић, клинички психолог са ВМА. 

      Сви одговори и обраћања обиловали су душекорисним поукама, сведочењима, живим примерима из светоотачке литературе, као и из свештеничке и монашке праксе, просто је тешко све теме побројати. 
      Поручује неко од гостију: „Неће Господ поништити народ док има молитвеника. Наставите тако, јер ми свакако и пре свега чекамо Христа, не само неко боље време!“ 

      Највише је служен Акатист Блаженој Ксенији петроградској а на посебне датуме и други: Четвородневном Лазару, на Лазареву суботу; Благовештенски на Благовести, следећег дана Архангелу Гаврилу; Акатист Уласку Христовом у Јерусалим – на Цвети; Акатист страдањима Христовим у Страсну седмицу; у Светлу седмицу читан је Акатист Васкрсењу Господњем, на Побусани понедељак Акатист за упокојене; 2. маја, Св Нектарију егинском, 3. маја Николају жичким, Св. Георгију на Ђурђевдан. Само се на Велики Петак   ћутало. Служи се и помен, од овог вируса упокојеном, Епископу ваљевском Господину Милутину.

      Чујемо  госта из „наше емисије“:  „Будите јаки, не одустајте од молитве, поста... сад је време да једни другима покажемо шта нам значе, да ми не можемо без њих...“ 

      Електронски медији, за чије могућности сада благодаримо Богу, допуштају да се прати и број учесника и каснијих прегледи нашег молитвеног саборовања. Присутно на акатисту: пар стотина чека укључење, потом број расте до хиљаду и по – толико је укључених станица, људи је свакако више;  коментара - хиљаде; дељења десетине, неких и хиљаде; прегледа по више хиљада. Мисионарење, ето то је! И ти подаци додају на снази ове дивне заједнице, радују.

      Би нам посебан трепет на Велику суботу (18.априла). Са 3300 електронских уређаја (на комјутеру аутора текста) ишчекује се појава Благодатног огња у Јерусалиму, погледи су нам нетремице усмерени, заједно са постављеном камером - на Христов гроб. Секунде споро пролазе, и узвик: Догодио се најсветији тренутак силаска Благодатног огња! - по први пут без присуства верника, због пандемије. Сузе нам у очима, појавио се, слава Богу! У 12,50 према нашем времену. 

      Васкрсу смо се заједно радовали, тако раштркани, по Србији и иностранству. Стизале поруке захвалнице.„Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ и сушчих во гробјех живот даровав!“. 

      Васкршњу Литургију пратимо преко медија. Телевизија је преносила служење патријарха Кирила московског у храму Васкрсења у Москви (временска разлика од 2 сата). Наша телевизија преносила је Литругију из храма Светог Саве у Београду, коју је служио наш патријарх Иринеј, па Кијево-печерска лавра...

      На сам дан Васкрса на нашем собрању емитују се поруке: неко речима, неко стиховима, па псалмима или појањем, успешнијим или мање успешно изведеним, али од срца, сви захвални, поздрављали су оца Ивана и његову породицу, своје рођаке и пријатеље, саучеснике ових „скупова“, госте... Из разних градова Србије, Хрватске, Републике српске, из Америке, Швајцарске, Немачке, деца су певала, више њих ни не зна добро да говори – „Људи ликујте, народи чујте/Христос воскресе, радост донесе!“ Пуно љубави је упућено ближњима. 

      И 3. маја чујемо из наших „е-апарата“:  „Ето, са овом вечери завршили смо ово наше чудесно саборовање. Надам се да смо се сви бар мало утешили, у вери утврдили, нешто ново научили..., захваљујем се свима вама који сте, у хиљадама, уживо учествовали у овим нашим молитвеним диванима! Хвала вам на свему! Причинили сте ми велику радост, неописиву. Кажу, највећа радост јесте да друге чиниш радосним...“

      Благодаримо на новим технологијама, благодарино оцу Ивану ...јер Црква дође у наше домове, када је такво време да ми не можемо у Цркву:  „Нека буде, Господе милост Твоја на нама, као што се уздасмо у тебе!“ (Пс.33)
      Љубица Петковић
      Извор: Православна вера и живот

      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У нашој земљи, због пандемије вируса „ковид19“, у времену од 15. марта до 7. маја 2020. године трајало је ванредно стање. Уз остале мере, забрањена су сва окупљања, дакле и на богослужењима у црквама. Нешто непознато и смртоносно надвило се над читавом Планетом, требало је прихватити, снаћи се и владати се по упутствима свакодневно емитованим преко медија.
       
      Овом неприликом схватисмо благодети нових технологија. Наиме, свештеник цркве Свете Тројице у Мудраковцу, приградском насељу Крушевца, протојереј Иван Цветковић дошао је на идеју да преко Интернета, на јутјуб каналу, уживо емитује Акатист Блаженој Ксенији петроградској, који је служио у својој кући. Почев од 21. марта, равно 40 дана, у 20,30 сати чуо би се његов глас: „Спремите у својим кућама кадионицу, тамјан, брикет, икону свете Ксеније, Господа и Пресвете Богородице, или славску икону... упалите кандило или свећу...“ И тако је почело чудесно заједничарење у доба пандемије, са благословом нашег Владике Давида. Појац је била попадија Драгана. Појци смо били и ми поред својих комјутера, у својим домовима. За пар дана, после одслуженог акатиста имали смо онлајн госта-домаћина, са којим је прота разговарао о животу и вери, о ономе што нас је снашло, о свему што би могло да утеши и порадује. 

      Дух ових разговора отсликава се у поруци једног свештеника: „Немојмо сада тражити кривце, тражимо Бога“. Тако је и било, без осуда, лоших речи и упирања прста било у кога, а добронамерно и честито, са вером и надом, да се ободре „присутни“. 

      Те хиљаде упаљених кандила, која светле у кућама учесника виртуелног собранија, није било тешко замислити. И радује то сазнање душе наше! Па ми смо заједно! 

      Гости-домаћини били су епископи: крушевачки Господин Давид Перовић, брегалнички Господин Марко Кимев, аустријско-швајцарски Андреј Ћилерџиђ, стобијски Давид Нинов, охридски Јован Вранишковски, митрополит загребачки Г. Порфирије Перић. Гостовали су и речи укрепљујуће упућивали народу и монаси: игуман манастира Пиносава јеромонах Петар, протосинђел  Јован из манастира Лешје, архим. Алексеј бошњански, отац Серафим, настојатељ манастира Бјеле Воде код Љубовије, отац Порфирије из манастира Нимник... На позив одазивали су се и крушевачки свештеници: протојереј ставрофор Драги Вешковац, о. Ненад Драгичевић и о. Јован Вуковић. Посебно су били драгоцени свештеници који су боловали од „ковида19“ и излечени, своја искуства изнели су као своји својима: о. Бранко Чолић  и о. Ненад Андрић из Ваљева. Из Америке јавио се отац Милош Весин и говорио о проблемима са којима се сада срећу православни у Америци. Драгоцено је било гостовање лекара, који су као побожни људи сведочили своју веру и покоји савет дали: примаријус др Славица Кулишић из Крушевца, неуропсихијатар др Драгана Мраковић (Београд), анестезиолог др Јелена Јанковић из Штутгарта, проф др Влајко Пановић, клинички психолог са ВМА. 

      Сви одговори и обраћања обиловали су душекорисним поукама, сведочењима, живим примерима из светоотачке литературе, као и из свештеничке и монашке праксе, просто је тешко све теме побројати. 
      Поручује неко од гостију: „Неће Господ поништити народ док има молитвеника. Наставите тако, јер ми свакако и пре свега чекамо Христа, не само неко боље време!“ 

      Највише је служен Акатист Блаженој Ксенији петроградској а на посебне датуме и други: Четвородневном Лазару, на Лазареву суботу; Благовештенски на Благовести, следећег дана Архангелу Гаврилу; Акатист Уласку Христовом у Јерусалим – на Цвети; Акатист страдањима Христовим у Страсну седмицу; у Светлу седмицу читан је Акатист Васкрсењу Господњем, на Побусани понедељак Акатист за упокојене; 2. маја, Св Нектарију егинском, 3. маја Николају жичким, Св. Георгију на Ђурђевдан. Само се на Велики Петак   ћутало. Служи се и помен, од овог вируса упокојеном, Епископу ваљевском Господину Милутину.

      Чујемо  госта из „наше емисије“:  „Будите јаки, не одустајте од молитве, поста... сад је време да једни другима покажемо шта нам значе, да ми не можемо без њих...“ 

      Електронски медији, за чије могућности сада благодаримо Богу, допуштају да се прати и број учесника и каснијих прегледи нашег молитвеног саборовања. Присутно на акатисту: пар стотина чека укључење, потом број расте до хиљаду и по – толико је укључених станица, људи је свакако више;  коментара - хиљаде; дељења десетине, неких и хиљаде; прегледа по више хиљада. Мисионарење, ето то је! И ти подаци додају на снази ове дивне заједнице, радују.

      Би нам посебан трепет на Велику суботу (18.априла). Са 3300 електронских уређаја (на комјутеру аутора текста) ишчекује се појава Благодатног огња у Јерусалиму, погледи су нам нетремице усмерени, заједно са постављеном камером - на Христов гроб. Секунде споро пролазе, и узвик: Догодио се најсветији тренутак силаска Благодатног огња! - по први пут без присуства верника, због пандемије. Сузе нам у очима, појавио се, слава Богу! У 12,50 према нашем времену. 

      Васкрсу смо се заједно радовали, тако раштркани, по Србији и иностранству. Стизале поруке захвалнице.„Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ и сушчих во гробјех живот даровав!“. 

      Васкршњу Литургију пратимо преко медија. Телевизија је преносила служење патријарха Кирила московског у храму Васкрсења у Москви (временска разлика од 2 сата). Наша телевизија преносила је Литругију из храма Светог Саве у Београду, коју је служио наш патријарх Иринеј, па Кијево-печерска лавра...

      На сам дан Васкрса на нашем собрању емитују се поруке: неко речима, неко стиховима, па псалмима или појањем, успешнијим или мање успешно изведеним, али од срца, сви захвални, поздрављали су оца Ивана и његову породицу, своје рођаке и пријатеље, саучеснике ових „скупова“, госте... Из разних градова Србије, Хрватске, Републике српске, из Америке, Швајцарске, Немачке, деца су певала, више њих ни не зна добро да говори – „Људи ликујте, народи чујте/Христос воскресе, радост донесе!“ Пуно љубави је упућено ближњима. 

      И 3. маја чујемо из наших „е-апарата“:  „Ето, са овом вечери завршили смо ово наше чудесно саборовање. Надам се да смо се сви бар мало утешили, у вери утврдили, нешто ново научили..., захваљујем се свима вама који сте, у хиљадама, уживо учествовали у овим нашим молитвеним диванима! Хвала вам на свему! Причинили сте ми велику радост, неописиву. Кажу, највећа радост јесте да друге чиниш радосним...“

      Благодаримо на новим технологијама, благодарино оцу Ивану ...јер Црква дође у наше домове, када је такво време да ми не можемо у Цркву:  „Нека буде, Господе милост Твоја на нама, као што се уздасмо у тебе!“ (Пс.33)
      Љубица Петковић
      Извор: Православна вера и живот
×
×
  • Креирај ново...