Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Логос

Трагикомичне цртице из другог Писма епископа Атанасија Јевтића упућеног Његовој Светости Патријарху Српском Господину Иринеју (На св. великомученика Прокопија 2019, манастир Тврдош)

Оцени ову тему

Recommended Posts

  1. Vladika David, ubedjen sam, zadnje sto je zeleo jeste da se oglasava, ali je to uradio po onoj "evo mene Gospode". Mladji Episkopi nemaju kurazi i smatraju, kao sav normalan svet, da ima starijih i pametnijih od njih da reguju. Stariji Episkopi Jefrem, Vasilije i dr. iako se bolno jede nece da uskacu u vatru i idu na pijacu bljuceva i tabloida, verujem da im se gadi bezobrazluk nekih...kad sagledas, ko bi ako ne David, jer je stasao na PBFu,ast voli i Attanasija i Irineja. Osim toga pozvao je Atanasija u "Razmisljanjima i gnomama" da sazove, okupi i ukori svoja ceda. Grigorije se promenio 1000 na sto od Tvrdosa do danas...to nisu bas haromicne promene. Uglavnom, David je "vatra ziva", a ono sto Davida posebno sablaznjava jeste ucenja koja se provlace na PBFu, koja po njemu jesu hodanje po ostrici maca - stavljanje u zapecak Etike (ne predmeta) a insistiranje na Ontologiji, dakle ovo Dvoje neodvojivo polako postaje sizofreno. Da, Hristos je Spas, ali On hoce saucesnika, a u tom sa-ucescu Etika je najsigurniji put da se ide Putem. Teologija Siluana Atonskog - isunjavanje Bozijih zapovesti. Sa Zizjulasom i dalje na tom polju nastupa kalauzenje Etike, a to se pocelo direktno projavljivati kod učitelja, i po tome kako se ponasaju i kako uče.
  2. Maksim da ima vasiptanja, iz kuce, sto svako normalan ima "da se medju govedima zna stariji" nikada ne bi, nepozvan, baljezgao budalastine po polu-tabloidima o Patrijarhu Kirilu, nego bi kao smiren kaludjer - a predaleko je od toga - rekao sam sebi, čak ako je "goreo iznutra" od ljubavi koju deklarise: Čoveče, eno Atanasija, Irineja, Amfilohija, Ignatija...eno i Davida, eno starijih uglednih Episkopa, šta ja da se petljam i trčim pred rudu. No "gordost je oborila i najvece andjele, kamoli nece..." svakog od nas. Aaaaaa-haaa....vidi kako bi tu Etika dobrodosla...i to ona seljačka "da se i medju govedima zna stariji". I kakav je polu-epilg tog Maksimovg trčanja i zvocanja kad ga niko ni za sta ne pita? Pa evo kakav je!
  3. Da se primetiti, da nastupanje u Crkvi i njegovo i Grigorijevo često ide do granica drskosti. Je li to Atanasijev duk ili se kite njegovim cvecem? Ajde Grigorije je makar sposoban da okupi, izgradi, odbrusi narodski - mudro seljace -nije on tu "zicu" dobio u Tvrdosu, nego kao dete. Maksim? Šta je to Maksim i koju "pripratu" drči taj "stub"? Crtuka, pjevusi, sepuri se, kiti titulama a popovi i pastva pisu peticije, da ima kud sutra bi otisao. Grigorije je zbrinuo svoje popove, makar i kreditima, sredio Eparhiju....sad ako je nekad i omasio, ajde de - radi gresi.
  4. Od davanja Jefremovog pisma tabloidima, pisma Saboru povodom rasprava oko Liturgije, do danas - i_s_t_e fore se koriste. Ko je taj ko unutarcrkvena dokumenta deli po vavilonskim pijacama? Da ih tabloidi po kaljugama vucaju pored golih silikonski sisa i dupeta? To je s_t_r_a_s_n_o!
  5. Naravno da nikom normalnom nije drago sto je ovako kao jeste, ali vise je nego dobro sto su Maksima makeli sa PBFa. Lola stoluje u Kaliforniji, setka se po Parizu a predaje na Karaburmi - a SPC ima vise doktora nega Megatrend.
  6. Da ne bude 7, nego sest - treba i sve darviniste maketi sa PBFa. Zabraniti im da rade u crkvenoj prosveti, ali pre toga naci im sluzbu da ne ostaju bez hleba!

Na mnoga i blaga i blagodatna leta Vladiko kruševački! Znamo i osećamo da Ti nije lako...ali stadamo i mi, manji, udovi. Time što smo manji i slabiji možda stradamo više.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

PS na 6 tačaka

 

Ma sta mislili "rusofobi i jelinofili" ne kaze se slučajno "ako oćeš da vidiš pobožnost idi u Rusiju". Pogledajte Tkačova...ne može da spomene Vladiku Nikolaja a da ne zalpače. Pročitajte bilo koji njegov tekst, a pročitajte Masimovu patetiku - mislim stvarno. Moderator Andrej patrolog, panelaši Kisić, Vukašin i kaludjer Šestakov. Tri "napucana" doktoratima gorda Srbina kojma je "ličnost i zajednica" bila celu deceniju poštapalica u radovima za poene i dobi, smireni ruski kaludjer koji se podvizava medju stotine kaludjera, gde je iguman autor "Nesvetih a svetih", Putinov duhovnik - priča o sabornosti, a Rusi "neznalice" na čelu sa Patrijarhom, nek baš čuju - čik čile - šta je sabornost. Prozivatelj ruskog Patrijarha, teoločki idol, Maksim, deli bročur(ic)u sa Sabora na kojem nije ništa odlučeno, i za kojeg, prokaza se i nama, saznasmo sta sve bese. Ajde de, i Sveti Grigorije je rasplako sve na Saboru kad je otišo jer nije bio dovoljno politikant - pa da kazemo, uvek je tako bilo, li "lahor Duha"...nego "saseckaše" napucani serbbski teolozi Šestakova. Još ga sve sa sažaljenjem glede, pa ko vele: Ajde da mu pokrijemo sramotu neznalici...lele. Nego šta ono htedoh reći...ah da, to su Srbi, mudrijaši. Jedan od najpoznatijih Moskovskih popova, predstavnik Sinoda pri oruzanim snagama, pa posle za porodicu - nema zavrsenu bogosloviju i nema doktorat. Ima televiziju, ima blog, ima Nadhnuće da se Kuraev mal ne rasplače pred njim, javno na TV, i moli za oproštaj. Ima srednju skolu pravoslavnu - u rzavnom sistemu obrazovanja, a "privatna", ima obdaniste, ima nekoliko hramova i parohija i desetine sveštenika podredjenih - vecina od njih nema svrsenu bogosloviju a o doktoratu niti ga hoce, niti ce ga hteti, niti im treba.

Na Svetoj Liturgiji (jes, mozda bi bilo bolje da se ispoveda tokom sedmice, van Liturgije, al je to ad velegrada od 15 miliona, ljudi samo u metrou po 3 sata dnevno provode, pa posao, pa deca - masina kapitalisticka, kad ce stici sve)....dakle Liturgija, narod normalan, bez pretenzija da se bude "dame i gospodje", 4 popa, zreli ljudi, inzenjeri bivsi, ekonosmisti, pa se obratili pa svrsili duhovnu akademiju "zaoćno", pa rukopoloženi, znaju život, probleme, nisu dečaci koji ne smeju da zucnu, a da smeju ništa nisu pročli sem pojanja i bubanja ispita....zadnjih deceniju Zizjulasa ....letiri popa takve ljudine, sa Činom nad sobom, i još Starešina im - ispovedaju u 5 redova. Crkva Božija i narod Božiji. babuske "lete" po hramu, čiste svecnjake, brisu ikone posle svakog celiva - preterano, nepotrebno ali baka oce, sva "okrilatila", sluzi, iskupljuje neke svoje grehe dobrovoljno ili samocu - i posle skoro svi se priceste! A zavesa se navlaci - zamisli ti to!

Ej gordi Srbi, kud ćete sa crtanjem, POSTdoktoratima, a pastva vam peticije pise protv vas? Popovi vam mere fusnote i "udarila pamet na nadpamet - kucete/kucemo kukavci nego u BLJIC! Kakav jad i cemer, tologiju previskou i preduboku, od koje se i zrtvujucim, podobrim teolozima "zanebesava", eno po tabloidima provlace. A sta mislimo ko nam se smeje? Rusi? Mo jok, no necastivi - ako, nisma pratio toliku nadpamet, zli dusi i demoni nisu vise u "teoloskoj (javnoj) sferi"?

Malo li je? Malo, malo, premalo - da kako! Daj Darvina pa da, majcin sine, "sagledamo" Adama...sad cemo mi to, u pauzi, taman da se ruka odmori od kista. Atanasije, Atanasije, dragi Vladiko...izgleda da nisi svima redom usi zavrto i motiku u sake guro. Treba sve na pijacu, ionako je na pijaci pa kom opanci kom obojci...U Crnoj Gori, eno se mucenistvo spominje, a Maksim tema. Who is F...frendly Maksim? Zato sad ima, ne samo isfrustriranog popa kome je zenuo karijeru za vratom, nego i obrzovane, skromne, molitvene, podviznike Episkope - gukni golube! Ili će Djuričko da ti bude apologeta? Ne kaze se dzaba da "svaka tica svome jatu leti".

I tako...300 iljada Rusa u fasisoidnoj, pounijacenoj onomad, ruskoj krajini Ukrajini, uprkos NATO protekciji, Porosenkovom tomosu...i Maksimovoj ljubavi ka raskolnicima....300  iljadarki u po Kijeva na, krsnom hodu (mnogo lepse od "litija"). Bice da ne bese ni ljubav...a bice da nije ni kraj, ni izbliza. Kraj ne zavisi od Fanara nego od Rusa. Kad padne rusija necastivom pod vlast, ruska Crkva pasce sve...pa ko volio il ih ne volio.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kako nase vladike ne shvataju da im NATO  pravi koske na koje  posteno nasedaju. Po sopstevnom priznanju, NATO vidi SPC kao instituciju u Srbiji koja je za njih - No. 1 neprijatelj NATO interesa u Srbiji i Balkanu.  Posvadjati SPC i urusiti je,  kao sto je srpsko bice podeljeno i uruseno tokom i nakon Drugog svetskog rata. MAlo vise, dakle, prastannja i apmeti u glavu! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Благовесник рече

Kako nase vladike ne shvataju da im NATO  pravi koske na koje  posteno nasedaju.

Ја у мају написах текст зашто треба рашчинити Максима, а ви сте лудовали. Тражили сте и добили. Никада ништа нисам тврдио неодговорно. Узми и прочитај мојих 5 последњих текстова. Сада ће ти деловати нормални и одлични, а сатанизовали су ме кад сам их публиковао. Сутра ћу за слепце имати нови урадак на рачун Максима Неисповједаоца. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не знам да ли неко прати поетске коментаре Епископа зворничко-тузланског,ово је најновији !

 

ИСПРАНИ МОЗГОВИ

Несувисли и испрани мозгови
то смо ми, који смо се од Њих
и учили, а други могу "чуда"
чинити и то им се у несташлук
рачуна
 
Ако конац дело краси, онда да
и ми кажемо нашем Таси, да
га волимо љубављу Аве
Јустина, који је срна у пољу
био, да би Србе обожио
 
Од грубих речи туга нас хвата,
зар тако на Патријарха, на
брата, од таквих речи Небо се
руши и остаје само бол у души
 
Ако је и ово лекција, онда је
последња, јер и ми више нећемо
несувислих и испраних мозгова
бити, већ ћемо се у Господу
исправити.
 
Епископ Фотије


Brainwashed
 
Senseless and brainwashed are we,
who were taught by Them,
while others can do whatever they wish,
and it will be regarded as a mischief.
 
If the end crowns the work,
then we, too, may tell our Tasa
that we love him with the love
of Ava Justin, who was a doe
in the field,
so that the Serbs may be deified.
 
Harsh words send us pangs of sorrow.
Why thus against patriarch,
against the brother?
Heaven collapses at such words,
and our soul is left with nothing
but sorrow.
 
If this is another lesson

then may it be the last,
for no longer senseless and brainwashed
we will be,
but straighten in the Lord.

Ова је такође добра

       СУСРЕТ

Сусрет је догађај велики,
кад се у другом огледамо
не тражећи трун у оку
његовом јер смо својим
брвном забављени
 
Другачије то и није сусрет
већ суд брату своме,
јер узвисујући се над њим
чинимо себе тако већим
него што јесмо
 
Зато је сусрет догађај
истине и потврда речи
древних отаца, да видети
брата свога значи видети
Бога свога.
 
Епископ Фотије
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Razumem tvoje emocije @Zoran Đurović  .... ali, svi treba da povuku rucnu i stave prst

na celo! U suprotnom,

NATO ce trljati ruke, a   vi cete optuzivati jedni druge, ko je bio kriv!!! 

Briga me za vasa prepucavanja i podele, sve po nekim plemenskim klanovima,

po sablonu  prirodne ipostasi, a sta bi sa toliko studentima predavanoj, iznova i  iznova, lekciji o potrebi  eklesioloske ipostasi koja ne zna za podele prirodne datosti? I puna usta: ljubav, etika, asketika, zajednica, sabranje... 

Mi smo  danas tu, sutra nas vec nema,  a SPC mora da ostane i da svedoci nebeskim  mirom i pokolenjima posle nas, zato mora biti    jedinstvenija i pozitivno dominantnija u srpskom drustvu!  

Da li SPC sada, na ovakav nacin, ide u pravcu da ponovo bude najomiljenije u nasem srpskom drustvu?  

Sta bi sa onim - Не чините ништа из надметања или из сујетног частољубља, него  сматрајте понизношћу  један другога већим од себе и  не гледајте свако само на своје, него свако нека гледа на оно што је другога.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Нифада рече

а други могу "чуда"
чинити и то им се у несташлук
рачуна

То оно када је е. Максим нацртао чича глишу тј. Барта на Уставу СПЦ Савета у САД.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, Нифада рече

 

Не знам да ли неко прати поетске коментаре Епископа зворничко-тузланског,ово је најновији !

 

Hvala. Gde se to objavljuje, ima li na nekom sajtu?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, Благовесник рече

NATO ce trljati ruke, a   vi cete optuzivati jedni druge, ko je bio kriv!!! 

Vec se zna ko je kriv. Akteri su demaskirani. I oni treba da povuku rucnu. Cela halabuka je oko njihovog koketiranja, da ne kazem surivanja sa NATO placenicima ( iako oni sebe ne vide kao takve ) cije su licne ambicije insreumentalizovane( kao i oni sami ).

Pitanje je samo da li su svesni sta rade ili postupajo nesvesno zaslepljeni cascu, vlascu i teoloskim zabludama.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, feeble рече

Hvala. Gde se to objavljuje, ima li na nekom sajtu?

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/60185-епископ-фотије-испрани-мозгови/

имаш линк на крају вести

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Vladan :::. рече

То оно када је е. Максим нацртао чича глишу тј. Барта на Уставу СПЦ Савета у САД.

 

 

Јел’ ово нека шала или је то стварно урадио?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, o. Miroljub рече

 

Јел’ ово нека шала или је то стварно урадио?

Шала, алузија на мењање имена у Уставу у складу са Бартофом формулацијом.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, feeble рече

Hvala. Gde se to objavljuje, ima li na nekom sajtu?

Зезнули су линк у међувремену, боље овако:

https://www.eparhijazt.com/sr/news/vijesti-iz-eparhije/prijemi-posjete-predavanja-izjave-za-medije/1793.episkop-fotije-isprani-mozgovi.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Ма­на­стир Ту­ман на­ла­зи се на де­вет ки­ло­ме­та­ра уда­ље­но­сти од Го­луп­ца, у под­нож­ју го­лу­бач­ких пла­ни­на, окру­жен шу­мом, на ле­вој оба­ли Ту­ман­ске ре­ке, што са­мој све­ти­њи да­је по­себ­ну ле­по­ту. Пет ве­ко­ва на­кон пред­ста­вље­ња Пре­по­доб­ног Зо­си­ма, ја­сно је за­што је све­ти под­ви­жник иза­брао за свој уса­мље­ни и мо­ли­тве­ни жи­вот баш та­кво ме­сто, скри­ве­но од љу­ди и у пот­пу­но­сти по­год­но за мо­ли­тве­но ти­хо­ва­ње.       Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      Уредништво нашег Портала Поуке.орг, као израз хришћанске и састрадалне љубави према свим припадницима Цркве Божије на територији Митрополије црногорско-приморске, доноси циклус прилогâ о свештеним обитељима наведене епархије. У оквиру првог прилога представили смо Вам Цетињски манастир, други прилог посветили смо манастиру Острог, у оквиру трећег прилога упознали смо Вас са манастиром Морача, четврти прилог посветили смо свештеној обитељи манастира Савина, а у оквиру петог прилога представили смо Вам Светоархангелску обитељ манастира Михољска Превлака. У оквиру шестог прилога представили смо Вам свештену обитељ манастира Подмаине, а данас на празник Светог Преображења Господњег представљамо Вам свештену обитељ манастира Стањевићи.

      МАНАСТИР СТАЊЕВИЋИ - СВЕДОК ВЈЕКОВА

      Најстарији подаци који говоре о настанку овог манастира су из половине 14. вијека. Војвода Никола Стањевић се спомиње као један од угледних племића цара Душана (1331-1355). По сачуваној традицији, он је на овом простору основао манастир који је кроз вјекове имао бурну историјску путању. Уз војводу Николу, као велики добротвор и обновитељ манастира спомиње се и војвода Ђурђе Ђурашев Црнојевић (дјед зетског кнеза Ивана Црнојевића), господар Грбља, Светомихољске метохије и планинског масива изнад Боке Которске,  под врховном влашћу деспота Стефана Лазаревића (1392-1427).
      Са продором турске војске, крајем 15. и почетком 16. вијека манастир је запустио и током 17. вијека водио се као метох манастира Свете Петке у Будванском пољу, у чијем је обнављању тадашњи митрополит зетски Рувим 1630. г. користио и приходе са посједа манастира Стањевићи.
      Нови живот манастир започиње почетком 18. вијека, у вријеме митрополита Данила  Петровића Његоша (1697-1735). Послије разарања првобитног Цетињског манастира 1692. од стране венецијанске војске и обновљеног Цетињског манастира који је 1714. разорила турска војска, владика Данило је десет година боравио у манастиру Стањевићи, до обнове Цетињског манастира 1724. У то вријеме, владика Данило је од новчане помоћи добијене из Русије, обновио манастирски комплекс тј. конак и подигао манастирску цркву. Његово дјело довршио је митрополит Сава Петровић Његош (1735-1781), који је освештао манастирска цркву Свете Тројице 1736. године. Средином 18. вијека, манастир је имао највећи процват као духовни центар чему су у многоме допринијели својим радом митрополит Сава и његов синовац и помоћник, митрополит Василије Петровић Његош (1750-1766).  О висини умјетничког домета манастира у то вријеме свједоче двије главне иконе са иконостаса манастирске цркве, Свете Тројице и Пресвете Богородице, које је урадио знаменити иконописац јеромонах Максим Тујковић 1738. У манастир Стањевиће код владике Саве долазиле су многе знамените личности, а међу њима и јерођакон Доситеј Обрадовић, велики народни просвјетитељ, оснивач Богословије (1810) и Велике школе (1808) у Београду и први министар просвјете у ослобођеној Србији. Њега је на Васкрс 1764. митрополит Василије рукоположио у чин јеромонаха у овом манастиру. Недуго затим, почетком друге половине 18. вијека венецијанска војска је опљачкала и разорила манастир, али  га је вриједни владика Сава 1770. обновио. У обновљеном манастиру отворио је и школу за стицање основа писмености и спремање свештеничких кандидата. Један од ученика био је и потоњи митрополит Петар I Петровић Његош. Митрополит Сава упокојио се 26. фебруара 1781. у манастиру Стањевићи гдје је био и сахрањен а касније, кад је манастир лаицизиран, пренијет је у Цетињски манастир.
      У вријеме митрополита Петра I Петровића Његоша (1784 – 1831) – Светог Петра Цетињског, манастир је био један од главних духовних и народних центара. Свети Петар је овдје дуго боравио (1790-1809). Под сводовима овог манастира написао је велики број посланица тј. писама са поучним ријечима свештенству и народу Црне Горе, Брда и Приморја, од којих је до наших дана сачувано 29. Под сводовима овог манастира Свети Петар је са народним представницима срочио и уобличио први дио „Стеге“ законика од 16 чланова и објавио га на празник Преображења Господњег, 19/6 августа 1798. То је била објава првог законика у нашем народу после Душановог законика 1346. године.
      Митрополит Петар II Петровић Његош је у почетку своје службе често боравио у Стањевићима. Сматра се да је овдје написао и свој знаменити спјев „Луча микрокозма“ и имао сусрете са знаменитим људима из Приморја и других страна а међу њима је био и Вук Караџић. Рус Јегор Коваљевски оставља најљепше реченице о Стањевићима, инспирисан монументалношћу здања, називајући га „народним чудом и највећом грађевином у Црној Гори“. Притиснут историјским недаћама и силом дипломатије Хабсбуршке (Аустро-угарске) монархије, новог господара ових простора од 1815, Његош је био  принуђен да 1837. г. уступи манастире Стањевиће и Подмаине под њену власт. Од новца који је му је Аустрија исплатила за ова два манастира и њихов земљишни посјед, подигао је 1839. г. нови манастирски конак Цетињског манастира са домом за митрополите, у народу познату Биљарду.
      Аустријска власт је од 1837. претворила манастир Стањевиће у пограничну караулу са 20 војника, а манастирски објекти, црква и конак, дозидани су и стављени у функцију фортификацијског објекта. Приликом Бокељског устанка против аустријске власти 1869. домаће становништво, Побори, Маини и Грбљани, разорили су тај објекат који је аустријска власт ствавила у фукцију раздиобе једног истог народа. У таквом стању био је бивши манастирски комплекс сљедећих 120 година. Сурови атмосферски услови и земљотреси оставили су разорног трага на рушевинама манастирског комплекса.  Митрополит Амфилохије је са министром вјера у Влади Црне Горе др Слободаном Томовићем и предсједниоком општине Будва г. Ђорђијем Прибиловићем посјетио мученичке рушевине манастира у љето 1994. г. Тада је донијета одлука да се обнови овај знаменити духовни и историјски центар. За првог игумана манастира Митрополит је именовао јеромонаха Димитрија Благојевића (1952-2004), који је десет година водио обнову манастира, све до преране смрти, а тај посао је наставио вриједни јеромонах Јефрем Дабановић, садашњи игуман манастира.
      Поред велике обнове манастира Стањевићи, братство манастира изградило је и скит посвећен Светој Петки у Бјелопавлићима,  на приватном имању које је приложио Митрополији сабрат манастира монах Данило Бабић. Некадашњи скит је данас установљен као засебни манастир.
       
      МАНАСТИРСКА ЗДАЊА

      Овај импозантни манастирски комплекс је издужено здање, једноставних, строгих форми, са наглашеним карактером утврђења. По просторној концепцији био је сличан другим значајним манастирима Подмаинама, Ћелији Добрској, Горњим Брчелима, па донекле и Цетињском манастиру. Бочна кула, волтови у приземљу, одвојени звоник, спрат који израста из кровне масе приземља представљају елементе које сусрећемо и на поменутим манастирима. Манастирски комплекс чине: црква Свете Тројице, црква Светог Ђорђа, манастирски конаци и зграда за економске намјене
       
      СВЕТЕ МОШТИ

      У цркви су похрањене у мошчевицима 25 частица разних светитеља и мученика од другог до двадесетог вијека, које је Света Тројица сабрала у свој дом за благослов онима који у њега долазе.
       
      ДРАГОЦЕНОСТИ У МАНАСТИРУ

      Од драгоцјености манастир посједује један број рукописних и штампаних књига, архивска документа, старе фотографије, легате, иконе, сасуде, одежде и др. Од иконостаса из Св. Тројице сачуване су само двије престоне иконе, које су биле похрањене у храму Св. Јована у оближњим Поборима, гдје су се налазиле и у вријеме земљотреса 1979. године. На икони Богородице са Христом сачуван је опширни запис из којег се види да је „иконе и ћемере“ насликао Максим Тујковић, 1738. године, по налогу владике Саве Перовића Његоша. Богородица је приказана са Дјететом на пријестолу, а са страна су двије мале фигуре мелода са раширеним свицима. Друга икона, Св. Тројица веома је оштећена и сачувана само у траговима, тако да је стилски, тешко читљива. Иконописац Максим Тујковић, био је надарен сликар, препознатљивог стила.
       
      680 ГОДИНА СТАЊЕВИЋКЕ СВЕТИЊЕ
      Ово је велики догађај за ову светињу и за нашег архимандрита, оца Јефрема, који је у ову светињу уградио своју младост, живот заједно са својом братијом. Ова обновњена светиња која сија, она је свједочанство његовог огромног напора и труда, истакао је Митрополит и подсетио: -По ријечима Светог апостола Павла, отац Јефрем је својим рукама зарађивао хљеб свој и хљеб за ову братију, прављењем свјећа, а у исто вријеме је обнављајући светињу обнављао и себе, и братију, и све оне који су се овдје сабирали протеклих година. Ова светиња је сто година била престоница Црне Горе, а постала је рушевина, оскрнављена насиљем и тиранијом од Аустроугара па до наших времена, предвиђена да остане најмонументалнија рушевина у Црној Гори, иако је остало записано од руског посланика тога времена да је била највеличанственија грађевина Црне Горе, подсетио је Владика и истакао: Ова светиња, која је засијала својом исконском љепотом, освећена је захваљујући блаженопочившем оцу Димитрију Благојевићу који је уградио себе у њу, архимандриту Јефрему, братији и свим часним и честитим људима да би служила за просвећење свих који ће се у њој сабирати, цијеле Црне Горе и шире. Њена благодат је кроз вјекове стизала свуда, чак и до краја Русије, Сибира. Свјетлост Пресвете Животворне Тројице обасјавала све са овога светога мјеста, рекао је Митрополит и поручио: -Господ, Бог љубави, поново се вратио овдје. Стога, позивам Вас на вјечну љубав према живоме Богу љубави и једних према другима и на све оне који се овдје буду сабирали и који живе на овим просторима. (извод из беседе Митрополита Амфилохија на дан литургијске свечаности поводом 680. година ове дивне светиње).
      Благодарећи на високом признању, архимадрит Јефрем је подсетивши на речи беседе митрополита Амфилохија, када је 1990. године уведен у трон Светог Петра Цетињског, да је дошао да лечи и вида ране светиња широм Црне Горе и лечи и мири братску крв, истакао да је и стањевићка рана исто крварила 172 године: -Ево дошао је дан када се милост Господња пројавила и излила на ову светињу. Они који су је прије 172 године напали истим духом, мржњом, срџбом и шкрипом зуба као Христа на Голготи, мислећи да ће тиме да униште истину Божју, тако су мислили да униште и угуше ову светињу. Међутим, показао нам је Господ својим Васкрсењем да се сила Божја у немоћи пројављује.
      Након причешћа, Високопреосвећени Митрополит је казао да се службом Божјом и причешћем у светињи освећеној и посвећеној имену Бога љубави - Оца и Сина и Духа Светога и свима који су у њој служили Богу, наставља Тајна вечера Христова која траје две хиљаде година: -Тамо гдје је Божја љубав – гдје се она јавља и открива, а то се види од прве Голготе, ту се открива и демонска сила која хоће да у човјеку убије његово основно звање ради којег постоји на земљи, да му сакрије тајну Бога као љубави вјечне и тајну њега као бића призванога на љубав према Богу и сваком створењу а посебно према људском бићу. Овдје се та љубав Божија, Светотројична пројављивала већ седам вјекова, даће Бог да настави да се јавља и у будућих седам вјекова и до Страшнога суда. У исто вријеме демонска сатанска сила је покушавала да убије ту љубав у људским срцима, умовима и да разори ово свједочанство Бога као вјечне љубави, овај свети храм и обитељ посвећен Светој Тројици – Богу љубави.

      -Није чудо да је ова светиња разарана и уништавана и постојала као мјесто гдје се појављивала мржња, гдје је брат убијао брата, гдје је мржња тријумфовала. Рачунало се да никада више ту Божја и братска љубав неће процвјетати. Погледајте у монографији Манастир Свете Тројице Стањевићи у каквом је стању била ова светиња, предвиђена да буде најмонументалнија рушевина у Црној Гори. Али они који су то предвиђали су заборавили да је Бог љубави неуништив и да је неуништиво и оно људско срце које је испуњено том божанском љубављу, Стањевићи су васкрсли благодарећи Богу љубави и онима у којима се, у ово наше вријеме, распламсала та божанска љубав, рекао је Владика и подсетио на велике личности који су у древној светињи Христа Бога сведочили и проповедали. На првом месту, Митрополит је истакао Светог Петра Цетињскога и његов законик који је написан у Стањевићима, који је темељен на љубави а не на мржњи, затим на Петра Другог Ловћенског Тајновидца, митрополите Данила и Саву.
      -Ова светиња се обнавља у име Бога љубави - Свете Тројице да би и нас обнављала. Ова заједница се обнавља причешћем – Тијелом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, рекао је Митрополит и заблагодарио свима који су помогли да се обнови древна светиња. Са благословом Светог Синода Српске Православне Цркве, митрополит Амфилохије је уручио г. Драгану Краповићу, председнику Општине, и г. Ђорђу Вујовићу, председнику СО Будва, орден Светог Петра Цетињског.
      -Нека да Бог да њихов примјер слиједе и други градоначелници, власт Црне Горе како би се вратили Црној Гори каква је била у вријеме Светог Петра Цетињскога, Петра Другог Ловћенског Тајновидца и да се као Стањевићи обнови и црква Светог Петра Цетињскога на Ловћену и да се изтамничи Ловћенски Тајновидац. Нека се, као што је обновљена престоница Црне Горе - Стањевићи, обнови и божанска љубав међу браћом и нека се Црна Гора откаже мржње и братомржње, братоубиства и оцеубиства јер је борба против Бога убиство Оца Небескога, а онај који убија Оца Небескога он убија браћу и своју. Свједочанство је и ово мјесто гдје се налазимо, које је носилац Божје љубави, а у исто вријеме и мјесто гдје се окупила сатанска демонска мржња међу народом и људима. Дај Боже да се она никада не понови, закључио је том приликом у архипастирској беседи Високопреовећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
       
      СТАЊЕВИЋКА ОБИТЕЉ ДАНАС

      Настојатељ је протосинђел Јефрем (Дабановић), рођ. 27. 10. 1974. г. у Подгорици. Завршио Богословију Св. Петра Цетињског, апсолвент Богословског факултета. Замонашио се 10. 02.1996. г. у Цетињском манастиру.  Рукоположен за јерођакона на Недјељу мироносица 1997. г. у Јерусалиму на гробу Господњем, a за јеромонаха 28. 8. 2000. г. у манастиру Подмаине. Одликован звањем игумана и протосинђела од митрополита црногорско-приморског др Амфилохија Радовића 07.10.2004. г. Настојатељ манастира Стањевића од новембра 2004. г.). Братство: јеромонах Јован Шљиванчанин, монаси: Павле Кондић и Данило Бабић. Искушеник: Александар Калезић.
      Монах др Павле (Кондић)

      Рођен је 9. јуна 1966. године у Београду. Завршио је Филозофски факултет, Одељење за историју, у родном граду. Постдипломске студије на катедри за Историју СПЦ завршио је на Богословском факултету у Београду. Замонашен је у Цетињском манастиру уочи Петровдана 1997. У Цетињској богословији је предавао Историју Српске Цркве и Општу историју од септембра 2000. до 2006. Управник је Архива Митрополије црногорско-приморске од 1997.
      До сада је објавио преко три стотине библиографских јединица и учествовао на бројним научним скуповима у земљи и иностранству. Аутор је и приређивач за штампу књига „Нови свештеномученици и мученици просијавши у православном српском народу“, 2000. и „Сабрана дјела свештеномученика Луке Вукмановића“ у три тома, 2002. Приредио је прву Споменицу о десетогодишњици обновљеног рада Цетињске богословије 1992–2002, затим: Патријарх српски Гаврило, „Живимо у светињи и слободи – изабрани списи“, 2010; „Радосно пењање на Голготу“ – о животу Свештеноисповједника епископа хвостанског Варнаве, 2010; „Христу веран до смрти“, живот свештеномученика Доситеја Загребачког 2008; „Љетопис распете Митрополије црногорско-приморске“, времена митрополита Данила Дајковића (1961–1990), 2008. „Мудри орач њиве Господње“ – зборник историјских сведочанстава и научних радова о митрополиту скопском Јосифу Цвијовићу 2007. и „Древнохришћанско и светосавско наслеђе у Црној Гори“ – зборник научних радова посвећен 1700 година Миланског едикта и 790 година Митрополије. Магистрирао је на тему „Цетињска богословија 1863–1945“ на Богословском факултету у Београду 2004, а рад је објављен 2005. у издању Богословије Светог Петра Цетињског. Школску 2004–2005. је провео на студијском боравку у Лондону на усавршавању енглеског језика, као стипендиста Светог Архијерејског Синода СПЦ, а специјализацију из црквене историје завршио је 2006-2007. на Универзитету у Оксфорду. Специјалистичке студије из области холокауста завршио је у Јерусалиму 2011.
       
      ВИДЕО ЗАПИСИ ИЗ БОГОСЛУЖБЕНОГ ЖИВОТА МАНАСТИРА СТАЊЕВИЋИ
       
       
       
       
      Поштовани посетиоци Портала Поуке.орг, био је ово пети у низу прилог у оквиру којег смо Вам приближи велики значај свештене обитељи манастира Стањевићи. За недељу дана, у понедељак 26. августа, представићемо Вам свештену обитељ манастира Градиште.

       
      Прилог приредио: 
      уредник насловне странице Портала Поуке.орг
        ПОВЕЗАНИ САДРЖАЈ:    
       
       
       
       
       
             
    • Од Логос,
      Сећајте се својих старешина који вам проповедаше реч Божју. (Јев. 13,7)     Десети дан августа 2014. лета Господњег златним словима је записан у историји Богом чуване Епархије тимочке. Тога дана, када наша Света Црква савршава молитвени спомен на Свете славне и свехвалне апостоле и ђаконе Прохора, Никанора, Тимона и Пармена, спроведена је у дело одлука Светог Архијерејског Сабора, од маја исте године, којом је за Епископа тимочког изабран најбогoљубивији високопреподобни архимандрит Иларион (Голубовић), игуман свештене Светониколајевске обитељи манастира Буково.   Тога дана Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму Рождества Пресвете Богородице у Зајечару, савршио је чин хиротоније и увео у трон Епископâ тимочких, Његово Преосвештенство Епископа тимочког г. Илариона. На торжественом евхаристијском сабрању Патријарху су саслуживали су Високопреосвештени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећена господа Епископи: жички Јустин, белоградчишки Поликарп (Бугарска Патријаршија), рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, брегалнички Марко и моравички Антоније; архимандрити, изабрана господа Епископи: топлички Арсеније и јегарски Јероним, као и протопрезвитер-ставрофор Анастасије Коропулу, настојатељ храма Светог апостола Томе у Атини.       Молитвено учешће узели су Преосвећена господа Епископи: бачки Иринеј, врањски Пахомије, крушевачки Давид, изабрани славонски Јован и изабрани средњоевропски Сергије. На крају свете Евхаристије одлуку Светог Архијерејског Сабора прочитао је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, а у трон Епископâ тимочких владику Илариона увели су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећени Епископ жички г. Јустин. Био је то по свему посебан дан који је одисао Светодуховском радошћу.   Епископ није власник благодатне ризнице благодати Божје коју би могао да дели онима којима жели, јер, према речима светог Дионисија Ареопагита, епископ је, као богољубиви свештеносавршитељ само онај који обзнањује вољу Божју; он не узводи властитом благодаћу кандидате на степене свештенства, него га Бог покреће на сва јерархијска освећења. Благодат је ваистину живи дар Духа Светога који живи у Цркви, како и појемо у једној богослужбеној песми да Светим Духом свака душа живи. С једне стране Свети Дух превазилази све земаљске поредке и институције, али са друге стране ствара себи обиталиште, које у земаљским пределима има овакве или онакве црте, и које представља спољашњи израз Духа, сасуд у коме се чувају Његови благодатни и освећујући дарови. Наведено чудесно станиште Духа Светога јесте Црква Божја која је кроз векове на свештен и благословен начин пронела драгоцену ризницу богооткривене Истине. Епископ се обраћа васцелој Цркви сабраној на евхаристијском сабрању да се са сваком љубављу и усрдношћу помоли за ниспослање благодати Духа Светога на онога кога је сâм Дух рукопроизвео односно изабрао и упутио на црквено служење, а изабраност од стране сабране локалне Цркве представља један од критеријума препознавања воље Божје, јер се на узвишену службу епископа не изабира неко ко је народу по вољи, него ко је већ унапред изабран од Бога за служење.     Сада, када се навршило пет година архипастирске службе Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, васцелим бићем се радујемо, Радујући се са онима који се радују (Рим. 12:14;). Поред истинске духовне радости која нас на посебан и благословен начин обузима поводом малог, али значајног јубилеја, налазимо се на великом задатку према нашем духовном оцу и архипастиру, да као верна чада која се налазе под свештеним омофором драгог нам Владике, посведочимо оно што очи наше видеше и уши наше чуше. Јер, по учењу свештеномученика Игнатија антиохијског Епископ је слика Очева, у Цркви предстојатељ на месту Божјем. У руци епископа се сажима свака духовна власт. Сви треба да следују вољи епископа као што је све свештенство које је сагласно са епископом сагласно као струне са гитаром. А ко тајно од епископа нешто у Цркви ради тај служи ђаволу. Јер, ни Христос будући са Оцем сједињен, не учини ништа без Оца, тако не треба да чини ни народ Божји ништа без епископа, вели у посланици Магнежанима свети Игнатије.    Имајући на уму ову поуку Светог Игнатија Богоносца, користимо прилику да посведочимо да очи наше видеше да је Преосвећени Владика у свом архипастирском служењу актуализовао ону истину коју је изрекао Свети апостол Павле: Ко епископство жели, добро дело жели (1Тим З, 1). Преданим служењем и истрајавањем на тешком и трновитом, али спасоносном путу, овај отачаствени архијереј Цркве Божје у Епископији тимочкој, свештенство и поверени верни народ смирено и усрдно својим личним примером духовно руководи, на тај начин сведочећи истинитост поуке Светог Јована Златоуста који каже: Сви треба да гледају на епископа и да по његовом животу уређују свој сопствени живот.     Будући да духовно руковођење и целокупно архипастирско служење бива утемељено и крунисано светом Литургијом као Тајном над тајнама и Светајном Цркве, за ових пет година архипастировања, Владика је у свештеном сагласју са презвитеријумом (свештенством) и лаосом (верним народом Божјим), иако свестан велике истине, да је савршавање Евхаристије велико и страшно и самим небеским силама, ревносно и са великом љубављу је целокупан свој живот и архијерејско служење уоквирио светом Литургијом. Црква као тело Христово које се у Божанственој Литургији огледа, сва је у служби. Ван ње, верујемо, нема спасења. Ван службе Богу и ближњем, нема ни обожења ни спасења. Зарад такве службе, Бог нас је и створио.   Из ове благословене обнове богослужбеног живота, покренута је градитељска обнова многих светиња у којима се узноси умилни славопој Господу. Следујући Спаситељевој заповести о проповеди благе вести Еванђеља Његовог, коју је упутио својим светим апостолима, а преко њих и свима нама, рекавши: Идите и научите све народе крштавајући их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28:19), у Епархији тимочкој отворен је мисионарски центар Гостопримницакоји на посебан начин доприноси мисији Цркве, како у катихетском, тако и у свим осталим сегментима проповедања речи Божје. Драгоцени бисер у погледу мисије у окриљу наведеног мисионарског центра чини Фестивал хришћанске културе, који се одржава једном годишње. Владика Иларион посебну пажњу и делатну љубав пројављује и према потребитима, жртвена љубав делатно бива исказана кроз веома успешан и плодотворан рад Верског добротворног старатељства Епархије тимочке.    На крају овог скромног прилога у част преданог и плодоносног петогодишњег архипастирског служења Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Илариона, „опет и много путаˮ са поштовањем и љубављу срдачно понављамо:   Преосвештеном и високодостојном Господину Господину Илариону, Божијом милошћу Православном Епископу тимочком. Подај Господе дуг и миран живот, здравље и спасење, победу над непријатељима и сачувај га на многе године!   Долгоденствуј, Преосвештени Владико, на многа и блага лета!     Катихета Бранислав Илић       Извор: Српска Православна Црква   Бранислав Илић: Пет година архипастирског служења -
      EPARHIJA-TIMOCKA.ORG Пет година преданог архипастирског служења Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона (Голубовића) Десети дан месеца августа...
    • Од Логос,
      Сећајте се својих старешина који вам проповедаше реч Божју. (Јев. 13,7)     Десети дан августа 2014. лета Господњег златним словима је записан у историји Богом чуване Епархије тимочке. Тога дана, када наша Света Црква савршава молитвени спомен на Свете славне и свехвалне апостоле и ђаконе Прохора, Никанора, Тимона и Пармена, спроведена је у дело одлука Светог Архијерејског Сабора, од маја исте године, којом је за Епископа тимочког изабран најбогoљубивији високопреподобни архимандрит Иларион (Голубовић), игуман свештене Светониколајевске обитељи манастира Буково.   Тога дана Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму Рождества Пресвете Богородице у Зајечару, савршио је чин хиротоније и увео у трон Епископâ тимочких, Његово Преосвештенство Епископа тимочког г. Илариона. На торжественом евхаристијском сабрању Патријарху су саслуживали су Високопреосвештени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећена господа Епископи: жички Јустин, белоградчишки Поликарп (Бугарска Патријаршија), рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, брегалнички Марко и моравички Антоније; архимандрити, изабрана господа Епископи: топлички Арсеније и јегарски Јероним, као и протопрезвитер-ставрофор Анастасије Коропулу, настојатељ храма Светог апостола Томе у Атини.       Молитвено учешће узели су Преосвећена господа Епископи: бачки Иринеј, врањски Пахомије, крушевачки Давид, изабрани славонски Јован и изабрани средњоевропски Сергије. На крају свете Евхаристије одлуку Светог Архијерејског Сабора прочитао је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, а у трон Епископâ тимочких владику Илариона увели су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећени Епископ жички г. Јустин. Био је то по свему посебан дан који је одисао Светодуховском радошћу.   Епископ није власник благодатне ризнице благодати Божје коју би могао да дели онима којима жели, јер, према речима светог Дионисија Ареопагита, епископ је, као богољубиви свештеносавршитељ само онај који обзнањује вољу Божју; он не узводи властитом благодаћу кандидате на степене свештенства, него га Бог покреће на сва јерархијска освећења. Благодат је ваистину живи дар Духа Светога који живи у Цркви, како и појемо у једној богослужбеној песми да Светим Духом свака душа живи. С једне стране Свети Дух превазилази све земаљске поредке и институције, али са друге стране ствара себи обиталиште, које у земаљским пределима има овакве или онакве црте, и које представља спољашњи израз Духа, сасуд у коме се чувају Његови благодатни и освећујући дарови. Наведено чудесно станиште Духа Светога јесте Црква Божја која је кроз векове на свештен и благословен начин пронела драгоцену ризницу богооткривене Истине. Епископ се обраћа васцелој Цркви сабраној на евхаристијском сабрању да се са сваком љубављу и усрдношћу помоли за ниспослање благодати Духа Светога на онога кога је сâм Дух рукопроизвео односно изабрао и упутио на црквено служење, а изабраност од стране сабране локалне Цркве представља један од критеријума препознавања воље Божје, јер се на узвишену службу епископа не изабира неко ко је народу по вољи, него ко је већ унапред изабран од Бога за служење.     Сада, када се навршило пет година архипастирске службе Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, васцелим бићем се радујемо, Радујући се са онима који се радују (Рим. 12:14;). Поред истинске духовне радости која нас на посебан и благословен начин обузима поводом малог, али значајног јубилеја, налазимо се на великом задатку према нашем духовном оцу и архипастиру, да као верна чада која се налазе под свештеним омофором драгог нам Владике, посведочимо оно што очи наше видеше и уши наше чуше. Јер, по учењу свештеномученика Игнатија антиохијског Епископ је слика Очева, у Цркви предстојатељ на месту Божјем. У руци епископа се сажима свака духовна власт. Сви треба да следују вољи епископа као што је све свештенство које је сагласно са епископом сагласно као струне са гитаром. А ко тајно од епископа нешто у Цркви ради тај служи ђаволу. Јер, ни Христос будући са Оцем сједињен, не учини ништа без Оца, тако не треба да чини ни народ Божји ништа без епископа, вели у посланици Магнежанима свети Игнатије.    Имајући на уму ову поуку Светог Игнатија Богоносца, користимо прилику да посведочимо да очи наше видеше да је Преосвећени Владика у свом архипастирском служењу актуализовао ону истину коју је изрекао Свети апостол Павле: Ко епископство жели, добро дело жели (1Тим З, 1). Преданим служењем и истрајавањем на тешком и трновитом, али спасоносном путу, овај отачаствени архијереј Цркве Божје у Епископији тимочкој, свештенство и поверени верни народ смирено и усрдно својим личним примером духовно руководи, на тај начин сведочећи истинитост поуке Светог Јована Златоуста који каже: Сви треба да гледају на епископа и да по његовом животу уређују свој сопствени живот.     Будући да духовно руковођење и целокупно архипастирско служење бива утемељено и крунисано светом Литургијом као Тајном над тајнама и Светајном Цркве, за ових пет година архипастировања, Владика је у свештеном сагласју са презвитеријумом (свештенством) и лаосом (верним народом Божјим), иако свестан велике истине, да је савршавање Евхаристије велико и страшно и самим небеским силама, ревносно и са великом љубављу је целокупан свој живот и архијерејско служење уоквирио светом Литургијом. Црква као тело Христово које се у Божанственој Литургији огледа, сва је у служби. Ван ње, верујемо, нема спасења. Ван службе Богу и ближњем, нема ни обожења ни спасења. Зарад такве службе, Бог нас је и створио.   Из ове благословене обнове богослужбеног живота, покренута је градитељска обнова многих светиња у којима се узноси умилни славопој Господу. Следујући Спаситељевој заповести о проповеди благе вести Еванђеља Његовог, коју је упутио својим светим апостолима, а преко њих и свима нама, рекавши: Идите и научите све народе крштавајући их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28:19), у Епархији тимочкој отворен је мисионарски центар Гостопримницакоји на посебан начин доприноси мисији Цркве, како у катихетском, тако и у свим осталим сегментима проповедања речи Божје. Драгоцени бисер у погледу мисије у окриљу наведеног мисионарског центра чини Фестивал хришћанске културе, који се одржава једном годишње. Владика Иларион посебну пажњу и делатну љубав пројављује и према потребитима, жртвена љубав делатно бива исказана кроз веома успешан и плодотворан рад Верског добротворног старатељства Епархије тимочке.    На крају овог скромног прилога у част преданог и плодоносног петогодишњег архипастирског служења Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Илариона, „опет и много путаˮ са поштовањем и љубављу срдачно понављамо:   Преосвештеном и високодостојном Господину Господину Илариону, Божијом милошћу Православном Епископу тимочком. Подај Господе дуг и миран живот, здравље и спасење, победу над непријатељима и сачувај га на многе године!   Долгоденствуј, Преосвештени Владико, на многа и блага лета!     Катихета Бранислав Илић       Извор: Српска Православна Црква   Бранислав Илић: Пет година архипастирског служења -
      EPARHIJA-TIMOCKA.ORG Пет година преданог архипастирског служења Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона (Голубовића) Десети дан месеца августа...
      View full Странице
    • Guest ага пије млеко
      Од Guest ага пије млеко,
      Мени се јако свиђају ПОСЛАНИЦЕ и често се враћам на њих,због практичних савета за духовни живот. Затим волим ПСАЛМЕ, ПРЕЧЕ СОЛОМОНОВЕ, ПРЕМУДРОСТИ СОЛОМОНОВЕ, ПРОПОВЕДНИКА.
      ДЕЛА АПОСТОЛСКА су ми узбудљива и као да ми спадају у жанр романа, због свих перипетија кроз којих пролази главни актер истих св. ап. Павле........
      Док СВЕТО ЕВАНЂЕЉЕ је већ класика и свакодневна насушна потреба....

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...