Jump to content

Преписка умировљеног епископа Атанасија и патријарха Иринеја поводом случаја владике Максима

Оцени ову тему


Препоручена порука

                                                                             О стиду и о томе ко треба да се стиди. Нека господа из салона или уцењени

 

Стојим у Максију и чекам у реду. Започесмо причу, случајни чекачи. Поменух ноторног издајника. Иначе то ми је манија, да га помињем на јавном месту, у присутсву непознатих људи. Човек до мене побеже у други ред. Човек иза мене каже - Морао сам да се учланим, остао сам без посла, и обећали су ми парче хлеба ако се учланим. Радим у 14 ом. Крв у главу ми куљну. Помислих, велики инквизитор каже – Ти си нахранио 5000 а ми ћемо нахранити милионе. Само да тебе уклонимо и да нам се гладни покоре. И учланише се многи. Њихови кажу - 20 000 у КШ-у. А ја кажем човеку - Ниси ти пријатељу крив. Нису криви који се учлањују но они који учалањују. Краду све да би дали бедну мрву са стола из печењаре. Од друштва из чошка. Али када ми, прави Срби, грађани и грађанке, доћемо на власт, ишчланићемо те и вратити ти достојанство пријатељу. Касирка се ћутке насмеши и откуца рачун. Рекох - Пријатељу, видиш како смо ми Срби дружељубиви. Шири од Русије и Европе. Свако ти добро пријатељу. А он отпоздрави – јави ми се када напуниш 90 година.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

https://twitter.com/tamodaleko/status/1128361773290205184

 

 

Занимљив овај само он је еталон, само он зна шта и како треба.....ограничен ко тераса овај Таса

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 часа, Марио Токовић рече

Ја уопште нисам русофил. Ја сам Американофил. Руси су уморни и натоварени, измучени и остарели. Американци су млад народ.

У Америци може да се пројави дух нове Византије. Без обзира што су дубоко подељен народ и што им је друштво дубоко болесно. И Рим је био болестан, на самрти, па постадоше Византија.

Може, али не сад. Него за једно 500 година. А до тад треба трпети ову и овакву Америку која је као и Рим инструмент глобализације и паганизације света.

До тад, јбг ипак Руси.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Жељко рече

Може, али не сад. Него за једно 500 година. А до тад треба трпети ову и овакву Америку која је као и Рим инструмент глобализације и паганизације света.

До тад, ипак Руси.

Шта и како Руси. Опрости за цензуру. Да и ја неком будем цензор.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Замисли, и Шмеман је волео да машта, немачки православни патријарх у братској посети нашем, рецимо Максиму. Или Јапански партијарх, бивши самурај, гради манастир на Светој Гори. А кинески патријарх са руским гради прву црквену орбиталну станицу. Јер Амери већ имају тамо цркву. Амери на 800км, о ови на 400 ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Марио Токовић рече

Шта и како Руси. Опрости за цензуру. Да и ја неком будем цензор.

Немам појма ни шта ни како али знам да су Руси.

Нисам љубитељ Руса и за разлику од Драшка немам руске крви, нисам ни англофил.

Греческо и оријентално православље ми је примамљивије од руског. Русе видим као православне Швабе. Хладан северни народ.

Но како год, прво Русија па парусија.

Амери су млад народ, али тренутно су звер из бездана, нас гоњају за геноцид а рокнули неколико атомских на Јапан иако су Јапанци две недеље пре тога потписали капитулацију, но Амери се направили блесави, наводно нису разумели једну реч из писанија па им требало две недеље да протолмаче, и тако у међувремену као случајно рокну атомске.

То је зверска логика.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Марио Токовић рече

Замисли, и Шмеман је волео да машта, немачки православни патријарх у братској посети нашем, рецимо Максиму. Или Јапански партијарх, бивши самурај, гради манастир на Светој Гори. А кинески патријарх са руским гради прву црквену орбиталну станицу. Јер Амери већ имају тамо цркву. Амери на 800км, о ови на 400 ...

У Америци не постоји независна црква. Тамо је све државно

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Жељко рече

Немам појма ни шта ни како али знам да су Руси.

Нисам љубитељ Руса и за разлику од Драшка немам руске крви, нисам ни англофил.

Греческо и оријентално православље ми је примамљивије од руског. Русе видим као православне Швабе. Хладан северни народ.

Но како год, прво Русија па парусија.

Амери су млад народ, али тренутно су звер из бездана, нас гоњају за геноцид а рокнули неколико атомских на Јапан иако су Јапанци две недеље пре тога потписали капитулацију, но Амери се направили блесави, наводно нису разумели једну реч из писанија па им требало две недеље да протолмаче, и тако у међувремену као случајно рокну атомске.

То је зверска логика.

 

Па ти вргу 330 000 000 у бездан одакле долази звер. И још колико се родило Амера у 20.ом веку и сви одоше у бездан. цирка 1 000 000 000. Ситница.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Марио Токовић рече

Па ти вргу 330 000 000 у бездан одакле долази звер. И још колико се родило Амера у 20.ом веку и сви одоше у бездан. цирка 1 000 000 000. Ситница.

Ja govorim o sistemu a ti govoriš o ljudima.

Kod Srba je hajdučki sistem i potpuno nam je država nefunkcionalna pa opet imamo milione svetaca.

Dakle to su dve različite stvari.

Ali sad je sistem taki da će nas razvaliti, ne samo nas već i Ruse.

Neće ostati kamen na kamenu.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Жељко рече

У Америци не постоји независна црква. Тамо је све државно

То је већ идеологија мржње. Да ли би ти бацио а.бомбу на њих.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Жељко рече

Ja govorim o sistemu a ti govoriš o ljudima.

Kod Srba je hajdučki sistem i potpuno nam je država nefunkcionalna pa opet imamo milione svetaca.

Dakle to su dve različite stvari.

Ali sad je sistem taki da će nas razvaliti, ne samo nas već i Ruse.

Neće ostati kamen na kamenu.

 

Откуд знаш број светаца у Америци. По логици бројева тамо их има више. Свет је сваки кога позна Бог а не ја и ти.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Жељко рече

Neće ostati kamen na kamenu.

Протестантско апокалиптичка религијска мисао. Додуше ту би ти један свети Американац добро дошао - Серафим Роуз.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, Миле Бајшев рече

https://twitter.com/tamodaleko/status/1128361773290205184

 

 

Занимљив овај само он је еталон, само он зна шта и како треба.....ограничен ко тераса овај Таса

Тек си дошао, ни топлу шаљицу мљека ниси попио а већ се љутиш.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja imam nadu da ce Americani uveliko prihvatiti pravoslavlje, samo da se oslobode ovih borbi sa jurisdikcijama, nacionalnim getoima, da se Bart mane Amerike. Evo primer kako evangelisti kucase i otvorise im se vrata

ima dosta primera po youtube kako marljivo i iskreno traze istinu i nalaze. Za razliku od nas kojima je sve pred nosom pa se opet sve vise gubimo. Ova mi je bila inspiracija u nekim losim trenucima i imam osecaj da vise zna pravoslavlje od vecine Srbalja

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду 28. јула, на дан молитвеног спомена Светог кнеза Владимира, Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије началствује Светом Архијерејском Литургијом на платоу испред Успенског храма Кијевопечерске Лавре уз саслужење више архијереја, међу који су и преосвећена Господа Архијереји, викари Патријарха српског ремезијански Стефан и топлички Јеротеј.
      Поводом свечане прославе 1033. Крштења Русије и празника Светог Кнеза Владимира пре Свете Литургије у Успенском храму  представницима медија обратио се Њ.П. Митрополит Антоније бориспољски и броварски, руководилац послова Украјинске Православне Цркве, са представницима других Помесних Цркава. У име Српске Цркве обратио се Епископ rемезијански Стефан преневши овом приликом благослове Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом свечане прославе 1033. годишњице Крштења Русије и прославе Светог равноапостолног великог кнеза Владимира, у уторак 27. јула Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије предводио је свечану литију улицама града Кијева, са свештенством, монаштвом, и верним народом.

       
      У литији су молитвено учествовали представници Српске Цркве на челу са Преосвећеним Епископом ремезијанским Г. Стефаном и Преосвећним Епископом топличким Г. Јеротејом, викарима Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија. Након свечане литије и празничног вечерњег богослужења, у својој резиденцији у Кијево-Печерској лаври Митрополит Онуфрије примио је представнике Српске Православне Цркве Преосвећену Господу Епископе ремезијанског Стефана и топличког Јеротеја, протођакона Младена Ковачевића, др Владимира Рогановића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, г. Дејана Накића, Милоша Шарића и Николаја Вуковића.  
      У среду 28 јула, на дан молитвеног спомена Светог кнеза Владимира, Митрополит Онуфрије ће са архијерејима и свештенослужитељима Украјинске Православне Цркве и других Помесних Цркава, служити Свету Архијерејску Литургију на тргу испред Успенске Cаборне цркве.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ове године се навршава двадесет година од упокојења наше истакнуте црквене личности - др Саве Вуковића, Епископа шумадијског (1977-2001). Тим поводом, Издавачка установа Епархије шумадијске Каленић објавила је публикацију Владика шумадијски Сава Вуковић, Споменица 2001-2021.
      Ова, по свему, репрезентативна Споменица, обухвата пет целина, праћених мноштвом фотографија и илустрација, кроз које се приказује рад овог знаменитог архијереја друге половине XX века. Како би читалац стекао целовиту слику о епископу Сави, галерије фотографија настоје да хронолошки прикажу његову делатност – почев о најранијих дана па све до упокојења.
      Како је наглашено у Предговору, наслови целина представљају речи Светог Писма које уз садржај прилога који се објављују образују “ваљану слику о оном што је Владика био, али и шта пише у овој књизи”. Такође, ради лакшег разумевања појединих делова, уредник Споменице проф. Негослав Јованчевић давао је кратка објашњења, смештена у угласте заграде.
      У уводној речи, Његово Ппреосвештенство Епископ шумадијски г. Јован је нагласио велику прегалачку делатност блаженопочившег владике Саве који је као чувар ризнице Предања хришћанске Цркве настојао да на сваком месту проповеда реч Јеванђеља. Као његов наследник на катедри Епархије источноамеричке и канадске, епископ Јован је истакао да је траг владике Саве на америчком континенту помогао да се тамошња црквена заједница што више учврсти. Такође, уводна реч владике Јована говори нам о Сави Вуковићу и као предводнику богослужбене обнове: Као што је говорио да је богослужење жила куцавица црквеног живота, волео је да каже како се теологија најбоље учи за певницом и да је химнографија најбољи катихизис.
      Завршавајући своју реч, епископ Јован се са захвалношћу обратио свим пријатељима Шумадијске епархије који су дали допринос објављивању ове Споменице, а нарочито упокојеном проти Сави М. Арсенијевићу: Сећамо се и блажене успомене проте Саве М. Арсенијевића и жалимо што неће дочекати да види завршену ову књигу – ето, ово је готово једино његово незавршено дело у Цркви од многобројних које је на славу Господа успешно окончао.
      Прва целина обухвата текстове који су потписани под именом Рајка Обрадовића. Сабрани на једно место, ови прилози представљају текстове периодично објављиване у часопису Каленић. Уредничка напомена нам говори да су прилоге за часопис у почетку слали сарадници владике Саве у Америци, међутим, међу њима се по први пут појавило име Рајка Обрадовића.
      И када се током припремања ове Споменице почело постављати питање ко је Рајко Обрадовић, њен иницијатор блажене успомене прота Сава Арсенијевић ово питање је упутио и протојереју ставрофору Драгославу Степковићу, двадесетпетогодишњем главном и одговорном уреднику Каленића и блиском Владичином сараднику у Крагујевцу. Добио је одговор да је владика Сава своје прилоге потписивао псеудонимом Рајко Обрадовић.
      Будући да се време настанка часописа Епархије шумадијске поклапа са временом чија је идеологија бурно потресала Српску Цркву, јављали су се многи непријатни гласови против развоја овог црквеног гласила. Знајући да ће доста младих читалаца у својим рукама имати Каленић, владика Сава је настојао да пошаље и своју реч, остајући анониман. Управо са том намером, пишу се и објављују прилози Рајка Обрадовића који ће сада први пут бити читани са свешћу ко је њихов прави аутор. Стил ових прилога не користи се класичном методологијом научних радова, већ се покушава да се специфичним литерарним жанром – на граници између литературе и есејистике – пренесе основна мисао задате теме.
      Након прве целине и галерије фотографија, следи поглавље под називом: Ово је истинита реч и достојна свакога примања (1Тим 4, 9) – владика Сава у Цркви, о људима Цркве, књигама и друштвеним односима. Иако већ објављени под његовим именом, ови прилози због своје скрајнутости нису добили заслужену пажњу. На овај избор проповеди, програмских начела Цркве, подсећања на узоре, апела за достојанство Цркве у друштву, али и објављивања личног става о многим питањима, надовезује се даљи ток Споменице у којем се разматрају области црквеног и друштвеног живота којима се бавио Владика Сава, истакнуто је у уредничкој напомени. Међу овим прилозима, могу се пронаћи проповеди са освећења храмова, посмртна слова, чланци историјске тематике...
      Треће поглавље не само што сликовито описује аутентичнан лик епископа Саве, него представља и вредан историјски извор, чији ће значај временом расти. Ради се о личној преписци Владичиној са другим епископима Српске Цркве. Ова трећа целина уједно представља и завршетак директне писмене речи самог епископа Саве. На основу његове сачуване заоставштине, приређивачи Споменице су направили избор писама, који на репрезентативан начин говоре о владици Сави. Правећи избор и прегледајући неколико стотина писама, приређивачи су могли да примете да се међу њима налази свега неколико које је лично владика Сава писао. Већина писама је упућена њему. Међу његовим коресподентима налази се тадашњи патријарх Герман, затим митрополит Дамаскин Грданички, епископи Василије Костић, Симеон Злоковић, Павле Стојчевић, Јован Велимировић... Епископу Сави пишу старија сабраћа и по годинама и по посвећењу. Међутим, то се ниједног тренутка не осећа, он је увек за све меродаван да одговори на многа питања, очигледно је да се о много чему очекује његова реч и његов суд, појашњава уредник.
      Четврта целина описује 17. јун 2001. године – моменат када је Епархија шумадијска, упокојењем њеног другог Епископа, на кратко остала удова. На сахрани епископа Саве су говорили многи угледни људи, попут Митрополита солунског Теоклита и представника највиших научних и световних институција, попут академика Василија Крестића, др Данице Петровић и др Влатка Рајовића, тадашњег градоначелника Крагујевца. Сви њихови говори чине садржај четвртог поглавља.
      Завршна целина Споменице носи наслов: Плодови кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију (Флп 1, 11). Архипастирски и научни рад Епископа Саве. Њен садржај чине прилози које су слали пријатељи и сарадници владике Саве и који су настојали да што верније прикажу његову делатност. Радови који се налазе у овом поглављу анализирају све области којима се Владика бавио, почев од административног рада на упражњеним парохијама, преко огранизације Цркве у Америци, до литургичког и просветног доприноса и многих других. Међу ауторима ових прилога налазе се др Предраг Пузовић, др Станимир Спасовић, др Милосав З. Ђоковић, др Ненад С. Милошевић, Епископ нишки Арсеније, др Ненад Ристовић...
      Ова књига Издавачке установе Каленић поново нас подсећа на светли лик епископа др Саве Вуковића и прегалаштво које је он остваривао у свим сегментима рада којим се бавио. Чак и после двадесет година од његовог упокојења, Епархија шумадијска и цела Српска Црква живо се сећају његовог боравка међу нама. Сви његови пријатељи и верни сарадници могу поуздано закључити: Такав нам архијереј требаше (Јев 7, 26).
       
      Владимир Марјановић
       
      Извор: Епархија шумадијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свету Литургију, на празник Преподобног Антонија Кијево-Печерског, 23. јула 2021. године, у Подворју СПЦ у Москви, служио је Епископ моравички Антоније уз саслужење архимандрита Александра (Котова), архимандрита Модеста (Володкина), јереја Олега Вишинског, јереја Анатолија Саливончика и ђакона Владислава Соколова.
      Повезана вест:
      Навршило се 15. година архијерејске службе викарног Епископа моравичког Антонија

       
      Након сугубе јектеније, провозглашена је прозба о новопрестављеном архимандриту Методију, сабрату чувеног Валамског манастира.
      Одмах по завршетку Свете Литургије, високопреподобни архимандрит Александар је, у име свештенства и парохијана храма Светих апостола Петра и Павла, честитао Владици Антонију његов данашњи јубилеј: 15-годишњицу од архијерејске хиротоније и 51. рођендан.
      Владика Антоније је затим одржао пригодну беседу, заблагодаривши свештенству и парохијанима храма Светих апостола на искреним честиткама.
      Свештенство и парохијани храма Светих апостола Петра и Павла (Подворје СПЦ у Москви), од свег срца поздрављају свог архипастира, желећи му свако добро од Господа у његовом даљем продотворном раду, на општу корист своје Свете Цркве! На многаја и благаја љета!
       
      Извор: Подворје СПЦ у Москви
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У златном ланцу архијереја који су послужили Богу и народу на просторима данашње Црне Горе, знаменито место припада и Eпископу захумско-рашком, а потом бококоторско-дубровачком Кирилу Митровићу. Данас се навршава 90 година од његове блажене кончине и уз молитвени спомен и пламен воштанице на његовом гробу у манастиру Савина, сећамо се лика и дела овог часног слуге Божјег олтара и народне душе.
      Епископ Кирило Митровић рођен је 19. марта 1867. године у Будви. Основну школу је завршио у родном месту, гимназију у Котору, Богословију у Задру, а потом је студирао теологију у Черновицама. Замонашен је у манастиру Прасквица 31. августа 1892. године.  Рукоположен у чин ђакона од Епископа бококоторско-дубровачког Герасима Петрановића у манастиру Савина 17. септембра исте године, а у чин јеромонаха 11. маја 1894. године у Задру од Епископа далматинско-истријског Никодима Милаша. Био је суплент и професор Богословије у Задру, а потом помоћник у администрацији Конзисторије Епархије бококоторско-дубровачке 1892-1906. По позиву Митрополита Црне Горе, Брда и Приморја Митрофана Бана, прешао је на службу у Црну Гору и примио управу манастира Острога, 1906.  За епископа захумско-рашког изабран је 27. маја 1908. године. Архијерејску хиротонију примио је 31. маја 1909. године у Александро-невској лаври у Петровграду. За епископа бококоторског и дубровачког изабран је 7. новембра 1920. године с тим да је управљао и Захумско-рашком епархијом у својству администратора до Петровдана 1926. Био је носилац највишег одликовања – ордена Светог Саве првог реда са лентом. Упокојио се у Котору 24. јула 1931. године, а сахрањен је у манастиру Савина.
      Митрополит црногорско-приморски и потоњи Патријарх српски Гаврило Дожић, у говору на опелу у манастиру Савина, исказао је сведочење о духовном и моралном лику Епископа Кирила следећим речима:
      “Рођен у питомој и дивној српској Боки, васпитан у побожном хришћанском дому, спреман и школован под руководством знаменитих српских архијереја Боке и Далмације, надахнут жарким родољубљем српског Приморја, блаженопочивши Епископ Кирило ступио је прије четрдесет година на позорницу свог узвишеног позива. По природи бистар, по нарави благ, по срцу и души племенит, по спреми солидан а при томе пун воље и љубави за свој узвишени позив, он се са великим жаром побожности, родољубља и самопожртвовања посветио своме позиву и у свештеничкој каријери достигао ријетко повјерење и наклоност својих претпостављених и опште поштовање и љубав свога народа.
      Љубав блаженопочившег Епископа Кирила према свом узвишеном позиву била је велика и није имала граница. Она је била толико велика и толико силна и јака, да покојни владика Кирило, у неизмјерној тежњи да чини добра дјела своме народу и своме свештенству, нарочито у данима тешких искушења и мука, није водио рачуна о своме сопственом животу и о својој личности, па ни онолико колко би то дозвољавало и највеће самопожртвовање. Нарочито у она претешка времена непријатељске окупације, његове личне жртве и његови неуморни напори у пружању, не само духовне већ и материјалне помоћи и утјехе своме свештенству и своме народу, толико су били запоставили његову личност, да је томе тешко наћи примјера у историји људских живота. Такво његово лично жртвовање за добро свога ближњега, за добро његове пастве, и било је узроком, те је његов колосалан физички организам био толико подривен и порушен, да је, најзад, изложен био дуготрајној и тешкој болести, која је прије времена и донијела покојнику смрт, а нама тешку жалост и бол за нашим добрим и благим архијерејем.
      Добри и благи брате Кирило! Ја морам дати одушка великој жалости и болу мога срца, које је твојом смрћу сада дубоко ожалошћено и тешко покошено, јер, мој добри владико, нећу и не могу заборавити, да си ти, у дугом низу година нашег заједничког живота и рада за добро наше Цркве и народа, био мени лично не само брат и друг већ и добри и благи учитељ и искрени савјетник, који си ме вазда братском и очинском пажњом пазио, помагао и чувао, зашто ће твоја благородна и племенита душа, мојим топлим молитвама пред Богом, бити награђена у царству небеском!”
      На телевизији Храм емитована је 17. јула специјална емисија посвећена Епископу Кирилу, у којој је о његовој личности и делу и историјским околностима његовог времена а посебно о његовом предрагоценом доприносу обнављања јединства Српске патријаршије, говорио монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...