Jump to content

Преписка умировљеног епископа Атанасија и патријарха Иринеја поводом случаја владике Максима

Оцени ову тему


Препоручена порука

                                                                             О стиду и о томе ко треба да се стиди. Нека господа из салона или уцењени

 

Стојим у Максију и чекам у реду. Започесмо причу, случајни чекачи. Поменух ноторног издајника. Иначе то ми је манија, да га помињем на јавном месту, у присутсву непознатих људи. Човек до мене побеже у други ред. Човек иза мене каже - Морао сам да се учланим, остао сам без посла, и обећали су ми парче хлеба ако се учланим. Радим у 14 ом. Крв у главу ми куљну. Помислих, велики инквизитор каже – Ти си нахранио 5000 а ми ћемо нахранити милионе. Само да тебе уклонимо и да нам се гладни покоре. И учланише се многи. Њихови кажу - 20 000 у КШ-у. А ја кажем човеку - Ниси ти пријатељу крив. Нису криви који се учлањују но они који учалањују. Краду све да би дали бедну мрву са стола из печењаре. Од друштва из чошка. Али када ми, прави Срби, грађани и грађанке, доћемо на власт, ишчланићемо те и вратити ти достојанство пријатељу. Касирка се ћутке насмеши и откуца рачун. Рекох - Пријатељу, видиш како смо ми Срби дружељубиви. Шири од Русије и Европе. Свако ти добро пријатељу. А он отпоздрави – јави ми се када напуниш 90 година.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

https://twitter.com/tamodaleko/status/1128361773290205184

 

 

Занимљив овај само он је еталон, само он зна шта и како треба.....ограничен ко тераса овај Таса

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 часа, Марио Токовић рече

Ја уопште нисам русофил. Ја сам Американофил. Руси су уморни и натоварени, измучени и остарели. Американци су млад народ.

У Америци може да се пројави дух нове Византије. Без обзира што су дубоко подељен народ и што им је друштво дубоко болесно. И Рим је био болестан, на самрти, па постадоше Византија.

Може, али не сад. Него за једно 500 година. А до тад треба трпети ову и овакву Америку која је као и Рим инструмент глобализације и паганизације света.

До тад, јбг ипак Руси.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Жељко рече

Може, али не сад. Него за једно 500 година. А до тад треба трпети ову и овакву Америку која је као и Рим инструмент глобализације и паганизације света.

До тад, ипак Руси.

Шта и како Руси. Опрости за цензуру. Да и ја неком будем цензор.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Замисли, и Шмеман је волео да машта, немачки православни патријарх у братској посети нашем, рецимо Максиму. Или Јапански партијарх, бивши самурај, гради манастир на Светој Гори. А кинески патријарх са руским гради прву црквену орбиталну станицу. Јер Амери већ имају тамо цркву. Амери на 800км, о ови на 400 ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Марио Токовић рече

Шта и како Руси. Опрости за цензуру. Да и ја неком будем цензор.

Немам појма ни шта ни како али знам да су Руси.

Нисам љубитељ Руса и за разлику од Драшка немам руске крви, нисам ни англофил.

Греческо и оријентално православље ми је примамљивије од руског. Русе видим као православне Швабе. Хладан северни народ.

Но како год, прво Русија па парусија.

Амери су млад народ, али тренутно су звер из бездана, нас гоњају за геноцид а рокнули неколико атомских на Јапан иако су Јапанци две недеље пре тога потписали капитулацију, но Амери се направили блесави, наводно нису разумели једну реч из писанија па им требало две недеље да протолмаче, и тако у међувремену као случајно рокну атомске.

То је зверска логика.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Марио Токовић рече

Замисли, и Шмеман је волео да машта, немачки православни патријарх у братској посети нашем, рецимо Максиму. Или Јапански партијарх, бивши самурај, гради манастир на Светој Гори. А кинески патријарх са руским гради прву црквену орбиталну станицу. Јер Амери већ имају тамо цркву. Амери на 800км, о ови на 400 ...

У Америци не постоји независна црква. Тамо је све државно

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Жељко рече

Немам појма ни шта ни како али знам да су Руси.

Нисам љубитељ Руса и за разлику од Драшка немам руске крви, нисам ни англофил.

Греческо и оријентално православље ми је примамљивије од руског. Русе видим као православне Швабе. Хладан северни народ.

Но како год, прво Русија па парусија.

Амери су млад народ, али тренутно су звер из бездана, нас гоњају за геноцид а рокнули неколико атомских на Јапан иако су Јапанци две недеље пре тога потписали капитулацију, но Амери се направили блесави, наводно нису разумели једну реч из писанија па им требало две недеље да протолмаче, и тако у међувремену као случајно рокну атомске.

То је зверска логика.

 

Па ти вргу 330 000 000 у бездан одакле долази звер. И још колико се родило Амера у 20.ом веку и сви одоше у бездан. цирка 1 000 000 000. Ситница.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Марио Токовић рече

Па ти вргу 330 000 000 у бездан одакле долази звер. И још колико се родило Амера у 20.ом веку и сви одоше у бездан. цирка 1 000 000 000. Ситница.

Ja govorim o sistemu a ti govoriš o ljudima.

Kod Srba je hajdučki sistem i potpuno nam je država nefunkcionalna pa opet imamo milione svetaca.

Dakle to su dve različite stvari.

Ali sad je sistem taki da će nas razvaliti, ne samo nas već i Ruse.

Neće ostati kamen na kamenu.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Жељко рече

У Америци не постоји независна црква. Тамо је све државно

То је већ идеологија мржње. Да ли би ти бацио а.бомбу на њих.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Жељко рече

Ja govorim o sistemu a ti govoriš o ljudima.

Kod Srba je hajdučki sistem i potpuno nam je država nefunkcionalna pa opet imamo milione svetaca.

Dakle to su dve različite stvari.

Ali sad je sistem taki da će nas razvaliti, ne samo nas već i Ruse.

Neće ostati kamen na kamenu.

 

Откуд знаш број светаца у Америци. По логици бројева тамо их има више. Свет је сваки кога позна Бог а не ја и ти.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Жељко рече

Neće ostati kamen na kamenu.

Протестантско апокалиптичка религијска мисао. Додуше ту би ти један свети Американац добро дошао - Серафим Роуз.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, Миле Бајшев рече

https://twitter.com/tamodaleko/status/1128361773290205184

 

 

Занимљив овај само он је еталон, само он зна шта и како треба.....ограничен ко тераса овај Таса

Тек си дошао, ни топлу шаљицу мљека ниси попио а већ се љутиш.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja imam nadu da ce Americani uveliko prihvatiti pravoslavlje, samo da se oslobode ovih borbi sa jurisdikcijama, nacionalnim getoima, da se Bart mane Amerike. Evo primer kako evangelisti kucase i otvorise im se vrata

ima dosta primera po youtube kako marljivo i iskreno traze istinu i nalaze. Za razliku od nas kojima je sve pred nosom pa se opet sve vise gubimo. Ova mi je bila inspiracija u nekim losim trenucima i imam osecaj da vise zna pravoslavlje od vecine Srbalja

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстововао је 11. септембра 2021. године у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду свечаним чином наречења високодостојног архимандрита Јустина (Јеремића) за Епископа хвостанског.
      Повезане вести:
      Животопис архимандрита Јустина (Јеремића) новоизабраног викарног епископа хвостанског
      Ђакон проф. др Ивица Чаировић о Епархији хвостанској и титули викарног Епископа   Поред предстојатеља Српске Православне Цркве, у чину наречења узели су учешће: Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Преосвећена господа Епископи: британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, моравички Антоније, ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, стобијски Давид и умировљени канадски Георгије.
      Пред присутним сабрањем Свете Цркве архимандрит Јустин је прихватио вољу и одлуку Светог Архијерејског Сабора који га је на овогодишњем заседању изабрао за Епископа хвостанског, викара Патријарха српског. Наречени Епископ је затим началствовао вечерњом службом.
                   
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На редовном заседању одржаном у Београду од 24. до 29. маја 2021. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Јустина (Јеремића) за викара Патријарха српског, са титулом Епископ хвостански.
      Животопис архимандрита Јустина (Јеремића) новоизабраног викарног епископа хвостанског

       
      Чин наречења изабраног Епископа хвостанског извршиће се у суботу, 11. септембра 2021. године, у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, са почетком у 18 часова.
      Свету Литургију са чином архијерејске хиротоније служиће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, саборно са браћом архијерејима и свештенством, 12. септембра 2021. године у 9 часова, у Храму Светог Саве на Врачару.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На редовном пролећном заседању одржаном у Београду од 24. до 29. маја 2021. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Дамаскина (Грабежа), настојатеља свештене обитељи Светог Романа у Ђунису, за викара Епископа бачког, са титулом Епископ мохачки.
      Животопис архимандрита Дамаскина (Грабежа) новоизабраног викарног епископа мохачког

       
      Хиротонија изабраног Епископа мохачког обавиће се у недељу 19. септембра 2021. године у Спомен-храму Светога Саве у Београду са почетком у 9 часова, на светој архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством.
      Претходног дана, у суботу 18. септембра, служиће се свечано вечерње богослужење са чином наречења изабраног Епископа, са почетком у 18 часова у старом Саборном Светоархангелском храму у Београду, саопштила је Инфо-служба Епархије бачке. 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На редовном пролећном заседању одржаном у Београду од 24. априла до 29. маја 2021. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је јеромонаха Јустина (Јеремића), за викарног епископа хвостанског.

       
      Архимандрит Јустин је рођен 22. јуна 1982. године у Руми од оца Милоша и мајке Олге. Основну школу завршава у родном граду, одакле, по благослову Епископа сремског Василија, уписује  Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима.
      Марљивост према богословљу и љубав према богослужењу, али и према монашком животу и подвигу,  определили су даљи животни пут младог богослова, па је стога владика Василије одлучио да га пред крај петог разреда, у марту 2002. године, замонаши по чину мале схиме у фрушкогорском манастиру Великој Ремети.
      Убрзо потом, на празник Благовести. монах Јустин је рукоположен у чин јерођакона у манастиру Крушедолу. После Богословије, коју завршава као најбољи ученик у генерацији, по препоруци надлежног Епископа уписује Московску духовну академију. Пред полазак у Москву, октобра 2002. године, у манастиру Великој Ремети је рукоположен у чин јеромонаха.
      У току студија развија посебну љубав, али и знање из области Литургике, па је током четврте године студија постављен за наставника богослужбене праксе у Покровском храму Академије, кроз коју је учио новорукоположене свештенике-студенте Типику и правилном савршавању иначе веома захтевних богослужења Руске Православне Цркве.
      Године 2006. завршава Духовну академију одбранивши дипломски рад на тему „Исихазам у српском монаштву у 13. и 14. веку“. У току студија, као најбољем иностраном студенту, додељена му је посебна стипендија из Фонда Патријарха московског и све Русије Алексеја Првог.
      По повратку из Москве, 2006. године, причислен је братству запустелог манастира Старог Хопова на Фрушкој гори. Упркос тешкоћама, младости и неискуству успева заједно са братијом да обнови ту светињу, која је од Другог светског рата па до њиховог доласка била напуштена како у материјалном тако и у духовном смислу.
      Са благословом Епископа сремског Василија и Светог Архијерејског Синода 2008. године је упућен на постдипломске студије на Богословском факултету у Атини, где је боравио до 2013. године, када по благослову Епископа западноевропског Луке и указаној потреби прелази у Париз. Служио је као парох у Лиону и Дижону, као и у парохији Светог Саве у Паризу.
      На Богојављење 2015. године одликован је чином протосинђела, а 30. октобра 2016. године је рукопроизведен у чин архимандрита.
      Активно преводи текстове литургијске садржине са руског и грчког језика, од којих је неке обајвио у часописима Истина, Видослов и Српски Сион. Написао је Службу Светом преподобномученику Рафаилу Шишатовачком. Говори руски, грчки и француски језик.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...