Jump to content

Преписка умировљеног епископа Атанасија и патријарха Иринеја поводом случаја владике Максима

Оцени ову тему


Препоручена порука

Зашто погрешно разумеш. Није Вучић Идол, него је грешник као сви, који се спашава као сви, уз Христа. Зашто се понашате као да сте судије које не дају да Вучић буде уз Христа? Због чега? Личи ли вам горд, па због тога? Шта се онда еп.Атанасије пита, или било ко од нас.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Milan Nikolic рече

Одакле теби такво гледиште? Не постоји могућност да створено биће, чак и у Есхатону, продре у Биће Надсуштаствено. Однос је једино на равни енергија Божијих, иако су енергије садржај Ипостаси Тројице.

2Пет 1, 4: ... ἵνα διὰ τούτων γένησθε θείας κοινωνοὶ φύσεως

 

Прочитај превод у 2Пет 1, 4

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зар мислиш да је тај цитат довољан за одговор? Каквих све има који се каче за тај цитат.

Наша природа се може сјединити са Божијом природом, могу се слепити, могу размењивати енергије. Међутим, наша природа не може ни у теорији да продре у Биће Надсуштаственог, Који надилази Сопствену суштину.

Зашто је то тако? Одговор није дефинисан до сада, те зато имамо разне спорове којима је то узрок. Питање је како ће ићи са прихватањем нових предлога објашњења, остаје нам само да разговарамо и да очекујемо решења на највећем нивоу, на неком сабору свих Православних Цркава. 

Решење може доћи искључиво путем учења о логосима бића и твари, што је одавнина највећи изазов и, што рече Зизјулас, носи највећу опасност. Ја сам оптимиста и уверен сам да је то питање већ решиво. Потреба је да се објасни јаз и немогућност ступања створене природе у постојање Божије на нивоу надсуштаствености, искључиво Ипостасног битија.

Већ сам писао, о Зизјуласовом спомињању граничне равни суштине и ипостаси. Зизјулас је признао да ту није дошао до одговора. Због тога, моја је примедба, да су теолози преурањено сада као на врхунцу онтологије и учења о ипостаси. Потребан је додатни, извесно најтежи труд за достизање тог циља.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, Milan Nikolic рече
[mention=9556]Марио Токовић[/mention]
Реци ти мени, ако смеш, одговор на једно питање. Да ли логоси твари одлазе натраг у своје превечно стециште? Да, или не?

Logosi tvari od ovaplocenja su čovjekolici, jer ovaplocenje ima posljedice po tvar, one (za sad) nisu ontološke (totalne i totalitrne), nego se usvajaju po slobodi... Inace i u starozavjetnom stanju, logosi su dinamicki, od tuda njihova iznenadna pojava - eureka., parusija, tuzenje tvari, pad... logosi  kao "potpis" Logosa mogu da se povuku ili potpuno preplave tvar - od tuda propadljivost , ali i osvećenje. Sa logosima neće biti ništa, usvojićemo ih i oni će usvojiti nas i na jedan posredan način nosćemo ih i nosiće nas.
Ta čovjejkolikost logosa omogućuje da se unutar fizisa osjecamo kod kuće. Priroda usvaja i naš lik.
I ono najstrašnije: određujemo (ljudsku - stvorenu ) prirodu Logosa - Hrista...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

....I "odlaze" u predvječno stjecište- u svetu Trojicu, ali na njima  počiva tvar, oni je drže. Sami logosi su predvječni, to što su u tvari ne čini ih stvorenim. Može se reći i ne odlaze, mi smo ti koji dolazimo i odlazimo, ne možemo logose stavljati u porazujevani prostor i vrjeme, jer u Logosu su orvoreni prostor i vrjeme.

To što mi iz mraka opažamo neki logos u tvari ne znači da je on stvoren. Stvoreni logos - stvorena blagodat.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Budite oprezni u zakljucivanju. Ovde nesto debelo ne stima. Mnogo volim i postujem vl. Atanasija i verujem da je vl. Irinej Backi antikomunista koji je bio Tasin prijatelj i brat i u mnogo gorim vremenima od ovih. I otkuda to pismo na latinici? Mozda se varam ali meni sve to mirise na udbasku corbu. Samo su oni umeli toliko smutiti osobu, da ispred celog voda partizana ubije rodjenog oca (prica iz CG) a da nece uspeti zavaditi dva prijatelja.

Ne znam sta je po sredi, ali ova dvojica bi se pod hitno trebala sastati licno i videti o cemu se radi. Verujem da ce Gospod vec naci svoj nacin da razdvoji zito od kukolja a nama ostaje da se pomolimo da se to sto pre desi. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 33 минута, Жичанин рече

У вези позадине ових преписка кружи и ова прича међу црквеним клиром, наиме, када је пре неког времена кренула кампања против епископа милешевског Атанасија Раките, било је очигледно да се нешто догађа. У типично стаљинистичко-милошевићевској кампањи против овог владике просипане су личне увреде и измишљотине. Предњачио је, по обичају, омиљени плаћеник Војислав Шешељ. Кампања је била координисана директно из кабинета председника републике. Циљ је био да се на место епископа овако важне епископије постави човек који би донео "другачије мишљење" у односу на остале епископе који својом надлежношћу покривају простор Црне Горе. Тај пројектовани епископ за епископију Милешевску требало је да буде епископ Максим. Синод и патријарх су успели да одбију овај напад и сачувају јединство које постоји између тројице епископ који покривају делове Црне Горе и митрополита Амфилохија Радовића у вези њиховог тврдог става да нема рушења јединства СПЦ.

Nije nemoguće!  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne znam, ali posle ovih prepiski mi sve to deluje kao podmetacina. Izgleda da je vl. Maksim u stvari samo jedna kockica u mnogo siroj slagalici. Ocigledno su ga iskorostili da pojacaju tenzije izmedju vl. Atanasija i vl. Irineja. Pocinjem da se pitam sta se stvarno desilo i sa bivsim vl. Artemijem i otkuda se pojavio onaj nesrecni Vilovski ili kako li se vec bese zvao.

Pa onda propaganda da kao vl. Amfilohije pravi nekave tajne dilove sa Milom...

Ej bre, sve su to ljudi koji su celi svoj zivot posvetili Hristosu i koji su decenijama stajali na braniku SPC od komunista. Kako je moguce da ljudi koji su toliko sustinski slicni i koji stoje blize onome nego ovome svetu, u godinama kada covek oprasta i ono sto nije uspeo celog zivota da pomiri i oprosti, ne mogu da nadju neki nacin da se sporazumeju? Zar nije cudno sve to sto se desava?

Moje misljenje je da je to sve izaslo iz udbaske kuhinje. Jos kada pocnu da se vrte imena Seselja, Vucica, Dacica, zeludac mi se prevrne.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, florenntina рече

Ne znam, ali posle ovih prepiski mi sve to deluje kao podmetacina. Izgleda da je vl. Maksim u stvari samo jedna kockica u mnogo siroj slagalici. Ocigledno su ga iskorostili da pojacaju tenzije izmedju vl. Atanasija i vl. Irineja. Pocinjem da se pitam sta se stvarno desilo i sa bivsim vl. Artemijem i otkuda se pojavio onaj nesrecni Vilovski ili kako li se vec bese zvao.

Pa onda propaganda da kao vl. Amfilohije pravi nekave tajne dilove sa Milom...

Ej bre, sve su to ljudi koji su celi svoj zivot posvetili Hristosu i koji su decenijama stajali na braniku SPC od komunista. Kako je moguce da ljudi koji su toliko sustinski slicni i koji stoje blize onome nego ovome svetu, u godinama kada covek oprasta i ono sto nije uspeo celog zivota da pomiri i oprosti, ne mogu da nadju neki nacin da se sporazumeju? Zar nije cudno sve to sto se desava?

Moje misljenje je da je to sve izaslo iz udbaske kuhinje. Jos kada pocnu da se vrte imena Seselja, Vucica, Dacica, zeludac mi se prevrne.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, ana čarnojević рече

znas sta je zanimljivo...oko tih izmisljotina koje je prosipao Seselj...negde u to vreme ep David je medj gnomama naveo da nesto i nisu izmisljotine. inicijali A.R. i podatak da je nesto od Seseljevih teza i tacno. mislim da je Vukasin to postavio kad je dosao na forum.

napravicu kokice.

Poluistine su uvek efikasnije od lazi a onaj nesrecnik (Seselj) njima odlicno barata. Napravi kokice, ali ne racunaj na mene. Nemam vremena za forum, samo sam se javila da se cuje i neko drugacije misljenje jer je ocigledno da ova epidemija diskreditovanja vladika i to najboljih koje imamo ne moze biti slucajna.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 часа, Milan Nikolic рече

@Марио Токовић

Реци ти мени, ако смеш, одговор на једно питање. Да ли логоси твари одлазе натраг у своје превечно стециште? Да, или не?

Ако под логосима подразумеваш божанске честице као еманације Апсолутног бића онда да кажем. Логоси обитавају у тварним бићима вечито се раћајући, занављајући и дају сваком бићу појединачно и свима збирно смисао, обожење. Крећу са ка Богу одакле потекоше. Носећи сва тварна бића ка будућем веку. Кроз логосе се јављају божанске енергије и раздељују се. Суштотворне свему постојећем, животворне свему у чем има душа жива а мудроститворне се дарују само ипостасним бићима, људима и анђелима. У какве се нестворене кластере удружују логоси у такве се створене кластере удружују бића. И тако наста и постоји све створено. И сви као једно теку узводно, као Јордан у Крштењу, ка Царству. Духом кроз и преко Христа ка наручију Очевом. И када дође Пуноћа логоси ће увести своје невесте у тајанствено Царство и Бог ће бити све у свему. И логоси ће се вратити Апослуту и починуће на бићима јер ни једно биће не изгубише на путу ка Царству.

Ако човек допусти двоприродним кластерима природни двиг спасће се, Христос ће га познати као свога. Али за Православне не важи овај природни већ светотајински двиг. Зато смо ми со свету.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зашто толико филозофираш на просто питање. Значи твој одговор је да се логоси твари враћају у превечно стециште, у којем бејаху пре стварања света? Да, или не?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 минута, Milan Nikolic рече

Зашто толико филозофираш на просто питање. Значи твој одговор је да се логоси твари враћају у превечно стециште, у којем бејаху пре стварања света? Да, или не?

Да, враћају се. Као ласте се враћају и тек што нису. Е сад ми откри под коју јерес подпадам, под који канон, и колико сам дужан.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Документарни филм „Свети Василије Острошки – сведок васкрсења“, аутора катихете Бранислава Илића, настао је као израз благодарности светитељу, а поводом 350. годишњице од његове земаљске кончине. Приказан је на шестом Фестивалу хришћанске културе у Зајечару са благословом и у присуству Епископа тимочког Илариона, као и бројних ауторових сарадника. Аутор посебну захвалност дугује Патријарху Порфирију, Митрополиту Јоаникију, свештенику Слободану Бобану Јокићу и многим другима без којих филм не би био потпун. Разговор је водила Марина Марић, новинар Радија Источник.



      Извор: Радио Источник
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Устоличење Његовог преосвештенства изабраног Епископа будимљанско-никшићког г. Методија одржаће се у недељу, 26. септембра 2021. године у манастиру Ђурђеви Ступови, најавила је Епархија будимљанско-никшићка.
      Свету архијерејску литургију и свечани чин устоличења предводиће Његова светост Патријарх српски г. Порфирије, који ће претходног дана, у суботу 25. септембра допутовати у Црну Гору. Свечани дочек Предстојатеља СПЦ са доксологијом биће у манастиру Ђурђеви Ступови истог дана у 18 часова.
       
      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У име Оца и Сина и Светога Духа! Преосвећени брате Дамаскине, браћо архијереји, часни оци, браћо и сестре, Благодаћу Божјом, Преосвећени брате, данас си рукоположен, хиротонисан за најузвишенију службу у Цркви Христовој, у службу епископску, а та служба јесте служба на месту и обличју Христовом. 
      Из породице свештеничке, драги Преосвећени Владико, поникли сте и то у временима и на месту кад нимало није било једноставно и лако бити хришћанин, а камоли свештеник и члан свештеничке породице, То је било време када је име Христово не само било прогањано него је изгледало и да је потпуно заборављено. Бог, наравно, има своје путеве и свој план, своју промисао и никада не оставља Цркву своју. Када је Црква највише на распећу, онда заправо сведочи најснажнију силу. Када делује пораженом, онда пројављује победу.
      Поникавши у свештеничкој породици наставили сте да учите богословске науке, кроз богословију, кроз факултет, и овде у нашим земљама, али и у иностранству. Када је дошао тренутак да бирате свој животни пут Ви сте се определили за монашки живот. И све то заједно, Ваше рођење, Ваше одрастање и Ваше школовање била је, сада се види, припрема за оно у шта сте данас узведени. Учили сте се у свештеничкој породици, од свога оца и мајке, учили сте се и у амбијенту у коме сте расли шта то значи трпљење, шта то значи подношење поруга, исмевање. Потом сте се, наравно, учили богословским наукама у разним школама и свакако круна тих богословских наука је монашки постриг и монашки живот у манастиру.
      У манастиру, у општежићу, научили сте се  засигурно ономе што је једна од најважнијих порука Јеванђеља, али и једна од најважнијих вредности архијерејске и пастирске службе, поред наравно примарне службе - свете Литургије за спасење света. Та друга служба јесте крштавање људи и увођење у Цркву Христову у име Оца и Сина и Светога Духа, а онда и изграђивање Цркве и изграђивање Тела Христовог у духовном смислу те речи, у конкретном животу. Да би то било могуће, Ваш претходни живот засигурно је учинио све да будете и спремни и достојни за ту службу. У архипастирској служби важније од свега је слушати. То сте учили и у монаштву и у школама и у породици. Важније од свега је бити смирен, важније од свега је ненаметати своју вољу другоме, важније од свега је не бити спреман да критикујеш, а то сте засигурно научили у монашком животу. Да ли сте у заједници са братом, сигуран сам да знате да више зависи од Вас него од њега. Лако је наћи разлоге да будете нерасположени према другом. Лако је наћи разлоге да кажете: Нећу да се уплићем у његов живот, он неће комуникацију са мном. Али знам да је неком, ко је живео у општежићу, важније од свега да сачува заједницу са братом и не само да прогута неправду, то што брат није у праву, него да се истински смири пред њим. Зашто? Зато што то није вештина људска. То није способност коју стичемо, то је сам Господ наш Исус Христос. И онда када слушамо и спремни смо да идемо на тај начин, а Ви добро знате детаље таквог начина живота, онда ћете и Ви бити истински пастир који врши службу Христову и свету Литургију, али и прима све у свој загрљај. Дакле, важније од свега је да служимо у послушању, у крајњем послушању које је сам Господ наш Син Божји показао према своме Оцу, али не у послушању тако да је то било против Његове воље, него је то била и воља Његова.
      Ја Вам желим од срца да као викар Епископа бачког - на месту на коме сам и ја био скоро пуних 15 година, са другом титулом, титулом Епископа јегарског, а Ви такође носите титулу једне епархије која је била на територији данашње Мађарске, титулу Епископа мохачког - у близини Епископа бачког будете, а сигуран сам да ћете то бити, отворени много више него што сам био ја, али и да будете спремни да чујете не само реч поуке него да се учите и примером служења Цркви и то кад тело и снаге дозвољавају, али и онда када по нашим људским мерилима снаге нема. Сигуран сам, такође, будући да по благослову Епископа бачког боравите у манастиру Ковиљу, да ћете и у тој заједници наставити природан органски начин живота којим сте до сада живели и једнако имати могућности да служите свету Литургију, али и да служите братству у коме се налазите, како би оно расло, јер оно само може расти љубављу и молитвом оних који имају виши степен и већу одговорност служења. Нека би Вас Господ благословио сваким својим благословом и дао снаге да носите Крст Христов са радошћу, јер тај Крст је благо бреме и лак јарам. То је Крст који води у предукус тајне Васкрсења, тајне Победе над смрћу, али истовремено и сам по себи Васкрсење и Победа.
      У том духу, у име Сабора, речи ћу Вам: драги брате, прими жезал овај да напасаш поверено ти стадо Христово., послушнима нека буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне упућуј и карањем и кротким васпитавањем у Христу Исусу Господу нашем.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Беседа Епископа мохачког г. Дамаскина, викара Епископа бачког, изговорена на хиротонији 19. септембра 2021. године у Саборном храму Светог Саве на Врачару
      Ваша Светости,
      Ваше Блаженство,
      Ваша Преосвештенства,
      Поштовани представници Римокатоличке Цркве,
      Господо великодостојници државе и друштва,
      часно свештенство и преподобно монаштво,
      драга браћо и сестре,
      Стојећи данас пред пуноћом Цркве и лицем Господа и Бога и Спаса нашега, са стрепњом да избором мене недостојног који „нити зна полазити ни долазити“  (1. Цар. 3, 7) не бих нарушио вољу Божју, или да бих „не распознавајући добро и зло“ (1. Цар. 3, 9) учинио неправду ма коме, усуђујем се да, као некада премудри Соломон, који је молио Господа за „срце разумно“ да „може судити народу“,  узнесем своје скромне молитве  за срце милостиво - да бих био помилован, за срце чисто - да бих Бога видео, за дух кротак - јер ће такви наследити земљу, за сузе покајања - да би ме Господ утешио. Велики је дар и неисказива милост примање сваке службе у Цркви, сваке па и најмање жртве за изградњу „велике тајне побожности“ (1.Тим. 3, 25), Тела Христовог које, по речима Светог Јована Златоустог, „још треба да се испуни“.
      Драга браћо Архијереји, благодаран сам Богу Оцу и Сину и Духу Светоме што ме је, вашом пажњом и љубављу удостојио највеће службе коју смртни човек може да добије, службе која својим назначењем превазилази сваку могућност да је мисаоно обухватимо или да јој морално дорастемо. Знајући „да сам овде тек један у следу и да ми глас је зуј пчела у роју“, понизно се и шапатом, као Свети Јован Дамаскин у песми Ивана В. Лалића, обраћам Пресветој Богородици, „купини несагоривој“ и сасуду „велике Тајне благочешћа“ (1.Тим. 3.16) , да исцели и „опрости преступ моје пролазности“. Само је Пресвета Богородица, од свих оних који су „носили кожну одећу смртности“, послужила предвечном плану Божијем и садејствовала у „радионици нашег спасења“ (Свети Јован Дамаскин) будући, по речима Светог Марка Ефеског, двојако богоносна: по благодати да би „тело њено било освећено и да би могло носити спасоносни пород“ и по „присутности саме Ипостаси Сина Божјег, тако да се та Ипостас и оваплотила и очовечила“. Непојамно је људском уму схватити ову велику тајну и божански наум за свако створено биће: Ипостас Сина је, не силом или енергијом, већ читавом пуноћом Божанства, била присутна у Пресветој, док је у „апостолима и свима осталима присутна енергија и сила, или чак део енергије“ (Свети Марко Ефески). А сила је та она која освећује, али и сажиже, исцељује али и суди...
      Апостол Павле сведочи да се „свакоме  даје пројава Духа на корист“ (1. Кор. 12, 7),  те каже да се једнима даје реч мудрости, другима реч знања, једнима дар вере, а другима дар исцељења... „А све ово даје један и исти Дух, делећи свакоме понаособ како хоће“ (1. Кор. 12, 11). Свети Јован Дамаскин нас поучава да Бог  свима „даје од своје силе према способности и пријемчивости свакога, тј, сходно чистоти физичкој и моралној свакога од нас, тако да свакоме који изабира добро, Бог садејствује, помаже, у достизању тог добра“.
      Нада је моја у Господа да ме неће оставити на „путу који води у живот“, те да ћу молитвама и заступништвом Светога Саве, првог Архијереја наше Свете Цркве, под сводовима чијег храма се данас налазимо, укорењен бити „као дрва маслинова  у мисаоном рају“, и да ће ме посвећеност и истрајност његова надахњивати и руководити као што је и до сада.  Од времена мога крштења, и примања у заједницу верних у цркви посвећеној управо Светоме Сави, која је због лепоте своје била спасена уништења у Другом светском рату и која је својом јединственом архитектуром  била „стуб од огња“ (Изл. 13,21) у једном тешком времену безверја, увек сам се трудио да сачувам достојанство и углед наше Цркве, достојанство хришћанина светосавске лозе.
      У овом светом тренутку, када се благодат Божја, преко полагања ваших руку, изобилно излила на моју смерност, надам се и верујем, да ћу, уз Божју помоћ, испунити, колико је до мене, свој удео у великој и одговорној служби која ми је поверена, служби Епископа Цркве Христове. Служба Епископа је служба Христова, а то значи служба Кста Христовог и Његовог славног Васкрсења, служба састрадавања са сваком душом која му је поверена на старање и васкрсења са свима њима у Телу Христовом. Колики је подвиг ума и срца и свецелог бића потребан, да свештенослужитељ ушавши у олтар, заједно са Мојсијем изиђе на Гору, „уђе унутра у облак, нађе се заједно са Богом и колико је могуће да се у себе поврати и сабере“, како нас поучава Свети Григорије Богослов, и да са страхом и трепетом приступа, тајанственим у себе примањем, самога Христа, Господа и Бога нашега! Велика је одговорност пред Богом примање чина епископа, и ја, стојећи пред свима вама „у слабости и у страху и у великом дрхтању“ (1. Кор. 2.3) исповедам, да ћу се трудити да „добар одговор дам на страшном суду Христовом“ за службу која ми је данас поверена.
      Нада је наша и молитва у освећујућу силу Духа Светога, који је свуда и све испуњава, да ће, очистивши нас од сваке нечистоте, доћи и уселити се у нас „док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Божјега у човека савршeна, у меру раста пуноће Христове“ (Еф. 4,13).
      Чување  јединства Цркве и богопознање, сведочење вере и „усавршавање верних у делу служења“ (Еф. 4, 12) велики је задатак у сваком времену, а поготово у нашем, када је сваки проблем и изазов једног човека или једне државе, проблем и изазов свих људи и целе васељене, јер смо развојем модерне технологије  приближени једни другима више него икада пре, а начином живота, својеврсном дистанцом, отуђени као никада до сада. Зато су речи апостола Павла, које нас тако снажно  упућују „да побеђујемо кроз Онога који нас је заволеo“ (Рим. 8,37) једини одговор на сва искушења нашег „глобалног“ времена, јер, и заиста:
      „Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тјескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач“? У Бога се надам да ћемо и ми, „деца овог века“, моћи да, заједно са апостолом, будемо уверени, у сваком дану живота свога, „да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар, неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем“ (Рим. 8, 38-39).
      На данашњи дан, када се молитвено прославља Чудо Светог архангела Михаила у Хони, молимо се саборно да Господ, заступништвом Светог Архистратига, сачува Цркву своју неповређеном до истека времена и нас сабране у светој тајни Литургије сачува од искушења које нисмо кадри изнети на спасење, сопствено али и народа у целини.
      Осећам потребу да се на овај свети дан захвалим многим дивним пријатељима, присутнима и онима који данас нису могли да буду с нама, свима које због оскудности времена нећу поменути, за сву љубав и помоћ којом су ме снажили на мом животном путу. Пре свих, благодарим мојим дивним родитељима, оцу Влајку и мајци Драгици, чијим молитвама и свесрдним трудом око васпитања и образовања смо моја сестра и ја започели свој пут ка Христу. Нека их Господ награди!
      Благодаран сам Господу Богу што ме je призвао на пут богопознања и што сам у пресудном моменту мога сазревања, у свом породичном дому, поводом освећења цркве Светог Саве у Дрвару, упознао многе епископе, међу њима тада Епископа банатског, г. Амфилохија, јеромонаха Атанасија и у то време, изабраног Епископа моравичког г. Иринеја. Недорастао богословљу и разумевању свега онога што су говорили, било ми је, као некада монаху који је ишао преподобном ави Антонију, довољно само да их гледам.
      Отворивши духовне очи и одбацивши оно што је детињско, затечен тајном Христовом, своју љубав ка природним наукама, пре свега математици и њеним  вечним и савршеним доказима, неприметно сам, за чула дата човеку, преусмерио ка Створитељу свега вечног и савршеног. Боравећи у манастиру Ковиљу, са благословом нашег Патријарха, тада игумана и духовника оца Порфирија, осетио сам  сву пуноћу Предања наше Цркве, све сабрано за вечност благо богослужбеног и општежитељног поретка, светогорског типика и подвига, сву радост успињања на гору Преображења, радост која превазилази земаљско искуство пуноће живљења. Драга браћо у Христу! Нека би Господ дао да наш будући заједнички пут у Емаус, буде у истинској љубави и препознавању Христа који је увек тамо где су два или три сакупљена у име Његово!
      Неизмерно сам захвалан свим професорима нашег Богословског факултета што су, свако на свој начин, надахњивали моје бављење богословљем и више од тога, пробудили су у мени жељу да се посветим монашком животу. Благодаран сам Господу што ме је удостојио ангелског образа и што сам, када се за то испунило време, примио монашки постриг и значајно и обавезујуће име Дамаскин руком блаженопочившег Патријарха Иринеја, тада Епископа нишког. Блаженопочившем Патријарху, нимало случајно у храму за који се толико залагао и у коме почива, моја породица и ја изражавамо многоструку благодарност за сва дела доброте и љубав коју је увек имао за нас. Нека му је вечан спомен!
      Посебну захвалност са овог места упућујем о. Дионисију, духовнику манастира Липовац, који је духовно руководио мојим корацима и одлукама свих ових година, сестринству манастира Ђунис, у коме сам неколико година обављао дужност духовника и свом монаштву Епархије нишке и околних епархија са којима је братство повереног ми манастира Светог Романа благодатно узрастало. Благодарим Господу што ме је упутио у ову древну светињу, у којој сам, током протеклих девет година, заједно са братством, богољубивим верницима и поклоницима из околине и расејања, уз молитвено заступништво Светог Романа и благослов епископа нишких, успео да обновим део манастира и духовног живота надахнутог подвигом светог угодника.
      Захвалност дугујем и тадашњем ректору Богословије Светог Кирила и Методија у Нишу, оцу Милутину Тимотијевићу, и свим колегама са којима сам се заједно трудио у делу васпитања и образовања будућих свештенослужитеља наше Свете Цркве. Не могу да не поменем и дивно свештенство и вернике нишке Саборне цркве и Црквено-певачку дружину „Бранко“ који су годинама чинили и чине црквени живот у Нишу посебним.
      Од срца и све душе благодарим Руској Православној Цркви и Московској духовној академији где сам боравио на усавршавању и где сам, осим напретка у степену образовања, стекао искуство предањског живота и промишљања, отвореност за духовни простор упознавањем језика и пријатељску помоћ многих професора и ментора, међу којима посебно издвајам ректора, тада епископа Евгенија, ментора Владимира Кирилина и игумана Дионисија (Шљонова).
      Свесрдно благодарим и братској Грчкој Православној Цркви и манастиру Свете Теодоре у Солуну, у коме сам започео изучавање грчког језика и стекао дивне пријатеље. Благодарим, овде присутним игуманима великих српских светиња, високопреподобном архимандриту Методију и високопреподобном архимандриту Тихону на братској љубави и молитвама. И заиста, без помоћи многих, који су, вођени Христовим речима да од људи начинимо себи пријатеље, постали ангели на мом путу, и који су, без обзира на сву, људским мерилима непревазиђену различитост, остали на њему, данас не бих, са изобиљем дарова, стајао пред свима вама.
      Благодарим Вама, Ваша Светости, и свим члановима Светог Архијерејског Сабора што сте ме увели у ред Архијереја Српске Православне Цркве. Примајући данас од Вас свети жезал, знак епископског достојанства и службе, са пуним сазнањем одговорности коју преузимам и уз сву благодарност коју осећам, молим се и надам да Ваша пажња и љубав ничим неће бити умањене и да ћете ме увек имати у својим светим молитвама.
      Захваљујем Вама, Преосвећени Епископе нишки г. Арсеније, што сте ме предложили за ову свету службу и што сте се, од свог доласка на чело Епархије нишке, увек посебно старали о мени лично и о манастирској обитељи Светог Романа.
      Благодарим Вама, Преосвећени Епископе бачки г. Иринеју, што сте ми указали  велику част и поверење узевши ме за свог викарног Епископа и што сте, дозволивши ми да будем у Вашој близини, очински пружили драгоцени бисер свог изузетног знања и искуства препознатог међу свим хришћанским црквама и тиме ми задали велики задатак на почетку моје епископске службе. Надам се да ћу, учећи од Вас, без обзира на све своје недостатке, успети да духовно и интелектуално узрастем и тако оправдам указано ми поверење.
      Захваљујући још једном свима на молитвеном учешћу у овом светом чину, своје скромно обраћање завршавам речима великог Јерарха и  Литурга Цркве, Светог Симеона Солунског, који говорећи о светим хиротонијама и  познавању суштинских разлога божанских служби које вршимо, уз молитвени усклик, каже:
      „Нека нам буде милостив Бог, и живи Син Божји, који је постао Син човечији, једини велики Архијереј Исус, Спаситељ света Христос, Пречисти, Свети и Незлобиви, Мироначалник и Миротворац, Кротки срцем и Смирени, Пастир добри који је душу своју положио за овце; и да нам Он да да га свецело љубимо, и да у Њему и како је Њему мило напасамо стадо Његово, и да сваки од нас, према своме припадајућем степену, изврши и испуни Његова божанска свештенства, како Он то жели, и угодивши Њему, да се сјединимо с Њиме, и са божанским стадом Његовим спасемо се у Њему“. Амин.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстововао је 18. септембра 2021. године у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду свечаним чином наречења високодостојног архимандрита Дамаскина (Грабежа) за Епископа мохачког, викара Епископа бачког.
      Повезане вести:
      Животопис архимандрита Дамаскина (Грабежа) новоизабраног викарног епископа мохачког
      Протопрезвитер Дејан Крстић о изабраном Епископу Дамаскину: Такав нам архијереј требаше!
      Поред предстојатеља Српске Православне Цркве, у чину наречења узели су учешће: Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Преосвећена господа Епископи: будимски Лукијан, банатски Никанор, бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, бихаћко-петровачки Сергије, нишки Арсеније, осечкопољски и барањски Херувим, захумско-херцеговачки Димитрије, ваљевски Исихије, брегалнички Марко, моравички Антоније, ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, хвостански Јустин, умировљени зворничко-тузлански Василије и умировљени канадски Георгије.
      Пошто је пред присутним сабрањем Свете Цркве прихватио вољу и одлуку Светог Архијерејског Сабора, који га је на овогодишњем заседању изабрао за Епископа мохачког, викара Епископа бачког, наречени епископ Дамаскин је началствовао вечерњом службом.
                     
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...