Jump to content
александар живаљев

Преписка умировљеног епископа Атанасија и патријарха Иринеја поводом случаја владике Максима

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 8 минута, Milan Nikolic рече

Живот будућег века је већ дошао, али ни тамо нема могућности за прелазак онтолошког јаза.

Е то није тачно. У животу бућег века ће се у пуноћи јавити три тајне. Сједињење природа - људска и божанска, перихореза - ипостасно међупрожимање и сарастварање Бића у бићима и бићима у Бићу. Као мастило и вода. Вечито сарастварање, где мастилом увек остаје мастило а вода вода али уживајући једно у другом.

Share this post


Link to post
Share on other sites

У будућем веку ће човек причасно треперити пред Лицем, природом, бићем Божијим и Царством. И све што буде познао чини ће му се недостижно јер је бескрајно.

Али већ у следећем трену, сав трај призор ће бити кап, нано честица, која поста нутрина човека. А пред човеком се рађа ново чудо неприступног бескраја који поста кап. И тако кроз сву вечност. И све је то могуће не зато што се човек шири, већ зато што се Бог кенотизује.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Одакле теби такво гледиште? Не постоји могућност да створено биће, чак и у Есхатону, продре у Биће Надсуштаствено. Однос је једино на равни енергија Божијих, иако су енергије садржај Ипостаси Тројице.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Човек ће у срцу бити насамо са Богом. Душом ће бити у заједници са свим људима и анђелима а телом са свом твари. И ум ће се рађати из срца и дух ће исходити из срца и упокојавати се на уму. И човек ће бити савршен као Отац небески. Јер и Он рађа Сина и исходи Духа преко Сина и Дух се на Сину упокојава, од превечности. И људи ће се рађати од Оца по благодати и анђели ће исходити од Оца преко људи по благодати и упокојавати се на људима. Јер ће људи бити богови по благодати и људи по суштини.

јер је Христос сушти Бог и сушти човек.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Milan Nikolic рече

Одакле теби такво гледиште? Не постоји могућност да створено биће, чак и у Есхатону, продре у Биће Надсуштаствено. Однос је једино на равни енергија Божијих, иако су енергије садржај Ипостаси Тројице.

Бог се не даје на меру. Све што Он јесте по суштини човек ће бити по благодати. Бог неће скрити биће своје јер неће крити лице своје. Познаћемо као што смо познати.

Бог ће бити све у свему. Јер је Бог онај који љуби не на меру.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Граница између Творца и творевине остаје али као пропустљива мембрана, прозрачна за Биће. Јер ко је Бог до Љубав и Шта је Бог до љубав. Материја, енергија, простор и врем остају кроз сву вечност. Остају путир у који се улива превечност, бесконачност и Бог какав јесте. Бог је задобио искуство и живот створености, човек ће задобити искуство и живот нестворености остајући створен.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Milan Nikolic рече

Хајде напиши све у једној поруци.

Филозофија нема више додирних тачака са онтологијом, има са мучењем.

Вечна мука је оно стање у коме је био Христос када је рекао Оче зашто си ме оставио. То је место где Бога нема кроз сву вечност. А то место је срце људско испуњено мрзошћу опустошења. Плач и шкргут. Као када се човек порађа и рађа кроз сву вечност. Плач настаје код рађања али човек поно улази у фазу порођаја и настаје шкргут.

и тако заувек. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Марио Токовић рече

Граница између Творца и творевине остаје али као пропустљива мембрана, прозрачна за Биће. Јер ко је Бог до Љубав и Шта је Бог до љубав. Материја, енергија, простор и врем остају кроз сву вечност. Остају путир у који се улива превечност, бесконачност и Бог какав јесте. Бог је задобио искуство и живот створености, човек ће задобити искуство и живот нестворености остајући створен.

Проблем је у томе што је ђаво све то научио напамет. И даје нам, допуштењем Божијим, да се занесемо до тачке примењивања првенства Бога Оца на примат у Цркви. То по себи није лоше, ако је сама љубав у питању, али узрочност других је непримењива. А то је једина и највећа жеља данашњег Фанара. Којег подржава твој љубљени еп.Максим. Несташно

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Milan Nikolic рече

Проблем је у томе што је ђаво све то научио напамет. И даје нам, допуштењем Божијим, да се занесемо до тачке примењивања првенства Бога Оца на примат у Цркви. То по себи није лоше, ако је сама љубав у питању, али узрочност других је непримењива. А то је једина и највећа жеља данашњег Фанара. Којег подражава твој љубљени еп.Максим. Несташно

Teraš me da kažem da sam bacao cveće pod tvoje noge.

Share this post


Link to post
Share on other sites

О учешћу створеног у нествореном види код Григорија паламе. А тврдим ти да ђаво о овоме не зна ама баш ништа. Јер је луд 100%. Он може да репродукује као трака знање, али не зна и неможе да разуме. Не мислиш ваљда да је ово писао бесомучан човек под цензрском палицом фанариота Максима. Па ја нигде не видим Максима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Суштина и природа нису исто. У грчком језику да. Природа је природа, суштина је тајна ипостасне колерације. А биће је биће.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Марио Токовић

Реци ти мени, ако смеш, одговор на једно питање. Да ли логоси твари одлазе натраг у своје превечно стециште? Да, или не?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Матица српска и Епархија бачка срдачно Вас позивају на представљање књиге Епископа новосадског и бачког др ИРИНЕЈА (Буловића): "Тајна разликовања божанске суштине и енергије у Светој Тројици по Светоме Марку Ефеском Евгенику".   Најава у pdf формату     Поздравна реч Проф. др Драган Станић, председник Матице српске   О књизи говоре: Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Епископ крушевачки др Давид Епископ бачки др Иринеј   У уметничком програму учествује Хор ученика Богословије Светог Арсенија Сремца из Сремских Карловаца   Програм води др Исидора Поповић   Свечана сала Матице српске Четвртак, 12. децембар 2019. године, у 19 часова     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Теофила III Његово Блаженство Теофило III, патријарх Светога града Јерусалима и све Палестине (на крштењу Илија Јанопулос), рођен је у месту Гаргалианис у области Трифилија-Месинија 1952. година.     У Јерусалим је дошао у јулу 1964. и уписао се за ученика Патријаршијске школе, коју је завршио 1970. г. Замонашен је 28. јуна 1970. и добио име Теофило; замонашио га је ондашњи патријарх јерусалимски Венедикт у Јерусалиму.   На основу одлуке Свештеног Синода ове Свете Цркве, он је 1. јула 1970. рукоположен за јерођакона на Голготи од стране архиепископа јорданског Василија, и богослужио је у цркви Васкрсења Христовог. Касније је био патријархов ђакон, да би 1. јула 1975. г. био рукоположен за јеромонаха на Светој Голготи од стране јерапољског архиепископа Диодора.   На основу Синодске одлуке од 27. фебруара 1975, послат је у Атину на студије на Богословском факултету. У звање архимандрита рукопроизведен је 21. фебруара 1978. године. Окончавши своје студије, вратио се у Јерусалим и био је постављен за главног секретара Секретаријата Патријаршије, као и за предавача у Патријаршијској школи и духовника свештеног манастира Светог Харалампија 12. октобра 1979. године. Радио је и као члан уредништва часописа „Нови Сион“. У Енглеску је послан 22. децембра 1981. г. ради постдипломских студија на Дарамском универзитету. Успешно окончавши ове студије, вратио се у Јерусалим и бива постављен за секретара Светог и Свештеног Синода (12. августа 1986), с тим што је био надлежан за издавачку и информативну делатност Патријаршије.   Од 31. октобра 1986. године он је представник Јерусалимске Патријаршије у Централном одбору Светског савета Цркава и учествовао је у 7. скупштини ССЦ у Канбери, у Аустралији. Од 1991. до 1996. служао је као игуман у Кани Галилејској. Године 1997. изабран је за члана Правног одбора своје Цркве. 27. септембра 2000. почео је да ради у Светом и Свештеном Синоду.   У септембру 2001. постављен је за представника своје Цркве при Московској Патријаршији, а од 2004. он богослужи у цркви Васкрсења Христовог.   За таворског Архиепископа изабран је 14. фебруара 2005. године, а 9/22. августа 2005. једногласно је изабран за Патријарха древне Јерусалимске Патријаршије. Наредног дана је устоличен у цркви Васкрсења Христовог у присуству представника свих помесних православних Цркава, као и владе Јордана и Палестинске управе, а нарочито председника Републике Грчке Каролоса Папуљаса.   Патријарх Теофило је настојао на учешћу своје Цркве у међуправославним, међухришћанским и међурелигијским састанцима, посебно радећи на очувању црквеног поретка и свештених канона свете Цркве и јачању међународног права и улоге Јерусалимске Цркве.   Неговао је односе са Светским саветом Цркава и Блискоисточним саветом Цркава. У октобру 2007, на позив америчке владе, учествовао је у Вашингтону у симпосиону на тему „Саветовање религијских установа Свете земље“ у циљу неговања политичког помирења у Светој Земљи.   Држао је предавања на научним семинарима и конференцијама у Јерусалиму и другде. На позив Европског парламента, Његово Блаженство Теофило III отпутовао је у Брисел у септембру 2008. године да пред фукционерима Европске заједнице и Европског савета изложи проблеме са којима се суочава Црква у Светој земљи. У октобру исте године учествовао је у сабрању предстојатеља свих помесних православних Цркава у Васељенској Патријаршији у Цариграду. Учествовао је и у Свеправославном сабору на Криту у јуну 2016. године.   Српску Православну Цркву је посетио поводом освећења цркве у Бару.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У понедељак, 9. децембра 2019. године, Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу прославио је своју крсну славу – Светог Алимпија Столпника.     Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован пререзао је славски колач у Деканату Факултета заједно са овогодишњим свечаром проф. др Жељком Мијаиловићем, као и са деканом факултета проф. др Владимиром Јаковљевићем. Владика Јован пожелео је срећну крсну славу свим запосленима у овој високошколској установи.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Свечаности поводом прослављања 800 година аутокефалности Српске православне Цркве настављене су у суботу 7. децембра 2019. године у храму Рођења Пресвете Богородице у Бечу.     Тим поводом служено је вечерње богослужење у присуству Његовог Преосвештенства Епископа врањског Господина Пахомија, Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Господина Андреја, господина др Марка Николића, представника Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије, госпође Наталије Милатовић, представнице Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Републике Србије, Његове екселенције господина Небојше Родића, амбасадора Републике Србије у Републици Аустрији, бројних других представника државних, културних и просветних институција из Србије, Републике Српске и Аустрије.   После вечерњег богослужења одржана је свечана академија на којој су част да се обрате имали председник СПКД ”Просвјета” господин Срђан Мијалковић и господин др Марко Николић, преставник Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије. Централни део прославе била је пригодна архијерејска беседа коју је изговорио Епископ Андреј који је упутио на значај догађаја који обележавамо за формирање нашег духовног и националног идентитета.   Уметнички део вечери увеличан је наступима Мешовитог епархијског хора ”Корнелије Станковић” из Беча под диригентском палицом госпође Иве Мрвош-Анокић, малог ”Просвјетиног” хора под диригентском палицом госпође Вере Симић, полазника ”Просвјетине” школе српског језика и групе ”Трио покрет” из Београда. После академије у црквеној сали отворена је изложба о животу и раду Милутина Миланковића који је својим животом спојио Беч и Београд а потом је уприличено послужење за све присутне госте.     Извор: Епархија аустријско-швајцарска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...