Jump to content

Recommended Posts

On 31.7.2019. at 1:29, Natasa. рече

Kad u nešto čvrsto verujete i potpuno ste ubeđeni da će Bog da vam pomogne kako znate da niste u zabludi?

Npr. bez ikakve sumnje verujete da će se neko vaš blizak izlečiti, pa se to ipak ne desi-ispade da ste bili sve vreme u zabludi.

Koliko ima likova koji odbiju lečenje potpuno ubeđeni da će ih Bog izlečiti, snaga molitve, pa ništa od toga-bili su u zabludi. (možda je ekstreman primer, ali opet-ljudi bezrezervno i bez sumnje veruju).

Samo nemojte ono pravdanje kako nije On tu da nam ispunjava želje i tako te prežvakane priče...

Gde je granica između čvrste vere i zablude?

Ja se od maloverja spašavam molitvom, a šta će biti sutra niko ne zna. Mi se trudimo da bude onako kako želimo, al nemamo samo mi svoju volju...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Piiii, kad treba da se posvađamo oko gejeva, seksa pre braka i manje-više ekumenizma svi se sjate :smeh1:, slabo ove teološko-filosofske nedoumice :0212_rolleyes:.

Svi smo mi najobičniji Zadrugari :)).

#LunaDoPobede :smeh1:

Da pobedi Ana, pošalji 6 na 999000 :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 31.7.2019. at 1:29, Natasa. рече

Kad u nešto čvrsto verujete i potpuno ste ubeđeni da će Bog da vam pomogne kako znate da niste u zabludi?

Npr. bez ikakve sumnje verujete da će se neko vaš blizak izlečiti, pa se to ipak ne desi-ispade da ste bili sve vreme u zabludi.

Koliko ima likova koji odbiju lečenje potpuno ubeđeni da će ih Bog izlečiti, snaga molitve, pa ništa od toga-bili su u zabludi. (možda je ekstreman primer, ali opet-ljudi bezrezervno i bez sumnje veruju).

Samo nemojte ono pravdanje kako nije On tu da nam ispunjava želje i tako te prežvakane priče...

Gde je granica između čvrste vere i zablude?

Нешто се не сећам да је верујућима понуђена таква сигурност. Тако да је свако ко верује да ће се сигурно нешто десити (тј. да ће Бог нешто урадити овако, а не онако) у заблуди скоро по дефиницији. Једина права вера је препустити се Божијој вољи, а не чврсто веровати врсто у било какав конкретан исход. Што ће рећи да је заиста верујућих смешно мало, ал то смо већ знали. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Natasa. рече

Piiii, kad treba da se posvađamo oko gejeva, seksa pre braka i manje-više ekumenizma svi se sjate :smeh1:, slabo ove teološko-filosofske nedoumice :0212_rolleyes:.

Svi smo mi najobičniji Zadrugari :)).

#LunaDoPobede :smeh1:

Da pobedi Ana, pošalji 6 na 999000 :smeh1:

Glasam za samu sebe :smeh1: Sam svoj menadžer 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Помирила сам се одавно са неким недостатком у животу, тако да се задовољавам са мали. 

Да смо живи и здрави сви у кући, а за неку велику промену као на пример брак ,деца,, више не хајем.

 

Одговори на молитве допиру до мене онда кад најмање очекујем. Парадокс!?!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нажалост, понекад ми се чини да ми све што можемо да урадимо јесте да одаберемо што угоднију прелест у којој ћемо живети. Не постоји готово ништа у шта сам веровао а да је поднело тест времена. Бојим се да ствари не постоје у некој својој властитој суштини него на начин како нам се указују у одређеном временском тренутку. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 51 минута, Панарет рече

Нажалост, понекад ми се чини да ми све што можемо да урадимо јесте да одаберемо што угоднију прелест у којој ћемо живети. Не постоји готово ништа у шта сам веровао а да је поднело тест времена. Бојим се да ствари не постоје у некој својој властитој суштини него на начин како нам се указују у одређеном временском тренутку. 

Ovo je zaista bolno iskreno, ali pomalo odise malodusnoscu. Ne dajte se brate Panaret! Verujem da ste umorni od puno toga, svi smo zajedno u slicnom "sosu", ali cvrsto verujem da treba da budemo potpora jedni drugima, barem kada govorimo o Crkvi. Proci ce I ovi vetrovi I bure, ali poverenje u Oca Nebeskog neodstupno drzimo. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 31.7.2019. at 1:29, Natasa. рече

Kad u nešto čvrsto verujete i potpuno ste ubeđeni da će Bog da vam pomogne kako znate da niste u zabludi?

Ja sam ovaj mogući problem riješio tako što ne prizivam Boga da mi pomogne, preciznije rečeno ne molim se ni za šta Bogu. U Jevanđelju je rečeo da su nam sve vlasi izbrojane, i da Bog zna već bolje od nas i pre nego išta zaištemo, i da se ne molimo za mnoge stvari jer treba da se traži Carstvo Nebesko i sve ostalo će se dodati. Mislim da su ove riječi toliko kristalno jasne, da ne trebaju uopšte nikakvo dublje tumačenje. Imam neki svoj sistem Bogomislija u kome se rvem s Bogom kao Jakov, a molitvu nastojim skratiti na par riječi. Za mene ovaj sistem radi, nebrojeno puta sam imao trenutaka da u životu neka situacija se izokrene na dobro, iako sam je zamišljao da će ići vrlo teško i komplikovano. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovih dana su bile česte promene vremena, što nosi isto tako i promene raspoloženja. Kad bude ponovo granulo sunce, ogrejaće i naša srca i odneti te misli sumnje i malodušnosti.

Zašto je taj mladić morao da umre, ne znam. Mnoga deca umiru i to i dalje ne znam...čudna je ta promisao Božija. Nekad nam se čini kruta i nemilosrdna. ALi Bog zna. A mi treba samo da verujemo u Carstvo Nebesko i večni život i po smrti. Da ćemo se svi sresti u večnosti i živeti večno u miru i radosti. Jer niko ne umire za stalno.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 59 минута, sanja84 рече

Ovih dana su bile česte promene vremena, što nosi isto tako i promene raspoloženja. Kad bude ponovo granulo sunce, ogrejaće i naša srca i odneti te misli sumnje i malodušnosti.

Zašto je taj mladić morao da umre, ne znam. Mnoga deca umiru i to i dalje ne znam...čudna je ta promisao Božija. Nekad nam se čini kruta i nemilosrdna. ALi Bog zna. A mi treba samo da verujemo u Carstvo Nebesko i večni život i po smrti. Da ćemo se svi sresti u večnosti i živeti večno u miru i radosti. Jer niko ne umire za stalno.

E sad baš niko...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја, рецимо, знам на свом примеру како умем нешто да желим, а да уопште нисам свестан да је то неостварива жеља. Заправо, мени у том тренутку то није толико ни битно и чак сам полу-свестан да живим у илузији. Док нисам доживео да ми досађује особа која потпуно нереално размишља о свему, па и о мени, нисам се толико гадио илузија, али онда сам почео да се гадим њих и да покушавам да их откријем у себи. Раскид с илузијама је дефинитивно болна ствар ако је човеку стало до нечег о чему има илузију. Сад, нису сигурно све илузије толико баш битне. Лупам, чини ми се да је нешто у одређеном делу града, погрешно верујем, у заблуди сам, али мени то није ни битно. На пример нека радња се затворила, а ја и даље верујем да она постоји. Па, добро, мени то и није толико битно. Е, сад. Ако ја одем скроз до тамо, рачунам на то, а нешто ми је баш важно у питању, онда ћу се сигурно разочарати, изнервирати, итд. 

Сад, што се тиче илузије у вези са Богом, ја мислим да је то јако тешко питање јер је Бог свемогућ, тако да се ту некад нама машта распирује. Не знам. Можда је решење у томе да се не молимо Богу баш за сваку могућу жељу и да не мислимо како ће он нама све да испуни. Вероватно не треба да мислимо да Бог нама треба да испуни сваку жељу. 

Што рече један свештеник, отац Будимир, као да је Бог апарат за жеље. Не знам где сам још чуо, неке монахиње су ваљда то причале, како је неки човек остављао велике прилоге у манастир и оне су баш биле у чуду. Једном их је звао и питао их шта ће бити са жељом коју је пожелео када је давао тај прилог. Значи, човек буквално мисли да Бог њему треба да испуни одређену жељу и отишао је да остави новац у неком манастиру ради испуњења те жеље. Ја мислим да је то јако чудан приступ. Свештеник Будимир је препричавао како је неки човек у Београду био дуго времена провео у одређеном храму и када су га питали да ли му се можда нешто дешава, он је рекао да се моли Богу да победи на лутрији. Људи су мислили да није можда у некој тузи, или ко зна у чему, можда у неком страху, да му можда треба помоћ. Не, он је само мислио да ће та жеља да му се испуни ако се буде довољно дуго молио. 

Ја не знам, искрено, да ли људи озбиљно схватају шта је речено у Светом Писму, а речено је да од Бога не тражимо ово или оно, јер је Бог свезнајуће биће које зна шта нама треба. 

Можда је решење у томе да људи праве разлику између потреба и жеља. Треба нам нпр. храна, али не треба нам не знам колико луксузна храна. Треба нам аутомобил, али не треба нам не знам колико скуп, брз, удобан, леп, итд. 

Можда је одговор у томе што пише у молитви Господњој: "хлеб наш насушни". 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      U Kairu je u toku 31. svetska islamska konferencija na temu Nadležnost i obaveznost izgradnje države. Islamsku zajednicu Srbije predstavlja muftija Mustafa ef. Jusufspahić.

      Konferenciju, koja se održava 15. i 16. septembra, je organizovalo Ministarstvo vakufa Republike Egipta na čelu sa ministrom Vakufa šeih Muhamedom Muhtar Džumom, a pod pokroviteljstvom predsednika Egipta.
      Konferenciji prisustvuju ministri i muftije iz 55 država i preko 159 islamskih učenjaka.

      Muftija Jusufspahić je u svom obraćanju, nakon zahvale Allahu i salavata na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kazao da mu je velika čast što se susreće sa prisutnima na skupu u Kairu te je sve poselamio u ime muslimana Srbije.

      Muftija je na početku istakao plemenitost organizatora koja se ogleda u pozivu za učešće jednoj maloj zajednici muslimana, poput Islamske zajednice Srbije, koja broji oko 600 hiljada pripadnika, gde im je data mogućnost da se obrate na ovako velikom i važnom skupu.

      „Mi (muslimani) moramo da prihvatimo obavezu da učestvujemo u izgradnji država (u kojima živimo) zarad Allaha, zarad budućnosti, zarad naše dece. Ja ne verujem u nešto što danas nazivaju modernim islamom. Islam je dat za sva vremena i kao takav ostaće kao put do Allaha.“, kazao je, između ostalog, muftija Jusufspahić.

      U daljem obraćanju, muftija je ukazao na neispravnost i opasnost uzdizanja nacionalizma i stavljanja pripadnosti naciji ispred islama. Muftija je spomenuo odnos države i Islamske zajednice Srbije gde je pohvalno govorio o ponovnom uspostavljanju verske službe unutar vojnih snaga.
      Muftija beogradski i vojni se danas susreo i sa ministrom Vakufa Egipta, muftijama Omana i Malezije.

    • Од vetrometina,
      Poštovani,
        Prvo da se izvinim što vam ovim putem traćim vreme veoma dugačkim pismom, ali mi je potreban savet i pomoć.   Pre nekoliko godina, posle svojevrsne humanističke indiferentnosti ka religiji, sve sam više osećao unutrašnju potrebu ga ispunjenju duhovnog kratera, koji je u meni rasao iz godine u godinu. Pre toga sam se uspešno izborio sa anksioznošću i depresijom, ali su posledice bile strašne. Po prirodi sam bio samodestruktivan čovek. Taman izgradim nešto lepo, i kad moram da zakucam 'poslednji ekser', srušim sve kao sneška. Ostala mi je velika duhovna nestabilnost i krater. U međuvremenu sam stabilizovao život, stvorio porodicu, imam stabilan posao, krov nad glavom, egzistencija mi svakako nije ugrožena. Dete zdravo, Bogu hvala. Međutim, krater u meni je ostao, a mogao je donekle da ga samo ispuni katarzis koji je proizašao iz umetničkog iskustva. Potom sam počeo pre 3-4 godine nekako da svraćam u crkvu na večernje, a nekad samo da posedim tamo koji sat i jedan dan sam osetio nešto slično osećanju, kad pročitam nešto vrhunsko. Nešto apsolutno. Nešto što mi se učinilo kao da sam ujedno slobodno individualno biće i ujedno rasut u apsolutno postojanje. Apsolutno smirenje i stanje upotpunjenosti    E, da sad pređem na stvar   Tada sem se i registrovao na jedan pravoslavni forum (ne ovaj vaš) i počeo da prikupljam teološku literaturu (zbog navike na određeni diskurzivni standard, teško mogu da 'svarim' patos i opšta mesta koja se provlače po crkvenim internet sajtovima). Počeo sam malo da čitam Hopkovu Pravoslavnu veru, Pavla Raka, Loskog, Berđajeva itd.    Ali, kao i kod većine naših vernika, i ja se teško suočavam sa diskrepancijom sekularnog i religioznog iskustva.   Što sam više učestvovao u našoj zajednici, bilo virtuelno bilo lično, nailazio sam na sve, samo na smirenje ne. Naleteo sam opsesivnost sa sablažnjivanjem, odnosno kako napraviti neki 'revnosni štit' kojim bi se odbranili od svega, pop kulture koja 'sablažnjuje', vrhunski jazz u kome je 'previše strasti', golih pozorišnih umetnika kojih penisi nas 'teraju od Boga', ukratko, ogromno histerije.    Pa me spopadaju što nisam crkveno venčan, što dete nije kršteno, što slušam 'zapadnjačku' crnačku muziku u kojoj je previše strasti  i koja je zbog toga antihrišćanska. Pobogu, jedan od mojih jutarnjih rituala posle molitve za zdravlje najbližih je tradicionalno brijanje. Uživam u mirisu sapuna za brijanje ujutru. Uživam u šolji zelenog čaja dok čitam vesti. Ne čitam samo crkvenu literaturu, a i kad pročitam nešto poput Paklene pomorandže Burgess-a, ne osećam se ništa udaljenije od Boga, iako je knjiga prepuna nasilja. Da li stvarno mora svaki mali užitak da znači greh i  da li moramo da živimo život opšte askeze?   Imam problem, kako spojiti veru sa današnjim tempom života. Koliki je problem, kada organizuješ sve putem smartfona i Guglovih servisa, koliko uključiti dete u crkveni život i kako 'pogoditi' pravu meru, pošto želim da postane sve, samo ne fanatik (a u svakoj zajednici, iako najčešće presudan, nažalost lični primer nije dovoljan. Razlika je ako se 'vratiš' Bogu u nešto zrelijim godinama ili si 'indoktrinisan').   Kako održavati zdravu količinu ega, iz kog proizilazi samopoštovanje? Kad pitam nekog od sveštenika, uvek dobijam traktat o poniznosti i druga opšta mesta, a imam osećaj da me duševno gazi svako ko ima 5 minuta vremena i da previše duševne energije potrošim na brigu, da li sam nešto nekome zgrešio. A današnje vreme to ne prašta, a Boga mi, ni ja ne želim biti taj koji će uz dlaku da svedoči Boga ovom vremenu, i time uništim i porodicu i ostale bližnje.   Kako vidite, problema je nebroj. Ali, gde je tehnička 'crvena linija' u pravoslavlju preko koje se ne prelazi? Da li trpi pravoslavlje ličnog Boga? Zašto se piše u poslednje vreme o pošasti humanizma (jeza me hvata od same sintagme). Zbog čega takav odnos do nauke (razumem scientizam, koji je zabluda, ali čemu nauka?).   Kad god postavim to pitanje nekom od lokalnih sveštenika, dobivam nacionalističko/patriarhalno opšta mesta, uz veliku dozu gordosti.    Pišem vama, jer iz javnih nastupa osećam, da imate nešto kompleksniji senzibilitet. Ako možete da mi malo odagnate nedoumice i predložite i neku literaturu možda, biću zahvalan. A ako ne, onda preporuka i kontakt nekog od duhovnika koji bi mi mogao pomoći.   Unapred zahvalan.
    • Од Cico,
      Zanima me,zabranjuje li hriscanska vera,da se slusa nesto poput heavy metala? Mozda je naizgled glupo pitanje ,ali mislim da moze biti vazno. Kako muzika uspeva uticati na mentalitet neciji? Moze li muzika svakodnevnice moci da utice da neke verske moralne dogme lakse shvatimo? Zasto npr. heavy metalce nazivaju “satanistima“ ,kad takvi “satanisti“ mogu biti veci vernici od onih koji ih osudjuju? Zanima me najvise,dozvoljava li hriscanska vera da se slusa ta “divlja metal muzika“ ,ili ne? Neki to krajnje osudjuju,a drugi kazu da je to nebitna stvar slobodne volje
    • Од Ђорђе Пожарев,
      Dugo sam mislio da su Amerikanci protestanti.
      Prevario sam se.
      Nakon toga sam video mnoge Rimske svestenike i pomislio sam da su katolici.
      Prevario sam se.
      Onda sam razmisljao o tome da nisu oni mozda ateisti.
      Prevario sam se i tu.
      Danas sam siguran da oni imaju svoju sopstenu religiju a to je Holivudska religija,
      To je vera puna imaginacija,maste,prevara,ne milostivosti i sto vise krvi.neka.
      Mozda gresim,
      Sta vi mislite o tome?
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...