Jump to content

Idioti iz režimskih medija ponovo "jašu"... Kako bi Vi reagovali?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Treba li "zameriti" ili pak ne?

Ne treba! (msm.) 

Jer ti "mučenici" zarad 25000-30000 plate koju je trenutni sistem omogućio, trude se jebiga.

Da zarade tih 200-250 evra. Sve u nadi-čekajući da će nam za dve do dve i po godine biti bolje.

1111.jpg

https://www.alo.rs/vesti/drustvo/uzivo-stigla-leteca-zver-srpska-policija-na-nogama/243689/vest?fbclid=IwAR1zBzB0JctVIvUPEXM3ocSMx14gk77_T0Lcb9kNpmUFIrwwGWezZosxSIM

Dakle, stvar je jednostavna. "Ispratili " smo je i na stranicama našeg Foruma.

Ima tome već više od dve godine kako je najavljeno (i jednim delom već realizovano) da će se helikopterske jedinice vojske i policije ponoviti novim mašinama.

Mašine su OK. Nema zbora! I zaista je za ponos što su nabavljene.

No, mera gromopucatelnih (d)novinarskih naslova u startu rekao bih, devalvira jednu uistinu dobru vest za našu avijaciju.

Ako želite, pustite sebi mašti na volju, pa da vidimo kako biste vi ovaj događaj tabloidnim naslovom "ispratilI".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

И наједном се зачуо звук силнога грома. А није празник Светог Илије. Али не, то је био звук моћног тигра. А није кинеска Нова година. Али не, били су то моћни хеликоптери, лични поколон председнику Вучићу. Јер њуму је сваки дан празник. И проломио се громогласно-тигровски аплауз више хиљада присталица Председника Вучића. А потом је прдседник пред још више хиљада људи изјавио. $ Сада нека се они нас плаше. И у иностранству и у земљи.$ Све се завршило козарачким колом и волом на ражњу. Донори печења су били људи из обезбеђења, пардон из печењаре. Опростите на грешки, јер су сви били обучени у црно. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Trifke,
      Zanimljivo!
      Jutarnji otkriva tri modela kako su potkupljivali hrvatske liječnike u aferi Pfizer, DORH preuzeo slučaj
      WWW.JUTARNJI.HR    
    • Од JESSY,
      Postoji mnogo načina da definišemo traumu. Radna definicija oko koje se većina psihologa ovih dana slaže jeste da je za nas potencijalno traumatičan svaki događaj koji je bio „previše, desio se prerano i prevelikom brzinom“ da bi naš nervni sistem i psihološki aparat mogli da ga obrade i prevladaju.
      Kada govorimo o traumama nastalim usled nekog oblika zlostavljanja ili zanemarivanja u periodu detinjstva ili adolescencije, bavimo se nečim što psiholozi nazivaju „razvojne traume“. Razvojne traume predstavljaju ponavljana neprijatna ili pak jako povređujuća iskustva koja smo doživeli u ranijim fazama života u interakciji sa osobama koje su o nama na neki način brinule (roditelji, učitelji i druge vrste staratelja).
      Kada je osoba koja počini zlostavljanje (nasilno ponašanje koje osoba koristi za sticanje ili održavanje moći i kontrole nad drugom osobom ili osobama) neko ko je mladoj osobi blizak i u koga je možda imala poverenja, osoba se neminovno isprva suočava sa velikim bolom, šokom, nevericom i unutrašnjim konfliktom. Ukoliko je tom činu prethodio jedan drugačiji tip odnosa gde je osoba verovala da se oseća bezbedno ili je pak postojala određena emotivna vezanost, mlada osoba je suočena sa svešću o tome da je osoba kojoj je verovala odjednom osoba koja ima moć i nameru da joj ugrozi psihološki, a možda i telesni ili čak životni integritet. Iskustva koja nam unesu ovakvu količinu šoka u našu predstavu realnosti imaju potencijal da nam poljuljaju poverenje u sopstvene (dosadašnje) procene, pa i celokupnu psihološku realnost. Skok iz bezbednosti u doživljaj ugroženosti u okviru jednog istog odnosa je nepomirljiv, naročito ako se desi naglo, te je izazovno uneti u takvo iskustvo red i smisao.
      Još jedna važna reakcija koja često prati ovakvu vrstu iskustava jeste doživljaj koji psiholozi nazivaju „stanje zamrznutosti“ odnosno stanje u kom doživljavam opasnost, a istovremeno ne vidim kako mogu da se s njom „borim“ niti da iz nje „pobegnem“. Takvo parališuće stanje delimično je odgovor našeg nervnog sistema koji nam može u jednoj mnogo manjoj meri biti poznat iz situacija u kojima smo se istovremeno uplašili i par trenutaka ostali „zakočeni“ ne znajući kako da odreagujemo na doživljenu opasnost. Ukoliko iskustvo traje više od par trenutaka, naše stanje „zamrznutosti“ može da potraje. Ukoliko se traumatsko iskustvo ponavlja, a mi i dalje ne doživljavamo da postoje opcije „bega“ i „borbe“ (ili se pak dogodi previše iznenada da bismo te opcije sagledali) neretko primenjujemo psihološki mehanziam disocijacije koji je u tim situacijama protektivan jer nam omogućava da budemo psihološki odsutni iz sadašnjeg trenutka u kom se bolno iskustvo ponavlja. Na izvestan način mi tako privremeno „prekidamo vezu“ sa bolnim iskustvom kako bismo ga preživeli jer neretko nemamo bolji alat.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Ako Vas zovu iz neke firme i traže Vaše podatke, ili Vam nešto nude, a da prethodno za to niste dali saglasnost, dovoljno je da odgovorite da je to zakonom zabranjeno, da Vas više ne kontaktiraju, i da na tome završite razgovor.
      Po Zakonu o oglašavanju, firmama je zabranjeno da Vas zovu ukoliko im za to niste dali prethodnu saglasnost. Čak i ukoliko ste nekad ranije dali saglasnost, možete je u bilo kom trenutku opozvati.
      Novčane kazne za kršenje ovog zakona se kreću do 2 miliona dinara. U slučaju da i pored Vaše opomene nastave da Vas kontaktiraju, možete podneti prijavu tržišnoj inspekciji. Sama činjenica da ovo znate (i to pomenete tokom razgovora) je najčešće dovoljna da se poziv više nikada ne ponovi.
       
      Kako da se odbranite od neželjenih telefonskih poziva i ponuda | KupujemProdajem
      BLOG.KUPUJEMPRODAJEM.COM Po Zakonu o oglašavanju, firmama je zabranjeno da Vas zovu ukoliko im za to niste dali prethodnu saglasnost. Čak i ukoliko ste nekad ranije dali saglasnost, možete je u bilo kom trenutku...  
    • Од JESSY,
      Svi znamo da slonče neće u lonče, grom u koprive, da je Sveti Petar poprilično platio kajganu, a iguman je otišao na putovanje - i ne misli na manastir.
      Ali kako to objasniti nekome ko nije sa ovih prostora?
      Pa, prilično teško.
      Zato je tu Maja Stojanović - na Instagramu poznata i kao Zmaja - koja ilustracijama strancima objašnjava domaće izreke.
      „Izreke na stranu, sećam se da je, dok sam živela u Americi, drugaricama bilo vrlo nezgodno objasniti pojam promaje", kaže Stojanović u intervjuu za BBC na srpskom.
      „Konstantno sam ih u šali opominjala da ne izlaze napolje sa mokrom kosom i da zatvore prozore - jer vuče promaja".
       
    • Од JESSY,
      Foto:EPA-EFE/Xoan Rey Anketa koju je sprovela Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije pokazala je da, u 800 škola u kojima imaju svoje predstavnike, oko 10 odsto đaka tokom vanrednog stanja nije imalo uslove za praćenje onlajn nastave. Među njima su i oni koji nisu imali čak ni televizor, a kamoli internet. Od nadležnih još uvek nismo dobili konkretan odgovor i rešenje o tome kako će izgledati nova školska godina, da li će i koliko đaci moći da prate nastavu u učionicama.
      Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković sigurna je u jednu stvar – nismo spremni za onlajn nastavu. Sa druge strane, pojedini roditelji sa kojima smo razgovarali onlajn nastavu opisuju kao “totalnu katastrofu”.
      “Kako se bliži prvi septembar i početak školske godine, mislim da u Srbiji raste stres roditelja, nastavnika i dece, a, čini mi se i čitavog društva. Od toga da će deca biti u školi, do toga da će biti isključivo onlajn nastava. Ne uliva mi poverenje i ne čini mi se da Ministarstvo prosvete ima neka precizna rešenja. Mislim da je nedopustivo da jedna tako važna stvar, kao što je način odvijanja nastave, prolazi potpuno pod velom tajne za čitavo društvo”, primećuje Janković u izjavi za naš portal.
      Jasna Janković / Foto: N1 Nastavnica Janković konstatuje i da je “jedino što mi možemo da sazanamo i čujemo jeste da ministar svakoga dana izjavljuje što ovo što ono, ali do ovog momenta nije izašao sa preciznim predlozima”.
      “Jedino što čujemo jeste da se Ministarstvo intenzivno sprema. S obzirom na to da poznajem situaciju u prosveti, meni to izazaiva veliko uznemirenje, kada se kaže Ministarstvo se sprema. Ministarstvo čini nekoliko stotina ljudi, a mi imamo samo u osnovnoj i srednjoj školi 850.000 đaka. Toliko o tome koliko Ministarstvo može i koliko ima kapacitet da uradi nešto samo. Odgovor na vaše pitanje – da li smo mi spremni za onlajn nastavu – glasi: ne, nismo spremni za onjlajn nastavu”, kategorična je Janković.
      Ona ističe da su u vanrednom stanju svi kapaciteti bili maksimalno angažovani. Kako kaže, podiglo se sve što se ima kod kuće, radilo se danonoćno i završena je školska godina. Ipak, postavlja se pitanje – šta od septembra?
      “Neverovatno mi je da ministar od marta nije mogao da na bilo koji način obodri ljude, da oni znaju da će na neki način oni biti obodreni od septembra. On samo priča onlajn, onlajn. Pa, onlajn nastava nije sedenje ispred televizora. Sve je to fantastično, kolege su se trudile, to su odlične lekcije za školski program, ali to nije onlajn nastava”, kaže Janković i podseća da je Unija sindikata prosvetnih radnika predlagala da se školama obezbede laptopovi koji će se po potrebi raspoređivati i davati nastavnicima.
      “Nisu sve škole u ‘krugu dvojke’, pa da imaju laptopove”, objašnjava Janković.
      Tehničke mogućnosti za onlajn nastavu nemaju svi nastavnici, ali nemaju ni đaci. Janković kaže da je tokom vanrednog stanja bilo roditelja koji su iz nekih udaljenijih mesta fizički donosili domaće zadatke i testove svoje dece u školu i prosleđivali ih nastavnicima.
      Unija sindikata je anketom došla do podatka o tome da 10 odsto đaka nije imalo tehničke mogućnosti za onlajn nastavu. Ipak, podseća naša sagovornica, ministar Šarčević je nedavno rekao da oko jedan odsto đaka nije mogao da prati nastavu.
      “Ja znam na osnovu čega smo mi iz Unije sindikata prosvetnih radnika došli do podatka da 10 odsto đaka nije moglo da prati onlajn nastavu, ali ne znam kako je ministar stigao do podatka od 1 odsto”, pita se Janković.
      Roditelji: Ljuti i željni preciznih informacija
      Ana Marković je mama jednog budućeg trećaka. Ona onlajn nastavu tokom vanredne situacije opisuje kao “totalnu katastrofu”.
      “Kada je tokom prethodnog polugodišta uvedena onlajn nastava svi moji prijatelji, uključujući i mene, koji imamo decu u školi, u različitim razredima, bili smo na ivici nervnog sloma. To je totalna katastrofa. Mala deca ne umeju da rukuju kompjuterom i neophodno je prisustvo roditelja, a roditelji rade. Onlajn nastava je pogubna po decu, njihovo obrazovanje, socijalizaciju, ali i po roditelje koji to ne mogu da postignu. Deca treba da idu u školu, da imaju interakciju sa svojim školskim drugarima, sa učiteljima i nastavnicima. Nije školovanje samo knjiga i učenje, već i socijalizacija i različite aktivnosti koje su deci neophodne, a koje ne mogu dobiti kod kuće”, kaže ova majka.
      “Moj sin je bio u jako lošem psihičkom stanju, iako je mali, jer nije mogao da prihvati da ne ide u školu, ne viđa drugare i učiteljicu koju mnogo voli. Ne bih znala kako da mu saopštim da od septembra opet neće ići u školu, nego će ponovo da sedi ispred TV-a i kompjutera i kao nešto da uči. To je upropašćavanje dece, a za roditelje koji rade, nemoguća misija. Apsolutno sam protiv onlajn i TV nastave i želim da moja deca idu normalno u školu!”, kategorična je ova mama.
      Tijana Milovanović je mama jedne Une koja treba da krene u treći razred i jedne Tare koja od prvog septembra treba da postane sedmakinja. Kaže da nije počela unapred da se nervira oko početka školske godine, jer će i onako sve biti obznanjeno u poslednjem trenutku.
      Foto: Privatna arhiva Dušan Milovanović “Tokom prošle školske godine i vanrednog stanja sve odluke su menjane iz dana u dan. Sada nijednu informaciju ili odluku ne mogu da shvatim ozbiljno, jer znam da će je do početka školske godine promeniti bezbroj puta. Verovatno ćemo o tome kako će izgledati nova školska godina u uslovima epidemije saznati pred sam kraj raspusta. Počeću da se nerviram 30. avgusta”, kaže nam ova mama.
×
×
  • Креирај ново...