Jump to content

Republika Srpska nabavlja tri nova helikoptera za svoju Policiju, najverovatnije u pitanju ruski Ansati

Оцени ову тему


Препоручена порука

Kako prenosi novi portal Balkanska bezbednosna mreža, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske ušlo je u proces nabavke tri višenamenska helikopterai opremanja borbenim oklopnim vozilima Despot kojih će za početak biti naručeno osam komada.

20190616_134450-850x350.jpg

Tango Six takođe saznaje, tragom istraživanja na ovogodišnjem vazduhoplovnom sajmu u Parizu, da će se Republika Srpska najverovatnije odlučiti za ruske helikoptere Ansat.

– Plan da se nabave tri helikoptera namenski za potrebe policije Vlada Republike Srpske je već odobrila i predviđeno je da se za tu namenu potroši okvirno 42,163 miliona konvertibilnih maraka odnosno oko 21,56 miliona evra.

Prema planu nabavke ugovor bi trebao da bude potpisan u trećem kvartalu ove godine.

U medijima u Republici Srpskoj prošle godine pisalo se o tome da je planirana nabavka tri helikoptera Ansat ruske proizvodnje, ali za sada nema potvrde o konačnoj odluci. – piše Balkanska bezbednosna mreža.

67403524_2258269467837036_26575321842938
T9-AAB u bojama Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske / Foto: Aleksandar Radić, Balkanska bezbednosna mreža
20180910_094443.jpg
„Alpha Bravo“ ponovo u bojama Helikopterskog servisa u septembru 2018. godine / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Balkanska bezbednosna mreža podseća da policija Republike Srpske do sada nije imala svoje letelice iako je jedna Gazela letela sa oznakama Policije od 2005. do 2008. godine da bi kasnije postala deo Helikopterskog servisa, organizacije zadužene za podršku vlasti i stanovništva ovog entiteta Bosne i Hercegovine:

– Za sada u okviru zadataka Helikopterskog servisa je podrška resoru unutrašnjih poslova, ali odlučeno je da se službe razdvoje i da policija ima vlastitu flotu. Gazela koja je nekada imala oznake policije Republike Srpske maja ove godine ponuđena je na prodaju sa još četiri Gazele koje su imovina Helikopterskog servisa. U floti će ostati jedan AgustaWestland A119 nabavljen 2018. godine i jedan Bell 206B Jet Ranger III proizveden 1980. godine.

20180910_094525.jpg
Gazele postaju sve skuplje za održavanje, Jet Renger ostaje / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

U planu obnove flote Helikopterskog servisa je nabavka još najmanje jedne letelice pogodne za rutinske zadatke službe kao što su medicinski prevoz i zadaci podrške Vladi u prevozu važnih ličnosti i službenih lica. Nova policijska flota biće namenjena za kontrolu granice i teritorija u zaustavljanju ilegalnih migracija, zatim protivpožarnoj zaštiti, službi traganja i spašavanja i podršci antiterorističkoj jedinici i drugim delovima policije. – navodi Balkanska bezbednosna mreža.

Šta se nabavlja?

20190621_1209310.jpg
Premijera Ansata na ovogodišnjem Buržeu i prva premijera nekog ruskog civilnog helikoptera u Parizu posle više godina / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Kako je Tango Six saznao prilikom ceremonije predstavljanja novog helikoptera AW119 u septembru prošle godine, Helikopterski servis će najverovatnije nabaviti najmanje još jednu Agustu i sredstva u budžetu Republike Srpske za ovu nabavku su već obezbeđena.

Iako i dalje nema zvanične potvrde da Republika Srpska za svoju Policiju nabavlja helikoptere Ansat, Tango Six je na ovogodišnjem vazduhoplovnom sajmu u Parizu imao interesantnu interakciju sa predstavnicima kompanije Ruski Helikopteri povodom ove teme.

Naime, predstavnik ruskog proizvođača prilikom jednog intervjua datog na sajmu pomenuo je da je među prvim mušterijama Ansata „Republika Srbija“ (08:57 na snimku). Kada smo saznali za video pitali smo ih za zvaničnu potvrdu izrečenog i dobili odgovor da je u pitanju permutacija i da su mislili na „Republiku Srpsku“. Za sva konkretnija pitanja uputili su nas kompaniji Rosoborono Export koja će biti zadužena za ovu prodaju.

Petar VOJINOVIĆ

tango-six.png

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Danijela,
      Pored poljoprivrede, danas se u Vrmdži bave i informacionim tehnologijama ili pisanjem rok opera.
       
        BBC Sport  
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
      Sivilo beogradskih solitera, otuđenost i zagađenost gradskog vazduha naveli su desetoro prijatelja da jednog dana sednu u kola i zapute se u istočnu Srbiju u potrazi za novom oazom u prirodi gde će živeti i radeti.

      U podnožju planine Rtanj, nedaleko od Sokobanje, naišli su na Vrmdžu - selo interesantnog imena i čistog vazduha, koje leži na četrdeset izvora, okruženo brojnim stenama i živopisnim proplancima.

      "Zdrava i čista sredina, gde kad dođeš isključiš se od bilo kakvih informacija iz grada i budeš ovde u miru", kaže za BBC na srpskom Silvana Hadžić, rođena Novosađanka, koja sada živi u Vrmdži.

      "A tu je i Rtanj koji je s ove strane blag, plodonosan, zdrav, čist...", dodaje Silvana.

      Prirodne raznolikosti i bogatsva sela su opredelila Beograđane na preseljenje tokom 2008. i 2009. godine, dok Vrmdža desetak godina kasnije i dalje u sopstveni atar privlači ljude iz različitih delova Srbije, pa i sveta.

      Novi stanovnici su seosku svakodnevicu oplemenili novim idejama i zanimanjima, od kojih su koristi imali i starosedeoci.

      U selu se danas, pored poljoprivrede i ruralnog turizma, meštani bave radom u sektoru informacionih tehnologija (IT), vežbanjem, drže Rural hab, pišu rok opere i ubiru plodove prirode i tako zarađuju.

      Slaviša Krstić, doskorašnji predsednik mesne zajednice, kaže da je Vrmdža pre petnaestak godina bila nalik "drugim srpskim selima u propadanju", dok je danas više od 50 imanja prodato.
       
                                                                  Oronule zidine najstarije škole u jugoistočnoj Srbiji/BBC  
       
      "Celo selo je veliki radni prostor"
      Dragana Tomić Pilipović se 2009. godine dvoumila - da li iz Beograda otići na očevo imanje u selo kod Valjeva ili se sa društvom preseliti u Vrmdžu.

      Opredelila se za drugu mogućnost.

      Već je 2010. kupila imanje uz potok, pokraj makadamskog puta ka Vrmdžanskom jezeru i odmah registrovala Centar za društveno odgovorno preduzetništvo, koji i danas vodi.

      Pet godina kasnije, kada su završeni radovi na kući, konačno se sa suprugom i dvoje dece preselila u Vrmdžu, otvorivši novo životno poglavlje.

      "Krenuli smo da pravimo kuću kada sam imala bebu od šest meseci, a završili smo je kada sam imala dva deteta a suprug Igor je živeo u Italiji", govori Dragana za BBC na srpskom.
          Dragana Tomić Pilipović u radnom ambijentu u Rural habu/BBC  
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
      Draganina i Igorova deca - Lenka i Vasa danas imaju osam i šest godina i idu u seosku školu.

      Pre nego što je došla u Vrmdžu, Dragana je više od 20 godina radila u oblasti ljudskih resursa.

      Želja joj je bila da otvori centar za edukaciju u prirodi, što se prelaskom na selo i obistinilo.

      Rural hab, kako ga je nazvala, nalazi se na spratu kuće u kojoj živi sa porodicom.

      Hab predstavlja zajednički radni prostor, odnosno mesto na kome više ljudi obavljaju poslove deleći znanje, ideje i materijal.

      Kaže da je vremenom uspela u zamisli da celo selo postane hab, što je omogućilo ženama sa sela da turistima i posetiocima ponude domaće proizvode i ugostiteljske usluge.

      "One se bave izradom suvenira i drugih proizvoda, nude smeštaj, prošle su razne edukacije, ne samo sa mnom, nego i sa drugim stručnim ljudima, od turizma, plasmana na društvenim mrežama, kako se rade ostale stvari", objašnjava Dragana.

      Ona u tom prostoru organizuje različite vrste predavanja, seminare i prezentacije i radi na programima edukacije, mentorstva i profesionalnog razvoja.
      Digitalni nomadi na sopstvenom imanju
        Silvana Hadžić na svom imanju/BBC  
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
      U Vrmdžu se doselilo i nekoliko radnika iz IT sektora, među kojima je i Silvana Hadžić.

      "Meni su se po dolasku odmah dopale stene, jer sam tada počela da se bavim sportskim penjanjem i onda sam videla baš veliki potencijal i tako je krenulo, prvo traženje placa, kupovina, gradnja kuće", objašnjava Silvana.

      Ona je gradila kuću od temelja i taj proces je trajao do 2015. godine.

      Međutim, u Vrmdžu se u potpunosti preselila tek u martu, po izbijanju epidemije korona virusa.

      "Ranije sam dolazila uglavnom vikendom ili za odmor jer ,bolja polovina', za razliku od mene - koja sam svoj gazda, nije mogla da radi van kancelarije, pa smo morali da budemo u Beogradu", dodaje.

      Kaže da rad u IT sektoru na selu nije ni malo težak - naprotiv, i te kako je zanimljiv i inspirativan.

      "Meni je ovde super jer kad me nešto muči, izađem napolje iz kuće da razmislim kako da dođem do nekog rešenja.

      "Takođe nisi okružen gomilom informacija, priroda i okolina je čista, pa su ti nekako i misli čistije, a i meni lično je bolji fokus ovde", napominje ona.

      Prednost života na selu uočava i kod partnera koji radi "sa manje stresa".

      "Mir, tišina, priroda. U gradu si opkoljen. Čim izađeš iz kuće moraš nešto da kupiš, da platiš, a ovde ne moraš i imaš tu neku svoju slobodu".

      Rad od kuće zahteva dobar signal, čega ne nedostaje jer je selo pokriveno bežičnim internetom.

      Za svaki slučaj su se ipak obezbedili mobilnom internet mrežom, neprekidnim napajanjem i dodatnim arhiviranjem.

      "To moraš da planiraš definitivno. Plan B uvek moraš da imaš na selu", odgovara osmehujući se.

      Život na selu ne ostavlja mnogo slobodnog vremena, ali ga Silvana, inače operativni trener sportsko penjanje, provodi na penjanju po obližnim stenama.
       
      Kulturna i prirodna bogatstva Vrmdže
        Crkva svete Trojice/BBC  
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
      Prvo naselje na prostoru današnje Vrmdže, navodno se pominje u spisima iz trećeg veka.

      U selu se nalaze ostaci rimskog utvrđenja Latin-grada, koji je u srednjem veku pripadao srpskoj vlasteli, a po legendi ga je razorio Musa Kesedžija.

      Na internet prezentaciji sela piše da je Vrmdža naziv dobila po velikom broju izvora - ima ih oko 40, reka i potoka.

      "Naši ljudi i danas kažu da iz oblaka vrne kiša, da u bašte treba navrnuti vodu", piše na sajtu.

      Selo se proteže u nekoliko krakova koje presecaju potoci, bujni šumarci i zeleni proplanci, a tu je i prirodno Vrmdžansko jezero.

      U Vrmdži se nalazi crkva Svete Trojice sagrađena na temeljima manastira iz 13. veka, a odmah pored je i orunula zgrada najstarije škole u jugoistočnoj Srbiji koja je počela da radi 1852. godine.

      U porti crkve je pre gotovo deceniju otvoren i etno-muzej, čije je eksponate godinama sakupljao Ljubiša Mladenović, jedan od autora dvotomne monografije sela, objavljene ovog leta.

      Iza muzeja je vidikovac odakle se pruža velelepan pogled na sokobanjsku kotlinu i planine koje je okružuju.

      Selo je domaćin i velikog broja sportskih i kulturnih događaja.

      Ranije je organizovan međunarodni biciklistički maraton, planinarska akcija Vrmdžila, a ovog leta je na obližnjim stenama, na kojima se nalazi oko stotinak smerova, održano Državno prvenstvo u sportskom penjanju.

      U Vrmdži se održava i festival ekološko-dokumentarnog filma - Vrmdža fest, čija glavna nagrada nosi ime po reditelju Petaru Laloviću, kao i Vrmdžanski susreti koje su pokrenuli novi meštani.

      Planira se i foto-video kolonija pod nazivom "Selfi Vrmdža".

      U Vrmdži trenutno živi oko 500 ljudi, dok su smeštajni kapaciteti u selu više od 50 mesta.
       
      Susret novih i starih meštana
        Slaviša Krstić/BBC  
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
      Bivši predsednik mesne zajednice Vrmdža, Slaviša Krstić kaže da je 2006. godine "predložio novi koncept razvoja i strategiju", koji će se razlikovati od drugih sela.

      "Prvo smo napravili analizu šta imamo od potencijala i krenuli da radimo odmah početkom naredne godine", govori Slaviša za BBC na srpskom.

      Kaže da je cilj bio "stvaranje uslova za bolji život meštana sela", a onda i za "doseljavanje ljudi".

      U selo su pored Beograđana, došli i ljudi iz Zrenjanina, Subotice, Niša, ali i iz inostranstva.

      Među prvima je bio penzioner iz Italije i njegova supruga Švajcarkinja, a sa beogradskom družinom stigao je i Amerikanac - Pol Šapira, kompozitor rok opere.

      "Oni su dali deo doprinosa u promociji Vrmdže kao mesta zdravog za život, a i privlače ciljne grupe kojima turistička ponuda opštine Sokobanja nije dovoljna.

      "To nam je bilo važno, ali sa druge strane veliku stvar je odigrala mesna zajednica sa meštanima u vezi sa promocijom, unapređenjem infrastrukture i slično", smatra Slaviša.

      Meštani Vrmdže isprva nisu imali poverenja u nove planove čelnika mesne zajednice, a osećala se i blaga tenzija u vezi sa dolaskom novih meštana.

      "To je trajalo četiri, pet godina dok su nove meštane prihvatili tako da počnu da se druže, da idu na slave", dodaje.

      Dragana Tomić Pilipović je saglasna da je bilo potrebno da prođe određeni period da bi se bolje upoznali sa komšijama i da bi stekli međusobno poverenje.

      Danas se uzajamno pomažu - ona im iz grada redovno donosi potrebne stvari, dok njoj komšije daju povrće i pomažu oko bašte.

      Prijatna iskustva sa novim komšijama, kod kojih se preko leta snabdevala namirnicama, ima i Silvana Hadžić.

      Kaže da se često posećuju i pozivaju na slave i rođendane, a kada je Božić ili Uskrs zajedno se okupe ispred crkve.

      Do sada je u Vrmdži, kaže Slaviša Krstić, kupljeno 50 kuća i imanja, ali manje od deset porodica živi u selu.

      Zemljište i objekti na primamljivim lokacijama su rasprodati, dok ih na periferiji sela još ima, ali po nekoliko puta većoj ceni nego pre desetak godina.

      Slaviša tvrdi da su tada imanja sa kućom mogla da se nađu za oko 2.000 evra, dok danas, na pojedinim lokacijama koštaju i više od 10.000 evra.
      "Vrmdža nas je odabrala"
        Vrmdžansko jezero/BBC  
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
      Ne bave se novi meštani samo informacionim tehnologijama i društvenim preduzetništvom, već ima i onih koji drugačije zarađuju za život.

      Bračni par Miloš i Ana Ninković su najpre organizovali razne programe u prirodi u okviru njihovog Rtanjskog centra zdravog života, da bi se vremenom usresredili na treninge i proizvodnju sredstava za vežbu.

      Ana je instruktorka "lebdećeg sistema vežbanja" na svilenim ljuljaškama i drži treninge putem interneta, dok je Miloš zadužen za dostavu i propratne poslove.

      Leti se u njihovom dvorištu vikendima održavaju grupne radionice i kursevi za sve zainteresovane.

      U posetu im često dolaze deca prijatelja i rodbine, da se igraju na "Ljuljanki" - ljuljašci za koju kažu da ima "terapeutsku ulogu" i da pomaže "psihofizički razvoj deteta".

      Miloš je prvi stigao u Vrmdžu iz Beograda i kupio imanje, dok je Ana došla iz Užica, tragajući za "partnerskim odnosom".

      Sa budućim mužem se znala preko društvenih mreža, ali su prvi susret uživo imali u selu.

      "Miloš i ja kad smo se videli, mi smo se zagrlili kao da smo napravili pauzu 200 godina, to je bio susret duša", kaže Ana Ninković za BBC na srpskom.

      Seća se da isprva nije ni želela da "živi na planini", iako je ljubiteljka planinarenja i divljine, jer je bila zadovoljna životom u malom gradu.

      Ipak, odabrala je da ostane i ne kaje se.

      "Život na planini mi je jednak životu u maloj sredini.

      "U maloj sredini imaš gotovo sve teškoće kao i na selu, a s obzirom da sam dete devedesetih, nije mi stran ni nestanak struje, ni cepanje drva, apsolutno ništa", objašnjava Ana.

      Kaže da je imala "period tranzicije", odnosno prilagođavanja, pa je letnje mesece provodila u Vrmdži, s jeseni živela na relaciji selo-grad, a zimi odsedala u Užicu gde je držala vežbe njenim polaznicima.

      Smatra da je prednost života na selu i to što iziskuje mnogo manje novca nego u gradu.

      "Za tri kafe u Beogradu, ovde odeš u baštu kod komšinice koja se bavi organskom proizvodnjom, napuniš korpu i jedeš voće i povrće 10 dana", naglašava Ana.

      Miloš Ninković kaže da nisu oni birali, već je Vrmdža njih odabrala, te da nije video "interesantnije selo u Srbiji", sa takvim istorijskim i kulturnim nasleđem.

      Pored svih blagodeti koje selo nudi, ipak smatra da je život na selu zahtevniji od grada i da su problemi sa kojima se susreće "mnogo ozbiljniji".

      "Kad sediš sa tim ljudima i slušaš njihove priče i tegobe, ti u stvari shvatiš da oni žive od te zemlje i da je to težak život", kaže Miloš za BBC na srpskom.

      Gorčinu života na selu okusio je odmah na početku kada je dobar deo kuće i pomoćnih objekata morao da renovira ili da nadogradi.

      Odabrao je da to bude "ekološka gradnja sa prirodnim materijalima", a u pomoć su mu pritekli volonteri sa različitih strana sveta.

      Kaže da se imanja u Vrmdži vrtoglavo prodaju za basnoslovne sume novca, ali da retko ko ostane da živi tu, što je po njemu glavni pokazatelj "živog sela".

      "Međutim, od kad je krenula korona svaki dan mi zvoni telefon, raspituju se ljudi, pa ni ne znaš šta se prodalo, tako da me ne bi čudilo da sutradan neko krene da pravi hotel ovde".
      Povratak u grad, ali turistički
      Dragana kaže da je njenoj porodici i prijateljima prelazak iz grada u selo fizički, emotivno i psihički teško pao, a kada su se definitivno preselili, trebalo im je "vremena da se odmore od toga".

      "Prvih godinu dana sam padala u iskušenje da se vratim u grad, takoreći, svako jutro, ali to je jako bitna poruka, da nešto ne nastaje preko noći", objašnjava ona.

      Tada su im, kaže, dolazili ljudi da vide da li je sve u redu, dok im danas govore: "Pametno ste vi to uradili".

      "Nismo ni mi znali, mi smo jednostavno pratili sebe".
      Prvobitna zamisao prijatelja koji su se doselili u Vrmdžu iz Beograda, bila je da žive u komuni, ali se od toga ubrzo odustalo.

      "Mislim da je tu nastao najlepši momenat ličnog razvoja svakog od nas zato što je svako imao svoj prostor i svako je došao sa svojom nekom idejom šta bi želeo da radi ovde.

      "Kad si, jednostavno, svoj na svome, razvijaš tu svoju ideju, a opet nisi sam - imaš sa kim da popričaš, imaš kod koga da plačeš, kukaš i da se smeješ samom sebi", dodaje Dragana.

      Silvana Hadžić smatra da se na selu više druži i sarađuje sa prijateljima nego dok su živeli u gradu, jer su tamo ljudi "otuđeni".

      Zbog toga joj i odgovara trenutna situacija i rad od kuće uslovljen epidemijom korona virusa jer to znači duži boravak na selu.

      "Što se mene tiče grad je idealan da odeš na dva, tri dana ili da odeš kao turista u Beograd, fantastično", zaključuje Silvana.
      Migracije i Srbija: Vrmdža - selo neobičnog imena u koje se ljudi doseljavaju i donose nova zanimanja
      WWW.B92.NET Pored poljoprivrede, danas se u Vrmdži bave i informacionim tehnologijama ili pisanjem rok opera.  
    • Од Драгана Милошевић,
      Od juče, 30. juna, u Beogradu je obavezno nošenje maski u gradskom prevozu i svim zatvorenim prostorima, bez izuzetka. A kakva je situacija na terenu?

      Na terenu se kuju teorije zavere, pa tako i dalje imate priliku da vidite gomile ljudi bez maski u javnim zatvorenim prostorima. Na molbe trgovaca da stave maske spremni su da uđu u sukob, ali i da podele svoja cenjena mišljenja o maskama. Isto to rade i na društvenim mrežama.

      Ovo iznad je još i najmanje sumanuta teorija, jer kao i uvek kada se potegnu usko stručne teme poput epidemiologije, ispostavi se da baš iz te oblasti imamo najviše onlajn stručnjaka.

       
      Imamo onlajn epidemiologe, uvek dobro obaveštene, koji odlično znaju stanje na terenu i uvek je u suprotnosti sa zvaničnim i istinitim podacima.

       
      Osim epidemiologa, tu je i čuveno "E, baš neću da nosim masku, ti ćeš da mi kažeš". Ekstremno ignoratski i ekstremno sebično.

       
      Maske ne funkcionišu po principu "ko hoće da nosi, neka nosi". Samo ako ih svi nosimo imaju potpuni smisao. Maska koju ti nosiš štiti druge, maska koju drugi nose štiti tebe.

      Pojavilo se i jedno istraživanje u kome je primećeno da muškarci pružaju poseban otpor maskama jer ih je stid, ne žele da pokažu slabost i nisu "kul". Posebno su teški na tome tradicionalni muškarci. Možda se plaše da će se izblamirati maskom, ali se očito ne plaše da će se izblamirati glupostima koje bez blama izgovaraju.
      Recimo, nedavno je uticajni republikanac Tom Rajs u intervnuu za "The Wall Street Journal" izjavio da odbija da nosi masku. "Maska ne štiti nas, nego druge od nas" rekao je u svoju odbranu. Upravo tako i kao što smo već primetili, cela poenta leži u tome da svi nosimo maske i da ne izjavljujemo neosnovane gluposti koje mogu pogubno da utiču na zdravlje svih ljudi.
      MASKE POMAŽU
      Vrlo je jednostvno objasniti i zašto - najveći deo infekcija događa se putem kapljica koje izlaze iz usta zaraženih. Stavite masku. Kvalitetna je bolja od nekvalitetne, ali bilo kakva bolja je od nikakve.
      Ako vam zaista treba naučni dokaz, evo studije iz aprila koja se bavila inficiranima sezoskim gripovima i korona virusom i pokazalo se da su čak i oni inficirani koji su nosili loše nameštene hirurške maske prošli odlično jer su maske čak i takve blokirale gomilu kapljica što znači da su zarazili minimalan broj ljudi u odnosu na to koliko bi zarazili bez maske. Ali važno je da maske nose svi, bez obzira na status infekcije. Kina kao zemlja u kojoj često dosta generacija živi pod istim krovom, već dugo ima razvijenu kulturu nošenja maski u domaćinstvima ako je neko zaražen i istraživanja nakon pandemije pokazuju da se pokazalo da je dosta ukućana sačuvano od infekcije zato što su svi, i zaraženi ukućanin kao i ostali, nosili maske.
      T.G.
       
      "Ne pada mi na pamet da stavim masku, zna se KO TO NOSI": Evo šta Srbi misle o zaštitnim maskama i PORAŽAVAJUĆE JE - Zena.rs
      ZENA.BLIC.RS Od juče, 30. juna, u Beogradu je obavezno nošenje maski u gradskom prevozu i svim zatvorenim prostorima, bez izuzetka. A kakva je situacija na terenu?  
       
    • Од Ronald,
      "Probudila sam se jutros i saznala da sam prostitutka", navela je 16. februara korisnica Tvitera iz Moskve koja koristi ime 'Dama kojoj je dosta'.
      IZVOR: B92, RSE SREDA, 19.02.2020. | 15:29 -> 18:11   Podeli   Ilustracija/Foto: fotofritz /Depositphotos    
       
       
       
       
       
       
       
       
      Ona je govorila o kontroverznoj izjavi protojereja Ruske pravoslavne crkve Dmitrija Smirnova koji je dan ranije otvoreno rekao da se žene koje žive s partnerima u vanbračnoj zajednici mogu porediti s "besplatnim prostitutkama", piše redakcija Radija slobodna Evropa na engleskom jeziku.
      "Naše žene ne razumeju šta je brak", rekao je Smirnov, koji je član patrijaršijske Komisije za pitanja porodice, na skupu društva koje se zove OrthodoxBRO.
      "Neće da kaže 'ja sam besplatna prostitutka' pa kaže: 'ja živim u građanskom (neregistrovanom) braku'. Alo! Ti samo pružaš besplatne usluge. To je sve. Niko te ne smatra ženom", dodao je uz napomenu da nije teško registrovati se.
      Njegovi komentari brzo su izazvali oluju na društvenim mrežama.
      Mitropolit Ilarion, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, izvinio se 17. februara, ali je takođe branio Smirnova sugerišući da nije imao lošu nameru.
      "Izvinjavam se brojnim ženama koje su se osetile lično uvređene poslednjom šokantnom izjavom tog sveštenika", rekao je mitropolit. On je dodao da Smirnov, iako često iznosi takve izjave, to radi "iz dobrih namera" kako bi "privukao pažnju javnosti na temu odbrane braka i porodice".
      Uvredio milione
      Ipak, čak i neki socijalno konzervativni i prokremaljski komentatori su rekli da je Smirnov uvredio milione ruskih žena.
      "Odluka da se neki brak ne registruje ne isključuje uzajamno uvažavajući odnos ili međusobnu ljubav dvoje odraslih", rekla je Irina Kirkora, zamenica šefa predsedničkog saveta za ljudska prava i građansko društvo, preneo je Interfaks.
      "To zaista ne menja njihov dogovor o imovinskim odnosima i ne lišava njihovu decu prava na podršku od oba roditelja".
      Komentari Smirnova su "grubi i uvredljivi, nedostojni velikih tradicija hrišćanske crkve", rekao je prokremaljski politikolog Sergej Markov koji je bio poslanik vladajuće partije Jedinstvena Rusija u Državnoj dumi, donjem domu parlamenta.
      "Građanski brak je norma za desetine miliona ljudi", dodao je on. "Prestani da ulaziš u spavaće sobe ljudi koji se vole i nikoga ne vređaju".
      Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova zajedljivo je pitala crkvu kako treba zvati muškarce koji žive u takvim zajednicama.
      A Margarita Simonjan, glavna urednica televizije RT koju finansira država, rekla je da svaki put kada razmišlja da se uda, neko iz crkve izađe s takvom izjavom.
      "I opet se neću udati", napisala je na Fejsbuku i dodala: "Prosto iz principa".
      Drugi korisnici socijalnih mreža pitali su se da li Smirnov smatra da je bivša ritmička gimnastičarka i nekadašnja poslanica Jedinstvene Rusije u Dumi Alina Kabajeva, za koju se naširoko priča da je u romantičnoj vezi s predsednikom Vladimirom Putinom, takođe "prostitutka".
      Smirnov ima dugu istoriju provokativnih izjava. On je 2012. objavio da islamski teroristi izvode samoubilačke bombaške napade "zato što ne žele da žive u državama kojim vladaju pederasti". Ranije ovog meseca je opravdao osveštavanje nuklearnih bojevih glava kazavši da takvo oružje "brani naš narod, naše crkve, našu kulturu".
      "Sada postojimo samo zahvaljujući našim raketama", dodao je on. "Inače bismo davno bili uništeni."
      A 9. februara, Smirnov je rekao da ideja da je "ruski narod državotvorni narod" Rusije treba da bude uključena u Ustav.
      "Različiti narodi su vekovima živeli u našoj zemlji. Ali samo jedan od tih naroda je učestvovao u stvaranju i jačanju naše države. Svi ti narodi su služili nesebično i herojski, ali su samo Rusi imali instinkt za stvaranje države. To mora biti zapisano", rekao je on.
      U saopštenju 16. februara, Ruska pravoslavna crkva je navela da reči Smirnova nisu usmerene na žene već na "one koji ih ponižavaju i iskorištavaju".
      "Smirnov je na svoj slikovit način... skretao pažnju na probleme žene koje su primorane da žive s muškarcima bez registrovanja braka", navodi u saopštenju portparol crkve Vahtang Kipšidze.
      "Može se pretpostaviti da je njegovo pastirsko iskustvo pokazalo da muškarci u takvim situacijama odbijaju da preuzmu porodične obaveze i često bez razloga napuštaju svoje građanske (nevenčane) žene, nanoseći im psihološke traume", kaže Kipšidze uz napomenu da crkva još jednom svedoči da je sreća u odnosu muškarca i žena ostvariva samo na osnovu ljubavi i uzajamne odgovornosti, koja je učvršćena brakom koji je registrovala vlada.
      "Vređanje poštenih građana"
      Ruska pravoslavna crkva je daleko najveća verska denominacija u Rusiji i ankete pokazuje da se dve trećine njenih građana smatra pravoslavnim hrišćanima, ali da daleko manje njih redovno prisustvuje crkvenim službama.
      Crkva je doživela veliki preporod posle pada komunizma i raspada Sovjetskog Saveza 1991, a neki Rusi su izrazili zabrinutost zbog obima njenih veza s državom pod Putinom.
      Korisnica Tvitera pod imenom 'Dama kojoj je dosta' ukazala je da Rusija već ima zakon protiv "vređanja osećanja vernika" i upitala zašto nema zaštite od "vređanja poštenih građana".
      "Mi, ruske žene, treba da napišemo masovnu žabu zato što nas je uvredila politička prostitutka Smirnov", napisala je ona
      Ruski protojerej uvredio milione: Žene u vanbračnoj zajednici su besplatne prostitutke
      WWW.B92.NET "Probudila sam se jutros i saznala da sam prostitutka", navela je 16...  
    • Од JESSY,
      Bila jednom 3 praseta. Pijetrenčiki. Trunku mas' nisu imali. Kad gi pogleda čovek, odma' da mu se prijede.
      Imaše jednu majku, krmaču. Ona gi je neko vreme čuvala, ali vu dodija jedan dan i reče im:
      - Aj' mrš iz kuću, konji jedni, vreme je sami da živite.
      Pogledaše se praci, vidoše nema zajebavanje, krenuše polagčke. Zaodiše po grad neko vreme. Paziše se samo da ne zalutav prema stočnu.
      - Ako tamo zalutamo, završimo u šerpu - reče najmudrije prase.
      - Sad je i prasetina pojeftinela, neće nam se mnogo misliv ako ne uvativ - ubaci se drugo prase.
      Koe će prvo, razmišljaju se, aj će idu da traživ rabotu. Na zavod ne beoše prijavljeni, a i da jesu ne bi mnogo vajdu imali. Nego ovako, na crno će. Odoše kod jednog, kod drugog, nigde rabota nema. Kude pa ima rabota, tuj nema plata. Kod jednog na kapiju vidoše natpis: Koljamo praci.
      Jednoglasno odlučiše da ne ulaziv kod njega. Izpizdeše tako praci, odustadoše od traženje rabotu. Koe će radiv, dosadno im, odlučiše će praviv kuću. Svako za sebe si po jednu.
      Odoše do opštinu da vidiv za dozvolu. Oni im rekoše idite do Uslužni centar, iz Uslužni gi poslaše u građevinsku inspekciju a ovi iz inspekciju poslaše gi po burek pa do Katastar. Iz Katastar odoše do Direkciju za stambeno komunalni poslovi. Tamo im nadavaše milion papira i dve uplatnice. Rekoše papiri mož i da izgubiv, al' bez uplatnice da se ne vrćav.
      Kad sve završiše, s' papiri, dođoše praznici. Ne radi se 17 dana. Sve spojeno.
      - Kad smo čekali godinu dana, će pričekamo još malo - rekoše oni. Na kraj im dadoše im dozvolu.
      Sad, prvo prase se misli, s koj kompir da pravi kuću. Seti se da je komšija zaje*ao slamu u njivu još letos. Ode ukrade nekol'ko bale preko noć i za dva tri dana napravi kuću. Jes' da nije neka, misli se prase, al' nema vetar da mi duva poza uši i kiša da mi pada u šiju.
      Drugo prase se suočava sa isti problem. Nema pare, nema rabotu, nema materijal a oće kuću. Misli se ono, pola ljudi po grad nemav za 'leb, a imaju kuću, sediv po kafići po cel' dan, kako to može. I sinu mu ideja. Sigurno su pravili od granjke kuću.
      Krenu ono po grad da traži.
      Granjke ima na svaku ćošku - misli se prase. I zaista beše tako. Ovi iz zelenilo kastrili neke granjke po grad pa si gi zamočali tuj, po 3 meseca se ne podizaju. Nađe prase materijal, probra malko, jer nešto se skapalo, istrulelo, nešto dobro. Vrnu se na lokaciju određenu građevinskom dozvolom i napravi kuću. Gleda gu ono pa si priča samo sa sebe:
      - Od granjke je, nema prozori, nije tol'ko toplo, al' će pomine."
      Treće prase gleda onej dve kuće pa se smeška podmuklo. Ću ve vidim zimi, majmuni jedni - vika im.
      Odluči ono da pravi kuću od cigle. Kude sad da nađe sve što mu treba. Seti se da mu jedan lopov što drži stovarište ostao dužan neke pare još poodavno. Ode kod njega i uzede malo od cigle, cement nekol'ko džaka, žicu jed'n kotur. U Moravu obezbedi šoder. Iskopa rupu, išolovao je z daske, napravi temelj, udari gornju ploču. Dovede neki pijani dunđeri iz Crnu Travu te mu napraviše krov.
      Taman svi završiše tej rabote oko kuću kad ete ga vuk. Ide otkud Vinarce. I pravo na ovoj prase sa najslabu kuću od slamu. Vide ga prase još iz dvorište pa vika:
      - E, da ga je*em, eve ga ovaj. Dobro be, možeš li ti neku pričicu da promineš ili te mora u svaku ima?
      - S'ću ti sve kuću iskršim što me zakecuješ - odgovori vuk. Priđe on do kuću, prase šmugnu unutra.
      S'd, vuk ne beše mnogo inteligentan. Umesto da kupi šibicu u trafiku prekoput, pa da zapali na govedo kuću, on će duva. Dunu vuk, razlete se slama. Vide prase da nema zajebancija s' vuka i metla kod drugo prase.
      - Otvaraj vrata da ulegnem, prekanta mi vuk kuću na brzinu - usplahireno reče prase.
      Otvori mu ono vrata, utrča ono unutra, zaključaše se. Ćutanje. Dođe vuk i do drugu kuću.
      - Vi li ste mislili će se sakrijete u tuj kuću od pritke? - upita vuk.
      - Nema šanse da gu iskršiš be - reče drugo prase, ovoj su bukove granjke!
      Uzede vuk vazduh, dunu jednom, kad 'oćeš, poče da kašlje, počeše cigare na nos da iskačav. Teše crkne. Kad se malo primiri, uze on još jednom vazduh. Poviše nego prvi put. Iskuba pritke iz ležište. Ostadoše praci na utrinu. Kude će, šta će, trčanje kod treće prase.
      Treće prase beše u dvorište nešto, kad gi vide, precepi se. Misli se kude će gi sad ovi dvojicu spovira po kuću.
      - Kude ste poleteli? Kude? Što si dom ne idete? - upita treće prase.
      - Ne rovi, nego ne puštaj u kuću, vuk ne juri da ne izede - rekoše u glas oba praseta.
      - Le, le, le, le, ulazajte onda, ne mora se sobuvate - reče ono.
      Dotrča vuk, al' prase već zaključalo vrata i turilo rezu. Poče on nešto da preti ponovo kako će im oduva kuću ko i na ovija dvojicu. Kad treće prase odgovara iznutra:
      - Šuntav li si be ti vuče, pa znaš li kol'ko sam ciment potrošija samo na temelj, a kude su cigle, monte, armatura. Mož' da duvaš kol'ko 'oćeš.
      I stvarno. Rasipa se vuk duvajći. Aj što je kuću duvao, nego ga vide i milicija pa ga i oni teraše da duva. Al' ništa ne beše. Sok je pio samo. Vide vuk da nema vajda, pa se seti, će se spušti kroz odžak. Al' pošto samo jede i spije jedva prote debelu guzicu. Poče se spušta na dole, kad praci založili oganj. Ogladneli, pa turili nešto da se kuva. Osmudiše guzicu na vuka samo tako. Sve gu u plikovi napraviše.
      Izlete on k'o metak iz dimnjak i pravac dom. Protrča samo pored liju, ne gu ni pogleda.
      - Kad dođeš dom namaži dupe s' Kolynos i 'ladne obloge turaj - uzviknu mu ona.
      Tako su prasići živeli srećno u svojoj kućici od cigala dok ih jednog prelepog prolećnog dana, sa prvim zracima sunca ne istera sudski izvršitelj. Porez nisu platili...
       
      zvor:Opusteno.rs
       
×
×
  • Креирај ново...