Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Логос

Епископ крушевачки Давид: Два текста који илуструју речи: богословски подбачено научнo недобачено

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 57 минута, Trifke рече

Lupaš ko Maxim po diviziji!  Brukaš Kruševac!

"Макисм" овде иде малим почетним словом, јер ради се о митраљезу (максиму) у Првом светксом рату. Није владика у питању. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Александар Милојков рече

"Макисм" овде иде малим почетним словом, јер ради се о митраљезу (максиму) у Првом светксом рату. Није владика у питању. :)

Možda nije greška već namera teška! ;) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Milan Nikolic рече

Дрецуна, којег, узгред, јако поштујем.

:0222_shocked: 'лебе мекани. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Milan Nikolic рече

Ради за вампире, можда и вукодлаке.

 

То је било када је бата Зока поповао по браничевској. Главни послодавци су му из Превалитаније и Западне Травуније: караконџуле, чуме, андрамољи и суђаје. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Панарет рече

Текст Давида је дакле реакција на Атанасијево писмо https://stanjestvari.com/2019/07/30/atanasije-irinej/

 

На Стању Ствари у ПДФ формату може се прочитати и цела преписка Патријарха и Атанасија 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Desiderius Erasmus рече

Mene samo zanima zašto ep. David nije ranije naoštrio plajvaz na ep. Maksima, a ne baš sad kad se čulo da će ovaj biti pušten niz vodu?

Ko kaže da nije? Imaš ovde negde na forumu tekst gde je izribao Maksu i po pitanju autokefalije i po još nekim pitanjima a i Tasu što se nije pobunio protiv nestašluka svoje duhovne dece. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Trifke рече

Ko kaže da nije? Imaš ovde negde na forumu tekst gde je izribao Maksu i po pitanju autokefalije i po još nekim pitanjima a i Tasu što se nije pobunio protiv nestašluka svoje duhovne dece. 

Aha... nisam znao... Mislio sam da hoće da ga "šutne" sad dok je na zemlji, pa mi zasmetalo. Ali, ako je tako, ok...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Desiderius Erasmus рече

Aha... nisam znao... Mislio sam da hoće da ga "šutne" sad dok je na zemlji, pa mi zasmetalo. Ali, ako je tako, ok...

Neznam tačno kako se zove tekst. Dosta je dug i napisan je još u vreme svađe između Irineja i Maksima. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Панарет рече

На Стању Ствари у ПДФ формату може се прочитати и цела преписка Патријарха и Атанасија 

Може ли се текстови пребацити на форум?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Марио Токовић рече

Чини се некако, да  многи на форуму желе да заузму неутрални став.

A zasto bi neko morao da se svrstava na neku od strana ?

Ne pada mi pamet ulazim u te odnose. Cak I kad bih hteo da ulozim vremena I energije da bih usao dublje ucitavu pricu mislim da ni 10% od svega ne bih saznao. Ko ? Kome? Sta ? Zbog cega ? Kako ? Istine, poluistine,lazi....zabole me.

Jedino mi je zao kad se setim vremena od pre 20 godina kad poceo da "gutam" bogoslovsku literaturu I kad sam gledajuci fotografije ave Justina okruzenog Amfilohijem, Atanasijem, Artemijjem I Irinejem, pomisljao kako je veliki dar za nasu Crkvu da ima takve episkope. 

Sad, dodje vreme da ujedaju episkopi Bog zna zasto, samo se nadam da nisu zaboravili Hrista I da su spremni posle svega Njega uzeti kao model za resavanje svega toga.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Преписка умировљеног еп. Атанасија (Јевтића) и патријарха српског Иринеја

BY СТАЊЕ СТВАРИ on 30. ЈУЛА 2019. ( 2 )

Доносимо преписку умировљеног епископа Атансија (Јевтића) и патријарха српског, коју је подстакла одлука Синода СПЦ да се са Богословског факултета удаљи епископ западноамерички Максим

irinej-atanasije.jpg?w=700

Патријарх Иринеј и епископ Атанасије (Архивска фотографија)

 

Епископ Атанасије (Јевтић): Повуците одлуку о еп. Максиму

ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ИРИНЕЈУ,
Патријаршија, Београд

Ваша Светости, опростите и благословите! Пишем Вам ово писмо са болом у души, а ево зашто. Дознао сам да је самозвани „Цензор“ у нашој Патријаршији одлучио да се Епископ Западноамерички Г. МАКСИМ, Професор нашег Православног Богословског Факултета, удаљи са Факултета (на којем сам и ја као „професор емеритус“ члан Савета, а да о томе нисам ни питан ни обавештен!).

Не схватам откуд толика мржња тог нашег Сабрата према своме млађем Брату те га прогања!? (Знам, нажалост, да, прогања и извесне честите Свештенике у својој Епархији, слично као што раде, нажалост, и још неки Архијереји у својим Епархијама, па ми се прогањани писмено обраћају с молбом „да помогнем“).

У своје време је (при прослави у Нишу Светог Константина) напао нашу сиромашну Епископију Херцеговачку да „тамо има бизниса“ (!?!), па сам му одговорио да је нама било порушено од усташа 35 Цркви, Саборни Храм у Мостару и 2 Манастира, и све смо их, Богу хвала, обновили, и још неколико нових Храмова подигли, а он не пита откуда нам за то средства? (Углавном су од виноградâ из Поповог Поља, и од прилогâ добрих људи). Слично је, мада опет необјашњиво зашто, ширио фаму како смо га, наводно, ми „Неследници Св. Оца Јустина“, истиснули „из наслеђа“ (и претио нам је чак „судом“), па је опседао недужног Епископа Ваљевског Г. Милутина (као што и неке млађе Епископе потстиче и дави „ко змија жабу“ да пишу пашквиле против мене!?!). Надам се да је на крају схватио да је то његова умишљена зла идеја (радило се само о томе да је Свети Ава, после неколико месеци, допунио и опет потписао свој Тестамент, у коме брат Иринеј као наследник није „истиснут“, него је Свети Старац само додатно појаснио своју последњу жељу, у смислу да можемо понешто од Његовог наслеђа и да задржимо у Манастиру Ћелијама, да би и Сестре могле имати неке користи од прихода издања Његових делâ.

Ваша Светости, уверен сам (а то ми и други људи кажу) да овакво понашање самозваног „сталног Портпарола“, и самонаметаног Цензора у Св. Синоду, пада на Ваш образ! (нпр. ја не могу ништа да објавим у „Православљу“, јер је он тамо све и сва! – као и то да, и поред својевремене Саборске одлуке да будем позиван у Свети Сабор, он је тај због кога ме не позивате! А може да, под његовим утицајем, буде – противно Саборско­канонском предању Православља кроз векове – увођен у Св. Сабор ноторни издајник Светог Косова AV – несрећни Председник њиме унесрећене Србије тако се располућено потписује: пола ћирилицом, пола латиницом! – а не може сломљеног врата грешни Атанасије да присуствује Светом Сабору!).

Молим Вас, зато, повуците ту одлуку о Еп. Максиму (јер је Савет Професорâ неће прихватити), јер ПБФакултет није средњошколска установа, него подлеже универзитетским узусима и обичајима, те се брукамо пред домаћом и страном академском јавношћу. Понављам, као што сам Вам већ писао, речи Господа у Јеванђељу: „Кад се овако чини са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим“ (Лк. 23,31)?

На Празник Светих 12 Апостолâ, 2019, манастир Тврдош
Недостојни +Еп. Атанасије, Светосавска Херцеговина

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Празник Преображења Господњег свечано је прослављен, 19. августа 2019. године у сокобањском храму, празничним вечерњим богослужењем и литијским опходом око храма. На дан празника, свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ Иларион, уз саслужење свештенства сокобањског архијерејског намесништва.     -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Литургији су присуствовали представници општине Сокобања, народни посланик у Скупштини Републике Србије г-ђа Драгана Костић, представници културних институција града, верни народ Сокобање и бањски гости. Владика је честитао празник, храмовну и градску славу свим житељима Сокобање и њиховим гостима, истакавши да сада, у светлу празника, треба свакодневно радити на личном преображају и управљати се јеванђељем Христовим. Након тога владика је благословио и освештао грожђе које је подељено верном народу. Домаћин овогодишње храмовне славе био је г. Александар Ранђеловић из Сокобање, члан Савета Епархије тимочке.     Извор: Епархија тимочка
    • Од Логос,
      Служењем свете архијерејске Литургије и благосиљањем славког колача и кољива свечано је прослављен празник Светих Зосима и Јакова Туманских Чудотвораца.    -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Уз учешће многобројног свештенства, монаштва и вернога народа службом Божјом крај кивота прослављених чудотвораца у манастиру Тумане началствовао је Преосвећени Епископ браничевски др Игнатије. Читавог дана у туманску светињу пристизали су верни из свих крајева приступајући са вером моштима Божјих угодника.     Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      У среду, 21. августа 2019. године, када Црква Божја молитвено прославља светог Емилијана Исповедника и Зосиму Туманског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Јоаникија Девичког и Црноречког у Бресници. Епископу су саслуживали: протојереј Саша Антонијевић, старешина храма, јереј Милош Ђурић и протођакон Иван Гашић, а чтецирали су вероучитељ Марко Гаљак и студент богословља и наш брат у Христу Александар Цалић. Литургију је својим појањем улепшао протојереј Драгослав Милован, као и Михаил Голић, студент богословља у Либертвилу.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        После прочитаног јевађељског штива беседом се верном лаосу обратио владика Јован који је у беседи говорио да постоје две врсте људи. “Прву врсту људи чине они који испуњавају Божју вољу, а другу врсту чине они људи који не испуњавају вољу Божју. Богу је послушан онај који испуни нешто, а не онај који обећа а ништа не испуни. У Царство Небеско се искључиво улази покајањем, без обзира које грехе је човек имао пре тога. Покајање је исто што и васкрсење. Човек може да пресече те грехе једино онда када му се они огаде, и тада се враћа у покајање. Свети оци кажу да ђаво царује у човеку кроз грех, а Бог кроз врлине. Где је грех ту је пакао, а где је врлина ту је Царство Небеско, а Царство Небеско је Бог у нама”, истакао је Епископ Јован.   “Шта је главно у самом покајању? То је покајничко расположење, што значи да без покајања нема радости. Господ нам говори да човек не треба да буде лењ јер лењост је опасан грех. Сарадник Божји је сваки човек који је крштен и који је у Цркви и живи животом Цркве”, слово је Епископа Јована.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      У уторак, 20. августа 2019. године, када наша Црква слави преподобног мученика Дометија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у крагујевачком насељу Вашариште. Епископу су саслуживали протонамесници Александар Јовановић и Александар Сенић, као и ђакон Урош Костић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
          Након прочитаног јеванђељског зачала у којем Господ заповеда да љубимо једни друге, Епископ Јован говорио је присутнима о најважнијој хришћанској врлини – љубави. Владика је у својој беседи истакао следеће: “Браћо и сестре, кад год читамо Свето Писмо, Јеванђеље, на првом месту оно што ће нам остати упечатљиво јесте то да Јеванђеље највише говори о љубави Божијој према човеку, и да човек на то треба да одговори богољубљем и човекољубљем. То нам говори да све што нам је Бог дао јесте дар Божији. Најосновнија култура је да човек на сваки примљени дар узврати уздарјем и зато наша љубав не би требала да буде себична, него да буде таква да воли човека онаквог какав јесте. Наше је да ми живимо вером, да би тај други, видевши мој и твој живот у вери, и сам се окренуо вери. Сваки хришћанин треба да воли сваког човека, без обзира на то какав је тај човек. Човеку треба да укажемо на његов грех, свакако, али то не значи да треба да га мање волимо због тог греха. Пре него што скренемо пажњу човеку на његов грех, ми морамо проверити шта је са нашим грехом. Сваки човек који је отуђен од љубави он је отуђен од Бога и сваки онај који је задобио љубав задобио је и Бога. Зато Господ управо нама говори да љубимо и волимо једни друге. Човек који не воли Бога он не воли ништа што је божанско и не воли ни човека који живи љубављу Божијом. Зато су кроз историју и прогонили оне који су веровали у Христа. Савршена љубав је да волимо оног који нас не воли, да му покажемо да је мржња опасно зло, да мржња измени разум човеков да човек у тој мржњи мисли да и када зло чини да у ствари добро чини. Ми хришћани треба да се молимо да нас Бог ојача у љубави, јер само човек љубави ће волети. Свети оци нас уче да покријемо грех брата свога па ће Господ и наш грех покрити. Како настаје зло? Свети оци кажу да зло настаје тако што горчина рађа гнев, гнев рађа љутину, љутина рађа вику, а онда из вике настаје хула. Зато будимо са Христом, да би Христос био са нама”.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Епископ баришевски Виктор (КоцабаИ, викар Његовог блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, који је јуче Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију уручио писмо подршке Предстојатеља Украјинске православне цркве, казао је Радио-Светигори да је Митрополит Онуфриоје, упутивши писмо Митрополиту Амфилохију, такође подржао вјернике у Црној Гори, као што је и Митрополит Амфилохије храбрим ријечима подржао милионе православних вјерника у Украјини.     „Многи наши вјерници, хиљаде, милиони који су такође изложени гоњењу, саосјећају са својом браћом у Црној Гори. Надамо се да ћемо сви заједно братском подршком, а прије свега молитвом, савладати све тешкоће и искушења која су пала на наша плећа“, казао је Епископ баришевски.   Казао је да украјинско питање данас, нажалост, није само украјинско већ читавог васељенског православља.   „Ми веома тугујемо и жалимо због тога што се дешава. Прошли смо кроз један сложени временски период последњих година када су од наше канонске УПЦ отимали храмове, – и то се, нажалост, и данас наставља, – када су се чуле ријечи мржње, када су државни органи доносили законе да ограниче и дискриминишу УПЦ. И то што се дешава у Украјини, нажалост, не може бити локално, јер када страда један, страдају сви дјелови Цркве Христове“, каже он.   Владика Виктор додаје да су све помјесне Цркве то осјетиле и осјећају.   „Благодарни смо за молитву и подршку и надамо се да ће сва та искушења која су данас задесила свјетско православље проћи, да неће бити неких дубљих подјела, да ћемо опет молитвено подржати једни друге и да ће проћи оно што је било“, увјерен је Владика Виктор.   Архијереј УПЦ вјерује да су ова искушења Цркву у Украјини већ ојачала.   „Наравно, тужно је што су многи људи страдали штитећи своје храмове, као што је случај једне дјевојке у Западној Украјини. И многи други случајеви болно одјекују у нашим срцима. Али треба казати да је после таквих случајева Црква ојачала јер су људи почели једни друге да подржавају са свих страна свијета, да се моле једни за друге“, објасио је он.   Додаје да постоје случајеви да су се људи, који живе у једном мјесту, а нису знали једни друге, не само почели молити једни за друге него су почели да помажу једни другима у конкретним случајевима у свакодневном животу.   „То је лијепо видјети и схватити да су кроз такве тешкоће људи некако постали ближи. И својим јединством су потврдили то заједничко јединство“, наглашава Епископ баришевски.   На подсјећање да су подгорички саборни храм Христовог Васкрсења, у чијим просторијама се налази и Радио-Светигора, заједнички освештали Патријарх цариградски Вартоломеј и Патријарх московски Кирило, Владика Виктор је рекао да се моли и да се нада да ће они опет заједно служити у Подгорици, Кијеву или Москви.   „Дај Боже. Ми се сви за то молимо и вјерујемо да је само привремено ово што нема евхаристијског општења између васељенске и руске Цркве, да ће то ускоро бити прошлост“, поручио је он.   Владика каже да вјерници у Украјини осјећају молитвену подршку вјерника из Црне Горе.   „И то је драгоцјено. Молитва је наше оружје. Молитвена подршка једних другима је пројава оне вјере и љубави коју нам је заповиједио Господ – да волимо ближњега, јер у сваком човјеку треба видјети образ и подобије Божје. И ако ми волимо свога ближњега, кроз ту љубав ми, уствари, јачамо своју љубав према Богу“, поручује Владика Виктор.   На питање може ли се тзв. украјински модел примијенити и у Црној Гори, што је мишљење многих из црногорског државног руководства, Владика каже да је тај модел само показао да је животно неспособан.   „Овдје се можемо присјетити јеванђелске епизоде о кући која је подигнута на пијеску и кући која је подигнута на чврстом тлу. Она која је подигнута на пијеску, када наиђе киша – срушиће се. Слично се десило и у Украјини“, казао је Владика Виктор.   Владика је објаснио да Црква не може да подржава само дио становништва.   „Црква има свјетску мисију и то се веома јасно показало у Украјини када је у оружаном сукобу на истоку наше земље наша Црва заузимала, и данас заузима, позицију миротворца. Не треба узимати само страну, јер су и на другој страни житељи Украјине, чеда наше Украјинске цркве. Такву позицију ће УПЦ, на челу са нашим Предстојатељем Митрополитом Онуфријем и даље имати“, казао је Владика Виктор (Коцаба).     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...