Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Логос

Епископ крушевачки Давид: Два текста који илуструју речи: богословски подбачено научнo недобачено

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 21 минута, Zoran Đurović рече

Ја ти лепо кажем да сте лекари опште праксе, а ти то не можеш да разумеш. 

Извини, сада морам да се послужим твојим речником - лупаш глупости. И то можеш да просипаш овде где већина и не зна како изгледа и шта је докторска дисертација. По узусима Универзитета у Београду једна од обавезних страна дисертације је и Резиме који мора да садржи и ове податке:

 

 

Key words: St. Gregory the Theologian, St. Augustine, triadology, person, essence, ontology consubstantiality, monarchy, relation.

 

Scientific field: Theology.

 

Narow scientific field: Patrology.

 

Дакле, наука је - Теологија, а ужа научна област је - Патрологија. Тако је на сваком факултетима Универзитета у Београду. Постајеш доктор наука у области науке којом си се бавио - у мом случају теологије. Тако и на Правном факуктету, можеш да докторираш на ужој научној области међународног праба - али ти у дипломи пише: доктор правних наука. На медицини можеш да докторираш на ендокринологији, али ти у дипломи пише - доктор медицинских наука. Тако је и на нашем факултету. Људи докторирају на некој ужој научној (теолошкој) области а у дипломи им пише - доктор теолошких наука. Зато деаги Аво, да ли због неинформисаности или нечег другог - причаш небулозе, то јест лупаш глупости. Ја јесам докторирао на ужпј науној области - на Патрологији, али ће ми у дипломи (још је нисам добио) стајати, сходно Закону и правилима Универзитета - доктор теолошких наука.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vidim da se ovde ljudi uglavnom opredeljuju za jednog ili drugog vladiku, ali, generalno gledano, nisu li svi oni (ili bar većina) savremene Ane i Kajafe? Ja sam ubeđen da kad bi Isus došao među Srbe, da bi Ga naš Sinod predao da se ubije.

I, inače, da li čovek uopšte može da ostane normalan, a da mu se svi klanjaju, celivaju ruku, ponizno se drže pred njim, govore "blagoslovite" i sl.? Ljudi su kvarljiva roba...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 55 минута, Golub рече

 

И опет велим, најважнији српски епископ данашњице је Теодосије, и ко овом епикопу не помаже тај му одмаже.... 

 

 

Амин!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Desiderius Erasmus рече

Vidim da se ovde ljudi uglavnom opredeljuju za jednog ili drugog vladiku, ali, generalno gledano, nisu li svi oni (ili bar većina) savremene Ane i Kajafe? Ja sam ubeđen da kad bi Isus došao među Srbe, da bi Ga naš Sinod predao da se ubije.

Fali ovde: "A narod bi vikao: 'Raspni ga, raspni!'"

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 50 минута, Милан Ракић рече

Знам га читавог ми живота овдена

Толико си дуго са њима, и нису те препознали?!:))12:smeha::)) ...те, ови ни поред очију не виде, а као мулци оће да расправљају о црквеним проблемима!  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Zoran Đurović рече

Толико си дуго са њима, и нису те препознали?!:))12:smeha::)) ...те, ови ни поред очију не виде, а као мулци оће да расправљају о црквеним проблемима!  

Skromni su moji dometi oče. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Александар Милојков рече

Извини, сада морам да се послужим твојим речником - лупаш глупости.

:)) Насмејао си ме. Ма слободно можеш да ми кажеш да лупам, ја се не вређам. Међутим, проблем је што ти овде лупаш. Рецимо: учим 3 дана паткологију, и дају ми диплому да сам доктор биологије, а уже специјализован за паткологију. И то је исто као што је неки биолог дрвио 7 година паткологију на неком белосветском факултету?.

Ево, наведи ми ти сада која си предавања имао у току твоје магистарско-докторске специјализације, које курсеве (материје) си похађао колико си кредита скупио? Да видимо шта си ти осим писаног рада прошао. - Ово не говорим због тебе, јер знам како се тамо не студира. Наведи ми таксативно материје. Ја ћу теби дати моје. Без икаквог проблема. Можда ти се онда разбистри у тиквину (његошевски језик, алудирам на: Узблути се мозак у тиквини) о чему се ради. Који доктор за св. Августина је теби предавао? Ниједан. Имао си само мене за спољњег сарадника, како си и сам написао.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo jako lijepo ilustruje dobar dio situacije, koliko se zastranilo, kako se brani što se odbraniti ne može. To izokretanje stvarnosti kome je na korist? U krajnjoj liniji ama baš nikome. Sa takvim pristupom kako doći do neke finije problematike? Govorim ovako medju-ljudski. Ili i sa takvim konstruktima smijemo i dalje.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites

Моја смиреност је имала 68 кредита (симболично, јер сам се те године родио, а те године је докторирао на Августину мој ментор). Ово су материје.

Фундаментална Патрологија (I-II в.)

Базични курс из Латинског

Методологија и филологија патристичка

Увод у студирање св. Августина (I)

Фундаментална Патрологија (III в.)

Библија и теологија код Г. Назијанзина

Реторика: elocutio

Базични курс из Грчког

Христологија св. Августина

Реторика: inventio и dispositio

Фундаментална Патрологија (V в.)

Увод у студирање св. Августина (I)

Напредни курс из Грчког

Цариградски сабор из 381. 

Благодат и предестинација код св.Августина

Напредни курс из Латинског

Фундаментална Патрологија (IV в.)

Почеци августинијанске философије

Сиријски језик

Аполинарије и његови противници

Григорије из Нисе, Oratio catechetica magna

Неоплатонизам и Оци: приступи и проблеми

Теологија благодати код св. Августина (415-420)

Кападокијци: мисао и духовност

Ориген, Коментар на Матеја XII 

Ориген, In Johannem

Латински преводи Библије

Historia salutis код Иринеја

Грчка палеографија

Јован Златоусти

Гностичка читања

Игњатије Антиохијски, Писма

Теолошка антропологија Максима Исповедника

Августин и Четврто Јеванђеље

Патристичка сотириологија

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Zoran Đurović рече

Моја смиреност је имала 68 кредита (симболично, јер сам се те године родио, а те године је докторирао на Августину мој ментор). Ово су материје.

Фундаментална Патрологија (I-II в.)

Базични курс из Латинског

Методологија и филологија патристичка

Увод у студирање св. Августина (I)

Фундаментална Патрологија (III в.)

Библија и теологија код Г. Назијанзина

Реторика: elocutio

Базични курс из Грчког

Христологија св. Августина

Реторика: inventio и dispositio

Фундаментална Патрологија (V в.)

Увод у студирање св. Августина (I)

Напредни курс из Грчког

Цариградски сабор из 381. 

Благодат и предестинација код св.Августина

Напредни курс из Латинског

Фундаментална Патрологија (IV в.)

Почеци августинијанске философије

Сиријски језик

Аполинарије и његови противници

Григорије из Нисе, Oratio catechetica magna

Неоплатонизам и Оци: приступи и проблеми

Теологија благодати код св. Августина (415-420)

Кападокијци: мисао и духовност

Ориген, Коментар на Матеја XII 

Ориген, In Johannem

Латински преводи Библије

Historia salutis код Иринеја

Грчка палеографија

Јован Златоусти

Гностичка читања

Игњатије Антиохијски, Писма

Теолошка антропологија Максима Исповедника

Августин и Четврто Јеванђеље

Патристичка сотириологија

:naklon::naklon::naklon::naklon::skidamkapu::skidamkapu::skidamkapu::skidamkapu:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Александар Милојков рече

@Zoran Đurović  Аво, не з.....ј ме. :)

Па ти си мене ...вао до сада!:))

Не кажем ја да је неко глуп или да се смејем над нечијом квалификацијом, него једноставно мора да вреднује све те ствари. Твој дискурс ми је деловао неумесним, најблаже речено, и зато сада инсистирам на здравом разуму. Јесте матор Хусеин Болт, али и ја ни ти са њиме не бисмо могли да трчимо на 100 метара. Могли бисмо, 12-16 секунди, али би нас обријао. Ја сам као млад трчао око 11 секунди, скоро 10. Сада ми треба да препешачим пола минута минут.    

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Zoran Đurović рече

Па ти си мене ...вао до сада!:))

Не кажем ја да је неко глуп или да се смејем над нечијом квалификацијом, него једноставно мора да вреднује све те ствари. Твој дискурс ми је деловао неумесним, најблаже речено, и зато сада инсистирам на здравом разуму. Јесте матор Хусеин Болт, али и ја ни ти са њиме не бисмо могли да трчимо на 100 метара. Могли бисмо, 12-16 секунди, али би нас обријао. Ја сам као млад трчао око 11 секунди, скоро 10. Сада ми треба да препешачим пола минута минут.    

Не спорим ја да си ти бољи од мене, стручнији, са више искуства. Само кажем да ниси у праву за то што причаш о дипломама и квалификацијама. Ниси по томе изнад других који су докторирали на неком другом универзитету а не на Августинијануму. Максим јесте докторирао на патрологији. Сад, што ти сматраш да се на Августинијануму тражи више зноја него у Атини, то је твоје лично мишљење.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Празник Преображења Господњег свечано је прослављен, 19. августа 2019. године у сокобањском храму, празничним вечерњим богослужењем и литијским опходом око храма. На дан празника, свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ Иларион, уз саслужење свештенства сокобањског архијерејског намесништва.     -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Литургији су присуствовали представници општине Сокобања, народни посланик у Скупштини Републике Србије г-ђа Драгана Костић, представници културних институција града, верни народ Сокобање и бањски гости. Владика је честитао празник, храмовну и градску славу свим житељима Сокобање и њиховим гостима, истакавши да сада, у светлу празника, треба свакодневно радити на личном преображају и управљати се јеванђељем Христовим. Након тога владика је благословио и освештао грожђе које је подељено верном народу. Домаћин овогодишње храмовне славе био је г. Александар Ранђеловић из Сокобање, члан Савета Епархије тимочке.     Извор: Епархија тимочка
    • Од Логос,
      Служењем свете архијерејске Литургије и благосиљањем славког колача и кољива свечано је прослављен празник Светих Зосима и Јакова Туманских Чудотвораца.    -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Уз учешће многобројног свештенства, монаштва и вернога народа службом Божјом крај кивота прослављених чудотвораца у манастиру Тумане началствовао је Преосвећени Епископ браничевски др Игнатије. Читавог дана у туманску светињу пристизали су верни из свих крајева приступајући са вером моштима Божјих угодника.     Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      У среду, 21. августа 2019. године, када Црква Божја молитвено прославља светог Емилијана Исповедника и Зосиму Туманског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Јоаникија Девичког и Црноречког у Бресници. Епископу су саслуживали: протојереј Саша Антонијевић, старешина храма, јереј Милош Ђурић и протођакон Иван Гашић, а чтецирали су вероучитељ Марко Гаљак и студент богословља и наш брат у Христу Александар Цалић. Литургију је својим појањем улепшао протојереј Драгослав Милован, као и Михаил Голић, студент богословља у Либертвилу.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        После прочитаног јевађељског штива беседом се верном лаосу обратио владика Јован који је у беседи говорио да постоје две врсте људи. “Прву врсту људи чине они који испуњавају Божју вољу, а другу врсту чине они људи који не испуњавају вољу Божју. Богу је послушан онај који испуни нешто, а не онај који обећа а ништа не испуни. У Царство Небеско се искључиво улази покајањем, без обзира које грехе је човек имао пре тога. Покајање је исто што и васкрсење. Човек може да пресече те грехе једино онда када му се они огаде, и тада се враћа у покајање. Свети оци кажу да ђаво царује у човеку кроз грех, а Бог кроз врлине. Где је грех ту је пакао, а где је врлина ту је Царство Небеско, а Царство Небеско је Бог у нама”, истакао је Епископ Јован.   “Шта је главно у самом покајању? То је покајничко расположење, што значи да без покајања нема радости. Господ нам говори да човек не треба да буде лењ јер лењост је опасан грех. Сарадник Божји је сваки човек који је крштен и који је у Цркви и живи животом Цркве”, слово је Епископа Јована.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      У уторак, 20. августа 2019. године, када наша Црква слави преподобног мученика Дометија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у крагујевачком насељу Вашариште. Епископу су саслуживали протонамесници Александар Јовановић и Александар Сенић, као и ђакон Урош Костић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
          Након прочитаног јеванђељског зачала у којем Господ заповеда да љубимо једни друге, Епископ Јован говорио је присутнима о најважнијој хришћанској врлини – љубави. Владика је у својој беседи истакао следеће: “Браћо и сестре, кад год читамо Свето Писмо, Јеванђеље, на првом месту оно што ће нам остати упечатљиво јесте то да Јеванђеље највише говори о љубави Божијој према човеку, и да човек на то треба да одговори богољубљем и човекољубљем. То нам говори да све што нам је Бог дао јесте дар Божији. Најосновнија култура је да човек на сваки примљени дар узврати уздарјем и зато наша љубав не би требала да буде себична, него да буде таква да воли човека онаквог какав јесте. Наше је да ми живимо вером, да би тај други, видевши мој и твој живот у вери, и сам се окренуо вери. Сваки хришћанин треба да воли сваког човека, без обзира на то какав је тај човек. Човеку треба да укажемо на његов грех, свакако, али то не значи да треба да га мање волимо због тог греха. Пре него што скренемо пажњу човеку на његов грех, ми морамо проверити шта је са нашим грехом. Сваки човек који је отуђен од љубави он је отуђен од Бога и сваки онај који је задобио љубав задобио је и Бога. Зато Господ управо нама говори да љубимо и волимо једни друге. Човек који не воли Бога он не воли ништа што је божанско и не воли ни човека који живи љубављу Божијом. Зато су кроз историју и прогонили оне који су веровали у Христа. Савршена љубав је да волимо оног који нас не воли, да му покажемо да је мржња опасно зло, да мржња измени разум човеков да човек у тој мржњи мисли да и када зло чини да у ствари добро чини. Ми хришћани треба да се молимо да нас Бог ојача у љубави, јер само човек љубави ће волети. Свети оци нас уче да покријемо грех брата свога па ће Господ и наш грех покрити. Како настаје зло? Свети оци кажу да зло настаје тако што горчина рађа гнев, гнев рађа љутину, љутина рађа вику, а онда из вике настаје хула. Зато будимо са Христом, да би Христос био са нама”.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Епископ баришевски Виктор (КоцабаИ, викар Његовог блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, који је јуче Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију уручио писмо подршке Предстојатеља Украјинске православне цркве, казао је Радио-Светигори да је Митрополит Онуфриоје, упутивши писмо Митрополиту Амфилохију, такође подржао вјернике у Црној Гори, као што је и Митрополит Амфилохије храбрим ријечима подржао милионе православних вјерника у Украјини.     „Многи наши вјерници, хиљаде, милиони који су такође изложени гоњењу, саосјећају са својом браћом у Црној Гори. Надамо се да ћемо сви заједно братском подршком, а прије свега молитвом, савладати све тешкоће и искушења која су пала на наша плећа“, казао је Епископ баришевски.   Казао је да украјинско питање данас, нажалост, није само украјинско већ читавог васељенског православља.   „Ми веома тугујемо и жалимо због тога што се дешава. Прошли смо кроз један сложени временски период последњих година када су од наше канонске УПЦ отимали храмове, – и то се, нажалост, и данас наставља, – када су се чуле ријечи мржње, када су државни органи доносили законе да ограниче и дискриминишу УПЦ. И то што се дешава у Украјини, нажалост, не може бити локално, јер када страда један, страдају сви дјелови Цркве Христове“, каже он.   Владика Виктор додаје да су све помјесне Цркве то осјетиле и осјећају.   „Благодарни смо за молитву и подршку и надамо се да ће сва та искушења која су данас задесила свјетско православље проћи, да неће бити неких дубљих подјела, да ћемо опет молитвено подржати једни друге и да ће проћи оно што је било“, увјерен је Владика Виктор.   Архијереј УПЦ вјерује да су ова искушења Цркву у Украјини већ ојачала.   „Наравно, тужно је што су многи људи страдали штитећи своје храмове, као што је случај једне дјевојке у Западној Украјини. И многи други случајеви болно одјекују у нашим срцима. Али треба казати да је после таквих случајева Црква ојачала јер су људи почели једни друге да подржавају са свих страна свијета, да се моле једни за друге“, објасио је он.   Додаје да постоје случајеви да су се људи, који живе у једном мјесту, а нису знали једни друге, не само почели молити једни за друге него су почели да помажу једни другима у конкретним случајевима у свакодневном животу.   „То је лијепо видјети и схватити да су кроз такве тешкоће људи некако постали ближи. И својим јединством су потврдили то заједничко јединство“, наглашава Епископ баришевски.   На подсјећање да су подгорички саборни храм Христовог Васкрсења, у чијим просторијама се налази и Радио-Светигора, заједнички освештали Патријарх цариградски Вартоломеј и Патријарх московски Кирило, Владика Виктор је рекао да се моли и да се нада да ће они опет заједно служити у Подгорици, Кијеву или Москви.   „Дај Боже. Ми се сви за то молимо и вјерујемо да је само привремено ово што нема евхаристијског општења између васељенске и руске Цркве, да ће то ускоро бити прошлост“, поручио је он.   Владика каже да вјерници у Украјини осјећају молитвену подршку вјерника из Црне Горе.   „И то је драгоцјено. Молитва је наше оружје. Молитвена подршка једних другима је пројава оне вјере и љубави коју нам је заповиједио Господ – да волимо ближњега, јер у сваком човјеку треба видјети образ и подобије Божје. И ако ми волимо свога ближњега, кроз ту љубав ми, уствари, јачамо своју љубав према Богу“, поручује Владика Виктор.   На питање може ли се тзв. украјински модел примијенити и у Црној Гори, што је мишљење многих из црногорског државног руководства, Владика каже да је тај модел само показао да је животно неспособан.   „Овдје се можемо присјетити јеванђелске епизоде о кући која је подигнута на пијеску и кући која је подигнута на чврстом тлу. Она која је подигнута на пијеску, када наиђе киша – срушиће се. Слично се десило и у Украјини“, казао је Владика Виктор.   Владика је објаснио да Црква не може да подржава само дио становништва.   „Црква има свјетску мисију и то се веома јасно показало у Украјини када је у оружаном сукобу на истоку наше земље наша Црва заузимала, и данас заузима, позицију миротворца. Не треба узимати само страну, јер су и на другој страни житељи Украјине, чеда наше Украјинске цркве. Такву позицију ће УПЦ, на челу са нашим Предстојатељем Митрополитом Онуфријем и даље имати“, казао је Владика Виктор (Коцаба).     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...