Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Логос

Епископ крушевачки Давид: Два текста који илуструју речи: богословски подбачено научнo недобачено

Оцени ову тему

Recommended Posts

On 30.7.2019. at 10:50, Перкулина рече

Доброг склони да се не види да је бољи од тебе!

То је управо Максим уради са мном. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 30.7.2019. at 11:15, Trifke рече

Ono što je meni zanimljivo je da je retkoko pokušao da makar i površno kritikuje tekst i argumente Davidove. Nije se čak niko nije potrudio da optužbe da je tekst loš podkrepi makar jednim citatom ili analizom teksta. :945729: :gleda:

То је модус операнди требињских тамбураша. Они знају да аргументима НЕ МОГУ НИШТА И ОНДА пуштају еолце. То је било и у случају са сваким мојим текстом. Ти им покажеш црно на бело да је Максим слагао, они причају о љубичицама и како то утиче на однос коња и човека. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Жика рече

Није јавно. Рекао је неком приватно да није био у праву.

Ono što je pisalo na Zoranovom FB je izglealo dirktno koliko se sećam. Ne sećam se detalja. Možda si ti u pravu!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Вукашин рече

Mislim da je v. Atanasije zabranio da se objavi tekst Dejana Mackovica u Vidoslovu. Bila je neka polemika oko sv. Ignjatija Antiohijskog.

Nije Djurovic jedini primer.

Inace, usao je nespreman-lako cemo u obe polemike, a ova dvojica nisu imali milosti. Razbucali su u paramparcad stavove v. Atanasija.

I sa Bogdanom Lubardicem je koliko se sjecam isto tako usao i onda standardno njegovo pisanje kad nije sposoban da vodi dijalog.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, "Tamo daleko" рече

 

O. Miroljube, uz svo duzno postovanje prema Vasem cinu, nemam nameru da izazivam I podsticem ovo zlo sto nam se svima desava, prema tome, jos jednom Vas upucujem da pogledate dobro prethodne stranice na ovoj temi, kao I na slicnim temama, poput CG primorske Mitropolije I napada na mucenika koji se decenijama bori sa nenavidnima, Mitropolita Amfilohija, pa na sabrata mu Atanasija I njegovih duhovnih chada. Niko u Pravoslavnoj Crkvi nije nepogresiv I nema mesta idolopoklonstvu, medjutim ovako medjusobno blacenje I degradiranje dostojanstva Hristolikosti prema nasim arhijerejima I vernicima (I to od strane svojih!?) prosto nije moguce ni sanjati, a kamoli javno izgovarati I time se hvaliti!? Govorim konkretno o samoproglasenom proroku Djurovicu koji je pod maskom hrabrog ne znam cega/koga , sa udobne stolice I udaljenosti resio da napravi opstu pometnju I sablazan kako bi se spinovane stvari stavile u prvi plan, a da bi mu nalogodavci pirovali klanovske pobede, jer im se tako moze. I to sve tako vec decenijama. Dosta vise igranja crkve! Licni obracuni su preneti na javno tlo, upravo radi dobro poznate krilatice, divide and conquer. Vi dobro znate, da onaj ko zeli da vidi zlo - taj ce samo to I da gleda I lovi, sto vazi I za dobro, zar ne? Svi smo prizvani/pozvani da prevazilazimo krajnosti, a narocito nasi crkveni oci! Ovde, na ovom javnom mestu, bilo je dosta sablazni - vreme je da se dozovemo pameti, ako je uopste I imamo. 

Verujem da kad prelistate Vase komentare unazad, da ce Vam biti jasnije, odakle moji utisci dolaze,  premda nekako mislim da Vi to vec znate, ali potrebujete potvrdu. 

Pomenite I oprostite

 

Благодарим на одговору! 

Када већ говоримо о утисцима, ја сам стрепео да случајно нисте мислили на ЊС патријарха Иринеја, вл. Иринеја или вл. Давида који су овде много пута помињани. Зато сам молио за потврду.

Што се тиче о. Зорана, независно од његових сензационалних пророковања и стила општења, који, морам признати, нису по мом укусу, већ скоро 50 година познајем његову ташту, а попадију памтим још као лепо васпитану девојчицу која хита у школу, је главни разлог зашто му се обраћам са “бата Зока”. 

Мотиве о. Зорана, као и дела, мисли и речи свих нас, судиће Господ Христос! Истини за вољу, о. Зоран није никада довео у питање аутокефалност СПЦ или заговарао промену званичног имена исте, као што не заступа канонско-еклесиолошка непочинства која у ближој или даљој будућности могу да доведу до цепања хитона наше помесне цркве на јурисдикцијски шароликим просторима. Ту “црквену игру” није о. Зоран започео или испровоцирао. 

Оно што сам за све ове деценије као православни хришћанин и свештенослужитељ научио и уверио се, је да се ђаво не боји и не бежи од молитава које произносе свештенослужитељи-дипломате, били они епископи, попови или јеромонаси. Ово је моје лично уверење. 

На крају Друге Статије (Јутрења Велике Суботе) на “И Ниње”, саборно се молимо Богородици пред Гробом Господњим:

“Родивши Живот, свенепорочна Пречиста Дјево, заустави црквене саблазни, и подари мир као Добра”!

Нека ово буде и наша молитва у ова смутна времена за нашу мученичку СПЦ и Васељенско Православље уопште. 

Молим да и Ви опростите и поменете!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, o. Miroljub рече

Оно што сам за све ове деценије као православни хришћанин и свештенослужитељ научио и уверио се, је да се ђаво не боји и не бежи од молитава које произносе свештенослужитељи-дипломате, били они епископи, попови или јеромонаси.

:dobro:

Share this post


Link to post
Share on other sites

To što Maksim baulja nije isisao iz malog prsta, nego izveo iz stavova koje je usvojio i  kojih se drzi.
Baveci se teologijom kao ontologijom, otvorile su se mogucnosti bavljenja biologijom... Poslije se i sabor nehoticno odredjivao o biologiji.
A godilo im je to ontološki, cak i Artemijevcima. Otičko-ontološku diferenciju vecina ipak ne razumije i nije u stanju izvesti.
Jer da jeste ne bi im ni trebala za teologiju.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Zoran Đurović рече

То је модус операнди требињских тамбураша. Они знају да аргументима НЕ МОГУ НИШТА И ОНДА пуштају еолце. То је било и у случају са сваким мојим текстом. Ти им покажеш црно на бело да је Максим слагао, они причају о љубичицама и како то утиче на однос коња и човека. 

Управо сте представили себе одавно познатог у  кругу двојке скандал мајстора из студентскух дана. Модус операнди Ваш, напиши шта год и тражи аргументе. Увек ћете Ви писати господине Ђуровићу и правити скандале као ономад на Универзитету што сте. А биће и оних који ће Вам лајкати Ваше операнде али мене брине да ли је истина да Вас је Иринеос примио у његову класу?

Т.Ј. да ли се он понизио толико пред свим својим даровима и благословима и изнајмио таквог џукца да лаје ѕа њега. А са Вама више нећу. Чекам овај одговор, искрено не верујем!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Vladan :::. рече

Ана сестро, Барт цепа Украјину уз помоћ САД и НАТО, истих оних који цепају Косово. То је иста политика, исти циљеви, исто пустошење. Ако подржаваш САД и Барта у Украјини подржаваш и САД на Косову. Шиптари ће уз помоћ САД и Барта направити Косовску православну цркву. Шта ће онда остати од СПЦ и Срба тамо? Дечани и Пећ ће бити Бартове ставропигије као што сада отима велике манастире по Украјини. У Призрену ће се школовати његови нови млади утицајни митрополити. Разумеш?

 

Ваши аргументи нису озбиљни, сведоци смо годинама да се управо митрополит Амфилохије и епископ Атанасије Умировљени саразапињу са Косовом већ 50 година и сад ће да га дају Барту И Нату .......

И сви смо сведоци да је Иринеос био велики фанариота а Амфилохиос велики русофил а шта нам то говори исти су сви а те поделе као да се дешавају мимо њих или око њих. Ставимо сви прст на чело и саберимо се мало. Ви помињете неке документе и изјаве. Не пије то воду у озбиљним круговима. Дајте се саберите и вратите на свој почетак или дођите себи. Да не бисте били као Коњи који јуре, ограниченог погледа и то поред пута. Штета а види се да имате талента.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, o. Miroljub рече

Благодарим на одговору! 

Bogu hvala za sve.

пре 39 минута, o. Miroljub рече

Када већ говоримо о утисцима, ја сам стрепео да случајно нисте мислили на ЊС патријарха Иринеја, вл. Иринеја или вл. Давида који су овде много пута помињани. Зато сам молио за потврду.

Pa Vi niste skoro nista komentarisali povodom njih, tj. forumskih komentara ili teksta vl.Davida, barem koliko se ja secam, tako da ne verujem da Vam je bila potrebna potvrda tj. razjasnjenje.

пре 42 минута, o. Miroljub рече

Што се тиче о. Зорана, независно од његових сензационалних пророковања и стила општења, који, морам признати, нису по мом укусу, већ скоро 50 година познајем његову ташту, а попадију памтим још као лепо васпитану девојчицу која хита у школу, је главни разлог зашто му се обраћам са “бата Зока”. 

Ovo da nije smesno bilo bi zalosno. Vi ste na prvom mestu svestenik (ako se ne varam SPC?), pa onda prijatelj, poznanik I dr.; na javnom forumu, osobito na ovakvim bolnim temama, mislim da je tuzno sto se opravdavate na ovakav nacin. Znate onu staru… da mi je iz oka ispao, pa dalje upisimo sami, po zelji. To sto poznajete "njegovu tastu" I popadiju je divno, a uzgred nije nasa/moja stvar sta Vi osecate prema toj porodici, kojima da je svaka cast I postovanje, vec Vase evidentno odobravanje, sta vise I podsticaj od "kolege" da ono sto on radi I kako to radi - da je to po Vama sasvim u redu I pozeljno. Dzaba vam ogradjivanje u citatu iznad. To je samo pismeni manir, nista vise.

пре 54 минута, o. Miroljub рече

Мотиве о. Зорана, као и дела, мисли и речи свих нас, судиће Господ Христос! Истини за вољу, о. Зоран није никада довео у питање аутокефалност СПЦ или заговарао промену званичног имена исте, као што не заступа канонско-еклесиолошка непочинства која у ближој или даљој будућности могу да доведу до цепања хитона наше помесне цркве на јурисдикцијски шароликим просторима. Ту “црквену игру” није о. Зоран започео или испровоцирао. 

Svaki Hriscanin zna ko je nas Sudija. Kao sto sam napisala u prethodnom komentaru: ko hoce, ili insistira da vidi samo zlo u nekom drugom - taj je za mene upravo instigator, zacetnik zamesateljstva pod parolom istinoljubivosti. Licne svadje oko polozaja na PBF medju teolozima me ne zanimaju. Dovoljno su veliki da to rese sami (?) ; dalje: po ovom sto ste napisali, Vi kao svestenosluzitelj PC (da li ste svestenik SPC?) imate vise poverenja u poznanicinog zeta nego u Sabor SPC I Sinod SPC!? Nisam znala da imate konspirativne tendencije, steta, to ne prilici jednom pastiru, dugogodisnjem proti. O kanonsko-eklisioloskim nepocinstvima tj. o tim analizama I odlukama, ja cu imati poverenja u Sveti Arhijerejski Sabor SPC , a Vi oce kako god zelite, samo nemojte zagovarati novi raskol, jer se jos oporavljamo od starog amerikanskog raskola. Ja se nadam da I Vi ne biste bili srecni da nam deca odleprsaju iz Pravoslavlja u ovom belom svetu, okruzenom sa mnostvom sekti I denominacija!? 

1 hour ago, o. Miroljub рече

Оно што сам за све ове деценије као православни хришћанин и свештенослужитељ научио и уверио се, је да се ђаво не боји и не бежи од молитава које произносе свештенослужитељи-дипломате, били они епископи, попови или јеромонаси. Ово је моје лично уверење. 

Kao prvo ne sluzi Vam na cast ovo sto ste napisali (podebljano). Nase je da se molimo za sve arhijereje, a znamo da nepomjanik radi prekovremeno I to najvise po onima koji su bliski Bogu. Vi I ja ne znamo nicije srce, postovani o. Miroljube I tu se stavi tacka. Svi imamo parvo da licna uverenja delimo sa bilo kim (ko zeli da slusa), ali imamo I ogromnu odgovornost, pa I savet otaca da je dobro staviti kljuc na jezik, a u ovo moderno doba I na elektronske medije I sl. Transparentnost se ne ogleda samo u tome da je Crkva "duzna" da nama vernicima ama bas sve nacrta I napise, nije njen identitet neka demokratija svetovna, vec je nase nadanje u Carstvu Bozijem.

1 hour ago, o. Miroljub рече

На крају Друге Статије (Јутрења Велике Суботе) на “И Ниње”, саборно се молимо Богородици пред Гробом Господњим:

“Родивши Живот, свенепорочна Пречиста Дјево, заустави црквене саблазни, и подари мир као Добра”!

Нека ово буде и наша молитва у ова смутна времена за нашу мученичку СПЦ и Васељенско Православље уопште. 

Amin, Boze daj!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мени су епископи Иринеј и Атанасије (и Амфилохије) као родитељи, сваки на свој начин. Осећам се ужасно, као дете коме су се мама и тата посвађали. Уопште ме не занима ко је крив, осећам се и сам кривим! За мене су они сва српска Црква, сва духовност, интелектуалност и родољубље. Ти најодличнији Срби тренутно су у свађи, сви треба да постимо, да се молимо и да се међусобно волимо, да не погоршавамо ово жалосно стање. Ово ништа не ваља!

Тужан сам, претужан и нећу више ни речи написати овде док се не сврши ово жалосно стање.

Свако добро, добри људи!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У Недјељу десету по Педесетници, 25. августа, 2019. године, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј Бранко Вујачић а којему су саслуживали: протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, као и протојереји Миладин Кнежевић и Мирчета Шљиванчанин. Током Свете Литургије појала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
          Након читања из Јеванђеља свима сабранима обратио се началствујући протојереј Бранко Вујачић који је овом приликом говорио о самој суштини прочитане јеванђелске приче, прибилижавајући њен смисао.   Он се у првом дијелу свог пастирског обраћања осврнуо на суштину оних Христових ријечи упућену ученицима, да се род пали, зли, истјерује постом и молитвом, будући да су то крила вјере - молитва и пост:   ,,Каже Господ, овај род се изгони постом и молитвом. Ето зашто ми постимо и зашто више дана у години проводимо у посту него што мрсимо и најприје се молимо Богу сведржитељу. Зато прије свега што смо ми кварљива роба и што се исцјељујемо постом и молитвом. Да би били чврсти, да би били јаки, да би били стамени, да би били Христови, управо зато постимо и молимо се Христу. Пост је очишћење и радост душе.  Два су крила вјере, молитва и пост. Пост за очишћење а молитва за силу и снагу коју Господ низводи."   ,,То нам је поука данашњег Јеванђеља, да се лијечимо, да се род демонски изгони постом и молитвом и да се само Богом вишњим исцјељујемо и улазимо тако у истинску заједницу радујући се непролазном радошћу Царства Божијега. Управо да би могли да се сједињујемо са Њим у Светом Причешћу у Светој Литургији, да би живјели Христом - земљом ходећи, неба се држећи." - закључио је он.   ,,Господе дометни нам вјере! А ако вјере немамо онда завапимо: Господе вјерујем, помози моме невјерју! Јер и вјера наша је дар Божији и зависи од Господа. Као што је доброта гост на земљи и припада Господу, тако и вјера јесте дар који нам се даје од Господа." - поручио је отац Бранко на крају свог пастирског обраћања.   Након Свете Тајне Причешћа којој је народ приступио и присајединио се у великом броју, отац Бранко се обратио и позвао родитеље и њихову дјецу да уколико су у могућности, дарују школске уџбенике који им више не требају њиховим вршњацима, најпотребитијој дјеци која такву помоћ и више него требају. Уџбенике и свеске и школски прибор се може донирати у просторијама Народне кухиње  Митрополије црногорско-приморске, као и Хуманитарном фонду Човјекољубље,  при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.     Извор: Саборни Храм Васкрсења Христова у Подгорици
    • Од Логос,
      У суботу 24. августа 2019. године, када наша Света Црква прославља и празнује Светог мученика и архиђакона Евпла, Свету мученицу Сузану и Светог Нифонта Патријарха цариградског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Рођењу Светог Јована Крститеља у селу Стојнику.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Нашем Архијереју саслуживали су: протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, јереј Живан Жујовић, јереј Марко Стевановић, јереј Бојан Вићовац, протођакон Иван Гашић и ђакони Небојша Поповић и Стеван Илић.   Литургијско сабрање увеличали су појањем “Српски православни појци” из Београда.   Своју Богонадахнуту беседу Епископ Јован је посветио тумачењу јеванђељског одломка о томе ко је највећи у Царству Небеском са посебним освртом на васпитање деце. Епископ нам у беседи говори да је Исус приметио да се код његових ученика појавила страст частољубља, уместо врлине смирености, па је захтевао да му доведу дете. Зашто дете? Зато што у јеврејском, званичном и обичајном праву дете није имало никакву вредност, никаква права. Зато ово поређење са дететом представља потпуни заокрет: од властољубља и гордости обраћање ка смирености и понизности. Смисао поређења са децом оних, који би хтели да уђу у Царство Небеско, свакако је више у особинама, а не у положају детета. Епископ наглашава да су деца незлобива, невина, спремна да прихвате поуке родитеља, учитеља и старијих, понизна су пред њима и имају поверење у њих. Ето, те особине Христос тражи од својих следбеника. Епископ нас подсећа да Царство Божије није намењено само деци, већ и онима, који задрже дечије врлине: чедност, незлобивост, послушност, смиреност, такви остану за цео живот и не искваре се. У томе се састоји Христов позив ученицима, а пре њих и свим хришћанима, па и нама данас, да се не гордимо и узвисујемо, већ да смиреношћу поштујемо друге људе око нас, а Бог ће нас поставити на место које заслужујемо. Важно је да од најранијег узраста васпитавамо децу, јер какав им пример ми дамо, такви ће они бити током читавог свог животног пута. Епископ нас на крају позива да радосно и смело корачамо за Христом, јер се само са Христом кроз уска, односно тесна врата улази у Царство Божије у вечни живот.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Десетог петка по Духовима, 23. августа 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протонамесник Мирољуб Миладиновић и ђакон Урош Костић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Владика Јован се сабраним верницима обратио надахнутом беседом у којој је дао одговор на питања какав треба да буде живот једног хришћанина и шта значи живети у благодати Божијој.   “Предивна је поука и савет светог апостола Павла који нам он данас даје кроз овај прочитани апостол, браћо и сестре, који смо управо чули. Између осталог, апостол Павле каже: “Браћо, ово је наша хвала, сведочанство савести наше, да у простоти и по искрености Божијој, не по мудрости телесној, него по благодати Божијој, и живесмо у свету, а особито према вама”. Некако нам се одмах после ове поуке намеће једно питање, а то је шта је то у ствари хвала и слава хришћана? Одговор је: то је живот по Богу. Какав је то живот у Богу? То је оно што апостол Павле каже - то је живот у простоти и чистоти Божијој, односно у једноставности, непрекидном животу у Богу и непрекидном размишљању о Богу, сећање на дарове које нам је Бог дао, а то су љубав, доброта, простота, чистота. Зато човек треба у смирености и простоти својој да на то благодари Богу. Шта је то у ствари живот у Богу? Сваки ће човек дати одговор на основу себе и своје оданости према Богу и вере у Бога. Живот у Богу је живот у благодати Божијој, односно живот у Христу, јер је Христос та благодат. Ми се благодаћу Божијом спасавамо. Управо та благодат нас чува, она нас спасава, она пребива у нама по мери вере наше и нашег хришћанског живота. Зато се у благодати Божијој или усавршава и надграђује, или се руши. У благодати се живи Христовим животом. Када човек има Христа у себи, он заиста има и благодат Божију, а ко има благодат Божију он има све оно што му је потребно за спасење. Када се човек лиши благодати Божије, он се лишава свега, он нема осећаја ни за шта, нема осећаја за Бога, за другог човека, зато неће да послужи другом човеку. Такав човек нема осећаја ни за Литургију и нема осећаја ни за какво добро. За њега је чињење добра нешто поражавајуће. Он неће човеку да послужи ни и кући, ни у селу, ни у цркви. Човек ће цесто да се изговара да је одрастао у лошим околностима. Ако си одрастао у лошем друштву, мани се тог друштва. Савест ти каже види због чега си такав, одбаци зло и окрени се према извору добра. Пример доброте и чистоте је сам Господ Исус Христос. Човек треба да подражава живот Господа Исуса Христа. Лењ и горд човек неће да се мења. Благодат Божија се даје смиренима, по оним речима Јеванђеља: “Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат”. Људи по вери виде шта је у другом човеку. Затвори ли се човек у себе, он онда не жели да се мења. А ми не можемо без мењања ништа учинити. Може ли породица да опстане ако се први члан породице не промени? Не може. Али зато ако се он промени, промениће се и остали чланови. Христос је дошао да би се човек променио, да укаже човеку на то да му даје живот вечни. То је и циљ Његовог очовечења. Зашто се Бог очовечио? Одговор светих отаца јесте да се Бог очовечио да би се човек обожио. Господ је управо живео у овоме свету у простоти и чистоти и дао нам непогрешиво мерило да проверимо себе, а човек себе проверава Богом и Црквом. У Јеванђељу је кодекс живота, правило живота. Бог нам даје потребне силе за наш преображај. Нека нам Господ помогне да живимо у простоти и чистоти, а не у мудровању свом”, поучио је вернике Епископ Јован.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      На двадесет седму годишњицу своје хиротоније на трон Епископа врањског, дана 23. августа 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије служио је Свету архијерејску Литургију, у манастиру Светог Прохора Пчињског.     Животопис Његовог Преосвештенства Епископа врањског Пахомија   Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин ПАХОМИЈЕ (Гачић), Томислав (крштено име) Гачић рођен је 17. октобра 1952. године, у селу Чечави код Теслића, Република Српска - БиХ, од оца Новака и мајке Василије. Био је искушеник у манастиру Озрену и у манастиру Високим Дечанима, где је 1973. године замонашен и рукоположен у чин ђакона од Епископа рашко-призренског Господина Павла, садашњег Патријарха Српског.   По завршетку богословије у Призрену, одлази 1976. године на теолошки факултет у Атину, где је дипломирао 1980. године. Исте године, рукоположен је у чин јеромонаха од Eпископа славонског Господина Емилијана у манастиру Ваведењу у Београду.   После тога, две године проводи у Палестини, на Синају, у манастирима Египатске пустиње, на Светој Гори и у Јапану, на постдипломским студијама.   Године 1982. долази за настојатеља манастира Бање код Прибоја на Лиму, Митрополија дабробосанска, а за настојатеља манастира Папраће у Босни, Епархија зворничко-тузланска, постављен је 1985. године, одакле је изабран за eпископа врањског 28. маја 1992. године. 23. августа 1992. године хиротонисан је и устоличен од стране Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла и више архијереја СПЦ.     Српска Црква је владици Пахомију поверила на пастирствовање географски малу, али духовно веома захтевну и изазовну Епархију врањску. Ова епархија и њен дијецезан, смештени у самом срцу раскршћа тешких и опасних балканских путева, током протеклих година прошли су много тога. Политичка и економска историја овог простора и његова специфична и деликатна позиција у којој се данас налазе свима су нам познати. Оно што није у потпуности познато, а што је везано за пастирски рад Преосвећеног Пахомија, управо ове странице желе једним делом да осветле.     Извор: Епархија врањска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...