Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Логос

Епископ крушевачки Давид: Два текста који илуструју речи: богословски подбачено научнo недобачено

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 39 минута, Vladan :::. рече

Мени се чини да није реч само о неком пуком тумачењу и анализи и мислим да је баш због тога моје питање и потресло @Александар Милојков 

 

Ne kazem ja da on mozda nije u pravu po pitanju ep. Maksima ili bilo koga vec da to treba reci jasno bez licemjerja i ogromnog prostora kojim se tekst moze tumaciti na vise nacina. Na osnovu teksta o evoluciji ja sam htio napraviti paralelu o potencijalnoj njegovoj zaslijepljenosti jer nije sposoban da slusa strucnjake u jednoj oblasti ali je spreman da ocjenjuje licnost, odnosno utvrdjuje emotivnu i polnu nezrelost svoga brata. Ideologisanje i ovde itekako moze biti zastupljeno cak i vise jer se radi o licnosnim relacijama i odnosima. Takodje ne treba da stiti sebe nerazumljivim tekstom a onda da u kasnijim objasnjenjima imamo kako to nije ono sto je mislio, vec nesto drugo, trece itd. Ako se to zamjera ep. Maksimu i njegovim tekstovima, onda onaj ko kritikuje sa ljubavlju treba biti jasan cak i sa teskim rijecima. Ja gotivim avu Zorana jer on kaze ono sto misli bez uvijanja, direktno dal se odnosilo na licnost ili tekst. To je daleko iskrenije, nego da glume( episkopi) kako je odnos pun razumijevanja a u sustini niti slusaju jedni druge niti uvazavaju bilo cije misljenje. Ako su oni spali na politikanstvo i niske uvijene udarce preko medija onda je situcija u Crkvi i odnosi medju episkopima na krajnjem dnu. Ispada da oni bjeze jedni od drugih u realnosti, nisu u stanju u oci da kazu sta misle i prepucavaju se tekstovima.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 35 минута, Vladan :::. рече

Мени се чини да није реч само о неком пуком тумачењу и анализи и мислим да је баш због тога моје питање и потресло @Александар Милојков 

 

Ја нисам неко ко се лако саблажњава али ово ме је баш растужило и саблсзнило. Критиковали смо тамо шта је е.Мскдиму требало да провоцира е.Бачког називајући гс "портпаролом", а шта је сад ово? За мене је ово гобор мржње и сатирања. Острашћености актуелног спорења одлази предалеко. Ово стварно почиње да боли. Сваког коме је Црква живот.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Александар Милојков рече

Ја нисам неко ко се лако саблажњава али ово ме је баш растужило и саблсзнило. Критиковали смо тамо шта је е.Мскдиму требало да провоцира е.Бачког називајући гс "портпаролом", а шта је сад ово? За мене је ово гобор мржње и сатирања. Острашћености актуелног спорења одлази предалеко. Ово стварно почиње да боли. Сваког коме је Црква живот.

 

I jos je to nekako licemjerno upakovano sa mnogo dvosmislenosti. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Александар Милојков рече

Чији одговор? Владика Максим сигурно неће одговарати на ово. 

Оних који се осете прозванима. Можда неће директно али не би ме зачудило да буде алузија на то у неком наредном тексту.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Ronald рече

Ne kazem ja da on mozda nije u pravu po pitanju ep. Maksima ili bilo koga vec da to treba reci jasno bez licemjerja i ogromnog prostora kojim se tekst moze tumaciti na vise nacina.

Нисам ја ни улазио у то је ли у праву или не него сам рекао да имам утисак да није реч само о анализи него и нешто више од тога и својом реакцијом показао да је то баш јако и тешко изречено.

пре 7 минута, Александар Милојков рече

Ја нисам неко ко се лако саблажњава али ово ме је баш растужило и саблсзнило. Критиковали смо тамо шта је е.Мскдиму требало да провоцира е.Бачког називајући гс "портпаролом", а шта је сад ово?

И ја имам утисак да је конзерва са црвима отворена и да ће сада бити јако тешко да се све то заустави и исконтролише. За то је била прилика на Сабору али изгледа да није искоришћена.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Цитат

2б. У приступу тексту часне сестре Дезидерије (Blic, 16. 07. 2019, уторак, 1-2), ми смо у њему одмах препознали извор и достављача информација, који је и сенка што стално осењује најпубличније бљуц-гласило; и још онога који помоћу овога гласила командује брзом неутрализацијом непожељних-ближњих. И док знак за паљбу даје он-незамењиви арбитар фамозног бљуц-гласила, оданде на његов знак ватру пушта часна сестра Дезидерија. Она је пак та медијска вештакиња која решава питања по кратком поступку. А који би разлог томе био овајпут? Божем, одмазда коју су чланови Светог Синода извршили над онима који се не слажу са мишљењем и политичким ставом истога тога Синода. (Небулоза! Наш ремарк). Зато једног од његових чланова сада треба медијском хајком проказати за симонију и коцку, а затим га приморати да се повуче са своје дужности. (В.: Blic, 16. јули 2019, 1-2). Тада би и правда, наводно обесправљених верника, била задовољена!

Šta ovde nije jasno? Čoveku dozlogrdila otvorena pljuvanja po našoj Crkvi iz ovih glasila. A i nije mutav i ne pravi se lud, nego otkriva izvor.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Vladan :::. рече

У тексту ниједном није поменута еволуција нити неслагања око ње.

Ово је на нивоу црквених односа међу епископима, о њиховим личним стварима, о односу према Цркви.

 

Но излаз из невоља је увек ту:

Древни: Repeticio mater studiorum est. (Понављање је мати учења).

Народни: Послушај кад ти два кажу.

Можемо ли се играти црквеним и богословским темама као играчкама за децу, којима се дечје жеље испуњавају?!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Вукашин рече

Но излаз из невоља је увек ту:

Древни: Repeticio mater studiorum est. (Понављање је мати учења).

Народни: Послушај кад ти два кажу.

Можемо ли се играти црквеним и богословским темама као играчкама за децу, којима се дечје жеље испуњавају?!

Да, могуће да је ту о еволуцији реч али није се Максим само једном црквеном и богословнском темом играо. У ствари најгоре и најопасније његово "играње" (а то показују измене у Уставу епархијског савета у САД) је са фанариотском неопапистичком идеологијом (намерно нећу да је назовем еклисиологијом).

Ако се све ово сведе на сукоб (само и примарно) око еволуције, а занемари се паралелни деструктиван утицај Патријарха православне Цркве у Турској, онда се стварно играју са нама као са играчкама за децу.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Цитат

1а. У оркестрираној режији против Светог Синода и синодалаца главну пажњу привлачи наступ првог члана оркестра и његове цветне салве.

@Vladan :::. 

Označio ga vladika David kao glavnog organizatora napada na sinod SPC. Ozbiljna optužba i tema za sabor.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Цитат

Како год било, или да ће бивати, наш најбратскији и најмилоснији предлог по питању и ове ствари би гласио: Часне сестре Дезидерију и Дорку држати што даље и по страни, док још колико-толико има времена за избављење од свих, па и од овога белаја!!!

:))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Вукашин рече

@Vladan :::. 

Označio ga vladika David kao glavnog organizatora napada na sinod SPC. Ozbiljna optužba i tema za sabor.

Ето, и сад, ако је то тачно:

- да ли је он напао Синод због еволуције?

- да ли је Барт писао Милу а Амфилохије примио расколнике због еволуције?

- јесу ли се Максим и Иринеј око еволуције расправљали или им је служила само за успутно боцкање?

Еволуције јесте веома важна и тешка тема али овде се ради о нечему другом. Немој да се замајавамо...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Александар Милојков рече

Мени је овај текст прилично неповезан и неразумљив.

Захтева и класично образовање, а текст је написан о најбољем маниру визанријске реторике. Он користи класичне грчке митске метафоре у својем логосу на генијалан начин постижући реторски ефекат баш као Византинци у својим расправама. Аугијеве избе и Еолови мехови:))), гледај каква му је инспирација. Не ова Максина инстант пренемагања.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Захтева и класично образовање, а текст је написан о најбољем маниру визанријске реторике. Он користи класичне грчке митске метафоре у својем логосу на генијалан начин постижући реторски ефекат баш као Византинци у својим расправама. Аугијеве избе и Еолови мехови:))), гледај каква му је инспирација. Не ова Максина инстант пренемагања.

Sve je ovde jasno, da jasnije ne moze biti.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Ronald рече

Ako uzmemo u obzir koliko bi jedan episkop zaista trebao da izvaga svaku rijec koju izgivori o bilo kojem pitanju, tuzan tekst o evoluciji mi govori da je on nemaran, zadrt i tek daleko vise nesposoban da tumaci i analizira emotivnu i polnu nezrelost, pa i licnost bilo koga jer se radi o daleko kompleksnijim pitanjima i od fenomena u cijeloj biologiji

Ја сам се годинама бавио психологијом, а и донекле ми је посао јер сам исповедник, и чика Пера Јевремовић је увек потписивао моје дијагнозе. Све што је Дејвид рекао на ову тему фрустрације и кастрације је тачно. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У суботу 24. августа 2019. године, када наша Света Црква прославља и празнује Светог мученика и архиђакона Евпла, Свету мученицу Сузану и Светог Нифонта Патријарха цариградског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Рођењу Светог Јована Крститеља у селу Стојнику.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Нашем Архијереју саслуживали су: протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, јереј Живан Жујовић, јереј Марко Стевановић, јереј Бојан Вићовац, протођакон Иван Гашић и ђакони Небојша Поповић и Стеван Илић.   Литургијско сабрање увеличали су појањем “Српски православни појци” из Београда.   Своју Богонадахнуту беседу Епископ Јован је посветио тумачењу јеванђељског одломка о томе ко је највећи у Царству Небеском са посебним освртом на васпитање деце. Епископ нам у беседи говори да је Исус приметио да се код његових ученика појавила страст частољубља, уместо врлине смирености, па је захтевао да му доведу дете. Зашто дете? Зато што у јеврејском, званичном и обичајном праву дете није имало никакву вредност, никаква права. Зато ово поређење са дететом представља потпуни заокрет: од властољубља и гордости обраћање ка смирености и понизности. Смисао поређења са децом оних, који би хтели да уђу у Царство Небеско, свакако је више у особинама, а не у положају детета. Епископ наглашава да су деца незлобива, невина, спремна да прихвате поуке родитеља, учитеља и старијих, понизна су пред њима и имају поверење у њих. Ето, те особине Христос тражи од својих следбеника. Епископ нас подсећа да Царство Божије није намењено само деци, већ и онима, који задрже дечије врлине: чедност, незлобивост, послушност, смиреност, такви остану за цео живот и не искваре се. У томе се састоји Христов позив ученицима, а пре њих и свим хришћанима, па и нама данас, да се не гордимо и узвисујемо, већ да смиреношћу поштујемо друге људе око нас, а Бог ће нас поставити на место које заслужујемо. Важно је да од најранијег узраста васпитавамо децу, јер какав им пример ми дамо, такви ће они бити током читавог свог животног пута. Епископ нас на крају позива да радосно и смело корачамо за Христом, јер се само са Христом кроз уска, односно тесна врата улази у Царство Божије у вечни живот.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Десетог петка по Духовима, 23. августа 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протонамесник Мирољуб Миладиновић и ђакон Урош Костић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Владика Јован се сабраним верницима обратио надахнутом беседом у којој је дао одговор на питања какав треба да буде живот једног хришћанина и шта значи живети у благодати Божијој.   “Предивна је поука и савет светог апостола Павла који нам он данас даје кроз овај прочитани апостол, браћо и сестре, који смо управо чули. Између осталог, апостол Павле каже: “Браћо, ово је наша хвала, сведочанство савести наше, да у простоти и по искрености Божијој, не по мудрости телесној, него по благодати Божијој, и живесмо у свету, а особито према вама”. Некако нам се одмах после ове поуке намеће једно питање, а то је шта је то у ствари хвала и слава хришћана? Одговор је: то је живот по Богу. Какав је то живот у Богу? То је оно што апостол Павле каже - то је живот у простоти и чистоти Божијој, односно у једноставности, непрекидном животу у Богу и непрекидном размишљању о Богу, сећање на дарове које нам је Бог дао, а то су љубав, доброта, простота, чистота. Зато човек треба у смирености и простоти својој да на то благодари Богу. Шта је то у ствари живот у Богу? Сваки ће човек дати одговор на основу себе и своје оданости према Богу и вере у Бога. Живот у Богу је живот у благодати Божијој, односно живот у Христу, јер је Христос та благодат. Ми се благодаћу Божијом спасавамо. Управо та благодат нас чува, она нас спасава, она пребива у нама по мери вере наше и нашег хришћанског живота. Зато се у благодати Божијој или усавршава и надграђује, или се руши. У благодати се живи Христовим животом. Када човек има Христа у себи, он заиста има и благодат Божију, а ко има благодат Божију он има све оно што му је потребно за спасење. Када се човек лиши благодати Божије, он се лишава свега, он нема осећаја ни за шта, нема осећаја за Бога, за другог човека, зато неће да послужи другом човеку. Такав човек нема осећаја ни за Литургију и нема осећаја ни за какво добро. За њега је чињење добра нешто поражавајуће. Он неће човеку да послужи ни и кући, ни у селу, ни у цркви. Човек ће цесто да се изговара да је одрастао у лошим околностима. Ако си одрастао у лошем друштву, мани се тог друштва. Савест ти каже види због чега си такав, одбаци зло и окрени се према извору добра. Пример доброте и чистоте је сам Господ Исус Христос. Човек треба да подражава живот Господа Исуса Христа. Лењ и горд човек неће да се мења. Благодат Божија се даје смиренима, по оним речима Јеванђеља: “Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат”. Људи по вери виде шта је у другом човеку. Затвори ли се човек у себе, он онда не жели да се мења. А ми не можемо без мењања ништа учинити. Може ли породица да опстане ако се први члан породице не промени? Не може. Али зато ако се он промени, промениће се и остали чланови. Христос је дошао да би се човек променио, да укаже човеку на то да му даје живот вечни. То је и циљ Његовог очовечења. Зашто се Бог очовечио? Одговор светих отаца јесте да се Бог очовечио да би се човек обожио. Господ је управо живео у овоме свету у простоти и чистоти и дао нам непогрешиво мерило да проверимо себе, а човек себе проверава Богом и Црквом. У Јеванђељу је кодекс живота, правило живота. Бог нам даје потребне силе за наш преображај. Нека нам Господ помогне да живимо у простоти и чистоти, а не у мудровању свом”, поучио је вернике Епископ Јован.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      На двадесет седму годишњицу своје хиротоније на трон Епископа врањског, дана 23. августа 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије служио је Свету архијерејску Литургију, у манастиру Светог Прохора Пчињског.     Животопис Његовог Преосвештенства Епископа врањског Пахомија   Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин ПАХОМИЈЕ (Гачић), Томислав (крштено име) Гачић рођен је 17. октобра 1952. године, у селу Чечави код Теслића, Република Српска - БиХ, од оца Новака и мајке Василије. Био је искушеник у манастиру Озрену и у манастиру Високим Дечанима, где је 1973. године замонашен и рукоположен у чин ђакона од Епископа рашко-призренског Господина Павла, садашњег Патријарха Српског.   По завршетку богословије у Призрену, одлази 1976. године на теолошки факултет у Атину, где је дипломирао 1980. године. Исте године, рукоположен је у чин јеромонаха од Eпископа славонског Господина Емилијана у манастиру Ваведењу у Београду.   После тога, две године проводи у Палестини, на Синају, у манастирима Египатске пустиње, на Светој Гори и у Јапану, на постдипломским студијама.   Године 1982. долази за настојатеља манастира Бање код Прибоја на Лиму, Митрополија дабробосанска, а за настојатеља манастира Папраће у Босни, Епархија зворничко-тузланска, постављен је 1985. године, одакле је изабран за eпископа врањског 28. маја 1992. године. 23. августа 1992. године хиротонисан је и устоличен од стране Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла и више архијереја СПЦ.     Српска Црква је владици Пахомију поверила на пастирствовање географски малу, али духовно веома захтевну и изазовну Епархију врањску. Ова епархија и њен дијецезан, смештени у самом срцу раскршћа тешких и опасних балканских путева, током протеклих година прошли су много тога. Политичка и економска историја овог простора и његова специфична и деликатна позиција у којој се данас налазе свима су нам познати. Оно што није у потпуности познато, а што је везано за пастирски рад Преосвећеног Пахомија, управо ове странице желе једним делом да осветле.     Извор: Епархија врањска
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије обишао је, у четвртак 22. августа 2019, у послеподневним часовима радове на живописању цркве Ружице у Рожајама.     Обнова рожајске цркве Рођења Светог Јована Крститеља, познате као Ружица, почела је прије четири године и, по ријечима надлежног пароха о. Слободана Радојевића, успјешно је завршена комплетна реконструкција спољашњости храма, кровног покривача, фасаде и столарије. Осим тога, у потпуности је, наводи свештеник Радојевић, обновљен Парохијски дом, а направљене су и стазе око цркве.   Недавно је почело украшавање унутрашњост храма, који ће красити живопис. До сада је завршена олтарска апсида, а, ових дана, кренуло се са осликавањем куполе.   Надају се, додаје о. Слободан, да ће, уз Божју помоћ и људи добре воље, до храмовне славе, празника Рођења Светог Јована Крститеља, 7. јула следеће године, успјети да заврше иконописање унутрашњости цркве. Надлежни парох, напомиње да ће све планирано са успјехом бити и приведено крају захваљујући, једним дијелом православном становништву из Рожаја, које се укључило у акцију прикупљања прилога за иконописање цркве Ружице. Уздају се да ће им у овим радовима помоћи Високопреосвећени Митрополит Амфилохије и Митрополија црногорско-приморска, који су, иначе, приложници већине новчаних средстава, уложених у наведене радове, на чему им свештеник Радојевић захваљује и овом приликом.   Он позива све људе добре воље, а прије свих чланове братстава Магделинић, Булатовић, Вељовић, Гаровић, Радевић, Ратковић, Алексић, Ђуровић, Зекић, Ивановић, Белоице, који живе изван Рожаја да се укључе у прикупљање средстава. Један квадрат иконописања је 90 евра, а укупна површина унутрашњости храма, која ће бити иконописана, је 400 квадрата.   Сви који желе да учествују у иконопису, чиме ће се употпунити обнова цркве Ружице, новац могу донијети о. Слободану у цркви или уплатити на жиро рачун:   510 - 92565 - 56 Епархија- ЦО Рожаје   са назнаком за обнову цркве Ружице     Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...