Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

Zašto se u porodilištima viče na žene

Оцени ову тему

Recommended Posts

Tog dana sam dobila bebu, ali sam izgubila dostojanstvo!

Dobila sam trudove, počeo je najsrećniji dan mog života, ili ipak nije

Htela sam to dete, uživala u trudnoći koliko sam mogla. A onda je došao porođaj. Porodilište, porobilište, puno trudnica spremnih da na svet donesu čudo. Ali osim sreće, svaka oseća srepnju, a ponajviše strah i stid. Da, stid! 

Počinje porođaj, ja prvorotka: Guram, jer nemam kud.

"Pogrešno guraš! Ne radiš to kako treba! Slušaj me, prestani da guraš," viče na mene babica. Grubo me cima za nos i okreće mi glavu prema sebi da je gledam u oči. Neprijateljstvo se naglo razvija.

Bol je nepojmljiv, kosti mi se razdvajaju, ja vrištim. 

"Prestani da vrištiš! Prestani da vrištiš," viče ona, a  onda se okreće ka medicinskom osoblju i govori iznervirano: "Ona ne sarađuje uopšte!"

Prolazi starija žena, neki medicinski faktor tu i s gađenjem gleda u mene: "Cccccc!" čujem je kako cokće. 

Osećam se, osećam, osećam... Nemam reči za ovaj osećaj, jer suze samo teku..

Poverenik-pokrenuo-postupak-povodom-upot

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kako je moguće da mi se jedan od najlepših dana u životu pretvori u jedan od najgorih... 

Ovakvu ili sličnu situaciju prolazi skoro svaka druga porodilja u Srbiji. Zašto se na porodilju viče? Zašto se u porodilištu neke osnovne stvari ne mogu objasniti normalnim tonom? 

Kod nas se  o ovome ne priča. Žene ćute. Kažu, hvala bogu pa smo izvukle živu glavu. Ali u svetu se ovakvo ponašanje zove: zlostavljanje i maltretiranje na porođaju!

Istraživanje sprovedeno u SAD kaže da je 17% žena iskusilo neki oblik nasilja u porodilištu.Na njih se vikalo, one su ponižavane, one su zanemarivane....

Loše iskustvo prilikom prvog porođaja po nekad odvrate žene od želje da rode drugo ili treće dete. Većina porodilja koje po drugi put rađaju dete, osećaju parališući strah jer znaju "šta ih čeka".

Da li ste i vi jedna od nas? Podelite sa nama svoje iskustvo...

 

https://stil.kurir.rs/porodica/107063/zasto-se-u-porodilistima-vice-na-zene-tog-dana-sam-dobila-bebu-ali-sam-izgubila-dostojanstvo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Teska tema..obzirom da sam i sama prosla kroz porodiliste i porodjaj, mogu da kazem da se jesam susrela sa nekim vidovima okrutnosti kod lekara, ali sam isto tako puno razmisljala zbog cega je to tako, pa i dosla do (mozda netacnog) zakljucka da su kod nas preoptereceni svi lekari, a posebno oni u porodilistima..dakle, to su nenormalni uslovi i kolicina rada, uz ogromnu odgovornost i ogromnu kolicinu stresa i jako teskih situacija usput..mislim da je u sustini los sistem kao i obicno uzrok, a da su pucanja i agresija gde im mesto nije, jedna bas bas nesrecna posledica..inace bilo je puno price o tome pre par godina, izgleda da se stvari nesto nisu znacajno promenile :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

samo da dodam - nisam cula nijedno zadovoljavajuce objasnjenje do sad, a koje bi bilo drugo od ovog koje sam sama sebi ponudila..zaista me zanima koji bi to psiholoski mehanizam mogao da natera nekoga da se izzivljava nad porodiljom kao ova gore pomenuta zena, pritom ima takvih prica koliko hocete..da li je to onda najobicniji sadizam ili neka patoloska ljubomora, sta je tu u pitanju, ako ne neka bazicna nemogucnost da se ti ljudi nose sa izazovima svog posla?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, JESSY рече

Kako je moguće da mi se jedan od najlepših dana u životu pretvori u jedan od najgorih... 

Sori, ali kad vidim ovakvu recenicu, pali mi se alarm koji mi brani da citam dalje. "Jer zena kad radja trpi muku... ali se posle ne opominje toga, jer se rodi covek na svet..." Drugim recima - ravnati velelepnost novog radjanja sa svojim sujetljivim konstrukcijama je u najmanju ruku degutantno.

I nekad se tako zene poradjale, i nekad su vikali i podvikivali tamo na njih, pa se nijedna od njih nije podsecala toga, kamoli pisala o tome.

"Danasnji svet, danasnje generacije, mozemo da nazovemo "JA" pokolenje..." - starac Pajsije Svetogorac.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svega ima

Cuo sam da se desavalo da budu i komentari  " a kad si se j..... onda ti je bilo lepo...." i "ko je ovu j....?" itd...

Moja  drugarica kad je radjala peto dete, sestra joj kaze (ne gledajuci je) "daj licnu kartu"..a ova joj odgovara "molim vas dodajte mi tasnu..."...a sestra opet nesto grubo dok se nije okrenula i videla da mi drugarica nije Romkinja vec "belkinja" pa je rekla "jao izvinite gospodjo!"

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 39 минута, obi-wan рече

I nekad se tako zene poradjale, i nekad su vikali i podvikivali tamo na njih, pa se nijedna od njih nije podsecala toga, kamoli pisala o tome.

razumem poentu, i naravno da je sigurno velika vecina zena u fazonu da utisak o rodjenom detetu nadvlada sve druge utiske, ali ipak, ne padne niko u totalnu amneziju nakon porodjaja, i te starije generacije kad pitas itekako se secaju takvih iskustava..
mislim, naravno da je svakome iole normalnom draze da istrpi i neko maltretiranje a da mu se dete rodi, isto kao sto je i bolje da ti lekari budu strucni a pomalo nezgodnog karaktera i tome slicno, ali bas reci da je to ono najbolje sto moze, to ne verujem da bismo mogli :) ne mislim da treba zatvarati diskusiju o takvim problemima zato sto je za nas bolje mozda da istrpimo ponesto..

Share this post


Link to post
Share on other sites

meni je bilo okej oba puta. jesu malo grublje, smetalo mi je to, ali sam posle skapirala da moraju tako. prosto psiholoski, ne daju ti da si pekmez, to mora da se izgura i gotovo. i posle kad donesu bebu, pa ako ne slusas mozes da joj naudis. mi smo tada pune hormona i prilicno sulude. u glavi haos od emocija, strahova, svega.  neke zene nece da saradjuju. secam se da sam se nesto rasplakala, bez razloga, kad je vec sve bilo gotovo, a sestra se smejala i objasnila mi da je zbog povecanog nivoa oksitocina. i posto nisam u fazonu da se  junacim i mrzim da me boli uvek sam trazila injekciju za bolove i davali su mi bez problema. ma najvaznije da ne boli, neka vicu, sta me briga.

ljudima svasta smeta, meni je bilo zabavnije da snimam koji doktor sa kojom sestrom mulja nesto:)

verujem da je situacija sa osobljem sada jos gora, nema ljudi, ja sam operisana prosle godine i te sestre padaju na nos od posla. jesu malo otresitije ali nisam im zamerila. ima i divnih i ljubaznih ljudi u svakoj situaciji.  kao svuda...

slazem se sa Obijem da su danas zene razmazene, porodjaj bez epidurala se smatra za primitivizam, valjda sad treba i neko da jos titra...ja sam oba puta htela epidural ali tako se desilo da nisam mogla da dobijem i sad kad je proslo nekako mi je drago zbog toga. bilo je u fulu.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 39 минута, Aleksandra_A рече

razumem poentu, i naravno da je sigurno velika vecina zena u fazonu da utisak o rodjenom detetu nadvlada sve druge utiske, ali ipak, ne padne niko u totalnu amneziju nakon porodjaja, i te starije generacije kad pitas itekako se secaju takvih iskustava..
mislim, naravno da je svakome iole normalnom draze da istrpi i neko maltretiranje a da mu se dete rodi, isto kao sto je i bolje da ti lekari budu strucni a pomalo nezgodnog karaktera i tome slicno, ali bas reci da je to ono najbolje sto moze, to ne verujem da bismo mogli :) ne mislim da treba zatvarati diskusiju o takvim problemima zato sto je za nas bolje mozda da istrpimo ponesto..

Nisu oni malo nezgodni, nego tamo medju osobljem ima neotesanih copina da ne poverujes. I naravno da to nije nimalo dobro, niti bi iko zdrave pameti to osporio.

Ali ja nisam pricao o tome, nego o a-priori nastupu "sve je crno bez imalo belo cim se meni tako svidi".

Mi smo Hriscani. Nas Temelj je Hristos, nas etos je jevandjelski. Mi smo pozvani da "trpljenjem spasavamo duse svoje", a ne da non-stop kukamo na bilo koju temu. Nesto ne valja u drustvu? Da se onda pitamo sta je nas udeo u tome, i cime smo to bas mi doprineli da ne valja. Jer Nebo upravo dopusta da mulj ispliva na sve strane bas onda kad stanari zaborave na higijenu svoje duse. A ako nicim drugim - doprineli smo svojim egoizmom/samoljubljem, tj. nemanjem smirenja (= smirenoumlja). A smirenoumlje je vazduh Carstva nebeskog, sama njegova sustina i esencija.

E, a da bismo uopste mogli da krenemo ovom uskom i jedino zivotvornom stazom, potrebno je da se najpre naslonimo na neke vec oprobane i pokazane uzore i primere/modele, da ne bismo u svom sopstvenom i egoludackom samoumlju i napraznom mudrovanju (polazim prvo od sebe, pa idem dalje) potpuno i nepovratno propali kao licnosti.

I sta onda kazemo? Pa npr. da su se zene poradjale u mnogo tezim uslovima, bez lekarske nege, pa nisu kukale. Pokojni komsija iz mog kraja rodio se u njivi, majka mu bila tamo da posluzi vodu radnicima, i tu je stiglo vreme; pupcanu vrpcu presekle zene motikom. Normalno, mi smo vec sad podaleko od takve izdrzljivosti, gledano i zdravstveno i licnosno, i nema sanse da se na tako nesto vratimo trenutno, ali svakako mozemo i treba da se podsetimo da je i toga jos kako bilo, i onda da lepo umesto neprestanog kukanja na sve i svasta zahvaljujemo Bogu na svemu, u volji i nevolji. Pa onda, poradjale se zene - daleko bilo - po zbegovima, logorima, zatvorima, i u kojekakvim jos ludackim i nenormalnim uslovima, i rodile i ocuvale normalnu i zdravu decu. Toga da se secamo, da iz toga razumemo da mi u ovo obicno vreme u stvari zivimo i izobilju, da razumemo da smo u stvari besni i nezahvalni, i da iz svega toga izvucemo vazne zivotne nauke, i nama i nasim potomcima.

Dakle, nemam nista protiv same price, ali imam protiv kad ta prica krene od samodovoljnih individua koje pisu blogove o svojim "mukama". Ne mislim ovde na nasu Dzesi, nego na te blogere i kolumniste (ili kako se vec zovu) sto su napunili internet svojim zapomaganjem i kukanjem.

Sad, kapiram da od mene poneki ovde vec imaju svrab, ali sta da se radi, nikad hriscanski ucitelji nisu bili nesto omiljeni medju ljudima.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, ana čarnojević рече

prosto psiholoski, ne daju ti da si pekmez, to mora da se izgura i gotovo

e ovo me interesovalo, neko ovakvo objasnjenje - ko zna s cim se sve susrecu pa moraju i preventivno neki stav da zauzmu, uostalom..
@obi-wan, ne znam koji bih deo citirala na osnovu ovoga sto si napisao, ali se slazem u potpunosti..meni je u sustini samo vazno da razumem zasto se neko ponasa kako se ponasa, i da sama sa sobom mogu da kazem - e, ovo sto si dozivela jeste/nije bilo bas ok, ili jeste/nije tvojom krivicom, i posle mogu normalno da nastavim, tj bez nekog preteranog mrcvarenja sebe, i analize u beskraj..eto, zato mi se dopadaju razgovori poput ovog ovde, o takvim prozivljenim iskustvima, ne da bi se kukalo, nego da se ne bi otislo i u drugu krajnost, jer kad se stvari ne nazivaju pravim imenom, onda je to opet potencijalni izvor problema. eto to je sve :)
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 32 минута, Aleksandra_A рече

e ovo me interesovalo, neko ovakvo objasnjenje - ko zna s cim se sve susrecu pa moraju i preventivno neki stav da zauzmu, uostalom..

I to je vrlo bitno - skoro nikad se niko ne pita za zivce i zdravlje tih sasvim obicnih ljudi, koji rade kao lekari ili tehnicari. To ne pravda neotesanost, ali moze da bude itekako odbrana od toga da budu u najkracem roku prosto smrvljeni i zdrobljeni bolom i patnjom drugih. Jer su i oni ipak samo obicni ljudi. S talentom, ali obicni ljudi.

пре 32 минута, Aleksandra_A рече

meni je u sustini samo vazno da razumem zasto se neko ponasa kako se ponasa

Cak i to uopste nije toliko bitno, nigde nas jevandjelski etos ne uci tome, nego kako da svojim dobrim sijanjem i mislenom svetloscu obasjavamo ljude oko sebe. A znamo da se "carstvo Bozije stice trudom, i podviznici ga zadobijaju" (u Vukovom prevodu - "i siledzije ga zadobijaju", videti ondasnje razumevanje te reci), sto opet znaci da ne mozemo da sijamo svetlost ako smo sami u neprestanom mraku kukanja i zapomaganja. Ne mozemo da prenesmo ono sto nemamo ni sami.

I onda umesto da radimo na sebi, mi proglasimo svoju duhovnu bedu i nemastinu za standard. Eto, da iskoristimo ovu temu da i tu kazemo neku jotu: to je upravo osnovna crta upropascenosti danasnjeg sveta, to je ono sto se pod maskom i zastavom "prava, liberalizma, vatever..." brizno neguje najvise na zapadu, a odande (ako treba i najgroznijom silom) namece kao standard ostatku sveta; tj. (`fala Bogu - neuspesno) pokusava da se nametne - "mi ne zelimo da radimo na sebi, jer smo tako njanjavi i razmazeni, da cemo u stvari svoju razmazenost da proglasimo za jedinu pravu ljudskost, i da je takvu nametnemo svima". Ovo pricamo iskarikirano, razume se, ali mislim da se poenta sasvim dobro razume.

I da ne ostanemo nedoreceni - i ja itekako kukam kad me nesto mnogo muci, ali ne moram da se saglasim s tim da je to obavezno dobro, a narocito ne da je moje kukanje nekakav standard. To sto kukam kad me nesto muci samo znaci da sam mlitav i neuvezban, nemam bodrost, a to opet znaci da sam duhovno zapusten.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jednom je nas Aca Milojkov to odlicno srocio, a ja cu da iskoristim kol`ko se secam toga, i da to receno i ovde malo prepricam...

Dakle, usmerenje danasnjeg (vrlo palog i propalog coveka) jeste da sebi stvori lazni raj, da izagna bol iz svog zivota, da stvori izvesnu analgetizovanu pseudostvarnost. A bol - i dusevna, i fizicka - je bas odlicna i potrebna u nasem zivotu, ona je deo promisliteljske premudrosti Odozgo, jer nas (po potrebi) jasno opominje da nesto nije u redu, da smo negde naopako skrenuli, i da srljamo u propast.

Ne odbacujmo bol, naucimo da je citamo i da iz nje razumemo sta treba da ispravimo kod sebe. "Trpeci potrpeh Gospoda, i uslisi me".

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, obi-wan рече

Cak i to uopste nije toliko bitno, nigde nas jevandjelski etos ne uci tome, nego kako da svojim dobrim sijanjem i mislenom svetloscu obasjavamo ljude oko sebe.

stvarno? nije bitno razumeti druge toliko? ozbiljno pitam, nije sarkazam
(na ostalo odgovaram nesto kasnije :) )

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      KAO PATRIOT ne bih htio da ova zemlja doživi iskustvo jednog pokušaja stvaranja hrvatske države u 20. stoljeću. Taj pokušaj kolabirao je u sramoti jer je bio utemeljen na mržnji prema Srbima. S današnjom opsesivnom mržnjom prema Srbima Hrvatska je na istom putu”, rekao je danas Milorad Pupovac na konferenciji za medije sazvanoj zbog posljednjih organiziranih napada na Srbe. 
      Izjednačavanje Republike s Nezavisnom Državom Hrvatskom
      Odmjereni i oprezni, dugogodišnji najistaknutiji politički predstavnik srpske nacionalne manjine današnju Republiku Hrvatsku usporedio je s ustaškom Nezavisnom Državom Hrvatskom. Ne samo da ju je usporedio, jer uspoređivati se može svašta, nego je ustvrdio da se boji jer je Republika Hrvatska na istom putu kao i ta kvislinška i zločinačka država koja je trajala od 1941. do 1945. Negdje drugdje takvo izjednačavanje Republike, u čije ustavne temelje je upisan i antifašizam, s nacističkom marionetom izazvalo bi bijes, ako ne i intervenciju liječnika koji bi onog koji je tako nešto izrekao strpali na prisilno liječenje.
      Na žalost Hrvatske, ali i na radost nekih Hrvata, Pupovac je u pravu.
      Nema potrebe za logorima
      U Republici Hrvatskoj ne postoje rasni zakoni kakvi su postojali u NDH. Za njima nema potrebe. Srba nema dovoljno da bi se zbog njih pisali posebni zakoni. Postoji, međutim, mržnja. U 21. stoljeću nije potrebno osnivati koncentracijske logore da bi se istrijebio jedan narod. Dovoljno je iz dana u dan poticati i podgrijavati mržnju, tolerirati nasilje, proglašavati organizirane napade izoliranim incidentima, praviti se blesavim žmireći pred očitom atmosferom ili klimom, kako vam drago, mržnje prema cijelom narodu. Toleriranjem nasilja ono malo preostalih Srba prisiljava se da više ni svojoj djeci ne kažu da su Srbi i da se ili odsele, ili asimiliraju. To ni na koji način nije različito od Budakovog pokrštavanja trećine i protjerivanja trećine. Dobar dio toga je već odrađen.
      HOS je bio stranačka milicija inspirirana ustašama
      Ne treba u 21. stoljeću šef države nositi titulu poglavnika, dovoljno je naći nešto malo razumijevanja za Antu Pavelića ili stavljati u kontekst njegov poklič Za dom spremni. Država koja na bilo koji način i na bilo kojem mjestu ima razumijevanja za ustaški poklič, nedvojbeno sama sebe identificira s ustaškom NDH. Priče o HOS-u i njegovoj ratnoj ulozi samo su priče jer HOS se tako nazvao upravo zbog NDH i za svoj moto je uzeo ustaški poklič upravo zbog NDH. Da si ne lažemo, vodstvo Hrvatske stranke prava osnovalo je stranačku miliciju pomoću koje je željelo oživiti ustaški režim. 
      Napadat će oni koji najviše žele NDH
      Zato je Milorad Pupovac u pravu kada kaže da se boji da je današnja Hrvatska na istom putu kao NDH. U posljednjih pet godina ustaštvo je normalizirano uz blagoslov politike. Na ustaštvo koje se valja ulicama svi glavni faktori hrvatske politike ili blagonaklono gledaju, ili se pretvaraju da ne postoji. Od predsjednice koja je ne tako davno poručivala da oni kojima se u Hrvatskoj ne sviđa mogu otići i Srbe optuživala da provociraju nasilje, samim svojim postojanjem valjda, do premijera koji se izvlači na različite kontekste ustaških simbola.
      Bili bi ustaše, ali da se ne zna
      Nažalost, Pupovac je u pravu, ali njegova izjava izazvat će još više mržnje. Paradoksalno, napadat će ga najviše oni koji otvoreno ili poskrivećki, pokvareno, potiču mržnju ili oživljavaju NDH. Takva je priroda hrvatske politika i društva. Oni koji baš žele NDH ili se otvoreno pozdravljaju ustaškim pokličem, podići će se na zadnje noge i arlauknuti zbog Pupovčeve kvalifikacije jer oni bi bili ustaše u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, ali ne bi da se to i kaže. Srame se i plaše sami sebe pa se skrivaju iza domoljublja umjesto da otvoreno kažu da su fašisti. Pupovčevoj konstataciji bi se trebali radovati jer je rekao upravo ono što žele, ali će ga napasti.
      U pravu je, ali je i sukrivac
      Milorad Pupovac, već se ponavljamo, je u pravu, ali Milorad Pupovac je i sukrivac. Tvrdoglavom podrškom ovoj Vladi i premijeru koji je izmišljenim povjerenstvom legalizirao ustaštvo dao je svoj obol širenju spirale mržnje. Još jedan paradoks, Srbe mrze i jer podržavaju hrvatsku Vladu puno više nego što bi ih mrzili da je sruše. No, za takvo što će očito trebati više od nekoliko udaraca šipkom u uzdoljskom kafiću.
      link
    • Од Ekatarina_mala,
      Šta biste odgovorili čoveku koji bi vas pitao zašto bih bio pravoslavan i šta to druge religije ne mogu da mi pruže i zašto je opasno biti van pravoslavlja...i da zašto je opasan ekumenizam? ALi onako od srca, zdravom pameti, bez nekih floskula.
    • Од Ekatarina_mala,
      Koliko shvatam na proskomidiji se hm... svaki put reze Hristovo telo, tj.. sta ubija se Hristos da bi mi jeli i imali zivot vecni...
      ovo me bas muci..
    • Од Изида,
      Dok je Bog stvarao ženu prišao mu je anđeo i pitao ga: 
      - Već dugo stvaraš ŽENU. Zašto trošiš tako puno vremena na nju?
      Bog odgovori: 
      - Zato što želim da bude posebna. Jesi li ti video šta sam joj sve dao? Koliko mogućnosti…
      I Bog krene da nabraja sve što će žena moći, znati, osećati…
      Anđeo se začudi svim tim vrlinama pa upita: 
      - Sve to...sa samo dve ruke? Nemoguće! To je puno posla za jedan dan. Odmori se, pa je sutra dovrši.
      Ne želim to! - protestovao je Bog, Tako sam blizu da završim ovo sjajno biće… mom srcu tako drago.
      ...Anđeo se približio i dotakao ženu. Bože, kako si je napravio tako meku?!
      Jest’, mekana je... - kaže Bog… ali, napravio sam je da ima i snagu! Nećeš verovati šta ona sve može izdržati!
      Može li misliti? - upita anđeo.
      Bog odgovara:
      - Ne samo da može misliti, može i sarađivati i dogovarati se.
      Anđelu nešto privuče pažnju i dotakne ženino lice. Šta je ovo? Neka greška?
      Ne, to je suza. - ispravi ga Bog.
      Čemu? - upita anđeo.
      Suza je njen način da izrazi tugu, ljubav, samoću, bol, ponos, ali i sreću…
      Anđeo je ostao zadivljen: 
      - Ti si genije. Na sve si mislio. Žena je sjajno biće!
      ...Istina! Ima zadivljujuću snagu. Podnosi teškoće, nosi tugu, ali zna i za sreću, i za ljubav i ima svoje mišljenje. Smeje se i peva kad joj se plače, plače kad je srećna, smeška se kad je nervozna, bori se za ono što voli i za ono u šta veruje, uporna je, istrajna, bori se protiv nepravde, ne priznaje ‘ne’ kao odgovor ako postoji bolji način ili bolje rešenje, daje sve od sebe, voli bezgranično, saosećajna je, zna da jedan poljubac ili zagrljaj može izlečiti slomljeno srce, utešiti, pomoći… 
      Ipak, ima jednu grešku. - reče Bog.
      Anđeo ga upitno pogleda.
      'ZABORAVLJA KOLIKO VREDI .' 💖
    • Од Ana B.,
      https://bgonline.rs/zoran-milivojevic-jake-zene/
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...