Jump to content
Guest Светлана

Синодска саопштења

Оцени ову тему

Recommended Posts

Беседа Митрополита Амфилохија на заупокојеној Светој Литургији у Храму Светог Саве - 24. децембра 2009

http://www.spc.rs/sr/beseda_mitropolita_amfilohija_na_zaupokojenoj_svetoj_liturgiji_u_hramu_svetog_save_24_decembra_2009

Share this post


Link to post
Share on other sites

Обавештење о трапавој недељи иза Недеље о Митару и Фарисеју

5. јануар 2010 - 9:57

Овом приликом обавештавамо да трапава седмица иза Недеље о Митару и Фарисеју траје од 24. (11.) до 31. (18.) јануара 2010. године.

Из Канецларије Светог Архијерејског Синода

Српске Православне Цркве

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://spc.rs/sr/obavestenje_o_trapavoj_nedelji_iza_nedelje_o_mitaru_fariseju

Обавештење о трапавој недељи иза Недеље о Митару и Фарисеју

5. јануар 2010 - 9:57

Обавештавамо верне да је приликом штампања џепног црквеног календара за 2010. годину, свесно и намерно направљено неколико ситних грешака, у циљу лакшег откривања оних који неовлаштено штампају овај Календар, а који је заштићен у Заводу за интелектуалну својину Републике Србије, под бројем А-321/08. Проналажење ове грешке код других неовлаштених издавача је најбољи доказ на суду да се ради о фалсификовању које Цркви наноси велику штету. Чак ни холограмска заштита не спречава фалсификаторе у њиховом неделу као ове грешке које нису суштинске, али могу код неких верника изазвати недоумице.

Једна од тих "грешака" је и датум трапаве седмице после Недеље о Митару и фарисеју.

Сви наши верници знају, или би требало да знају, да је једна од трапавих седмица у току године и она која долази после Недеље о Митару и фарисеју. Ове године тако и стоји, али смо свесно написали да она траје од 31. јануара до 7. фебруара, уместо од 24. до 31. јануара, о чему је Свети архијерејски синод, преко епархијских архијереја, обавестио верне својом одлуком бр. 1612 и 1624 од 23. децембра 2009. године.

У нади да смо помогли онима које су ови датуми збунили, уједно молимо све верне Српске православне цркве да црквени календар набављају искључиво у свом храму, а никако на другим местима.

Из Канецларије Светог Архијерејског Синода

Српске Православне Цркве

Share this post


Link to post
Share on other sites

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода поводом покретања поступка утврђивања канонске одговорности Епископа Артемија

13. фебруар 2010 - 14:30

Данас је на седници Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, којом је председавао Патријарх српски Г. Иринеј, одлучено да се покрене поступак утврђивања канонске одговорности Његовог Преосвештенства рашко- призренског Епископа Г. Артемија у првој инстанци (Устав Српске Праволсавне Цркве чл. 70, тачка 20 и 356), уз Његову обавезу да у поступку сарађује, и да се разреши управљања Епархијом рашко-призренском до окончања покренутог поступка, односно до следећег редовног заседања Светог Архијерејског Сабора.

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије може да борави и богослужи у неком од манастира или у другом месту на тлу Епархије рашко-призренске или ван ње до окончања поступка, уз договор са администратором, односно уз сагласност надлежног епархијског архијереја, али без икаквог интервенисања у надлежност администратора или неког од господе епархијских архијереја.

На основу чл. 70. тач. 21. Устава Српске Православне Цркве, за Администратора Епархије рашко-призренске поставити Његово Преосвештенство Епископа умировљеног захумско-херцеговачког Г. Атанасија, са свим правима и дужностима епархијског Архијереја.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Саопштење за јавност о посети делегације Светог Синода Српске Православне Цркве Берлину и Паризу

22. март 2010 - 13:12

Постављена слика

Четворочлана делегација Српске Православе Цркве, на челу са Његовим Преосвештенством г. Теодосијем, викарним Епископом липљанским, боравила је, по одлуци Светог Архијерејског Синода, у званичној посети Берлину и Паризу у периоду од 15. до 19. марта 2010. године. Високим званичницима ових земаља пренесена је озбиљна забринутост Српске Православне Цркве поводом најаве убрзанијег процеса смањења броја војника КФОР-а на Косову и Метохији. У разговорима је посебно наглашен став Српске Православне Цркве да није прихватљиво да се обезбеђење српских православних светиња, које тренутно обезбеђује КФОР, повери косовској полицији. Делегација је упознала међународне званичнике са свим могућим негативним последицама евентуалног преношења заштите на КПС, инсистирајући притом да би то била веома исхитрена одлука са могућим пагубним последицама по Српску Цркву и српски народ на овом подручју.

Званични Берлин и Париз примили су излагање делегације Српске Православне Цркве са великим интересовањем, наглашавајући да заштита православних светиња на Косову и Метохији представља приоритет и за њихове земље и за међународне мировне снаге. Синодској делегацији је пренесен став да у процесу смањења броја војника КФОР-а неће бити исхитрених потеза, као и да се одлуке о промени начина обезбеђивања најзначајнијих светиња Српске Православне Цркве неће доносити по аутоматизму већ искључиво тада када се, по њиховој оцени, стекну повољни услови за то. Договорено је да се наставе консултације у вези са овим питањем.

Делегација се састала и са званичницима УНЕСКО-а у Паризу. После детаљног излагања делегације о угрожености српског народа и његових светиња на Косову и Метохији, високи представници УНЕСКО-а потврдили су да ће обратити посебну пажњу на најугроженије споменике културе, као и да ће се интезнивније ангажовати у процесу заштите и обнове српских православних светиња на Косову и Метохији.

Делегација Српске Православне Цркве је своју посету Берлину и Паризу организовала у сарадњи са Министарством спољних послова Србије, а амбасадори Србије у Берлину и Паризу (професори Висковић и Батаковић) пружили су јој несебичну помоћ у организовању састанака са немачким, односно француским званичницима.

Информативна служба Српске Православне Цркве

Београд, 22. март 2010.

Доставља: Епископ бачки Иринеј, с.р.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Свети Архијерејски Синод СПЦ, број 915 од 16. јула 2010.

Постављена слика

По указаној потреби, доносимо ову одлуку:

Умолити Високопреосвећену и Преосвећену Г. Г. епархијске архијереје Српске православне цркве да позову подручно им свештенство и верни народ да у четвртак, 22. јула 2010. године у 17 часова, у свим храмовима звоне звона у трајању од 5 минута, а да се у саборним и градским храмовима после оглашења звона служи Молебан за повољно решење коначног статуса Косова и Метохије.

Председник Светог архијерејског синода

АЕМ и Патријарх српски И р и н е ј

Share this post


Link to post
Share on other sites

Саопштење Светог Архијерејског Синода поводом најавâ геј-параде у Београду

8. октобар 2010 - 7:45

Званичан став Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, као и истоветан став свих традиционалних Цркава и верских заједница у Србији, а у вези са правима такозваних сексуалних мањина, објављен је још током јавне расправе о предлогу Закона о забрани дискриминације.

Српска Православна Црква је против јавног изражавања и рекламирања сексуалне оријентације или било које друге личне склоности, поготову уколико она вређа право грађана на приватност и породични живот, њихова верска уверења и неприкосновеност достојанства личности. У том контексту, она се одлучно противи и организовању такозване параде поноса (поноса чиме? - питамо се).

Подсећамо, с тим у вези, најпре на речи Светога Писма Новог Завета, речи које за хришћане јесу дух и живот и које никада неће бити застареле: „Ни блудници..., ни прељубници..., ни мужеложници... неће наследити Царство Божје" (Ι Кор. 6, 9 -10). На другим местима се, такође директно, говори о противприродном сексуалном понашању, чињењу срама, поквареном уму... (Римљ. 1, 24 - 32), о томе да је срамно и говорити о тајним поступцима неких људи и тако даље.

Истовремено, свако насиље је за Цркву увек недопустиво. То важи и за насиље према лицима или групама које, по схватању Цркве, греше против моралних норми или, штавише, угрожавају јавни морал. О томе речито говори свети ава Јустин Поповић: „Основна еванђелска благовест и јединствена у земаљском свету новина, којом је Нови Завет и на земљи и на небу бесмртно нов, јесте: осуђивати грex, a волети грешника, спасавајући га од греха. Као боголико биће човек је увек несравњено већи од сваког свог греха, па и оног највећег... Хришћанима није допуштено обарати заблуду приморавањем и насиљем, него убеђивањем, речју и кротошћу обављати спасење људи."

Свети Јован Златоуст говори слично: „Ја сам научен да трпим гоњење, а не да гоним; да будем прогањан, а не да прогањам. Тако је и Господ Христос побеђивао, не распињући него распет, не задајући ударце него примајући ударце."

Уверени да ове речи светог Јована Златоуста, великог учитеља Цркве, и нашег српског Златоуста, светог аве Јустина, недвосмислено изражавају учење Православне Цркве, сматрамо да је снисходљивост према насиљу или, још горе, отворено или прикривено позивање на насиље, а поготову вршење насиља, тобоже у име Цркве Божје и хришћанске вере, или у име било које вере, према било коме, па и према несрећним, управо трагичним учесницима бучно, неукусно и крајње провокативно најављиване светогрдне параде, апсолутно недопустиво и супротно свему хришћанском. Насиљем се зло не лечи и не побеђује него умножава.

У данашњем духовном, социјалном и политичком стању народа и државе, сматрамо да су поједини медији и поједине невладине организације ради својих приземних, ако не и подземних интереса, наметнули ову отужну тему читавом нашем друштву, мада је она за нас суштински ирелевантна.

За Свети Архијерејски Синод,

Епископ бачки

Иринеј,

портпарол Светог Архијерејског Синода

Share this post


Link to post
Share on other sites

Постављена слика



Одговор на допис умирoвљеног Епископа Артемија од 13. октобра 2010.
15. новембар 2010 - 14:23

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Број 1345
12. новембар 2010.
у Београду

Предмет: одговор на Ваш допис од 13. октобра 2010.

ВАШЕ ПРЕОСВЕШТЕНСТВО,

Свети Архијерејски Синод је примио Ваш допис од 13. октобра 2010. године којим покушавате да оповргнете и својим тумачењем дискредитујете одлуку и акт Светог Архијерејског Синода бр. 1126/зап. 805 од 15. септембра 2010. године.

Из Вама знаних разлога сте се, као и у случају Вашег дописа од 13. септембра 2010. године, одлучили да свој допис објавите у штампи, овом приликом у недељнику Сведок од 2. новембра 2010. године, да би исти потом био објављен и на више антицрквених сајтова који се баве „заштитом" Вашег „лика и дела".

Уместо да се повинујете одлукама Светог Архијерејског Синода, Ви, по ко зна који пут, улазите у јавну расправу са Светим Синодом и са Патријархом српским, иако Вам је добро познато да, сходно тач. 27А) чл. 69 Устава Српске Православне Цркве, само Свети Архијерејски Сабор „у првој и последњој инстанцији суди несугласице између Архијереја и Светог Архијерејског Синода".

Уколико сте сматрали да је одлука Светог Архијерејског Синода бр. 1126/зап. 805 од 15. септембра 2010. године неканонска, тако да се „са истом одлуком, као неканонском, не слажете, да је не примате и да јој се не можете повиновати", требало је да свој допис упутите Светом Архијерејском Синоду за Свети Архијерејски Сабор како би се Сабор о њему изјаснио на свом наредном редовном заседању. Ви сте, уместо таквог, канонски и црквено јединог исправног начина, као место за решавање проблема Ваших односа са Светим Синодом одредили средства јавног извештавања, иако Вам је више пута, од времена блаженопочившег патријарха Павла до данас, скретана пажња да престанете са јавним полемикама и блаћењем Светог Архијерејског Сабора, Синода и Патријарха по медијима. Нажалост, није Вам први пут да службене црквене документе, директно или индиректно, неовлашћено износите у јавност стварајући забуну и саблазан у народу.

Иако Вам је из историје Цркве Христове, па и из историје Српске Православне Цркве, добро позната чињеница да се унутрашња, а посебно канонска питања јерархије не решавају у медијима нити на улицама, Ви из својих разлога настављате са праксом која не приличи православном архијереју и која подстиче расколнички менталитет код извесног мањег броја монаха и необавештених верника.

Разумемо да Ваше Преосвештенство осећа да се, после многих неканонских и нецрквених чињења, као и необјашњивог духовног одвајања од остале сабраће архијереја и неприхватања саборских одлука, заиста налази у својеврсном егзилу, али манастир Шишатовац се, без обзира на Ваша осећања, не налази у „егзилу", како стоји у Вашем допису, него у Епархији сремској и у њему Вам је, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија и одобрењем Светог Архијерејског Синода, одређен боравак.

У свом допису покушали сте да тумачењем светих канона и Устава Српске Православне Цркве на свој начин оспорите канонску утемељеност горе наведене одлуке Светог Архијерејског Синода. Ваше је право да одлуку сматрате и доживљавате на свој начин, али сте дужни да је поштујете (што сте Ви до сада чинили и чините делимично, поштовањем забране свештенодејства која Вам је наложена). Из тих разлога је још неразумљивији и необјашњивији Ваш став да, поред осталог, „одлуку не примате и да јој се не можете повиновати". Свети Архијерејски Синод до сада нема сазнања да сте од 15. септембра, када сте стављени под забрану свештенодејства, до данас прекршили изречену меру тако да је Ваш допис, и то месец дана касније, апсолутно беспредметан, јер није упућен Светом Архијерејском Сабору преко Синода ради оцене канонске утемељености одлуке Светог Архијерејског Синода.

С обзиром на то да од Светог Архијерејског Сабора, као јединог надлежног тела у овом случају, нисте на време затражили да испита канонску утемељеност горе наведене одлуке Светог Архијерејског Синода којом сте стављени под забрану свештенодејства, Ваше тумачење канонске ваљаности синодске одлуке може се објаснити једино као неовлашћено и ненадлежно, јер не спада у Вашу надлежност нити, пак, у надлежност епархијских архијереја.

Иако је Ваш допис препун нелогичности и погрешних тумачења, ипак, из поштовања према Вашем Преосвештенству, указаћемо само на неке суштинске нетачности и погрешна тумачења црквених одлука изнета у Вашем допису од 13. октобра 2010. године.

Ваше Преосвештенство је у самовласном и самовољном тумачењу Устава Српске Православне Цркве превидело чињеницу да Устав предвиђа епархијске архијереје (чл. 104 и 105), али и умировљене, тојест пензионисане архијереје и архијереје који су из различитих разлога разрешени дужности епархијског архијереја (чл. 111). Ваше Преосвештенство је одлуком Светог Архијерејског Сабора у мају 2010. године, због Ваше утврђене канонске одговорности за стање у Епархији рашко-призренској, трајно разрешено дужности епархијског архијереја. Ви сте, као што је познато, и даље остали у архијерејском чину, а Ваше досадашње општење са Светим Архијерејском Синодом, као и повремено присуство, по позиву, седницама Светог Архијерејског Синода после трајног разрешења са дужности епархијског архијереја, недвосмислено показују да се и на Ваше Преосвештенство односи тач. 20 чл. 70 Устава Српске Православне Цркве. Са тих разлога, не може се прихватити Ваш став да је „Синод доносећи исту одлуку изашао из своје надлежности и показао се недоследним", а да се, при томе, неовлашћено потписујете као Епископ рашко-призренски, иако Вам је познато да архијереј са таквом титулом тренутно не постоји у Српској Православној Цркви. Недоследност се, на жалост, показала у поступању, а посебно у јавном деловању и преписци Вашег Преосвештенства, тако што бисте Ви, судећи по Вашем допису од 13. октобра 2010. године, некада признавали, а некада не бисте признавали надлежности Светог Архијерејског Синода.

У прилог порицању одлуке Светог Архијерејског Синода, Ви сте, Преосвећени Владико, очевидно ради замене теза и замагљивања стварности, цитирали само део синодске одлуке од 15. септембра 2010. године, при чему сте пренебрегли катастрофалне ставове које сте навели у свом допису из септембра 2010. године да „немате право да и даље прихватате оно са чим се не слажете", „да нисте добро чинили када сте наглашавали да се одлукама повинујете, али да се са њима не слажете", и да „повлачите све до сада дате изјаве о повиновању", тојест прихватању и извршавању одлука Светог Архијерејског Сабора и Синода. На напред изложени начин, Ви сте, Преосвећени Владико, с једне стране одбацили све досадашње обавезујуће саборске и синодске одлуке у Вашем случају и при томе сте их тумачили као „неканонске, противуставне, насилничке, донете у монтираном процесу по диктату нецрквених, политичких и непријатељских чинилаца", усмерене на „отимање Епархије, протеривање са Косова и Метохије" и томе слично; са друге пак стране, Ви сте се поставили као врховни канонски судија у Српској Православној Цркви који ће, по свом нахођењу, тумачити шта је канонско, а шта није канонско у одлукама и поступању Светог Архијерејског Синода и, сходно томе, самовласно одлучивати које ћете одлуке као архијереј Српске Православне Цркве прихватати, а које нећете прихватати. На тај начин сте на себе неовлашћено преузели надлежности Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, и то издижући се и постављајући се изнад Сабора, што је постала пракса у Вашем архијерејском деловању и понашању током последњих неколико година. Да ли је потребно да Вас подсећамо да сте управо због таквог Вашег поступања, као и других сличних поступака, трајно разрешени дужности Епископа рашко-призренског? И да ли је потребно да Вас подсећамо на искушење којем сте свесно или несвесно подлегли, искушење папистичког менталитета и превазиђене средњевековне папске праксе?

У свом допису сте приступили парцијалном, а не системском тумачењу Устава Српске Православне Цркве. Ваше Преосвештенство по ко зна који пут покушава да себе у јавности прикаже као „жртву монтираног процеса", и то „монтираног" од сабраће архијереја. Иако је у одлуци Светог Архијерејског Синода од 15. септембра јасно наведено да се разлог за стављање под привремену забрану свештенодејства налази у Вашем допису од 13. септембра којим сте одбацили своје изјаве о сагласности и потписе на саборске и синодске одлуке и којим сте одбацили све будуће одлуке Синода које Ви будете сматрали „неканонским", Ваше Преосвештенство ствар своди на „непостојање оптужнице, заступника оптужнице, доказивање оптужнице пре суђења" и томе слично.

Уколико бисмо ствари посматрали на начин на који Ваше Преосвештенство посматра целокупан проблем, онда бисмо лако могли да констатујемо да сте Ви - дописом који сте написали и потписали - заправо сами против себе поднели оптужницу, да сте је својим потписом заступали и да сте јасним неканонским и нецрквеним наводима заправо сами доказали оно што Вам је претходно било стављено на терет, а што сте, мимо седницâ Сабора и Синода, само по медијима демантовали.

Само на такав начин Ви сте могли да произвољно и погрешно тумачите шести канон Другог васељенског сабора који говори о личности тужиоца. Подсећамо Ваше Преосвештенство да се наведени канон односи на оне који подносе тужбе против епископа, а не на неканонске радње епископа, које се подвргавају канонским санкцијама на основу других светих канона. У овом случају, против Вашег Преосвештенства се није појавио други тужилац, како погрешно инсинуирате, него се узрок одлуке Светог Синода налази у Вашем допису. Постојање Вашег дописа од 13. септембра ни Ваше Преосвештенство не оспорава, а његов садржај довољно сведочи у прилог изреченој епитимији, привременој забрани свештенодејства до заседања Светог Архијерејског Сабора. Свети Синод је у оквиру своје уставне надлежности сходно тач. 35 Б) чл. 70 Устава Српске Православне Цркве донео одлуку коју Вам је доставио. Сасвим је разумљиво да у овом случају Свети Синод није ни могао да расправља „о провери личности тужиоца и заснованости доказа и тврдњи који се налазе у оптужници", како наводите, јер сте заправо Ви лично самога себе оптужили за неповиновање одлукама највиших црквених тела.

Управо читав шести канон Другог васељенског сабора забрањује да епископе оптужују и они који су „из неких разлога били од Цркве претходно осуђени и искључени, или одлучени из општења, било да су из клира или из лаичког реда, док најпре сами не буду ослобођени од свога преступа". Да сте узели у обзир чињеницу да се налазите под забраном свештенодејства, и то у време изношења неоснованих оптужби против Светог Синода и Патријарха, како сте учинили дописом од 13. октобра 2010. године „из егзила", онда свакако не бисте могли да поставите себе у улогу тужиоца Светом Архијерејском Сабору и Светом Архијерејском Синоду, као и Патријарху српском. Управо се у томе огледа Ваше кршење шестог канона Другог васељенског сабора, на који се погрешно позивате.
Недоследно је и тврђење Вашег Преосвештенства да је Свети Архијерејски Синод, расправљајући о Вашој, како је називате, „назови кривици", био обавезан да Вас позове на седницу и суђење. Да ли је ово контрадикторно тврђење повезано са Вашом раније изреченом тезом да се на Вас не односи тач. 20. чл. 70 Устава Српске Православне Цркве који овлашћује Свети Синод да „води надзор над радом архијереја"?

Ваш допис од 13. септембра 2010. године је више него јасан у погледу Вашег порицања претходних одлука Сабора и Синода, као и будућих одлука Синода за које Ваше Преосвештенство буде сматрало да су неканонске. У том погледу, Светом Синоду, приликом доношења одлуке од 15. септембра 2010. године, нису била потребна додатна појашњења јасно изречених ставова Вашег Преосвештенства.

Уколико, међутим, сматрате да нисте били довољно јасни и прецизни у допису од 13. септембра 2010. године, биће сасвим довољно да Светом Архијерејском Синоду, на исти начин као и до сада, доставите акт у коме ћете јасно назначити да прихватате одлуке Сабора и Синода, а да ћете се за будуће одлуке Синода обраћати Сабору ради евентуалне оцене њихове канонске утемељености и исправности.

У жељи да оспорите одлуку Светог Архијерејског Синода од 15. септембра 2010. године приступили сте погрешном тумачењу светих канона, као што сте произвољно и селективно тумачили Устав Српске Православне Цркве.

Ваше Преосвештенство! У тумачењу 74. канона Светих Апостола пренебрегли сте све позиве премда сте више пута до сада позивани ради расправљања о Вашем случају. Такође сте три пута слане делегације Светог Синода и Сабора одбили да примите и да са њима разговарате. Није, дакле, реч о новом, непознатом и првом случају него се већ годинама води расправа између Сабора, као и Синода под председништвом двојице Патријараха, у своје време, са једне, и Вашег Преосвештенства са друге стране. Позивани сте на седнице Сабора и Синода по питању Ваше одговорности не једном, два или три пута него много пута, али, на жалост, увек са истим резултатом. Притом се већ годинама показивало стрпљење, трпељивост и снисхођење према чудном понашању Вашег Преосвештенства.

У цитирању и тумачењу 34. канона Светих Апостола требало је да видите и измерите колико сте и да ли сте у својим поступањима, а посебно у јавним наступима, поштовали одредбе наведеног канона, и то у оном дēлу који прописује да епископи „ништа сувишно не предузимају без мишљења првог између њих", тојест Патријарха српског у нашем случају.

Ваше Преосвештенство оспорава синодско утемељење своје одлуке на 15. и 16. канону Светих Апостола, 5. канону Првог васељенског сабора, 4. канону Антиохијског сабора и 13. канону Сардичког сабора. Очевидно је да пренебрегавате чињеницу да сте као умировљени архијереј који је гост у манастиру Шишатовцу примали у исти манастир одбегле монахе и монахиње, који су самовољно напустили своје манастире и Епархију рашко-призренску, а потом се приватно настанили у Епархији жичкој без одобрења надлежног архијереја. И док сте више пута били спремни да својој сабраћи архијерејима неосновано спочитавате „екуменистичко поступање" приликом официјелних сусрета са представницима инославних Цркава и верских заједница, дотле не видите духовну заједницу и општење са лицима под судом и у стању канонског беспоретка на светим архијерејским Литургијама које сте служили у манастиру Шишатовцу у присуству одбеглих клирика из Епархије рашко-призренске. О том заједништву и молитвеном општењу постоји више доказа, особито фотографије и видео-записи на антицрквеним интернет-сајтовима. Истина је, додуше, да одбегли клирици нису саслуживали Вашем Преосвештенству у манастиру Шишатовцу, али сте се према скитајућим и одбеглим клирицима Епархије рашко-призренске односили као према клирицима против којих се не води црквено-судски поступак. Тиме се јасно потврђује оправданост става Светог Архијерејског Синода у акту бр. 924 од 26. августа 2010. године, у којем је изражена забринутост због начина на који сте упутили позив одбеглим клирицима да се врате у своје манастире у Епархији рашко-призренској.

И Ваше тумачење тач. 4. чл. 70 Устава Српске Православне Цркве пренебрегава чињеницу да је, у случајевима евентуалних нејасноћа или непрецизних израза, само Свети Архијерејски Сабор позван да тумачи важећа црквена правила у Српској Православној Цркви која се односе на овлашћења Сабора, Синода, Патријарха, Великог црквеног суда и Патријаршијског управног одбора. Из тих разлога, једино Сабору, уколико сматрате да је то потребно, можете да се обратите у погледу тумачења више него јасне тачке 4. чл 70 Устава Српске Православне Цркве, по којој се Свети Архијерејски Синод, поред осталих уставних надлежности, „стара о зближењу и уједињењу хришћанских Цркава", али такво тумачење Вашем Преосвештенству, после „исповедања вере и поимања православне еклисиологије" у Вашем допису од 13. октобра 2010. године, изгледа да није потребно. Заборављате, такође, да Устав у ст. 1. чл. 70. овлашћује Свети Архијерејски Синод да „одржава догматско и канонско јединство и сталну везу са осталим Православним Црквама".

Ваше Преосвештенство очевидно није уочило јасну појмовну разлику између уставног одређења Православних Цркава и хришћанских Цркава. По Вашој интерпретацији, уставна формулација да се Свети Синод стара о зближењу и уједињењу хришћанских Цркава односи се искључиво на сестринске Православне Цркве, а то је, очигледно, не само натегнута интерпретација него и директно насиље над смислом текста. Јер, бесмислено је, без обзира на повремене размирице, па и на дуже или краће кризе у литургијском и канонском општењу, говорити о међусобном „зближењу" и „уједињењу" Цркава које, по дефиницији, а и по Вашем - у овом случају правилном и, самим тим, православном - суду, a priori чине Једну и јединствену Цркву, без икакве „удаљености" или „раздвојености" међу њима. Стога је логично и оправдано што Устав наше помесне Цркве, кад је реч о сестринским Православним Црквама, терминолошки крајње прецизно каже да Синод одржава јединство и негује сталну везу са њима, док термине зближење и уједињење резервише за оне Цркве или заједнице које су, из догматских или канонских разлога (или и једних и других), ван литургијског и канонског општења са Православном Црквом.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је у мају 2010. године коначно решио да Ваше Преосвештенство трајно разреши дужности Епископа рашко-призренског. Не постоји ниједан разлог за ревизију те саборске одлуке. Напротив, сва Ваша неканонска активност после њеног ступања на снагу, а нарочито овај Ваш последњи допис, доказује њену апсолутну оправданост. Једино што је тачно у допису Вашег Преосвешенства од 13. октобра 2010. године јесте да ће се на предстојећем заседању Светог Архијерејског Сабора расправљати о Вашем односу према саборским одлукама и о Вашем схватању црквеног поретка као таквог, нарочито из позиције умировљеног архијереја. Нису тачна олако изречена и тенденциозна предвиђања Вашег Преосвештенства „о правдању наумљеног завршног казненог чина који треба да се одигра на Сабору у новембру". Још мање је тачна Ваша конструкција да је одлука Светог Архијерејског Синода од 15. септембра 2010. године плод инструкцијâ од спољашњих, „нецрквених, политичких и непријатељских" чинилаца. То се јасно види из Вашег накнадног нелогичног објашњења Ваших ставова из дописа од 13. септембра у допису од 13. октобра 2010. године.

И овом приликом изнова уверавамо Ваше Преосвештенство да Свети Архијерејски Синод нема намеру да Вас одваја од Бога, како тврдите, нити да оспорава све Ваше неспорне раније заслуге за Српску Цркву, те очекујемо да на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора своје ставове саобразите са саборским одлукама, са целокупним саборним Предањем Православне Цркве и са свим оним што се очекује од једног архијереја Српске Православне Цркве.

Канонско Предање Православне Цркве не дозвољава, подсећамо Вас, да црквено, канонско правосуђе посматрамо као копију световног судства. Такође Вас подсећамо да у Православљу не постоји институција самопроглашеног, вансаборског и надсаборског мандатара Духа Светог и верификатора Његових одлука. Где и кад је таква институција била уведена и какве је последице имала по јединство и саборност Цркве, мислимо да се можете досетити и без нашег подсећања.

Вашег Преосвештенства у Христу брат

Председник Светог Архијерејског Синода
АЕМ и Патријарх српски

Иринеј

Share this post


Link to post
Share on other sites

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода СПЦ

7. децембар 2010 - 14:55

Поводом предстојећих парламентарних избора на Косову и Метохији Свети Архијерејски Синод сматра за своју дужност да скрене пажњу бирачима нарочито припадницима Српске заједнице да се нажалост нису стекли услови за излазак на ове децембарске изборе.

С обзиром да се ради о парламенту самопроглашене независне државе Косово; с обзиром да све до сада није омогућен и остварен повратак огромног броја прогнаних са Косова и Метохије; с обзиром на насилно систематско отимање покретне и непокретне имовине на Косову као и непостојање Закона о денационализацији одузете и реституцији Црквене и друге имовине; с обзиром да тзв. Косовски Парламент са његовим одлукама није заштитио остале од мајоризације представника албанске заједнице; - очевидно је да не постоје нормални услови за учешће на наведеним изборима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

        Саопштење за јавност Великог Црквеног Суда Српске Православне Цркве

8. децембар 2010 - 13:13

Велики Црквени суд Српске Православне Цркве је на седници од 7. децембра 2010. године у Патријаршији српској на основу тач. В) ст. 2. чл. 79. Устава Српске Првославне Цркве по службеној дужности решавао по пресудама Црквеног суда Епархије рашко - призренске којим су одбегли клирици Епархије рашко - призренске лишени свештеничког и монашког чина или стављени под привремену забрану свештенодејства.

Суд је заседао у саставу Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј у својству председавајућег, Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије у својству члана, Његово Преосвештенство Епископ захумско - херцеговачки г. Григорије у својству члана - заменика, затим протојереј - ставрофор др Радомир Поповић и протојереј - ставрофор др Драгомир Сандо у својству почасних чланова и ђакон Александар Секулић у својству референта. Председник Великог Црквеног суда Српске Православне Цркве, Митрополит црногорско - приморски г. др Амфилохије, сходно чл. 77. Устава Српске Православне Цркве, није учествовао у раду Суда по овом питању, с обзиром да је у својству Мјестобљуститеља Епархије рашко - призренске у односним предметима председавао Црквеном суду Епархије рашко - призенске у првом степену.

Имајући у виду да јеромонах НАУМ (Мирковић), јеромонах ИРИНЕЈ (Ристић), јеромонах КСЕНОФОНТ (Томашевић), протосинђел НИКОЛАЈ (Николић), јеромонах БЕНЕДИКТ (Прерадовић), јеромонах ВИСАРИОН (Шуловић), јеромонах ЈОВАН (Милојевић), јеромонах РОМАН (Папић), протосинђел ВАРНАВА (Димитријевић), јеромонах МАКСИМ (Новаковић), јеромонах ЕВТИМИЈЕ (Милентијевић), јеромонах ДОСИТЕЈ (Вукосављевић), јеромонах АГАПИТ (Бичанин), јеромонах ЈОВАН (Узелац), јерођакон ПРОХОР (Ацковић), јерођакон ПАВЛЕ (Дрековић), јерођакон ЈАКОВ (Купрешак) - сходно чл. 78. Правила и поступка за црквене судове СПЦ, нису преко Црквеног суда Епархије Рашко-Призренске као надлежног изјавили призив (жалбу), Велики Црквени суд СПЦ је узео у обзир да су одбегли клирици у међувремену починили читав низ нових канонских преступâ и то:

- насилни упади у више манастира у Епархији Рашко-Призренској,

- вршење богослужења под забраном свештенодејства,

- саслуживање са умировљеним Епископом Артемијем, који се налазио под забраном свештенодејства,

- саслуживање са Епископом, лишеним у међувремену, епископског чина, сада монахом Артемијем,

- подизање паралелног жртвеника без благослова надлежног епископа,

- изазивање јавне саблазни.

На тај начин именовани су прекршили више Светих Канона и црквених правила, и то:

- 15, 31. и 39. Светих Апостола;

- 16. Првог Васељенског Сабора;

- 5. Трећег Васељенског Сабора;

- 4, 5, 13. и 18. Четвртог Васељенског Сабора;

- 31. и 34. Пето-Шестог Васељенског Сабора;

- 6. Гангрског Помесног Сабора;

- 3, 4, 5, 6, и 22. Антиохијског Помесног Сабора;

- 10, 11, 29. и 62. Картагенског Помесног Сабора;

- 1, 2, 4, 12. и 13. Прво-Другог Цариградског Помесног Сабора;

- тач. А. ст. 1. чл. 214. Устава СПЦ и

- чл. 12, 14, 15, 17, 18. и 20. Правила и поступка за црквене судове СПЦ.

Велики Црквени суд Српске Православне Цркве је, након расмотрења ранијих и нових преступâ почињених после изрицања првостене пресуде од Црквеног суда Епархије рашко - призренске, једногласно на основу чл. 79. и тач. А. ст. 8. чл. 216. Устава Српске Православне Цркве и тач. А. ст. 8. чл. 55. и тач. 7. чл. 57.

Правила и поступка за црквене судове Српске Православне Цркве донео одлуку да преиначи првостепену пресуду Црквеног суда Епархије рашко - призренске и да:

- Протосинђела НИКОЛАЈА (Николића) - лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Негослав;

- јеромонаха НАУМА (Мирковића) - лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Горан;

- јеромонаха ИРИНЕЈА (Ристића) - лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Игор;

- јеромонаха КСЕНОФОНТА (Томашевића) - лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Ненад;

- јеромонаха БЕНЕДИКТА (Прерадовића) - лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Бранко;

- јеромонаха ВИСАРИОНА (Шуловића) - лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Милован;

- јеромонаха ЈОВАНА (Милојевића) - лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Иван;

- јеромонаха РОМАНА (Папића) - лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Радослав;

- протосинђела ВАРНАВУ (Димитријевића) - лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Владан;

- јеромонаха МАКСИМА (Новаковића) - лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Миливоје;

- јеромонаха ЕВТИМИЈА (Милентијевића) - лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Миодраг;

- јеромонаха ДОСИТЕЈА (Вукосављевића) - лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Дејан;

- јеромонаха АГАПИТА (Бичанина) - лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Љубиша;

- јеромонаха ЈОВАНА (Узелца) - лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Иван;

- јерођакона ПРОХОРА (Ацковића) - лиши свештенођаконског чина и врати га у ред лаика под именом Ивица;

- јерођакона ПАВЛА (Дрековића) - лиши свештенођаконског чина и врати га у ред лаика под именом Рајко;

- јерођакона ЈАКОВА (Купрешака) - лиши свештенођаконског чина и врати га у ред лаика под именом Желимир;

Сходно чл. 87. Правила и поступка за црквене судове Српске Православне Цркве, пресуде Великог Црквеног суда Српске Православне Цркве као другостепене су коначне и извршне. Рашчињени и у ред лаика враћени бивши клирици Епархије Рашко-Призренске канонски ће припадати оним Епархијама СПЦ у којима се као грађани буду настанили. Забрана причешћивања Светим Тајнама остаје на снази све док се именовани не покају и не врате у канонски поредак СПЦ у достојанству лаика.

Иако Свети Канони за почињене канонске кривице налажу и казну искључења из црквене заједнице, Велики Црквени суд СПЦ је, по крајњем снисхођењу и човекољубљу, именованима оставио могућност да у оквиру Цркве хришћанским животом, поштовањем вековног црквеног поретка и покајањем задобију спасење.

Обавештавајући пуноћу наше помесне Цркве, још једном указујемо да су сва будућа евентуална "свештенодејства" горе наведених рашчињених бивших клирика Епархије рашко - призренске лишена божанске благодати, и као таква немају црквену валидност и значај.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ

ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА СПЦ

Епископ Бачки Иринеј

    http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_velikog_crkvenog_suda_srpske_pravoslavne_crkve

Share this post


Link to post
Share on other sites

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода СПЦ – 16. XII 2010.

17. децембар 2010 - 17:45

Свети Архијерејски Синод са своје седнице одржане 16. децембра ове године обавештава црквену и ширу јавност, поводом антицрквеног понашања бившег епископа рашко-призренског, монаха Артемија, о следећем:

1. Као што је познато Свети Архијерејски Сабор је на свом овогодишњем мајском заседању, на основу именованом писмено предочених канонских преступа и кривица, трајно и неопозиво разрешио епископа Артемија дужности епархијског архијереја рашко-призренског, што је и он сâм прихватио, прихвативши уједно да по разрешењу борави у манастиру Шишатовцу. Од септембра и октобра месеца, нажалост, епископ Артемије је Светом Архијерејском Синоду изразио своје „кајање" због прихватања саборских и синодских одлука, тврдећи, противно здравом разуму, да је он „доживотни Епископ рашко-призренски". То је био повод да га Свети Архијерејски Синод стави под забрану свештенодејства до следећег редовног овогодишњег заседања Светог Архијерејског Сабора у новембру.

Наместо да затражи од Сабора опроштај за своје преступе, за гажење канонског поретка Цркве, како би био ослобођен забране свештенодејства, епископ Артемије је насилно, са групом својих следбеника, који су се такође налазили под канонском забраном свештенодејства и под судом, покушао да узурпира манастире и Рашко-призренску епархију, започевши своје непочинство антиканонским и антиуставним служењем Литургије у манастиру Дубоки Поток, под забраном свештенодејства. При томе, користећи фалсификовани печат, почео је да доноси противзаконске одлуке у Епархији рашко-призренској.

Све се то догађа у току рада Сабора, па је Сабор био принуђен да, са дубоким жаљењем, лиши епископског чина бившег рашко-призренског епископа Артемија и да га врати у ред монаха. То противзаконско служење и учествовање у њему, као и други, додатни разлози, допринели су такође да Велики црквени суд потврди одлуке Црквеног суда Епархије рашко-призренске и седамнаесторицу јерођакона и јеромонаха, Артемијевих следбеника, лиши свештеничког чина. Наместо отрежњења и покајања, монах Артемије и његови рашчињени следбеници су наставили да "служе Литургију" у узурпираном храму Светог Јована Крститеља Епархије жичке, прогласивши га за манастир, додајући тиме безакоње на безакоње.

2. Са наведених разлога Свети Архијерејски Синод сматра својом дужношћу да обавести јавност да је оваквим својим понашањем бивши Епископ рашко-призренски Артемије не само ступио на пут раскола него је дословце створио своју секту, секту артемијеваца, први пут такве врсте у историји Српске Цркве. Не губећи наду и призивајући именованог на покајање, Свети Синод одговорно скреће пажњу свему свештенству, монаштву и верном народу наше Светосавске Цркве да "Литургија" бившег епископа и његових присталица, свих лишених чина као и он, није Литургија, њихово "Причешће" није свето Причешће, њихове "Tајне" нису Свете Тајне Цркве Божје; да све што чине служи на духовну пропаст како њима тако и онима који их следе и учествују на њиховим сабрањима и богослужењима. Тврдећи да Богу службу чине, они уствари под видом одбране Православља разарају јединство Цркве Христове, одвајајући се на секташки начин од њене живе, спасоносне Заједнице и лишавајући себе и друге вечног спасења. Зато, сви они који им лаковерно следују - нека добро размисле о томе коме и чему следују, одвајајући се од Цркве Христове и навлачећи на себе и своју децу проклетство секташâ.

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода

Доставља: Епископ бачки Иринеј

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Саопштење Информативне службе Српске Православне Цркве у вези са кривичним поступком против Артемија Радосављевића и његових сарадника

7. Јул 2011 - 15:57

На основу кривичне пријаве, коју је по одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве Епархија рашко- призренска поднела 15. априла 2011. године, Више јавно тужилаштво у Београду је Вишем суду у Београду упутило захтев за спровођење истраге против Артемија Радосављевића (бившег Епископа рашко-призренског) и његових сарадника Симеона- Дејана Виловског, Предрага Суботичког и Јелене Шубаревић, због основане сумње да су извршили више кривичних дела злоупотребе службеног положаја.

Предмет извршења кривичних дела  јесу:

    материјална штета од више милиона евра због наплаћених, а неизведених или делимично изведених радова на црквама и манастирима, као и због увећаних фактура у односу на стварну вредност изведених радова (реч је о манастирима Зочиште, Бањска, Врачево, Улије, Девине Воде, Тамница, Убожац, Гориоч, Грачаница и тако даље);

    наводно плаћање услугâ британског адвоката Malcom Shaw-а у износу од 107.700 евра, иако је сâм адвокат писмено потврдио да је примио износ од само 26.000 евра;

    злоупотреба и неовлашћено присвајање новчаних средстава у износу од преко 40.000 евра, исплаћених од стране Републике Србије на основу дотацијâ за помоћ монасима у манастиру Бањска;

    неосноване исплате (без уговора или сагласности црквених органа) адвокатској кући Venable у САД, у износу од 600.000 америчких долара, за наводно  лобирање, иако између Епархије рашко-призренске и те адвокатске куће није постојао уговорни однос;

    отуђивање црквене имовине и ненаменско трошење новчаних средстава, без сагласности надлежних црквених органа, као што су:

    продаја пословног простора у Ђаковици,

    неоснована исплата од 65.000 евра из благајне Епархије рашко-призренске за кућу у Сремчици,

    куповина земље у Врњачкој Бањи и

    санације објеката који нису у власништву Епархије рашко-призренске (штета 56.000 евра), и тако даље...

Нажалост, ово нису сви противзаконити поступци пријављених лица. После анализе преостале документације и прикупљања додатних доказа, 13. јуна 2011. године је извршена допуна Кривичне пријаве од априла месеца са три нова кривична дела. Реч је о злоупотребама приликом изградње храма Свете Тројице у Вучи, реконструкције цркава у селима Мушниково, Богошевце и Плањани, као и исплатâ Симеону Виловском (без основе) из епархијске благајне. Као и у претходно наведеним случајевима, постоји основана сумња да су поменута лица извршила радње у којима су злоупотребом службеног положаја окривљених нарушени углед Епархије рашко-призренске и Српске Православне Цркве и причињена велика материјална штета.

Пред Вишим судом у Београду, у предмету К бр.3719/10, већ је у току кривични поступак против бившег секретара Артемија Радосављевића – Симеона (Дејана) Виловског – и његовог сарадника Предрага Суботичког, због кривичног дела злоупотребе службеног положаја. Дана 8. марта 1011. године, суду је достављена допуна доказног материјала, као и предлози за извођење других доказа. Српска Православна Црква очекује од државних органа  да предузму све законом предвиђене радње у циљу екстрадиције пријављеног Симеона (Дејана) Виловског, који се, као што је познато, налази на територији Републике Грчке.

Будући да је по захтеву за спровођење истраге Вишег тужилаштва у Београду у току кривични поступак против горе наведених лица, саслушање окривљеног Артемија Радосављевића пред Вишим судом заказано је за 19. јул 2011. године, а саслушање окривљених Предрага Суботичког и Јелене Шубаревић за 21. јул 2011. пред истим судом.

Српска Православна Црква изражава наду да ће надлежни државни органи спровести све законом прописане радње у циљу што бржег расветљавања чињеницâ и утврђивања личне одговорности починилаца кривичних дела, а да ће медији о читавом кривичном поступку извештавати објективно, на основу утврђених и званично потврђених чињеница, а не на основу лажних „теорија завере” из познатих расколничких, парасинагогалних и, уопште, антицрквених кухиња.

Српска Православна Црква

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Саопштење за јавност поводом утамничења Архиепископа Јована

17. Јануар 2012 - 15:45

Утамничени Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. др Јован је пребачен из истражног затвора у Идризову у затворску ћелију иако суд још није донео одлуку по његовом захтеву да му се одобри поновно суђење, овог пута у његовом присуству и уз његову одбрану, а да дотле буде на слободи. Ово флагрантно кршење закона од стране судских органа и органâ гоњења у БЈР Македонији, као и најаве да исти намеравају, и даље кршећи сопствене законе, или да му потпуно ускрате поновно суђење или да га до суђења држе у тамници, показују да њега третирају неупоредиво строже него и најтеже криминалце.

То је само још једна у дугачком низу потврдâ да је он жртва гоњења и нечовечног шиканирања због његовог опредељења за верност Православној Цркви Божјој и за њено јединство, а против расколничког разбијања црквеног јединства у име наводних националних и државних интереса. То је истовремено потврда директно супротне – антијеванђелске и нечовечне – маније тамошње расколничке јерархије да и даље угрожава канонски поредак и руши јединство Цркве, сервилно и најамнички служећи етнофилетизму, односно идеологији владајућих политичара.

Уверени смо да су Божја и људска правда потпуно на страни Блажењејшег Архиепископа охридског г. Јована, страдалника за светињу и истину Цркве Божје, и да је он већ сада апсолутни морални победник у борби са острашћеним богоборцима и црквоборцима. Наша састрадална љубав увек је са њим.

Апелујемо на све хришћане и на све људе добре воље да му притекну у помоћ како ко може – молитвом, делом, речју...

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...