Jump to content

Danas: Синод скида владику Максима са факултета

Оцени ову тему


Препоручена порука

Управо сада, Вукашин рече

Govorimo o napadima na sinod preko medija. To je blagosloveno valjda, ako nije upereno protiv ep. Maksima? Lazi, klevete, podmetanja...broja im nema.

То је свакако брука за све нас. Но и "друга страна" не остаје дужна. И то је оно што је тужно и за бригу - жестоко се свађамо.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 632
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

@Александар Милојков Ево што пише чтец Ведран Галић:  Неки људи у наивности "француске собарице" се не могу чудом начудити зашто у СПЦ постоје, како они кажу, потреси и препирања због Цариграда и

Постоване слике

пре 3 минута, Trifke рече

Jeste, najbolje bi bilo da svi ćutimo kada nekome padne napamet da lupeta i podržava javno zlo i još kaže da smo nelegalni. Da li bi to bilo dobro? 

Поента је да смо бучнији и од саме Москве у свему овоме. То је оно што је чудно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Александар Милојков рече

Па добро, није баш упутио поруку Русима, али ајде. Рекох, ради се о његовој, по мом мишљењу, наивној и неоснованој вери да ће поступак ЦП, у даљој перспективи, довести до јединства Цркве. Ја не мислим тако, али Боже мој. Како он рече у једном од својих последњих писања, имамо другачије фокусе. :)

Pa i Artemije je po tome imao "drugačije fokuse" i Arije i Makedonije i Nestorije i td itd itd. Podržava čovek raskol a i vrlo moguće jeres i to su tebi drugačiji fokusi. Zadivljuje me da možeš i dalje da govoriš o nekakvoj "ostrašćenosti" kod nekoga. Šta je onda ovo tvoje? Nedodirjivi Sv Maksim!  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Александар Милојков рече

Поента је да смо бучнији и од саме Москве у свему овоме. То је оно што је чудно.

Zato što je to bio odličan temelj za ono što se sprema ne samo nama nego i svima drugima koji se ne slažu sa Zapadom. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Александар Милојков рече

Један од учесника грудвања - свакако. Али било је ту и других жучних реакција, од стране других архијереја. Ја мислим да нам таква галама, док остали мудро ћуте или тихо говоре, није била потребна.

Колко се сећам, ти си говорио да нема никакве фрке, да се све расправља у молитвама светих отаца... :sunce: Тада си помињао да ли треба веровати у Авине визије и сл. Зато ти је боље да не верујеш себи него у оно што Ава говори. :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Александар Милојков рече

То је свакако брука за све нас. Но и "друга страна" не остаје дужна. И то је оно што је тужно и за бригу - жестоко се свађамо.

Jeste bruka. I nisam ja neki protivnik m. Amfilohija. Tezak je njegov krst, nije mu lako.

Kod njega mi se ne svidja preterano bavljenje politickim temema u Srbiji. Ne treba on iz CG da se macuje sa Vucicem, ili bili kim ko je na vlasti, nebito.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Александар Милојков рече

Поента је да смо бучнији и од саме Москве у свему овоме. То је оно што је чудно.

Da li je Jovan Krstitelj trebao da ćuti u slučaju Irodovom. Šta ga je bilo briga? Ako zlo radi za sebe radi. Ja nisam protiv Grka ni za Ruse već na strani pravde a pravda je na Ruskoj strani. Maksim je time što se uvllačio vaseljenskom stao na stranu nepravde. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Trifke рече

Zadivljuje me da možeš i dalje da govoriš o nekakvoj "ostrašćenosti" kod nekoga. Šta je onda ovo tvoje? Nedodirjivi Sv Maksim!  

1) Милојков разборито говори око Барта и неопапизма.

2) Неко помене Максима.

3) Милојков кочи, окреће се за 180, даје гас и одеееееее у спинове....

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Александар Милојков рече

Поента је да смо бучнији и од саме Москве у свему овоме. То је оно што је чудно.

Није, него не пратиш.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Zoran Đurović рече

Није, него не пратиш.

Па прати Максима, како од толике светлости да види оноличну Русију... немогуће...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Александар Милојков рече

Поента је да смо бучнији и од саме Москве у свему овоме. То је оно што је чудно.

Ja ne znam da li su mogli bučnije da reaguju od prekida euharistiske zajednice sa Fanarima. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Nema ovde ni buke, ni histerije, vec je jedan uravnotezen stav u pitanju.

https://www.danas.rs/drustvo/u-crkvi-ne-postoji-delikt-misljenja/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Вукашин рече

Nema ovde ni buke, ni histerije, vec je jedan uravnotezen stav u pitanju.

https://www.danas.rs/drustvo/u-crkvi-ne-postoji-delikt-misljenja/

Добро је да су дали цео интервју. Први је био накарадан.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, ana čarnojević рече

optuzujes coveka za nesto sto ne stoji.

to je njegova reakcija na moju reakciju na recenicu...ko napada Sinod napada Crkvu u vaseljeni. 

ovde je svreme rec o spinu da Atanasije i Amfilohije svojim odnosom prema Sinodu projavljuju svoj odnos prema tom problemu u koji je upleten Bart,Maksim itd a cuti se na cinjenicu da je sve vreme rec o tome da Sinod misli da se AV bori kao lav i svim svojim postupcima jasno staje do znanja kakva politika prema Kosovu je u igri. a o toj politici se izjasnjavaju Tasa i Amfilohije a ne o Fanaru. te stvari se preplicu ali ne tako da se medijski sukobi lome na onima koji su protiv AV politike na Kosovuy recenicom ...ko je protiv Sinoda on je protiv CRkve. to niko normalan ne mzoe da tvrdi, tri coveka u nekakvom Sinodu da brane Crkvu. ko god da su oni.

На теми о Макисму ти упорно трпаш све друго осим онога што је тема због своје политичке острашћености. Иди бре шетај по вароши лупај у шерпе,дувај у пиштаљку . а овде  се држи теме а не политикантске  пропаганде твоје паријашке секте

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, ana čarnojević рече

optuzujes coveka za nesto sto ne stoji.

to je njegova reakcija na moju reakciju na recenicu...ko napada Sinod napada Crkvu u vaseljeni. 

То је мој резиме свих његових реакција када се помене Максим још од зимус, нема везе са твојим паралелама око АВ и осталог.

пре 6 минута, ana čarnojević рече

ovde je svreme rec o spinu da Atanasije i Amfilohije svojim odnosom prema Sinodu projavljuju svoj odnos prema tom problemu u koji je upleten Bart, Maksim itd a cuti se na cinjenicu da je sve vreme rec o tome da Sinod misli da se AV bori kao lav i svim svojim postupcima jasno stavlja do znanja kakva politika prema Kosovu je u igri. a o toj politici se izjasnjavaju Tasa i Amfilohije a ne o Fanaru. te stvari se preplicu ali ne tako da se medijski sukobi lome na onima koji su protiv AV politike na Kosovuy recenicom ...ko je protiv Sinoda on je protiv Crkve. to niko normalan ne moze da tvrdi.  Tri coveka u nekakvom Sinodu da brane Crkvu. ko god da su oni. 

За ово већ рекох на некој ранијој теми: може неко да има исправан политички а погрешан црквени став и обрнуто. Теби је то немогуће, ОК, време ће показати је ли јесте или није немогуће и теби и мени.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом објаве чланка медијске куће N1 под насловом „Београђанка оптужује владику Јована Ћулибрка да ју је претукао“, аутора Јелене Зорић, објављеног 10. маја 2021. године на интернет порталу именоване медијске куће, истичемо следеће: Епархија славонска и Епископ Пакрачко-славонски Јован Ћулибрк с резигнацијом негирају наводе и изјављују да ће поводом истих поднети тужбу за кривично дело против части и угледа (сходно члану 170 КЗ Републике Србије). Свесни времена у ком живимо и осуђујући сваки вид насиља, посебно над женама, не можемо да дозволимо искоришћавање оправданог сентимента према злостављању жена и да дозволимо злоупотребу медијског простора пласирањем лажи и позивањем на јавни линч.
      Извор

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом објаве чланка медијске куће N1 под насловом „Београђанка оптужује владику Јована Ћулибрка да ју је претукао“, аутора Јелене Зорић, објављеног 10. маја 2021. године на интернет порталу именоване медијске куће, истичемо следеће: Епархија славонска и Епископ Пакрачко-славонски Јован Ћулибрк с резигнацијом негирају наводе и изјављују да ће поводом истих поднети тужбу за кривично дело против части и угледа (сходно члану 170 КЗ Републике Србије). Свесни времена у ком живимо и осуђујући сваки вид насиља, посебно над женама, не можемо да дозволимо искоришћавање оправданог сентимента према злостављању жена и да дозволимо злоупотребу медијског простора пласирањем лажи и позивањем на јавни линч.
      Извор
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије узео је молитвено учешће у вечерњим часовима 26. априла 2021. године, на Велики понедељак, у богослужењу у параклису Светог Јована Богослова при Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Боравак у Ваљеву Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије заокружио је посетом Храму Васкрсења Христовог, где је одслужио помен Владики Милутину, првом архијереју обновљене Ваевске епархије, од чије се земаљске кончине навршило нешто више од годину дана.

       
      Сви који су део духовног живота Ваљева са радошћу се сећају Светосавске академије на којој је лета Господњег 2014. беседу у част Светог Саве произнео Владика Порфирије, тада Епископ јегарски и викар Епископа бачког Г. Иринеја. Недуго потом Владика Порфирије бива изабран за Митрополита загребачко – љубљанског. По благослову блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина, долази поново у Ваљево и на академији у част 35. годишњице од престављења Господу Преподобног Оца Јустина говори о новопросијавшем светитељу Српске Цркве, чија су дела надахнуће генерацијама црквених пастира широм православне васељене. Духовним великанима ваљевског краја припада и архимандрит Јован Радосављевић, од кога се, данас поглавар СПЦ, опростио у манастиру Лелић. Боравак у Ваљеву Патријарх Порфирије заокружио је посетом Храму Васкрсења Христовог, где је одслужио помен Владики Милутину, првом архијереју обновљене Ваевске епархије, од чије се земаљске кончине навршило нешто више од годину дана.  Разгледајући саборни храм у граду на обалама Колубаре, Патријарх Порфирије похвалио је његову лепоту и труд који је Владика Милутин уложио у његову градњу.
       
      Извор: Епархија ваљевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Хлеб Живота, Нова Пасха и Земља Живих: Слово епископа Максима на исходу Атанасија архијереја у саборном храму у Требињу, 6. марта 2021. године

       
      Еванђеље по Јовану: 6,48-54: Рече Господ присутним Јеврејима: Ја сам Хлеб Живота. Оци ваши једоше мãну у пустињи, и помреше. Ово је Хлеб који силази с неба: да који од њега једе не умре. Ако се запитамо које јеванђелско слово најбоље пристаје у овом литургијском помену пред ковчегом незаборавног Владике Атанасија, онда су то управо ове Господње речи из данашњег Јеванђеља.
      Високопреосвећени Владико, Преосвећени Архијереји, Часни Хоре Презвитера и Ђакона, благочестива црквена пуноћо,
      Ако постоји моменат у времену када ове Господње речи добијају пуни смисао, то је онда овај садашњи тренутак Божанске Евхаристије. Садејством Духа Светога, свештеноначалством Митрополита Дабробосанског, саслужењем јерарахâ, презвитерâ и ђаконâ, учешћем народа месне Цркве и оних који су дошли издалека, „једно смо тело многи, пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо“ (1Кор 10,16-17). Истовремено, Херцеговина и цела Црква у празничној атмосфери тугује и радује се. Велики јерарх Владика Атанасије сабира све јер, као непосустали сејач Речи Божије, све упућује на Христа који као Хлеб силази са Неба да нахрани и утеши све присутне.
      Али, шта значе речи: Ја сам Хлеб Живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога Хлеба живеће вавек; и Хлеб који ћу Ја дати Тело је Моје, које ћу Ја дати за живот света.
      Најпре, запазимо да се човек храни Богочовеком, том храном на сву вечност, која је, како је сведочио Епископ Атанасије, једина храна достојна људског ишчекивања и људске природе. Због тога је и живот Атанасијев био живот у благодати Литургије у којој као благослов доживљавамо и живот и смрт, и састанке и растанке. Сам он је живео тако да је његово присуство било благослов за све – и раније и сада, кад је преминуо. Учио је све како да живе, како да се умивају, како да једу – и онај хлеб свакодневни и „Хлеб који силази с Неба”. И одлазећи није оставио празнину, нити било какву сенку, него само светлост и здравље које све утврђује и храни. Истрча трку наш Владика, добар рат ратова и Победу извојева!
      Кроз цео свој живот (свештенодејствујући и пишући о Светој Литургији), Атанасије је сведочио, да је Богочовек Христос увек и изнова – наша НОВА ПАСХА и Земља живих.
      Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
      Препирали су се некада Јудејци међу собом, а и дан-данас се препиру неки који не разумеју Атанасијево литургијско завештање. Који је разлог томе? Као прво, да би се присајединио том завештању, потребно је да усвојиш другачију логику литургијског живота и покајање као „најљепши цвијет људског поштења”. А као друго, Атанасије није окупљао присталице и поклонике. „Створи Бог Атанасија и… пуче калуп”, истинито и духовито је говорио Митрополит Амфилохије, сведочећи о уникатности нашег упокојеног Јерарха. (Удостојио нас је Господ, по Свом Промислу, да животујемо и временујемо са двојицом Дивова!) 
      Изнад свега, Атанасијев животни подвиг се састојao у проповеди и сведочанству истинитости и лепоте Христовог богочовечанског Лика. Тим Ликом нам је разоткривена и јављена истина о Тројичном Бићу Божијем, о Тројичном стању унутарбожанског живота, о ономе што Бог јесте, како постоји одувек, како лично, Триипостасно егзистира као Отац и Син и Дух.
      С обзиром на гласно сведочење, Атанасије је на сваком кораку био својеврсни „знак препоречни“. О њему се говорило „противречно“, па су га, тако, једни хвалили, други кудили, трећи збуњено гледали, у сталној недоумици; неке је, попут деце, привлачио као магнет а неке одбијао. У личности и деловању овог хришћанског богослова осећала се „хармонична парафонија“, то парадоксално садејство универзалне хришћанске духовности и конкретног народног животног и историјског искуства.   Осредњи духови који Атанасија не могу да сместе у своја мерила, сувише су били „мали да би стали у његов измучени уздах“, према стиху једног грчког песника.
      А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тело Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи.
      Владика Атанасије је имао живота у себи, и то у изобиљу. До те мере да су се други питали „одакле му ова снага”? Овај живот о коме говори Јеванђеље није неко пулсирање енергија, него живот у Христу ради ближњега, живот жртвовања. „Живи живот“ — једну од својих најчешће понављаних синтагми — Атанасије је својим гласом, који је временом прелазио у храпави дубоки бас, изговарао као поруку за своје савременике. Али, на који начин је то чинио? Овај човек задивљујуће радне енергије спојио је хришћанску свест са оном епском, а као један од важних просветитеља којег имамо у модерном добу он је спајао патријархални морал са вечно новим хришћанским етосом.
      Али најуверљивији доказ Атанасијевог живота у Христу јесте његова учешће „у заједници страдања”. Овај јеромонах је први међу српским свештеницима, јавно и на лицу места, служио опела жртвама нацистичког и комунистичког терора. Заложио се за то да се и те жртве, као и оне усташке, идентификују, достојно сахране и упишу у живу књигу народног памћења и праштања. Као што је по Босни и Херцеговини, Славонији, Српској Крајини, на Косову и Метохији стизао да обиђе порушене храмове или јаме новомученика, тако је у Европи, Америци или Аустралији стизао да посети и охрабри српске и друге православне парохије…
      Због ове Атанасијеве будне монашке и епископске савести, као и хришћанске смелости, блажене успомене Патријарх Павле је својевремено рекао: „Потписујем све што Атанасије напише… мада не и све што каже“. А његов духовни отац Ава Јустин Ћелијски је једном младом човеку рекао нешто што још више изражава нашег херцеговачког Старца: „Да слушате оца Атанасија – јер он живи онако како говори“. Атанасијево „хаџилучко изучавање Светих Отаца” је по Ави Јустину било светосавски важно: „Њиме се гради ново небо над Српском земљом”.
      Господо хришћанска, јеванђелска перикопа се завршава следећим речима: Који једе Моје Тело и пије моју Крв има живот вечни; и Ја ћу га васкрснути у последњи дан.
      Ето, дакле, циља Небескога Хлеба и Божанске Литургије: она је кадра да нахрани васељену радошћу Васкрсења која побеђује смрт. У томе је слава Христова и зато чекамо васкрсење „у последњи дан”. Када се 28. октобра 1968. године, на галерији руске цркве, одлазећи из Атине у Париз, опраштао од своје духовне деце, Атанасије је, како бележи монахиња Меланија, рекао:  „У мојој мисији циљ и тежња су ми само слава Христова. Ништа друго не желим. И молим Бога да ме анатемише (одлучи од Себе) уколико бих желео нешто друго осим славе Христове… Ако се изгуби цела вечност и са њом све вечности, ја ћу остати уз Христа и Он ће победити”.
      Током шездесет година свештенослужења Епископ Атанасије је показао да је живео овим речима и да је стварно био христолики свештеник богослов, чија „богословска фрула“ не престаје да одзвања у Цркви Херцеговине и васељене, како је јуче написао Румунски Патријарх Данило. Атанасије је ово постигао најпре зато што је био истинити Предстојатељ Божанске Евхаристије у којој је настављао апостолско очинство и прејемство као службу искупљења Народа Божијег од пропадљивости и смрти.
      Стога се данас радује Небо јер у своје наручје Господ дочекује свог верног служитеља. Радују се мајка Савка и отац Милан; радују се новомученици Косовско-Метохијски, Глински, Јадовински и Јасеновачки, Пребиловачки и Херцеговачки, поводом којих је упућивао Јеремијевске вапаје.
      Драга браћо и сестре, 
      Оно што данас видимо пред очима нашим, ову пуноћу народа у Литургији у Требињу сабраног крај ковчега Херцеговачког Старца, не може а да нас не подсети на присуство и делатност Владике Атанасија од 1992. године у овој страдалној али славној светосавској епархији.
      Ту су и деца да испрате највеће дете међу њима, доносећи му цвеће и земљу са Газиместана. Овај човек оштре физиономије а благе душе знао је да понекад критикује оне око себе, али и да пред истима трепетно беседи о значењу библијских, светоотачких и народних речи и појмова (попут назива Житомислић), не пропуштајући да себе представи као председника „мутаве деце“. Молимо га да нам опрости ако смо се понекад о њега огрешили!
      Преосвећени Владико Херцеговачки Димитрије, 
      Напослетку, Амвон ка Теби управља своју реч. Сматра за своју дужност да изрази благодарност Цркве за оно што се данас, Твојим благословом, савршава у овом Граду. Желимо Ти, драги Владико, да и Твоје деловање буде и остане у духу Владике Атанасија, у наизврснијем смислу те речи, те да његове посредничке молитве ка Богу штите и укрепљују овај благочестиви Народ на добро васцеле Цркве и свих људи. А његово присуство у Тврдошу и Херцеговини нека служи као извор освећења, снаге и наде за Твоју паству, али и за све оне који овде долазе да изразе своје поштовање према Атанасију који је Херцеговину обновио и својом мудрошћу напасао. Амин.
       
      Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
×
×
  • Креирај ново...