Jump to content

Danas: Синод скида владику Максима са факултета

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 7 минута, Trifke рече

Od tebe očekujem da kao što se trudiš da se argumentovano govori o Maksimu da sada argumentovano dokažeš da ovo što Vedran piše je ostrašćeno i klanovski. 

Зато што су то само таксативне тврдње, без икаквих доказа. Напишем: Митрополит Амфилохије жели то и то и онда на тој тврдњи ширим анализу. А тврдња везе са животом нема.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 632
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

@Александар Милојков Ево што пише чтец Ведран Галић:  Неки људи у наивности "француске собарице" се не могу чудом начудити зашто у СПЦ постоје, како они кажу, потреси и препирања због Цариграда и

Постоване слике

пре 4 минута, ana čarnojević рече

gde je AV tu je i blagodat. gde je Atanasije Jeftic, tu nema blagodati.

Изгледа да је тако.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Александар Милојков рече

Зато што су то само таксативне тврдње, без икаквих доказа. Напишем: Митрополит Амфилохије жели то и то и онда на тој тврдњи ширим анализу. А тврдња везе са животом нема.

Dokaži molim te suprotno od makar jedne njegove tvrdnje , npr ove: 2. У СПЦ су почели потреси и препирања када је владика Максим дао свој чувени интервју у јануару ове године.

Pošto su to , kako ti kažeš, samo taksativne tvrdnje biće ti još lakše da ih pobiješ. 

Žalosno Aco, jako žalosno od tebe! 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Лично сам слушао митрополита Амфилохија када је уплакан говорио о страдању нашег народа на КиМ, како је на својим рукама носио силовану и убијену српску девојчицу! Нека се застиде сви који овог Светог Старца проглашавају за противника Цркве.

 

 

Amfilohije.jpg

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Trifke рече

Dokaži molim te suprotno od makar jedne njegove tvrdnje , npr ove: 2. У СПЦ су почели потреси и препирања када је владика Максим дао свој чувени интервју у јануару ове године.

Било је жучно и пре тога. Максим је једна карика у ланцу свега тога.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Иначе, тврдње доказује онај који тврди. Не онај који одбија да у њих поверује беу икаквих доказа.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

И многи су гледали плач и састрадавање бившег Артемија. То није никакав аргумент.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Trifke рече

Dokaži molim te suprotno od makar jedne njegove tvrdnje , npr ove: 2. У СПЦ су почели потреси и препирања када је владика Максим дао свој чувени интервју у јануару ове године.

Такође, не правдам Максимов став по овом питању. Непотребан и по мени врло наиван покушај апологије ЦП.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Александар Милојков рече

Било је жучно и пре тога. Максим је једна карика у ланцу свега тога.

U SPC je žučno od kako sam počeo da se bavim verom. Još davnih 70tih je bilo velikih neslaganja vladika oko svega i svačega ali nikada ne ovakvih i ne sa ovakvom pozadinom . Niko nije ni razmišljao o podršci glupostima koje pravi vaseljenski dok se nije pojavio Maksimov članak koji objašnjava Rusima da treba da budu srećni što je vaseljenski napravio to što je napravio. 

ŽALOSNO ACO! JAKO ŽALOSNO!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Александар Милојков рече

Такође, не правдам Максимов став по овом питању. Непотребан и по мени врло наиван покушај апологије ЦП.

Znači ipak je Maksim bacio grudvu , zar ne?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Milan Nikolic рече

И мниги су:гледали плач и састрадавање бившег Артемија. То није никакав аргумент.

Па неће бити да је то исто. Аналогија ти је крш. Амфилохије је плакао за нашим народом и био са тим народом када му је било најтеже. Знаш ли ти шта значи носити на својим рукама силовану и заклану девојчицу? Да си видео Старину који јеца док о томе говори не би га поредио са Артемијем.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Trifke рече

Znači ipak je Maksim bacio grudvu , zar ne?

Један од учесника грудвања - свакако. Али било је ту и других жучних реакција, од стране других архијереја. Ја мислим да нам таква галама, док остали мудро ћуте или тихо говоре, није била потребна.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Александар Милојков Kao da je doktorirao kod svog imenjaka, a ne kod ep. Maksima. Spinujes brate.

Govorimo o napadima na sinod preko medija. To je blagosloveno valjda, ako nije upereno protiv ep. Maksima? Lazi, klevete, podmetanja...broja im nema.

Lepo ep. David kaze da stalno proverava i razmislja da li Crkvi sluzi, ili se crkvom sluzi. Tu se lako pada. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Trifke рече

Niko nije ni razmišljao o podršci glupostima koje pravi vaseljenski dok se nije pojavio Maksimov članak koji objašnjava Rusima da treba da budu srećni što je vaseljenski napravio to što je napravio. 

Па добро, није баш упутио поруку Русима, али ајде. Рекох, ради се о његовој, по мом мишљењу, наивној и неоснованој вери да ће поступак ЦП, у даљој перспективи, довести до јединства Цркве. Ја не мислим тако, али Боже мој. Како он рече у једном од својих последњих писања, имамо другачије фокусе. :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Александар Милојков рече

Један од учесника грудвања - свакако. Али било је ту и других жучних реакција, од стране других архијереја. Ја мислим да нам таква галама, док остали мудро ћуте или тихо говоре, није била потребна.

Jeste, najbolje bi bilo da svi ćutimo kada nekome padne napamet da lupeta i podržava javno zlo i još kaže da smo nelegalni. Da li bi to bilo dobro? 

Reakcije su došle pošto je dete počelo da pali kuću u kojoj se živi. Pa nema nloga da ukori dete čak i kada prijatelji pozivaju na to. Pravimo se mutavi. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом објаве чланка медијске куће N1 под насловом „Београђанка оптужује владику Јована Ћулибрка да ју је претукао“, аутора Јелене Зорић, објављеног 10. маја 2021. године на интернет порталу именоване медијске куће, истичемо следеће: Епархија славонска и Епископ Пакрачко-славонски Јован Ћулибрк с резигнацијом негирају наводе и изјављују да ће поводом истих поднети тужбу за кривично дело против части и угледа (сходно члану 170 КЗ Републике Србије). Свесни времена у ком живимо и осуђујући сваки вид насиља, посебно над женама, не можемо да дозволимо искоришћавање оправданог сентимента према злостављању жена и да дозволимо злоупотребу медијског простора пласирањем лажи и позивањем на јавни линч.
      Извор

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом објаве чланка медијске куће N1 под насловом „Београђанка оптужује владику Јована Ћулибрка да ју је претукао“, аутора Јелене Зорић, објављеног 10. маја 2021. године на интернет порталу именоване медијске куће, истичемо следеће: Епархија славонска и Епископ Пакрачко-славонски Јован Ћулибрк с резигнацијом негирају наводе и изјављују да ће поводом истих поднети тужбу за кривично дело против части и угледа (сходно члану 170 КЗ Републике Србије). Свесни времена у ком живимо и осуђујући сваки вид насиља, посебно над женама, не можемо да дозволимо искоришћавање оправданог сентимента према злостављању жена и да дозволимо злоупотребу медијског простора пласирањем лажи и позивањем на јавни линч.
      Извор
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије узео је молитвено учешће у вечерњим часовима 26. априла 2021. године, на Велики понедељак, у богослужењу у параклису Светог Јована Богослова при Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Боравак у Ваљеву Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије заокружио је посетом Храму Васкрсења Христовог, где је одслужио помен Владики Милутину, првом архијереју обновљене Ваевске епархије, од чије се земаљске кончине навршило нешто више од годину дана.

       
      Сви који су део духовног живота Ваљева са радошћу се сећају Светосавске академије на којој је лета Господњег 2014. беседу у част Светог Саве произнео Владика Порфирије, тада Епископ јегарски и викар Епископа бачког Г. Иринеја. Недуго потом Владика Порфирије бива изабран за Митрополита загребачко – љубљанског. По благослову блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина, долази поново у Ваљево и на академији у част 35. годишњице од престављења Господу Преподобног Оца Јустина говори о новопросијавшем светитељу Српске Цркве, чија су дела надахнуће генерацијама црквених пастира широм православне васељене. Духовним великанима ваљевског краја припада и архимандрит Јован Радосављевић, од кога се, данас поглавар СПЦ, опростио у манастиру Лелић. Боравак у Ваљеву Патријарх Порфирије заокружио је посетом Храму Васкрсења Христовог, где је одслужио помен Владики Милутину, првом архијереју обновљене Ваевске епархије, од чије се земаљске кончине навршило нешто више од годину дана.  Разгледајући саборни храм у граду на обалама Колубаре, Патријарх Порфирије похвалио је његову лепоту и труд који је Владика Милутин уложио у његову градњу.
       
      Извор: Епархија ваљевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Хлеб Живота, Нова Пасха и Земља Живих: Слово епископа Максима на исходу Атанасија архијереја у саборном храму у Требињу, 6. марта 2021. године

       
      Еванђеље по Јовану: 6,48-54: Рече Господ присутним Јеврејима: Ја сам Хлеб Живота. Оци ваши једоше мãну у пустињи, и помреше. Ово је Хлеб који силази с неба: да који од њега једе не умре. Ако се запитамо које јеванђелско слово најбоље пристаје у овом литургијском помену пред ковчегом незаборавног Владике Атанасија, онда су то управо ове Господње речи из данашњег Јеванђеља.
      Високопреосвећени Владико, Преосвећени Архијереји, Часни Хоре Презвитера и Ђакона, благочестива црквена пуноћо,
      Ако постоји моменат у времену када ове Господње речи добијају пуни смисао, то је онда овај садашњи тренутак Божанске Евхаристије. Садејством Духа Светога, свештеноначалством Митрополита Дабробосанског, саслужењем јерарахâ, презвитерâ и ђаконâ, учешћем народа месне Цркве и оних који су дошли издалека, „једно смо тело многи, пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо“ (1Кор 10,16-17). Истовремено, Херцеговина и цела Црква у празничној атмосфери тугује и радује се. Велики јерарх Владика Атанасије сабира све јер, као непосустали сејач Речи Божије, све упућује на Христа који као Хлеб силази са Неба да нахрани и утеши све присутне.
      Али, шта значе речи: Ја сам Хлеб Живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога Хлеба живеће вавек; и Хлеб који ћу Ја дати Тело је Моје, које ћу Ја дати за живот света.
      Најпре, запазимо да се човек храни Богочовеком, том храном на сву вечност, која је, како је сведочио Епископ Атанасије, једина храна достојна људског ишчекивања и људске природе. Због тога је и живот Атанасијев био живот у благодати Литургије у којој као благослов доживљавамо и живот и смрт, и састанке и растанке. Сам он је живео тако да је његово присуство било благослов за све – и раније и сада, кад је преминуо. Учио је све како да живе, како да се умивају, како да једу – и онај хлеб свакодневни и „Хлеб који силази с Неба”. И одлазећи није оставио празнину, нити било какву сенку, него само светлост и здравље које све утврђује и храни. Истрча трку наш Владика, добар рат ратова и Победу извојева!
      Кроз цео свој живот (свештенодејствујући и пишући о Светој Литургији), Атанасије је сведочио, да је Богочовек Христос увек и изнова – наша НОВА ПАСХА и Земља живих.
      Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
      Препирали су се некада Јудејци међу собом, а и дан-данас се препиру неки који не разумеју Атанасијево литургијско завештање. Који је разлог томе? Као прво, да би се присајединио том завештању, потребно је да усвојиш другачију логику литургијског живота и покајање као „најљепши цвијет људског поштења”. А као друго, Атанасије није окупљао присталице и поклонике. „Створи Бог Атанасија и… пуче калуп”, истинито и духовито је говорио Митрополит Амфилохије, сведочећи о уникатности нашег упокојеног Јерарха. (Удостојио нас је Господ, по Свом Промислу, да животујемо и временујемо са двојицом Дивова!) 
      Изнад свега, Атанасијев животни подвиг се састојao у проповеди и сведочанству истинитости и лепоте Христовог богочовечанског Лика. Тим Ликом нам је разоткривена и јављена истина о Тројичном Бићу Божијем, о Тројичном стању унутарбожанског живота, о ономе што Бог јесте, како постоји одувек, како лично, Триипостасно егзистира као Отац и Син и Дух.
      С обзиром на гласно сведочење, Атанасије је на сваком кораку био својеврсни „знак препоречни“. О њему се говорило „противречно“, па су га, тако, једни хвалили, други кудили, трећи збуњено гледали, у сталној недоумици; неке је, попут деце, привлачио као магнет а неке одбијао. У личности и деловању овог хришћанског богослова осећала се „хармонична парафонија“, то парадоксално садејство универзалне хришћанске духовности и конкретног народног животног и историјског искуства.   Осредњи духови који Атанасија не могу да сместе у своја мерила, сувише су били „мали да би стали у његов измучени уздах“, према стиху једног грчког песника.
      А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тело Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи.
      Владика Атанасије је имао живота у себи, и то у изобиљу. До те мере да су се други питали „одакле му ова снага”? Овај живот о коме говори Јеванђеље није неко пулсирање енергија, него живот у Христу ради ближњега, живот жртвовања. „Живи живот“ — једну од својих најчешће понављаних синтагми — Атанасије је својим гласом, који је временом прелазио у храпави дубоки бас, изговарао као поруку за своје савременике. Али, на који начин је то чинио? Овај човек задивљујуће радне енергије спојио је хришћанску свест са оном епском, а као један од важних просветитеља којег имамо у модерном добу он је спајао патријархални морал са вечно новим хришћанским етосом.
      Али најуверљивији доказ Атанасијевог живота у Христу јесте његова учешће „у заједници страдања”. Овај јеромонах је први међу српским свештеницима, јавно и на лицу места, служио опела жртвама нацистичког и комунистичког терора. Заложио се за то да се и те жртве, као и оне усташке, идентификују, достојно сахране и упишу у живу књигу народног памћења и праштања. Као што је по Босни и Херцеговини, Славонији, Српској Крајини, на Косову и Метохији стизао да обиђе порушене храмове или јаме новомученика, тако је у Европи, Америци или Аустралији стизао да посети и охрабри српске и друге православне парохије…
      Због ове Атанасијеве будне монашке и епископске савести, као и хришћанске смелости, блажене успомене Патријарх Павле је својевремено рекао: „Потписујем све што Атанасије напише… мада не и све што каже“. А његов духовни отац Ава Јустин Ћелијски је једном младом човеку рекао нешто што још више изражава нашег херцеговачког Старца: „Да слушате оца Атанасија – јер он живи онако како говори“. Атанасијево „хаџилучко изучавање Светих Отаца” је по Ави Јустину било светосавски важно: „Њиме се гради ново небо над Српском земљом”.
      Господо хришћанска, јеванђелска перикопа се завршава следећим речима: Који једе Моје Тело и пије моју Крв има живот вечни; и Ја ћу га васкрснути у последњи дан.
      Ето, дакле, циља Небескога Хлеба и Божанске Литургије: она је кадра да нахрани васељену радошћу Васкрсења која побеђује смрт. У томе је слава Христова и зато чекамо васкрсење „у последњи дан”. Када се 28. октобра 1968. године, на галерији руске цркве, одлазећи из Атине у Париз, опраштао од своје духовне деце, Атанасије је, како бележи монахиња Меланија, рекао:  „У мојој мисији циљ и тежња су ми само слава Христова. Ништа друго не желим. И молим Бога да ме анатемише (одлучи од Себе) уколико бих желео нешто друго осим славе Христове… Ако се изгуби цела вечност и са њом све вечности, ја ћу остати уз Христа и Он ће победити”.
      Током шездесет година свештенослужења Епископ Атанасије је показао да је живео овим речима и да је стварно био христолики свештеник богослов, чија „богословска фрула“ не престаје да одзвања у Цркви Херцеговине и васељене, како је јуче написао Румунски Патријарх Данило. Атанасије је ово постигао најпре зато што је био истинити Предстојатељ Божанске Евхаристије у којој је настављао апостолско очинство и прејемство као службу искупљења Народа Божијег од пропадљивости и смрти.
      Стога се данас радује Небо јер у своје наручје Господ дочекује свог верног служитеља. Радују се мајка Савка и отац Милан; радују се новомученици Косовско-Метохијски, Глински, Јадовински и Јасеновачки, Пребиловачки и Херцеговачки, поводом којих је упућивао Јеремијевске вапаје.
      Драга браћо и сестре, 
      Оно што данас видимо пред очима нашим, ову пуноћу народа у Литургији у Требињу сабраног крај ковчега Херцеговачког Старца, не може а да нас не подсети на присуство и делатност Владике Атанасија од 1992. године у овој страдалној али славној светосавској епархији.
      Ту су и деца да испрате највеће дете међу њима, доносећи му цвеће и земљу са Газиместана. Овај човек оштре физиономије а благе душе знао је да понекад критикује оне око себе, али и да пред истима трепетно беседи о значењу библијских, светоотачких и народних речи и појмова (попут назива Житомислић), не пропуштајући да себе представи као председника „мутаве деце“. Молимо га да нам опрости ако смо се понекад о њега огрешили!
      Преосвећени Владико Херцеговачки Димитрије, 
      Напослетку, Амвон ка Теби управља своју реч. Сматра за своју дужност да изрази благодарност Цркве за оно што се данас, Твојим благословом, савршава у овом Граду. Желимо Ти, драги Владико, да и Твоје деловање буде и остане у духу Владике Атанасија, у наизврснијем смислу те речи, те да његове посредничке молитве ка Богу штите и укрепљују овај благочестиви Народ на добро васцеле Цркве и свих људи. А његово присуство у Тврдошу и Херцеговини нека служи као извор освећења, снаге и наде за Твоју паству, али и за све оне који овде долазе да изразе своје поштовање према Атанасију који је Херцеговину обновио и својом мудрошћу напасао. Амин.
       
      Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
×
×
  • Креирај ново...