Jump to content

Danas: Синод скида владику Максима са факултета

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 632
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

@Александар Милојков Ево што пише чтец Ведран Галић:  Неки људи у наивности "француске собарице" се не могу чудом начудити зашто у СПЦ постоје, како они кажу, потреси и препирања због Цариграда и

Постоване слике

@Александар Милојков Ево што пише чтец Ведран Галић: 

Неки људи у наивности "француске собарице" се не могу чудом начудити зашто у СПЦ постоје, како они кажу, потреси и препирања због Цариграда и Москве.

Собарице ваља подсетити на следеће:

1. У СПЦ нису постојали потреси и препирања него је СПЦ изрекла САБОРНО и ЈЕДНОГЛАСНО свој став о надолазећем "томосу" пре него је потписан, и о истоме након што је потписан.

2. У СПЦ су почели потреси и препирања када је владика Максим дао свој чувени интервју у јануару ове године.

3. У СПЦ су настављени потреси и препирања након што је после овогодишњег Сабора настављена медијска кампања против Патријарха, Синода, и појединих Епископа, а у суштини индиректно против самог САБОРА и саборности у нашој Цркви. То јест, кампања против мира у Цркви.

4. Пошто је жеља оних који кампању воде очигледно да мира у Цркви нема, онда ће добити немир и мач. Јер да је жеља била да буде мир, мир који смо имали у почетку би и остао.

5. Потреси и препирања нису због Цариграда и Москве. Него због Цркве. Онај ко не разуме да је ово питање Цркве, у целој васељени, а не питање "Цариграда и Москве" тај не би требало се јавља на ову тему.

А нарочито не би требало да се исчуђава природноме закону. А природни закон је следећи да јагње које укапира да га воде на клање, опире се и блеји. И то није ни потрес ни препирање, него опирање, и питање живота.

Свака дакле, француска собарица треба да зна, а нарочито сваки џелат, да су јагањци већ порасли. Имали су много искуства, и видели како се други јагањци кољу. У међувремену су им порасли и рошчићи, којима лако могу да ударе џелате у незгодно место.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, dilic рече

Како је лако прогонити све који су ти се замерили када имаш АВ и службе иза себе. Да је тако патријарх Герман служио Брозу могао је да чисти на све стране, па и још неки раскол да направи.

Проогањају душмани, све у Калифорнију - у врућину, па још се и на чамцима бежати мора, а југовина ударила коса се русе распршила очи искапа...страдање, страдање је пута праведник. Свири 'армонико кучко...свири, прсти свирца....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, ana čarnojević рече

a oni sto vode kampanju protiv Sinoda i Crkve su protiv Crkve u celoj vaseljeni? kampanju?

Atanasije Jeftic? Amfilohije Radovic? iz svoje mucenicke tisine na KiM episkop Teodosije? na njih se misli?

Да, лепо си их набројала. Мада их има још. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, ana čarnojević рече

ko je protiv Sinoda taj je protiv Crkve u Vaseljeni 1324_womens

ajde vazi

Па ако за тебе није проблем источни папизам, ондак ок!

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, ana čarnojević рече

 

postoji kampanja protiv Sinoda u kojoj ucestvuju pomenuti arhijereji. ko je protiv Sinoda taj je protiv Crkve u Vaseljeni 1324_womens

 

ajde vazi

Postoji kampanja po medijima i traje odavno, ali se od majskog zasedanja zahuktala.

Ja nisam upucen ko to radi, ali radi protiv Crkve. 

Ko radi protiv naseg sinoda, radi protiv Crkve. U nasaj pomesnoj crkvi je punota blagodati, drugu nemamo za spasavanje.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 47 минута, ana čarnojević рече

a oni sto vode kampanju protiv Sinoda i Crkve su protiv Crkve u celoj vaseljeni? kampanju? ima neka kampanja?

Atanasije Jeftic? Amfilohije Radovic? iz svoje mucenicke tisine na KiM episkop Teodosije? na njih se misli? oni vode kampanju protiv Crkve u vaseljeni? a mi to ne razumemo.

 

Ма то су глупости. Не верујем у ове теорије. Ведран пише острашћено, "клановски".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 46 минута, ana čarnojević рече

ali Avo otkud je sad to Vama toliki problem?

И ја се питам? До јуче је хвалио римски папизам. :) Мислим, ја сам против папизма, и источног и западног, али не бих рекао да је Ава овако нападао римски папизам. Напротив, увек све најбоље о РКЦ.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Александар Милојков рече

И ја се питам? До јуче је хвалио римски папизам. :) Мисли, ја сам против папизма, и источног и западног, али не бих рекао да је Ава овако нападао римски папизам. Напротив, увек све најбоље о РКЦ.

Римски папизам данас не може да се препозна. Овај наш ће доћи на позиције Григорија Манијака VII! 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 55 минута, ana čarnojević рече

Atanasije Jeftic? Amfilohije Radovic? iz svoje mucenicke tisine na KiM episkop Teodosije?

Да, да против Цркве су епископи са осведочених мученичких простора и осведочени борци за народ и Цркву. У то ћу да поверујем кад флипнем. Хвала Богу још нисам. Ужас је нешто овако и помислити. Испада заиста - против AV - против Цркве.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не само да нису против Цркве већ су ови епископи, међу њима свети Старци, понос и дика наше Цркве. На многаја љета!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Zoran Đurović рече

Римски папизам данас не може да се препозна. Овај наш ће доћи на позиције Григорија Манијака VII! 

Па добро, можда еволуира у римокатолички модел који си хвалио. :) Шалим се. Ја нисам ни за какав модел папизма. Само кажем да си ти у овој идеји неконзистентан. Рекао би човек - сада нападаш папизам јер ти тако треба, тактички.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 32 минута, Александар Милојков рече

Ма то су глупости. Не верујем у ове теорије. Ведран пише острашћено, "клановски".

Od tebe očekujem da kao što se trudiš da se argumentovano govori o Maksimu da sada argumentovano dokažeš da ovo što Vedran piše je ostrašćeno i klanovski. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом објаве чланка медијске куће N1 под насловом „Београђанка оптужује владику Јована Ћулибрка да ју је претукао“, аутора Јелене Зорић, објављеног 10. маја 2021. године на интернет порталу именоване медијске куће, истичемо следеће: Епархија славонска и Епископ Пакрачко-славонски Јован Ћулибрк с резигнацијом негирају наводе и изјављују да ће поводом истих поднети тужбу за кривично дело против части и угледа (сходно члану 170 КЗ Републике Србије). Свесни времена у ком живимо и осуђујући сваки вид насиља, посебно над женама, не можемо да дозволимо искоришћавање оправданог сентимента према злостављању жена и да дозволимо злоупотребу медијског простора пласирањем лажи и позивањем на јавни линч.
      Извор

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом објаве чланка медијске куће N1 под насловом „Београђанка оптужује владику Јована Ћулибрка да ју је претукао“, аутора Јелене Зорић, објављеног 10. маја 2021. године на интернет порталу именоване медијске куће, истичемо следеће: Епархија славонска и Епископ Пакрачко-славонски Јован Ћулибрк с резигнацијом негирају наводе и изјављују да ће поводом истих поднети тужбу за кривично дело против части и угледа (сходно члану 170 КЗ Републике Србије). Свесни времена у ком живимо и осуђујући сваки вид насиља, посебно над женама, не можемо да дозволимо искоришћавање оправданог сентимента према злостављању жена и да дозволимо злоупотребу медијског простора пласирањем лажи и позивањем на јавни линч.
      Извор
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије узео је молитвено учешће у вечерњим часовима 26. априла 2021. године, на Велики понедељак, у богослужењу у параклису Светог Јована Богослова при Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Боравак у Ваљеву Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије заокружио је посетом Храму Васкрсења Христовог, где је одслужио помен Владики Милутину, првом архијереју обновљене Ваевске епархије, од чије се земаљске кончине навршило нешто више од годину дана.

       
      Сви који су део духовног живота Ваљева са радошћу се сећају Светосавске академије на којој је лета Господњег 2014. беседу у част Светог Саве произнео Владика Порфирије, тада Епископ јегарски и викар Епископа бачког Г. Иринеја. Недуго потом Владика Порфирије бива изабран за Митрополита загребачко – љубљанског. По благослову блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина, долази поново у Ваљево и на академији у част 35. годишњице од престављења Господу Преподобног Оца Јустина говори о новопросијавшем светитељу Српске Цркве, чија су дела надахнуће генерацијама црквених пастира широм православне васељене. Духовним великанима ваљевског краја припада и архимандрит Јован Радосављевић, од кога се, данас поглавар СПЦ, опростио у манастиру Лелић. Боравак у Ваљеву Патријарх Порфирије заокружио је посетом Храму Васкрсења Христовог, где је одслужио помен Владики Милутину, првом архијереју обновљене Ваевске епархије, од чије се земаљске кончине навршило нешто више од годину дана.  Разгледајући саборни храм у граду на обалама Колубаре, Патријарх Порфирије похвалио је његову лепоту и труд који је Владика Милутин уложио у његову градњу.
       
      Извор: Епархија ваљевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Хлеб Живота, Нова Пасха и Земља Живих: Слово епископа Максима на исходу Атанасија архијереја у саборном храму у Требињу, 6. марта 2021. године

       
      Еванђеље по Јовану: 6,48-54: Рече Господ присутним Јеврејима: Ја сам Хлеб Живота. Оци ваши једоше мãну у пустињи, и помреше. Ово је Хлеб који силази с неба: да који од њега једе не умре. Ако се запитамо које јеванђелско слово најбоље пристаје у овом литургијском помену пред ковчегом незаборавног Владике Атанасија, онда су то управо ове Господње речи из данашњег Јеванђеља.
      Високопреосвећени Владико, Преосвећени Архијереји, Часни Хоре Презвитера и Ђакона, благочестива црквена пуноћо,
      Ако постоји моменат у времену када ове Господње речи добијају пуни смисао, то је онда овај садашњи тренутак Божанске Евхаристије. Садејством Духа Светога, свештеноначалством Митрополита Дабробосанског, саслужењем јерарахâ, презвитерâ и ђаконâ, учешћем народа месне Цркве и оних који су дошли издалека, „једно смо тело многи, пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо“ (1Кор 10,16-17). Истовремено, Херцеговина и цела Црква у празничној атмосфери тугује и радује се. Велики јерарх Владика Атанасије сабира све јер, као непосустали сејач Речи Божије, све упућује на Христа који као Хлеб силази са Неба да нахрани и утеши све присутне.
      Али, шта значе речи: Ја сам Хлеб Живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога Хлеба живеће вавек; и Хлеб који ћу Ја дати Тело је Моје, које ћу Ја дати за живот света.
      Најпре, запазимо да се човек храни Богочовеком, том храном на сву вечност, која је, како је сведочио Епископ Атанасије, једина храна достојна људског ишчекивања и људске природе. Због тога је и живот Атанасијев био живот у благодати Литургије у којој као благослов доживљавамо и живот и смрт, и састанке и растанке. Сам он је живео тако да је његово присуство било благослов за све – и раније и сада, кад је преминуо. Учио је све како да живе, како да се умивају, како да једу – и онај хлеб свакодневни и „Хлеб који силази с Неба”. И одлазећи није оставио празнину, нити било какву сенку, него само светлост и здравље које све утврђује и храни. Истрча трку наш Владика, добар рат ратова и Победу извојева!
      Кроз цео свој живот (свештенодејствујући и пишући о Светој Литургији), Атанасије је сведочио, да је Богочовек Христос увек и изнова – наша НОВА ПАСХА и Земља живих.
      Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
      Препирали су се некада Јудејци међу собом, а и дан-данас се препиру неки који не разумеју Атанасијево литургијско завештање. Који је разлог томе? Као прво, да би се присајединио том завештању, потребно је да усвојиш другачију логику литургијског живота и покајање као „најљепши цвијет људског поштења”. А као друго, Атанасије није окупљао присталице и поклонике. „Створи Бог Атанасија и… пуче калуп”, истинито и духовито је говорио Митрополит Амфилохије, сведочећи о уникатности нашег упокојеног Јерарха. (Удостојио нас је Господ, по Свом Промислу, да животујемо и временујемо са двојицом Дивова!) 
      Изнад свега, Атанасијев животни подвиг се састојao у проповеди и сведочанству истинитости и лепоте Христовог богочовечанског Лика. Тим Ликом нам је разоткривена и јављена истина о Тројичном Бићу Божијем, о Тројичном стању унутарбожанског живота, о ономе што Бог јесте, како постоји одувек, како лично, Триипостасно егзистира као Отац и Син и Дух.
      С обзиром на гласно сведочење, Атанасије је на сваком кораку био својеврсни „знак препоречни“. О њему се говорило „противречно“, па су га, тако, једни хвалили, други кудили, трећи збуњено гледали, у сталној недоумици; неке је, попут деце, привлачио као магнет а неке одбијао. У личности и деловању овог хришћанског богослова осећала се „хармонична парафонија“, то парадоксално садејство универзалне хришћанске духовности и конкретног народног животног и историјског искуства.   Осредњи духови који Атанасија не могу да сместе у своја мерила, сувише су били „мали да би стали у његов измучени уздах“, према стиху једног грчког песника.
      А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тело Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи.
      Владика Атанасије је имао живота у себи, и то у изобиљу. До те мере да су се други питали „одакле му ова снага”? Овај живот о коме говори Јеванђеље није неко пулсирање енергија, него живот у Христу ради ближњега, живот жртвовања. „Живи живот“ — једну од својих најчешће понављаних синтагми — Атанасије је својим гласом, који је временом прелазио у храпави дубоки бас, изговарао као поруку за своје савременике. Али, на који начин је то чинио? Овај човек задивљујуће радне енергије спојио је хришћанску свест са оном епском, а као један од важних просветитеља којег имамо у модерном добу он је спајао патријархални морал са вечно новим хришћанским етосом.
      Али најуверљивији доказ Атанасијевог живота у Христу јесте његова учешће „у заједници страдања”. Овај јеромонах је први међу српским свештеницима, јавно и на лицу места, служио опела жртвама нацистичког и комунистичког терора. Заложио се за то да се и те жртве, као и оне усташке, идентификују, достојно сахране и упишу у живу књигу народног памћења и праштања. Као што је по Босни и Херцеговини, Славонији, Српској Крајини, на Косову и Метохији стизао да обиђе порушене храмове или јаме новомученика, тако је у Европи, Америци или Аустралији стизао да посети и охрабри српске и друге православне парохије…
      Због ове Атанасијеве будне монашке и епископске савести, као и хришћанске смелости, блажене успомене Патријарх Павле је својевремено рекао: „Потписујем све што Атанасије напише… мада не и све што каже“. А његов духовни отац Ава Јустин Ћелијски је једном младом човеку рекао нешто што још више изражава нашег херцеговачког Старца: „Да слушате оца Атанасија – јер он живи онако како говори“. Атанасијево „хаџилучко изучавање Светих Отаца” је по Ави Јустину било светосавски важно: „Њиме се гради ново небо над Српском земљом”.
      Господо хришћанска, јеванђелска перикопа се завршава следећим речима: Који једе Моје Тело и пије моју Крв има живот вечни; и Ја ћу га васкрснути у последњи дан.
      Ето, дакле, циља Небескога Хлеба и Божанске Литургије: она је кадра да нахрани васељену радошћу Васкрсења која побеђује смрт. У томе је слава Христова и зато чекамо васкрсење „у последњи дан”. Када се 28. октобра 1968. године, на галерији руске цркве, одлазећи из Атине у Париз, опраштао од своје духовне деце, Атанасије је, како бележи монахиња Меланија, рекао:  „У мојој мисији циљ и тежња су ми само слава Христова. Ништа друго не желим. И молим Бога да ме анатемише (одлучи од Себе) уколико бих желео нешто друго осим славе Христове… Ако се изгуби цела вечност и са њом све вечности, ја ћу остати уз Христа и Он ће победити”.
      Током шездесет година свештенослужења Епископ Атанасије је показао да је живео овим речима и да је стварно био христолики свештеник богослов, чија „богословска фрула“ не престаје да одзвања у Цркви Херцеговине и васељене, како је јуче написао Румунски Патријарх Данило. Атанасије је ово постигао најпре зато што је био истинити Предстојатељ Божанске Евхаристије у којој је настављао апостолско очинство и прејемство као службу искупљења Народа Божијег од пропадљивости и смрти.
      Стога се данас радује Небо јер у своје наручје Господ дочекује свог верног служитеља. Радују се мајка Савка и отац Милан; радују се новомученици Косовско-Метохијски, Глински, Јадовински и Јасеновачки, Пребиловачки и Херцеговачки, поводом којих је упућивао Јеремијевске вапаје.
      Драга браћо и сестре, 
      Оно што данас видимо пред очима нашим, ову пуноћу народа у Литургији у Требињу сабраног крај ковчега Херцеговачког Старца, не може а да нас не подсети на присуство и делатност Владике Атанасија од 1992. године у овој страдалној али славној светосавској епархији.
      Ту су и деца да испрате највеће дете међу њима, доносећи му цвеће и земљу са Газиместана. Овај човек оштре физиономије а благе душе знао је да понекад критикује оне око себе, али и да пред истима трепетно беседи о значењу библијских, светоотачких и народних речи и појмова (попут назива Житомислић), не пропуштајући да себе представи као председника „мутаве деце“. Молимо га да нам опрости ако смо се понекад о њега огрешили!
      Преосвећени Владико Херцеговачки Димитрије, 
      Напослетку, Амвон ка Теби управља своју реч. Сматра за своју дужност да изрази благодарност Цркве за оно што се данас, Твојим благословом, савршава у овом Граду. Желимо Ти, драги Владико, да и Твоје деловање буде и остане у духу Владике Атанасија, у наизврснијем смислу те речи, те да његове посредничке молитве ка Богу штите и укрепљују овај благочестиви Народ на добро васцеле Цркве и свих људи. А његово присуство у Тврдошу и Херцеговини нека служи као извор освећења, снаге и наде за Твоју паству, али и за све оне који овде долазе да изразе своје поштовање према Атанасију који је Херцеговину обновио и својом мудрошћу напасао. Амин.
       
      Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
×
×
  • Креирај ново...