Jump to content

Danas: Синод скида владику Максима са факултета

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 1 минут, Vladan :::. рече

па да, није ни чудо што је одлепио... ко би остао нормалан од тога...

 

Pa to i ja pričam. Nema jeresi a da keks nije upleten u to. ;) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 632
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

@Александар Милојков Ево што пише чтец Ведран Галић:  Неки људи у наивности "француске собарице" се не могу чудом начудити зашто у СПЦ постоје, како они кажу, потреси и препирања због Цариграда и

Постоване слике

Ма шта ми булазнили овде, ствар је озбиљна, ево зашто: ја то не гледам у контесту Максима. Цркву надахљује Дух, а циљ се зна - привести све Христу. МИ, православље, још аутекефалци не моземо 10% народа крштеног свог да оцрковимо. Дакле слаба жетва. Даље и шире, тзв. проблем јурисдикције - позивати се на каноне (кад не сније смело пипати у другу епархију и парохију) од прије 1500 година, а ми имамо потпуно глобалан свет, и имамо миграције (не мислим на Соросеве Арапе) људи као никада, и имамо свуда ван помесних цркава "дијаспору" и ту преклапање.

Рецимо бивши Јован: Митрополит загребачко-љубљански и целе Италије. Испада да је Ватикан православни, а да нема и других православних црква, руса, грка, румуна....дакле Хаос.

Крит, Украјина....то су музања детете које оће да прохода, и онда разбије нос. У ТОМ контесту ја гледам Максима и његове несмотрености. Поента је да Црква, а није Максим Црква, није способна да одговори проблему - треба уредити васењену, треба Сабор васељенски, треба одговорити изазовима.

 

То је један жестоко крупан пробелем, а одговор је ућасно лож. Амфилохије осликао сабор пре него се десио, ено га на фресци....не знам шта ће са онима који нису били? На страну сад шта се десило доле

 

Други проблем, још већи можда: ми имамо надирући сатанизам. Срећом поко је либерални капиитализам економски (колика срећа кад може сутра рат бити), али јасно надираље сила пакла, да се Црква збија у ћошак. Ајде нека ЗУЦНЕ и један поп у Немачкој и шведској, нек иде и мисионари и прича како је педерастија грех. Па иде у затвор. Дакле Цркви се полако "завезује" језик. Ено ЦГ приморска, слабо помиње СПЦ, ко вели ајде да не саблажњавамо народ.

Карл Билд, гласноговорник Билберга давно изјавио: правосславље је горе од ИСИЛа. Онда Фанер будалеше...каква еклисиологија, то Теша тешановић зна пта је, које анализе Милојкова.

Дакле, АКО епископат и СПЦ и васењене не крене озбиљно и братски да решава ствари - биће раскола, биће и крви. НЕ МОЖЕ Духа нико зауставити. какво је стање у васењени: исто као када би се један владика, био ревностан, уморио и укомодио, а када? БАШ кад сатанизам доживљава врхунац....дакле у з'о час. Људи Црква НЕМА храбрости, прећуткује да сведочи отворено Истину и Јеванђење, не-ма! Напади се стежу, а Црква попушта и постаје "шлихтарош". дарвинизам? Драги Максиме, јел оћеш Соњу Лигхт да оцрковиш а вамо у Беогрраду 2% људи на литургији...бре немој да се ЗЈБ. И на крају, СПЦ је ИЗОПШТИЛА лаике из мисије Цркве. 4о владика, попови и богослужење.

У мисију Цкрве треба укључити сваког ко је оцрковљен, и мисија се мора проширити. Ми имамо на литургији скуп индивидуа, одслуши поп своје, поклали смо се око причешћивања, неко вако неко нако, и ајмо свако кући

 

Људи реко нам је Ткачов у по Србије: какво је то православље где се сваког дана у храмовима не слући литургија? Ало, у Београду само у вазнесењској се служи. У Москви од 15 милиона сваки парохијски храм служи литургију сваки дан. Шта је нама...и сад о дарвину да разглбамо. Па побогу то је ван сваке памети.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 37 минута, Vladan :::. рече

па да, није ни чудо што је одлепио... ко би остао нормалан од тога...

 

Е да видите у каквом друштву ја радим и у паузама кафе испијам... Какав црни Арије, какве девице, трице и кучине.... :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Знате шта се само питам - да ли се о у једној помесној Цркви, осим у нашој, оволики потреси праве и да ли се архијереји препиру међусобно због спора Цариграда и Москве? Не бих рекао. Чини ми се да се једини ми чујемо, макар једини овако жучно и гласно, да ћемо пре између себе направити не дај Боже раскол, него што ће се он заиста десити између Цариграда и Москве. Мени све ово изгледа заиста чудно - шта смо се ми толико узнемирили и зашто смо толико бучни?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Александар Милојков  У Грчкој је исто ово тема зато што многима смета деловање Фанара  . Али прети нам највећи раскол од 1054 тако да није наивна ствар и добро је да се чује наш глас . 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

И то да кажем: у реду, погино је надумни Атанасије да докаже и покаже и издо, колико, три тома неких зборника о Литургији...али људи Божији, не треба се исповедати на Литургији, не треба завеса....кад ће исповедити Њујорчанин кад поа нема ни с главе а ради 2 посла? Кад ће се исповедити московљанин кад је 3 сата у метроу, а у осам увече долази кучи. Док пређеш из једног краја Москве колима, а све булевари са по шест трака у једно смеру, чека по сат јер су "чепови"...кад ће се он исповедити. Па једва се довуче на Литургију испребијан и уморан. ЗАТО се исповеда на Литургији - иде све брзо. Руска Црква, за разлику од наших 40 владика који се кољу, има око 400 епископа, и Сабор је дао јасне препоруке, саопштење верницима: тако, тако и тако се спрема за Причешће. Ево како: доћи суботом увече на вечерње и исповедити се. Прочитати покајне каноне Богородици и аншелу чувару и молитве пред причешче...брат брату сат и по читања, молења. Ја читам само молитве пред причешће, нек Бог опрости...код нас није такав благослов као код њих, а код њих сам, али не могу....надам се да ми се неће урачунати у грех. А оће....али како, кад је лудница да се преживи. Не боре се хришчани за небодере, прећивљавају.

 

Поента - драги тасо, теолошки си у праву, али ћивот Цркве је отишао у другом правцу и нема повратка. Дакле не СМЕ се ломити преко колена, не сме, јер настаје раскол и боли на дупама верника и клира!

 

Владика Николај је у Охриду затекао 10 попова који су ЈЕДВА знали да одслуђе литургију, а није ништа мењо. Посебно није преко колена народу натуро. И пта имамо да Давид мора да народу који насрће на храмове виче: "Главе ми моје нећете ме спречити да се молим"!

 

Какав Максим...овим ја ПРАВДАМ Максима, не кудим. Да не причам о томе да Кинези већ укрстили човека и мајмуна - ало! Праве "резервне делове" човеку, органе. Побогу - нека опросте наше Владике, НИСУ се снашли. Нека се буде и делују изгинућемо ми паства.

 

ПБФ? Имамо екуменско као НЕ изборни предмет. Ало људи, треба 5 људи да разговара са католицима. Треба мењати програме (мењали су их 100 пута, и накитили неким именима, не може да их комјутер запамти. какава егзегеза бре? ТУМАЧЕЊЕ Светог Писма. Манимо се фора када су у комунизму студенти бубали напамет из речника академских речи да би терминологију напуцали да их нико не разуме...Бог се спупта међу народ, не лети се по поднебесју, ево смо "прекорачили" и Тамо - да видимо како је Адам растао...играмо се живим Богом! Програми образовни теолопшки на основним морају се прилагодити актуелном стаљу и времену. Један део који је увек савремен, и други као одговор временским изазовима. мастери и доктори да се специјализују, да не буду "лекари опште праксе".

Максим? Па НИШТА не мења био максим не био на ПБФ, чисто онако - да није, и далеко је и ибламирао се и дигао непотребну кавгу. Треба мењати бар 30% програма на основним. Шта има студент на основним да цркава из Патрологије да зна богословље сваког Оца? То ни доктори не знају. Људе реба научити да се служе литературом, теолог да буде "библиотекар" Предања, да зна де да траћи и да узме кад му треба. Не да му је хаос у глави, а након полоћеног испита, једва чека да се реши хаоса. А критичко мишљење - нема га. Исчитај, набубабај, напипи, реци ево ти оцена и ај здраво

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, srb_Lo рече

@Александар Милојков  У Грчкој је исто ово тема зато што многима смета деловање Фанара  . Али прети нам највећи раскол од 1054 тако да није наивна ствар и добро је да се чује наш глас . 

Ма у реду, јасно је да је ствар озбиљна. Али мени се некако чини да сви осим нас стоје по страни и удро прате, или неупадљиво дискутују. Ми смо некако најбучнији.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Чини ми се кад бих наставио да читам Ћириличара да бих био као куглица у флиперу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 52 минута, Milan Nikolic рече

Чини ми се кад бих наставио да читам Ћириличара да бих био као куглица у флиперу.

Ја га блокирао. Много је напоран. :)

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 27.7.2019. at 21:02, Zoran Đurović рече

Ти си приглуп дечко, да искористим еуфемизам.

:)):)):))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 28.7.2019. at 17:05, Trifke рече

Ovome ne mogu da odolim. Za @Zoran Đurović   Žečim tu pijatan dan uz pesmu od tvog omiljenog vladike!  :))

 

Фреквенције Х 2000.

QQ

  • Радостан 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

Архијереји других помесних цркава се “толико не препиру” јер немају Косово и Метохију, Македонију, Црну Гору, Републику Српску, као ни комплексне ситуације у епархијама ван матице у земљама где се политичко-стратегијски пендулум њише тамо-амо и узрочно-последично утиче на црквено устројство и свакодневницу православних уопште. Сем Русије, слободног дела Украјине, донекле Грузије и Сирије, њихове епархије су у земљама које су, нажалост, протекторати тренутних белосветских моћника. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, o. Miroljub рече

Архијереји других помесних цркава се “толико не препиру” јер немају Косово и Метохију, Македонију, Црну Гору, Републику Српску, као ни комплексне ситуације у епархијама ван матице у земљама где се политичко-стратегијски пендулум њише тамо-амо и узрочно-последично утиче на црквено устројство и свакодневницу православних уопште. Сем Русије, слободног дела Украјине, донекле Грузије и Сирије, њихове епархије су у земљама које су, нажалост, протекторати тренутних белосветских моћника. 

Ja sam šokiran kad čitam komentara maksimovog učenika, doktora. Budi Bog s nami. Najmanje 50 miliona, alo miliona mučenika u Rusiji za jdno stoleće...pa prva tri veka progona je mala maca. U raskoši, a Moskva je raskošna i lepa, verujem ni jedna evropska metropola nije takva, ugledaš hram bez krsta...setiš se i osetiš krv tih mučenika od krnika Trokog, Lenjina, Staljina...ljudi tamburaju na gitari, i ono tip: a stose vi uzrujavate...i to ljdi istog duha koji kažu da je pravljenje raskola ljubav. To ide u granice najcrnjeg licemerja ili nacrnje prelest...strašno. Sad zamisli koliko je usojeno Zizjulasova drugost...što se čuditi onda Sorosu, Trilaterali i onoj satanistkini Hilari...kad najobrazovaniji teolozi smatraju sve za sprdnju.

Fabrika, radi se u nekoj šumetini, ako zucneš ili te neko ko te ne voli ocinkari ideš u Gulag...naveče, kad odu koji trebaju otići, gase se svetla, poslovođa je iguman i jeromnah, a radnici i radnice monahinje, belo monaštvo...služe Svetu Liturgiju uz tiho pojanje...tako se čuvalo prvoslavqe u Rusiji...i sad maksim voli raskolnike, žao mu da ne propadnu,a Kirila proziva po tabloidima...a doktor, ulenik se čudi momak i kaže - što se uzbuđujete vi. Meni nije jasno je li to glupost, prelest, licemerje...ne može se valda toliko biti licmer...il je ona bljutavost, ni slanost ni slatkost...užas.

I onda sutra Miljko bude profesor srpskim popovima budućim. Leee-leee...pukli so ko ledenica.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Како је лако прогонити све који су ти се замерили када имаш АВ и службе иза себе. Да је тако патријарх Герман служио Брозу могао је да чисти на све стране, па и још неки раскол да направи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом објаве чланка медијске куће N1 под насловом „Београђанка оптужује владику Јована Ћулибрка да ју је претукао“, аутора Јелене Зорић, објављеног 10. маја 2021. године на интернет порталу именоване медијске куће, истичемо следеће: Епархија славонска и Епископ Пакрачко-славонски Јован Ћулибрк с резигнацијом негирају наводе и изјављују да ће поводом истих поднети тужбу за кривично дело против части и угледа (сходно члану 170 КЗ Републике Србије). Свесни времена у ком живимо и осуђујући сваки вид насиља, посебно над женама, не можемо да дозволимо искоришћавање оправданог сентимента према злостављању жена и да дозволимо злоупотребу медијског простора пласирањем лажи и позивањем на јавни линч.
      Извор

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом објаве чланка медијске куће N1 под насловом „Београђанка оптужује владику Јована Ћулибрка да ју је претукао“, аутора Јелене Зорић, објављеног 10. маја 2021. године на интернет порталу именоване медијске куће, истичемо следеће: Епархија славонска и Епископ Пакрачко-славонски Јован Ћулибрк с резигнацијом негирају наводе и изјављују да ће поводом истих поднети тужбу за кривично дело против части и угледа (сходно члану 170 КЗ Републике Србије). Свесни времена у ком живимо и осуђујући сваки вид насиља, посебно над женама, не можемо да дозволимо искоришћавање оправданог сентимента према злостављању жена и да дозволимо злоупотребу медијског простора пласирањем лажи и позивањем на јавни линч.
      Извор
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије узео је молитвено учешће у вечерњим часовима 26. априла 2021. године, на Велики понедељак, у богослужењу у параклису Светог Јована Богослова при Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Боравак у Ваљеву Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије заокружио је посетом Храму Васкрсења Христовог, где је одслужио помен Владики Милутину, првом архијереју обновљене Ваевске епархије, од чије се земаљске кончине навршило нешто више од годину дана.

       
      Сви који су део духовног живота Ваљева са радошћу се сећају Светосавске академије на којој је лета Господњег 2014. беседу у част Светог Саве произнео Владика Порфирије, тада Епископ јегарски и викар Епископа бачког Г. Иринеја. Недуго потом Владика Порфирије бива изабран за Митрополита загребачко – љубљанског. По благослову блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина, долази поново у Ваљево и на академији у част 35. годишњице од престављења Господу Преподобног Оца Јустина говори о новопросијавшем светитељу Српске Цркве, чија су дела надахнуће генерацијама црквених пастира широм православне васељене. Духовним великанима ваљевског краја припада и архимандрит Јован Радосављевић, од кога се, данас поглавар СПЦ, опростио у манастиру Лелић. Боравак у Ваљеву Патријарх Порфирије заокружио је посетом Храму Васкрсења Христовог, где је одслужио помен Владики Милутину, првом архијереју обновљене Ваевске епархије, од чије се земаљске кончине навршило нешто више од годину дана.  Разгледајући саборни храм у граду на обалама Колубаре, Патријарх Порфирије похвалио је његову лепоту и труд који је Владика Милутин уложио у његову градњу.
       
      Извор: Епархија ваљевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Хлеб Живота, Нова Пасха и Земља Живих: Слово епископа Максима на исходу Атанасија архијереја у саборном храму у Требињу, 6. марта 2021. године

       
      Еванђеље по Јовану: 6,48-54: Рече Господ присутним Јеврејима: Ја сам Хлеб Живота. Оци ваши једоше мãну у пустињи, и помреше. Ово је Хлеб који силази с неба: да који од њега једе не умре. Ако се запитамо које јеванђелско слово најбоље пристаје у овом литургијском помену пред ковчегом незаборавног Владике Атанасија, онда су то управо ове Господње речи из данашњег Јеванђеља.
      Високопреосвећени Владико, Преосвећени Архијереји, Часни Хоре Презвитера и Ђакона, благочестива црквена пуноћо,
      Ако постоји моменат у времену када ове Господње речи добијају пуни смисао, то је онда овај садашњи тренутак Божанске Евхаристије. Садејством Духа Светога, свештеноначалством Митрополита Дабробосанског, саслужењем јерарахâ, презвитерâ и ђаконâ, учешћем народа месне Цркве и оних који су дошли издалека, „једно смо тело многи, пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо“ (1Кор 10,16-17). Истовремено, Херцеговина и цела Црква у празничној атмосфери тугује и радује се. Велики јерарх Владика Атанасије сабира све јер, као непосустали сејач Речи Божије, све упућује на Христа који као Хлеб силази са Неба да нахрани и утеши све присутне.
      Али, шта значе речи: Ја сам Хлеб Живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога Хлеба живеће вавек; и Хлеб који ћу Ја дати Тело је Моје, које ћу Ја дати за живот света.
      Најпре, запазимо да се човек храни Богочовеком, том храном на сву вечност, која је, како је сведочио Епископ Атанасије, једина храна достојна људског ишчекивања и људске природе. Због тога је и живот Атанасијев био живот у благодати Литургије у којој као благослов доживљавамо и живот и смрт, и састанке и растанке. Сам он је живео тако да је његово присуство било благослов за све – и раније и сада, кад је преминуо. Учио је све како да живе, како да се умивају, како да једу – и онај хлеб свакодневни и „Хлеб који силази с Неба”. И одлазећи није оставио празнину, нити било какву сенку, него само светлост и здравље које све утврђује и храни. Истрча трку наш Владика, добар рат ратова и Победу извојева!
      Кроз цео свој живот (свештенодејствујући и пишући о Светој Литургији), Атанасије је сведочио, да је Богочовек Христос увек и изнова – наша НОВА ПАСХА и Земља живих.
      Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
      Препирали су се некада Јудејци међу собом, а и дан-данас се препиру неки који не разумеју Атанасијево литургијско завештање. Који је разлог томе? Као прво, да би се присајединио том завештању, потребно је да усвојиш другачију логику литургијског живота и покајање као „најљепши цвијет људског поштења”. А као друго, Атанасије није окупљао присталице и поклонике. „Створи Бог Атанасија и… пуче калуп”, истинито и духовито је говорио Митрополит Амфилохије, сведочећи о уникатности нашег упокојеног Јерарха. (Удостојио нас је Господ, по Свом Промислу, да животујемо и временујемо са двојицом Дивова!) 
      Изнад свега, Атанасијев животни подвиг се састојao у проповеди и сведочанству истинитости и лепоте Христовог богочовечанског Лика. Тим Ликом нам је разоткривена и јављена истина о Тројичном Бићу Божијем, о Тројичном стању унутарбожанског живота, о ономе што Бог јесте, како постоји одувек, како лично, Триипостасно егзистира као Отац и Син и Дух.
      С обзиром на гласно сведочење, Атанасије је на сваком кораку био својеврсни „знак препоречни“. О њему се говорило „противречно“, па су га, тако, једни хвалили, други кудили, трећи збуњено гледали, у сталној недоумици; неке је, попут деце, привлачио као магнет а неке одбијао. У личности и деловању овог хришћанског богослова осећала се „хармонична парафонија“, то парадоксално садејство универзалне хришћанске духовности и конкретног народног животног и историјског искуства.   Осредњи духови који Атанасија не могу да сместе у своја мерила, сувише су били „мали да би стали у његов измучени уздах“, према стиху једног грчког песника.
      А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тело Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи.
      Владика Атанасије је имао живота у себи, и то у изобиљу. До те мере да су се други питали „одакле му ова снага”? Овај живот о коме говори Јеванђеље није неко пулсирање енергија, него живот у Христу ради ближњега, живот жртвовања. „Живи живот“ — једну од својих најчешће понављаних синтагми — Атанасије је својим гласом, који је временом прелазио у храпави дубоки бас, изговарао као поруку за своје савременике. Али, на који начин је то чинио? Овај човек задивљујуће радне енергије спојио је хришћанску свест са оном епском, а као један од важних просветитеља којег имамо у модерном добу он је спајао патријархални морал са вечно новим хришћанским етосом.
      Али најуверљивији доказ Атанасијевог живота у Христу јесте његова учешће „у заједници страдања”. Овај јеромонах је први међу српским свештеницима, јавно и на лицу места, служио опела жртвама нацистичког и комунистичког терора. Заложио се за то да се и те жртве, као и оне усташке, идентификују, достојно сахране и упишу у живу књигу народног памћења и праштања. Као што је по Босни и Херцеговини, Славонији, Српској Крајини, на Косову и Метохији стизао да обиђе порушене храмове или јаме новомученика, тако је у Европи, Америци или Аустралији стизао да посети и охрабри српске и друге православне парохије…
      Због ове Атанасијеве будне монашке и епископске савести, као и хришћанске смелости, блажене успомене Патријарх Павле је својевремено рекао: „Потписујем све што Атанасије напише… мада не и све што каже“. А његов духовни отац Ава Јустин Ћелијски је једном младом човеку рекао нешто што још више изражава нашег херцеговачког Старца: „Да слушате оца Атанасија – јер он живи онако како говори“. Атанасијево „хаџилучко изучавање Светих Отаца” је по Ави Јустину било светосавски важно: „Њиме се гради ново небо над Српском земљом”.
      Господо хришћанска, јеванђелска перикопа се завршава следећим речима: Који једе Моје Тело и пије моју Крв има живот вечни; и Ја ћу га васкрснути у последњи дан.
      Ето, дакле, циља Небескога Хлеба и Божанске Литургије: она је кадра да нахрани васељену радошћу Васкрсења која побеђује смрт. У томе је слава Христова и зато чекамо васкрсење „у последњи дан”. Када се 28. октобра 1968. године, на галерији руске цркве, одлазећи из Атине у Париз, опраштао од своје духовне деце, Атанасије је, како бележи монахиња Меланија, рекао:  „У мојој мисији циљ и тежња су ми само слава Христова. Ништа друго не желим. И молим Бога да ме анатемише (одлучи од Себе) уколико бих желео нешто друго осим славе Христове… Ако се изгуби цела вечност и са њом све вечности, ја ћу остати уз Христа и Он ће победити”.
      Током шездесет година свештенослужења Епископ Атанасије је показао да је живео овим речима и да је стварно био христолики свештеник богослов, чија „богословска фрула“ не престаје да одзвања у Цркви Херцеговине и васељене, како је јуче написао Румунски Патријарх Данило. Атанасије је ово постигао најпре зато што је био истинити Предстојатељ Божанске Евхаристије у којој је настављао апостолско очинство и прејемство као службу искупљења Народа Божијег од пропадљивости и смрти.
      Стога се данас радује Небо јер у своје наручје Господ дочекује свог верног служитеља. Радују се мајка Савка и отац Милан; радују се новомученици Косовско-Метохијски, Глински, Јадовински и Јасеновачки, Пребиловачки и Херцеговачки, поводом којих је упућивао Јеремијевске вапаје.
      Драга браћо и сестре, 
      Оно што данас видимо пред очима нашим, ову пуноћу народа у Литургији у Требињу сабраног крај ковчега Херцеговачког Старца, не може а да нас не подсети на присуство и делатност Владике Атанасија од 1992. године у овој страдалној али славној светосавској епархији.
      Ту су и деца да испрате највеће дете међу њима, доносећи му цвеће и земљу са Газиместана. Овај човек оштре физиономије а благе душе знао је да понекад критикује оне око себе, али и да пред истима трепетно беседи о значењу библијских, светоотачких и народних речи и појмова (попут назива Житомислић), не пропуштајући да себе представи као председника „мутаве деце“. Молимо га да нам опрости ако смо се понекад о њега огрешили!
      Преосвећени Владико Херцеговачки Димитрије, 
      Напослетку, Амвон ка Теби управља своју реч. Сматра за своју дужност да изрази благодарност Цркве за оно што се данас, Твојим благословом, савршава у овом Граду. Желимо Ти, драги Владико, да и Твоје деловање буде и остане у духу Владике Атанасија, у наизврснијем смислу те речи, те да његове посредничке молитве ка Богу штите и укрепљују овај благочестиви Народ на добро васцеле Цркве и свих људи. А његово присуство у Тврдошу и Херцеговини нека служи као извор освећења, снаге и наде за Твоју паству, али и за све оне који овде долазе да изразе своје поштовање према Атанасију који је Херцеговину обновио и својом мудрошћу напасао. Амин.
       
      Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
×
×
  • Креирај ново...