Jump to content

Udes aviona na aerodromu „Ečka“ kod Zrenjanina, pilot poginuo

Оцени ову тему


Препоручена порука

Kako Tango Six saznaje jutros se oko 8 časova u reonu aerodroma „Ečka“ na Zrenjaninu dogodio udes aviona Zlin 526F. Vlasnik aviona i pilot Vladimir Bulat poginuo je prilikom pada letelice u kojoj je bio sam.

vladimir-bulat1.jpg

Direktor Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju Nebojša Petrović potvrdio je za N1 da pilot nije preživeo:

– (…) tom prilikom došlo je do smrtnih posledica po pilota. Pilot je očigledno izgubio kontrolu tokom leta iznad aerodroma i došlo je do pada letelice. – izjavio je Petrović.

720

Kako Tango Six saznaje od očevidaca sa lica mesta avion se zario u zemlju i od njega je prepoznatljiv samo rep. Kako takođe saznajemo u pitanju je bila akro-zona (izvođenje akrobatskog leta) u reonu aerodroma.

Pink je prvi objavio fotografije uništenog Zlina sa lica mesta – fotografije pogledajte ovde.

720

Večernje novosti su prve objavile navodnu fotografiju sa lica mesta koja nije fotografija jutrošnje nesreće već ranije nesreće dvomotornog aviona.

1920195_untitled1-sds_ls_1000x0.jpg

U letelici se nalazio njen vlasnik, pilot Vladimir Bulat, predsednik aero-kluba „Falcons“ i direktor aerodroma „Ečka“, rođen 1972. godine. Bulat je bio jedan od trenutno najiskusnijih akrobatskih pilota i instruktora akrobatskog letenja u Srbiji budući da je u vlasništvu imao akrobatski avion u kojem je danas poginuo.

Petar VOJINOVIĆ

tango-six.png

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Poslednji pozdrav Bulatu

Ako neku kategoriju tekstova koju pišem na portalu ne volim to je ova. Poslednji pozdravi. Nekad zbog neizbežnih odlazaka, nekad zbog onih koji su mogli biti izbegnuti.

59929919_2280585995494959_59960380562079

Današnja pogibija Vladimira Bulata svakako je nešto što se moglo izbeći. Da je Vlada ignorisao sebe, da nije bio veći od života, da nije bio verovatno jedan od najvećih vazduhoplovnih entizijasta koji je hodao i leteo Srbijom. Srećom po sve koji su ga poznavali bio je takav. Nesrećom, da nije, možda bi danas bio živ.

Ovaj tekst pre svega pišem zbog njegovog sina Lakija. Da ostane zabeleženo, da ostane rečeno i da on jednom i verovatno više puta pročita i razume da je od gore navedenog odnosa sreće i nesreće bila sačinjena jedna neverovatna ličnost. Izvanredan otac (čemu sam više puta svedočio), prijatelj i avijatičar.

Ne pišem iz pijeteta, ne pominjem uvijeno jer to moram zbog prirode ovakvog sećanja. Vladimir Bulat imao je ozbiljne planove, hiljade ozbiljnih planova. Često ste od njega mogli čuti: „…ne sme da umre ova vrsta letenja, evo ja ću platiti školovanje nekom klincu, ne mora ništa da plati, neka samo dođe da leti, ja ću ga naučiti“. Kao što je Cakan njega naučio. To je bio Bulat. Očaran, gotovo zaražen onim davnim vremenima. Hteo je da obezbedi. Da pruži. I to na način koji je jako bitan za generalnu avijaciju u današnje vreme – besplatno.

Vladu sam upoznao pre ne znam ni sam koliko godina i odmah sam prepoznao da moram biti blizu njega jer je imao neverovatnu energiju. Nebrojano ideja bez kojih bi srpska avijacija i moj portal sigurno bili prazniji. Pomagali smo se međusobno, iz entuzijazma, bez interesa. Dušan i ja smo ga satima slušali i zajedno sa njim fantazirali o air race nastupima, srpskim jet-acro timovima. Mi fantazirali, on radio na tome.

Planovi su počeli da se materijalizuju, imao je sa Pavlom velike planove za Ečku i nakon jednog od naših poslednjih „zvaničnih sastanaka“ ostali smo mu dužni vizuelnih i marketing usluga za vrhunac nad projektima. Kad stignemo, nema ništa sad od toga ali ako uspemo biće, za sve.

Zbog toga sam mu pomagao, Da raspametimo Kineze, da organizujemo jedno, smislimo drugo, nekada slikamo i snimimo treće. Njegovi snovi su rasli. Poslednji put smo se videli na Buržeu i Partneru. Ja sam bio u gužvi i neviđenom stresu zbog količine posla koji sam morao da odradim u dve nedelje i nisam imao vremena da duže pričamo taj poslednji put.

Možda je samo prema sinu Lakiju imao veću ljubav i brižniji odnos nego prema avionima. Kao nekome ko je lišen očinske figure to mi je uvek bilo interesantno, iako uvek primećeno kraičkom oka registrovao sam to. Što uživo, što putem društvenih mreža. Pravu ljubav prema nekome, posebno prema detetu nije moguće odigrati. Bilo je zadovoljstvo gledati Vladu sve ove godine kako se nesebično troši prema Lakiju. Možda jedina vredna lekcija Vladine zaostavštine ako se izuzme sva ova priča oko avijacije.

Njegovi legendarni, nekad neartikulisani ali bezgranično zabavni izlivi energije uvek su počinjali nekom velikodušnošću, nekom akcijom. Nekim pozivom da se „leti Galeb“, da se odradi nešto. Nema šanse da se Iron Maiden pojavi u Srbiji a da im Bulat ne pokloni akro rutinu. Da organizujemo letački dan. Sledeće godine ćemo aero-miting. Aerodrom je sad naš. Šta god vam treba. Samo kaži. Otvoreni bioskop na Ečkoj noću, konačno da gledamo Top Gan kako valja.

„Jebeš avion“ kad je poginuo Super Deka. „Može“ kada smo došli na ideju da za Suada preleti Galebom preko groblja prilikom sahrane (zbog zone zabranjenog leta odustali smo od ideje). „Jednog dana“ svaki put kada je pomenuo da više nema akro-letenja, pravog letenja, da moramo da mu pomognemo da oformi „Galeb tim“ i da se takmičimo.

Ako smem da presudim kao neko ko mora da piše ovakve tekstove gotovo svake letačke sezone, znam da je voleo Lakija i avijaciju do kraja. Divlje, zabavno, nesputano. Nemam lepši i bolji način da završim poslednji pozdrav Bulatu. Na kraju, ovakvim povodima, to je jedino što je bitno.

Ne želim ti plavo ni mirno nebo ni bilo kakav sličan kliše. Želim ti da zauvek letiš iznad Rinoa u Nevadi, brzo, glasno i naravno unlimited.

Petar VOJINOVIĆ

tango-six.png

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Glavni istražitelj: Zlin je kod Ečke udario u zemlju pod uglom od 85 stepeni, brzinom od 280 kilometara na čas

Vršilac dužnosti Glavnog istražitelja Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju profesor Nebojša Petrović objavio je juče Obaveštenje o početku istrage udesa aviona Zlin YU-CDG u kojem je prošle nedelje poginuo pilot Vladimir Bulat.

20190331_094453-850x350.jpg

U preliminarnoj informaciji nema zaključka o verovatnom uzroku udesa sa konstatacijom da će se do njega doći tek nakon okončanja istražnog postupka. U tekstu Obaveštenja konstatuje se da je Zlin udario o tlo pod uglom u odnosu na zemlju od 85 stepeni brzinom od oko 280 kilometara na čas. Jačina udara bila je toliko jaka da su letelica i pilot završili dva metra ispod zemlje, potvrđuje istražitelj.

Petrović konstatuje da je Bulatova akro-rutina bila standardna. Zapravo, u Obaveštenju se navodi da se sastojala iz dva segmenta između kojih je on leteo oko 4 do 5 minuta u horizontalnom letu. Ne navodi se priroda poslednjeg manevra pred udar o tlo, on se u Obaveštenju klasifikuje samo kao „dodatni manevar u trajanju od 15 do 20 sekundi“. Ova karakterizacija je najverovatnije usled postojanja samo jednog očevica poslednjeg segmenta leta.

Glavni istražitelj konstatuje u Obaveštenju da se udes dogodio u 08:31 časova 18. jula i da je pilot imao važeću CPL dozvolu:

– Navedenog dana, pilot je došao na aerodrom Ečka sa ciljem uvežbavanja programa akrobatskog letenja za predstojeći nastup na navedenom avionu. Mehaničar je pripremio avion za let, dok je zajedno sa pilotom izvršio pretpoletni pregled aviona, pri čemu nisu ustanovljeni bilo kakvi nedostatci. Pilot je u međuvremenu izvršio najavu leta nadležnoj kontroli letenja.

Avion je poleteo bez bilo kakvih problema i pilot je odmah započeo sa izvođenjem niza akrobatskih figura u kontrolisanom okruženju. Posle 5 do 6 minuta akrobatskog letenja, pilot je leteo 4 do 5 minuta u horizontalnom položaju, na visini oko 1.000 metara. U međuvremenu nije prijavljivao bilo kakve probleme putem radio-stanice. Nakon toga, pilot je započeo još jedan niz akrobatskih figura. Posle nekoliko minuta letenja, a nakon petlje koju je uradio po izlasku iz kovita sa tri okreta, pilot je izvršio dodatni manevar u trajanju od 15 do 20 sekundi usled kojeg je avion sa većim brojem obrtaja motora, pri brzini od oko 280 kilometara na čas udario o tlo, na oko 500 metara jugoistočno od praga piste 33 aerodroma „Ečka“.

Avion je udario o tlo pod uglom od oko 85 stepeni u odnosu na zemlju, sa poravnatim krilima i konfiguracijom za izvođenje manevara tokom leta (zakrilca i stajni trap bili su uvučeni).

Kako je avion imao veliku energiju prilikom udara o tlo, trup aviona je prošao oko 2 metra kroz tlo, pri čemu je došlo do uništenja strukture aviona.

Usled udara o tlo sa velikom silom, pilot je na licu mesta podlegao zadobijenim povredama. – stoji u Obaveštenju Glavnog istražitelja.

tango-six.png

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Danijela,
      Crtani film Volta Diznija "Kuća sova" promoviše homoseksualno ponašanje. Devojčica Luz razmenjuje nežnosti sa svojom drugaricom. Šta deca treba da gledaju, kako to utiče na njihovo ponašanje i razvoj, gde roditelji greše bila su neka pitanja za psihoterapeuta Zorana Milivojevića u „Jutru“.
      20.08.2020. - 09:10h „U ovom filmu je poruka jasna i studio je stao iza toga, u pitanju je normalizacija homoseksualnosti“, rekao je Milivojević koji je objasnio da ljudi mnogo blagonaklonije gledaju na lezbejstvo nego na mušku homoseksualnost i da su zato izabrane dve devojčice. iPak, on je istakao da je problem u tome što su to poruke za mlade.
      „U toku je borba za decu. Ko prvi dođe kod dece, ko deci formira stavove, taj odlučuje kakvo će biti društvo za 20 godina“.
      Ovo je samo deo priče na tu temu koju je započeo psihoterapeut Milivojević. Opširnije pogledajte u video-prilogu.
      Milivojević o homoseksualnosti u Diznijevom filmu: Ko prvi dođe kod dece i formira im stavove, taj odlučuje kakvo će biti društvo
      WWW.PRVA.RS Crtani film Volta Diznija Kuća sova promoviše homoseksualno ponašanje. Devojčica Luz razmenjuje nežnosti sa svojom drugaricom. Šta deca treba da gledaju, kako to utiče na...  
    • Од Натан,
      Tragom najnovijeg senzacionalnog otkrića duboko u tlu brda: Najveća misterija je iz kog vremena potiču brodovi, hermetički sačuvani glinom i muljem. Arheologe dodatno zbunjuje što kraj plovila nema predmeta koje su koristili lađari
       
      SENZACIONALNO otkriće "fosilizovanih" brodova, u noći između petka i subote, duboko u tlu brda ispod ugljenokopa Kostolac, na kome se prostirao veliki rimski grad Viminacijum, zaprepastilo je i najiskusnije arheologe. Plovila kojima stručnjaci ne mogu da odrede starost pronađena su u toku neke davno nestale velike reke, sudeći po slojevima šljunka debelim oko 15 metara ispod ostataka brodova.
        Rečnog peska i mulja ima i iznad drevnih plovila, ali se uopšte ne zna koja bi to reka mogla da bude. Tok Dunava je od mesta nalaza udaljen oko dva kilometra vazdušnom linijom. Arheolozi kažu da nije reč ni o presahloj reci Klepečki koja je do 19. veka tekla ovim prostorom, a ni o starom toku Mlave.
      Sve je zagonetno kada je reč o viminacijumskoj floti čiji ostaci vire iz litice kopa, malo na nebu, a malo u zemlji. Najveća misterija je iz kog vremena potiču ostaci brodova koje su u davnoj prošlosti hermetički zatvorili glina i mulj, tako da su im čak i metalni delovi savršeno očuvani.
      - Najveći brod, dug 15 metara i širok 2,65 metara, pronađen je na dubini od oko sedam metara ispod površine zemlje, a rimski grobovi se završavaju na dva metra dubine! Zato je za sada nemoguće reći iz kog hronološkog perioda plovila potiču. Ona su pronađena u istom arealu gde i ostaci mamuta, stari milion godina, na 19-20 metara dubine. Po toj analogiji, brodovi bi poticali iz perioda od pre 70.000 godina, što je nemoguće. Zato smo poslali njihovo izuzetno očuvano hrastovo drvo na analize starosti metodom C-14, ali i druge, jer smo se našli pred velikim i potpuno zagonetnim otkrićem - uzbuđeno nam je pričao prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i čelnik Naučnog projekta "Viminacijum", dok nas je vodio stazom duž trošne litice površinskog kopa koju je napravio rudarski bager.
      Koračali smo kroz pesak u kome se bele bezbrojne ljušture rečnih školjki i puževa iz vremena kada je ovde tekla moćna reka. U ponoru pod nama crneli su se izlomljeni komadi drevnih brodova, čamaca i okresano deblo ogromnog hrasta dužeg od dest metara, prečnika većeg od metar.
      Reporter "Novosti" imao je ekskluzivnu priliku da u nedelju rano ujutro dođe na ugljenokop u Kostolcu i prisustvuje čišćenju "viminacijumske arke" sa arheolozima koji neumorno rade na nalazištu od petka noću.
      - Telefon je zazvonio oko 22 sata. Iz slušalice sam čuo glas gospodina Slavkovića iz uprave kostolačkih kopova, koji je uzbuđeno govorio da je bager udario u nešto veliko i da su radovi momentalno obustavljeni. Ekipa iz Naučnog centra "Viminacijum" je odmah izašla na teren - opisao nam je dramatični događaj dr Korać.
      Ekipa arheologa se iz baze kroz mrkli mrak uputila "nivama" kroz pustinjski pejzaž površinskog kopa prema dalekoj svetlosti moćnih reflektora bagera - glodara.
      - Kada smo stigli do tog kruga svetla, nismo mogli da verujemo u ono što smo videli: ispred nas je ležala krma broda sa veslom, koju je otkinula kašika bagera. Reflektor je usmerio snop na liticu i na oko 18 metara iznad nas videli smo daske trupa. Odmah smo uzeli alat, uzverali se uz liticu i počeli da kopamo. Nije nam bilo svejedno, jer je tlo vrlo nestabilno. Ispod sloja peska došli smo do gline i shvatili da je ona konzervirala drvenu konstrukciju, za koju smo prvo pomislili da je čamac. Prvi zraci sunca otkrili su nam obrise broda - ispričao nam je dr Nemanja Mrđić iz viminacijumskog tima dok smo tragali za ostacima flote hodajući opasnom liticom.
      Na sve strane su provirivali delovi konstrukcija. Negde pramac, negde rebra trupa, negde daske. Sa visine se u dnu kopa dobro video krš drvenih konstrukcija koje je iz litice iščupao bager.
       Ovo je neverovatno, kao da je cela flota bila usidrena i onda odjednom propala u mulj gde je konzervirana. Vide se ostaci različitih plovila. Neka liče na ostatke rimskih ratnih rečnih brodova, ali ima i dosta monoksila, čamaca izdubljenih u deblu, koje Rimljani nisu koristili. U stvari, pre nekoliko dana smo 500 metara od sadašnjeg lokaliteta prvo pronašli prvi monoksil, ali na još većoj dubini. Da bismo mogli da pretpostavimo šta se ovde desilo, moramo da sačekamo procenu starosti materijala - kaže dr Mrđić.
      Ono što dodatno zbunjuje arheologe je što kraj ostataka plovila nema nijednog pokretnog nalaza, predmeta koji su koristili lađari, koji bi ukazao ko ih je koristio.
      - Raspored monoksila i brodova podseća na poredak ratnog desanta, ali za sada nismo našli tragove koji ukazuju na borbe ili paljevine. Jednostavno, kao da je sve odjednom propalo u mulj. Iskopavanja su složena, jer je podloga pesak rečnog dna koji se odronjava i neophodno je da se istraživanje celog prostora obavi što brže. Zato radimo bez prekida, bez obzira na umor. Jednostavno, reč je velikom otkriću koje ne sme da se ostavi nerazjašnjeno - kaže dr Mrđić.
      Arheološki lokalitet Viminacijum, čije je istraživanje počelo zbog ostataka rimske prestonice provincije Gornje Mezije, još jednom je iznenadilo stručnjake. Posle pronalaska ostataka mamuta i tajanstvenih magijskih zlatnih svitaka na aramejskom jeziku, kojim je govorio Hrist, sada je na svetlo dana izronila i cela avetinjska flota.
      - Očigledno je da smo tek na pragu velikih otkrića. Koliko god se trudio da budem racionalan, ne mogu da se otmem utisku da je oblast Viminacijuma iz nekog neobjašnjivog razloga ostala sačuvana kao vremenska kapsula u kojoj se nalaze odgovori koji će odgonetnuti istoriju našeg prostora - kaže dr Miomir Korać.
      DUNAVSKA TRADICIJA
      ODLIČNO očuvano korito velikog broda stručnjacima daje mnogo informacija.
      - Brod je konstruisan na isti način kako su pravljena slična dunavska plovila do naših vremena. Za trup su korišćene daske spojene metalnim klanfama. Ivice su im na spoju bile zakošene, da bi u nastali žleb bio uguran materijal koji bi nabrekao u vodi i savršeno zaptivao. Poslaćemo zaptivku sa drevnog broda na analizu, da utvrdimo da li je reč o zamašćenoj kudelji ili možda o hrastovoj mahovini, koja se u našem Podunavlju tradicionalno koristila u tu svrhu - ispričao nam je arheolog Ilija Danković.
       
      TIM ARHEOLOGA U BLATU I PRAŠINI
      TIM arheologa koji neumorno radi na otkrivanju misteriozne flote i u blatu i u prašini, na opasnoj litici, čine vrhunski stručnjaci: dr Bebina Milovanović, dr Nemanja Mrđić, dr Ivan Bogdanović, Mladen Jovanović, doktorandi Ilija Danković i Ljubomir Jevtović, Goran Stojić.
       
      Viminacijska flota izronila iz ugljenokopa: Senzacionalno otkriće kod Kostolca (Foto/Video) | Reportaže | Novosti.rs
      WWW.NOVOSTI.RS Tragom najnovijeg senzacionalnog otkrića duboko u tlu brda: Najveća misterija je iz kog vremena potiču brodovi, hermetički sačuvani glinom i muljem. Arheologe dodatno zbunjuje što kraj...  
    • Од JESSY,
      Slavni košarkaš izgubio je život u padu helikoptera, kojim je godinama izbegavao nesnosne gužve u Los Anđelesu.
      Da, nažalost potvrđeno je, poginuo je Kobi Brajant.

      Jedan od najvećih košarkaša svih vremena, nezaustavljivi bek koji je 20 godina nosio samo dres Lejkersa i slavnoj franšizi podario pet titula prvaka do povlačenja 2016. godine, jedan je od petoro žrtava pada helikoptera u brdima iznad Los Anđelesa.

      Dim koji se podigao iznad Kalabasasa u nedelju ujutru po lokalnom vremenu slutio je na tragediju, koja je potom i potvrđena - nijedan od putnika i članova posade nije preživeo.

      Pročitajte Mondo priču o karijeri i životu Kobija Brajanta, kao i kako su njegovi rivali, saigrači i poznate ličnosti reagovale na vest o tragediji.

      Pogledajte i galeriju fotki koja svedoči o neponovljivoj karijeri dvostrukog olimpijskog šampiona.
      https://mondo.rs/Sport/Kosarka/a1275321/Poginuo-Kobi-Brajant.html
       
    • Од Лапис Лазули,
      Pošto smo imali temu šta čovečice(žene) žele/im se svidja/vole, da vidimo i šta ne žele, šta im je odbojno kod muških? ??
       
       
       
      Naravno iščekujem i kontra temu... da ne rušimo tradiciju ... ?
×
×
  • Креирај ново...