Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
александар живаљев

Одјек антицрквене кампање у ЦГ: пад поверења у ДПС и Мила (анкета ЦЕДЕМа)

Оцени ову тему

Recommended Posts

CEDEM: Veliki pad rejtinga DPS, padaju i Demokrate, rast DF-a i URA

Rejting DPS-a je u odnosu na decembar 2018. manji za 7,5 odsto manji, dok je Demokrata opao za 6,1 odsto

 
 
Sa predstavljanja istraživanja Sa predstavljanja istraživanja (Foto: PR Centar)
 
8. jul 2019, 13:33

Rejting Demokratske partije socijalista (DPS) je značajno pao, u padu je i rejting Demokratske Crne Gore , dok su značajno povećali podršku Demokratski front i URA i donekle SD, BS, Prava CG i Demos, rezultati su CEDEM-ovog itraživanja "Političko javno mnjenje Crne Gore - jul 2019."

2019071813078_d96f18e4f17f7ca21b4a3608aa Rejting partija(Foto: CEDEM)

Oni su na pres konferenciji predstavili rezultate, po kojima su ostale partije ostale na približnom istom nivou.

Rejting DPS-a je u odnosu na decembar 2018. manji za 7,5 i sada je 34 , dok je Demokratama rejting 14.6 u ondosu na 20.7 iz decembrea.

Rejting DF-a je u odnosu na prethodno istraživanje CEDEM-a porastao za 5, 5 na 15.6, a URA za 2,3 na 4.9.

Rejting SNP je 6.6 što je 0.2 manje u odnosu na decembar, Socijaldemokrate su porasle sa 4 na 5.3, SDP pao sa 3.5 na 3.1, a Demos porastao na 3.7 sa 2.6.

Bošnjačka stranka ima 4.3 u odnosu na 3.2 podrške prije šest mjeseci, Prava Crna Gora je na 2.3 u odnosu na 1.1, a Albanska alternativa na 2.6 sa 2.3.

Rezultate su predstavili direktorka CEDEM-a Milena Bešić i programski menadžer Ognjen Marković.

U istraživanju je učestvovalo ukupno 1.002 ispitanika, a realizovano je u periodu od 1. do 13. jula 2019. godine. 

https://www.vijesti.me/vijesti/politika/cedem-u-padu-rejting-dps-a-i-demokrata-rast-df-a-i-ura

Palo povjerenje građana u Vladu, većina smatra da treba da postoji samo SPC

Ukupno 58 odsto građana smatra da Crna Gora treba da bude članica Evropske unije

 
Sa jedne od sjedncia Vlade Sa jedne od sjedncia Vlade (Foto: Luka Zeković)
 

Povjerenje u sve institucije u Crnoj Gori i dalje bilježi negativan trend, pokazalo je istraživanje CEDEM-a.

Kada je u pitanju rad Vlade, veći je broj građana koji nijesu zadovoljni radom Vlade u odnosu na one koji su zadovoljni, U decembru je radom Vlade bilo zadovoljno 31 odsto građana, a u julu 28,8 odsto.

Građani imaju najviše povjerenja u sistem obrazovanja (52 odsto), SPC (47,8) i zdravstveni sistem (44,7).

I dalje se smanjuje broj građana koji smatraju da Crna Gora ide pravim putem i povećava se broj građana koji smatraju da se Crna Gora ide pogrešnim putem. 

I dalje se smanjuje povjerenje građana u političke institucije - sa 37,5 odsto u decembru prošle godine na 34,7 u julu.

Ukupno 58 odsto građana smatra da Crna Gora treba da bude članica Evropske unije. Ipak, to je umjereni trend pada podrške članstvu sa 63.3 odsto na 58.2 odsto.

Protiv učlanjenja u EU je 23 odsto, a 19 odsto nema određeno mišljenje.

Smanjeno je interesovanje za NATO - u CEDEM-u navode da je društvo i dalje veoma podijeljeno oko ovog pitanja. Trend podrške je umjereno negativan.

EU je glavni oslonac, ali je ujednačen i relativno je visok broj onih koji smatraju da se treba oslanjati na Rusiju i SAD. 33,4 odsto ispitanika smatra da se treba oslanjati na EU, na SAD 23, a na Rusiju 23,2.

Kada je riječ o pitanju crkve 46,6 odsto ispitanika smatra da treba da postoji samo SPC, 4,9 odsto smatra da treba da postoji CPC, dok 22,4 odsto smatra da obje crkve treba da budu jednake.

Istraživanje je realizovano od prvog do 13. jula ove godine. U istraživanju su učestvovala 1002 ispitanika. 

https://www.vijesti.me/vijesti/politika/palo-povjerenje-gradana-u-vladu-vecina-smatra-da-treba-da-postoji-samo-spc

 

Rejting političara: Đukanoviću pala ocjena, ali i dalje prvi, slijede Bečić, Marković, Šehović, Abazović... (INFOGRAFIKA)

Svi oni bilježe pad prosječne ocjene u odnosu na decembar 2018.

 
Milo Đukanović Milo Đukanović (Foto: Boris Pejović)
 
8. jul 2019, 15:10

Predsjednik Crne Gore i lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović ima najveću prosječnu ocjenu kada je u pitanju rejting političara, prema istraživanju CEDEM-a.

Đukanović ima prosječnu ocjenu od 2.44, a slijedi lider Demokrata Aleksa Bečić sa 2.31, premijer Duško Marković sa 2.25, ministar prosvete Damir Šehović sa 2.24 i lider URA Dritan Abazović sa 2.18.

https://www.vijesti.me/vijesti/politika/rejting-politicara-dukanovic-becic-markovic-sehovic-abazovic

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Ромејац,
      Све је више уочљива склоност савремених режима, посебно у Црној Гори, а како видимо и Хрватској да прекрајају историју, изврћу историјске чињенице, како би употпунили, или покушали да употпуне празна упоришта на којима почивају њихове идеологије.
      Најновији брутални фалсификат десио се на хрватској телевизији, гдје у једној документарној серији, у разговору између Јосипа Броза Тита и кардинала Алојзија Степинца, Тито преноси „Дражине“ ријечи, које он никада није наравно изговорио.
      Заправо то су ријечи усташког вође, и једног од идеолога усташке геноцидне творевине Мила Будака, који је најпознатији по такозваној формули решавња „српског питања у НДХ“ која је гласила: једну трећину убити, једну протјерати, и једну покатоличити и похрватити. Јасна је намјера манипулације и деценијске жеље, да се усташе и четници прикажу као једно те исто, што су наслеђа комунистичке доктрине. Па се тако у једној лаганој форми, ријечи усташког крволока приписују генералу Дражи Михаиловићу.
      Серије, филмове, квази анализе и нова тумачења историје, постају инструменти манипулације, посебно изражене у Хрватској која покушава чак и од Јасеновца кроз публикације и нову кинематографију представити малтене као радни логор и добротворну установу.
      Слично се понаша и режим у Црној Гори, која за потребе актуелне идеологије „великог вође“, данас брише оно што је чувала вијековима, еклантантан примјер је серија „Божићни устанак“.

      Ипак, постоје записи, књиге, историја, која се учи и памти, а наше је да преносимо истине и упућујемо на бесрамне лажи и манипулације попут ове на ХРТ.
      ОВДЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО
      https://slobodacg.me/brutalni-falsifikat-na-hrt-rijeci-ustaskog-vodje-mila-budaka-pripisuju-drazi-mihailovicu-video/
    • Од Милан Лазић,
      Проф. др Богољуб Шијаковић: Предсједник ДПС-а опијен од моћи постао теолог
      Дакле, ви дођете да дате прилог Цркви и тамо сједи неко ко хоће да вас опорезује. Ми знамо како се то зове у неком обичном речнику
      Од  ИН4С  -  09/07/2019  6         Проф. др Богољуб Шијаковић –Најављеном закону о тобож слободи вјероисповијести прави назив би био закон против Српске православне цркве, јер је то назив који одговара садржини тога закона и јер тај закон не прописује слободу, казао је проф. др Богољуб Шијаковић у Српској кући у Подгорици, на промоцији своје књиге „Црква, право, идентитет“.
      „Не може слободу да прописује закон који најављује једну отимачину имовине, без икаквог спровођења било каквог поступка. Али, није то једини, премда јесте важан моменат или најважнији проблем овог закона. Притом, оно што зачуђује је количина незнања, осионости и дрскости. А осионост и дрскост увијек иду с незнањем заједно. Како неко, ко има моћ, ако је потпуна незналица у неким стварима, то да призна. Њега сама моћ опије до тог степена да он уобрази да све зна“, рекао је он, а преноси сајт mitropolija.me.
      Казао је да предсједник републике у овом случају иступа као теолог, што је по њему врло интересантно.
        „Имали сте предсједнике разних земаља који имају своја вјерска увјерења, али који су се увијек устручавали и никад нису прихватали то да наступају као теолози. То су заиста феномени, али су и у духу времена у којем живимо“, казао је Шијаковић.
      Нагласио је да Европска унија, која настоји да уреди многе односе, производи хиљаде прописа и закона.
      „Нигдје, међутим, у тим прописима, законима нећете наћи ништа слично ономе што се овдје предлаже као закон о слободи вјероисповијести. Тог правно упоредног елемента не можете наћи нигдје. То је просто незамисливо. Чак ЕУ инсистира да законодавство у погледу вјероисповиједања не може бити унификовано; нити се може наметати, нити поставити неки узор који ће се примјењивати у разним земљама, јер то законодавство мора да изрази аутентичност, историју, предање и многе елементе традиције… И то су разлике. У Финској је, рецимо, и Православна црква државна, иако има 1,2 посто православних“, објаснио је он.
      Шијаковић је подсјетио да у предложеном закону постоји најава пореских намета, за разлику од држава ЕУ гдје постоје пореске олакшице за цркве и вјерске заједнице.
      „Дакле, ви дођете да дате прилог Цркви и тамо сједи неко ко хоће да вас опорезује. Ми знамо како се то зове у неком обичном речнику. То је незамисливо, то немате нигдје“, каже он.
      Додао је да све то једино има везе са отимачином црквене имовине током и након комунистичких револуција, када је владало тзв. револуционарно право као један еуфемизам за терор.
      Шијаковић каже да су сва општељудска начела која су везана за људска права овдје прекршена.
      „И сва се систематки крше свакога дана“, каже он.
      Објаснио је да је слобода вјероисповиједања то да богословска школа, напримјер има исти третман са осталим школама, да њени ученици нијесу дискриминисани у односу на ученике других школа, као што је то случај у Црној Гори.
      „То је слобода вјероисповиједања. А ње у Црној Гори нема“, констатује професор Шијаковић.
      Казао је да је исти случај са реституцијом имовине.
      „Закон о реституцији је донио једну нечувену ексклузивност. Доносите закон о општој реституцији, реституција за све. Али, ипак није за све. Само је Црква искључена из права на реституцију. Она не може остварити право на реституцију по закону о општој реституцији“, подсјећа Шијаковић.
      Шијаковић је рекао да се сада види због чега је то тако.
      „Не само да Црква не може да оствари право на реституцију, него се најављује да ће и оно што Црква посједује, што није отето бити отето. И сад, о каквој ви слободи вјероисповиједања говорите“, пита се он.
      Упитао је какав је положај свештеника у војсци, болницама, казнено-поправним установама и какво је вјерско право људи у њима.
      „Да ли неко ко је затвореник има загарантовано вјерско право у овој земљи? Нема. Да ли неко ко је у војсци има то право? Нема. Да ли наша дјеца у школама имају то право? Немају“, закључује професор Шијаковић.
      Подсјетио је да међународни пактови дефинишу право родитеља да њихова дјеца у јавним школама буду васпитавана у духу њихове вјере и да дјеца свакога од нас, која иду у школу, имају право да у тој школи буду васпитавана у духу вјере којој припадамо. Констатовао је да нам је у Црној Гори такође ускраћено то право.
      „Према томе, то фундаментално право о слободи вјере не постоји у реалности. Оно је пука прокламација“, закључује Шијаковић.
      Говорећи о, такође фундаменталном начелу које се зове неутралност државе, он подсјећа да је очигледно да држава у нашем случају није неутрална по питању слободе вјероисповијести.
      „А модерна држава је дужна да буде неутрална. Чак кад се каже да је модерна држава секуларна то значи да модерна, демократска секуларна држава разликује шта је свето или сакрално, а шта је профано или секуларно и онда себе и своје ингеренције зауставља на простору профаног или секуларног. А простор светог или сакралног модерна држава препушта црквама и вјерским заједницама. То значи да је држава секуларна. Овдје се тумачи да је држава секуларна ако је антицрквена. То није тачно. Све модерне европске државе су секуларне, а није ниједна антицрквена до ова“, каже професор Шијаковић.
      Додаје да је нешто сасвим друго секуларизам као идеологија, али и да држава није орган задужен за идеологије.
      „Ми имамо државу која се бави идеологијом. Она се не бави економијом, не бави се културно-образовним питањима, не бави се свим оним чиме држава треба да се бави, да јемчи мир и просперитет и правду. Да ли то ми имамо овдје“, пита Шијаковић.
      Говорећи о начелу паритета, да све цркве и вјерске заједнице имају једнаки правни третман, објаснио је да то значи да се једнако третира оно што је једнако, а не да се једнако третира оно што је неједнако.
      „Не можемо ми рећи став СПЦ је то, а став ЦПЦ је то и да то тетирамо једнако. То је неједнако третирање. Једнако третирати цркве и вјерске заједнице значи практиковати адекватну равноправност. Ја имам исто право да играм кошарку као Владе Дивац. Али да ја претендујем једнако као и он да учествујем у тиму у којем он игра – то је илузија. То није једнако јер равноправност треба да буде адекватна. Тај проблем се у праву зове проблем егализирања, када ви са административног становишта предузимате егализацију. То значи чините истим оно што није исто и на тај начин фаворизујете мене у односу на Дивца“, објашњава он.
      Говорећи о начелу права на самоодређење, које укључује право на признање идентитета Цркве, рекао је да то опште право специјално важи за цркве и вјерске заједнице.
      „Сваки закон то мора да јемчи. То практично значи да Црква треба да одреди идентитет Цркве. Не може идентитет Цркве да одређује било ко изван Цркве. То чини сама Црква. И будући да сама Црква одређује свој идентитет, дакле практикује право на самоодређење, онда признати Цркву значи признати то шта сама Црква каже да јесте Црква. А не кад изађе предсједник, и појави се као теолог и почне да дефинише Цркву“, закључује Шијаковић.
       
      Извор - Ин4с
    • Од Логос,
      То што прослављамо хиљаду година наше државности, требало би да значи да за собом имамо миленијум континуитета уређених односа.

      Да смо власници десет вјекова искуства у успостављању поретка међу људима. Да баштинимо цијелу једну епоху са препознатим институцијама које гарантују какву-такву земаљску правду на простору који обухватају границе Црне Горе. Немамо, нити можемо имати континуитет државног имена (који се мијењао из Дукље у Зету, из Зете у Црну Гору); нити имамо једно те исто друштвено уређење од Војислављевића, преко Петровића, до бољшевика.
      Међутим, непрекидно присуство цивилизације на нашој родној груди јесте, до данас, нешто неоспорно. Цивилизација то је она надградња природног, стихијног. То је оно што просвећене људе разликује од припадника људског рода у некој џунгли. Држава као друштвени уговор (договор); подјела и разликовање власти (могућност да се позовеш на правду, на чињенице против лажи и подметања, чак и онда када оне долазе и од оних који владају); поштовање права на својину, на имовину… Е то су све темељи цивилизације, препознати у човјечанству, миленијумима прије нашег поменутог миленијума!
      И ми их имамо! Приликом оснивања Цетиња, и у њему Цетињског манастира, цивилизовани и далековиди зетски господар Иван Црнојевић, тада је, иако деспот и феудалац, разликовао државну од црквене имовине. Нагласио је: „Онога кога одреди Бог да послије мене заповједа овом земљом, или син мој, или унук или, по Божијем допуштењу, ко год од другог племена, или навђиа, најсрдачније молим и заWмјем, да ово што приложих, узаконих и потврдих, остане на вијеке нетакнуто овом светом храму Преславне Мајке Бога нашега, као што ни ја ништа не узех светим црквама, но колико могах, приложих и потврдих“. Погледајте колико само бриге за државу и у будућим временима, послије његовог живота! колико осјећаја за постојање више силе од његове, иако је он апсолутни самодржац у својој земљи! Каква потреба да се одрекне власништва над неком имовином, и да то преда у посјед Цркви ради будућег имања на Небу!
      А у даљем тексту оснивачке повеље, овај просвећени и писмени владар, овај оснивач наше престонице,овај родитељ доносиоца прве штампарије, ова ријетко побожна душа наше историје куне, проклиње!!! Кога? Па онога коме би пало на памет да оспори црквено власништво на црквеном посједу! Тада још, прије више од 500 година, имали смо цивилизацију која разликује што је чије. А њени темељи су били толико јаки и непоколебљиви, да је књаз Никола (у више његових указа документовано) јасно и недвосмислено разликовао државну од црквене имовине. Ево једног таквог Николиног документа, у ком се, управо позива на Иванову заоставштину:
      „Никола први, по милости Божјој књаз и господар Црне Горе, наш славне успомене претходник, зетски господар Иван Црнојевић, основавши на Цетињу манастир као столицу
      зетских митрополита, обдарио га је разним добрима, међу којима се налази и велики дио цетињског поља. Кроз зла времена, што су прелећела изнад српског народа, уништивши му и траг државног живота, ова задужбина Ивана Црнојевића, посљедњег независног српског владаоца, тако обилато обдарена, била је у стању да сачува у непрекидности државну мисао, коју је у оној олујини тај мудри српски Владаоц склонио под Орлов крш; и сем тога, да сачува до наших дана једину епископску столицу од оних, што је Св. Сава подигао у српској држави. Пошто се у новије доба на цетињском пољу, и то на својини манастирској, засновала варош, која се све више развија; да сачувамо ову задужбину побожног Владаоца и тим да обезбиједимо овоме манастиру опстанак одлучили смо и наређујемо:
      1. Да се сва лактарина, што су дужне плаћати куће вароши Цетиња, сакупља у засебну манастирску касу са свим осталим приходима са манастирских земаља у Цетињском пољу;
      2. Да манастир овај свој годишњи приход сваке године улаже у куповање непокретних добара у Нашој држави, како би тим своју данашњу имовину умножио, те и даље у будућности могао благотворно дјеловати у области Свете Православне Цркве и српског народа. Овијем најсвечаније потврђујемо манастиру право својине земљишта, на ком се цетињска варош, Наша Престоница, подиже, те дајемо свакоме на знање, да ово земљиште остаје за сва идућа времена у искључивој својини Цетињског манастира свето и неприкосновено. Света Цетињска Митрополија бдиће над овим манастирским правом, Господаром Иваном Црнојевићем дарованим и овим нашим указом потврђеним.
      У нашој престоници Цетињу на двадесет пети дан рођења нашега насљедника Књаза Данила, 1895.
      Николај“.
      Објављено у ’’Гласу Црногорца“, у суботу, 24. јуна 1895. године.
      Из наведених разлога, недавно објављени Предлог закона о слободи вјероисповјести, који је усвојила и објавила Влада Црне Горе доживљавам као цивилизацијски пад у односу на претходне вјекове црногорске државности!
      Наиме, наши преци су знали и разумјели да културно и духовно благо неког простора не ствара нека држава (како погрешно стоји у недавном страначком саопштењу ДПС-а) него умјетници и духовне/културне институције. А онда, самим тим, држава не може и не треба да буде власник онога што није њено, поред живих и постојећих власника и креатора поменутог блага. Држава мора бити гарант неотуђивости нечије својине, и заштитник културног блага које се налази на њеној територији. Али га не може штитити тако што ће га присвојити! Напротив отимањем из руку власника, културно благо допада опасности да се нађе у амбијенту који га не разумије; који не умије да га користи; и који, коначно, и не зна што би са њим. Замислите неког службеника државне администрације са Часословом и кадионицом у рукама!
      Да ли је Микеланђело сликајући Сикстинску капелу то радио за потребе Републике Италије (која тада није ни постојала) или државе Ватикан (тада такође непостојеће), или пак за потребе свештенства у Риму? Је ли јеромонах Макарије штампао Октоих за богослужбене потребе монаха Цетињског манастира, или због туристичке знатижеље некога ко не мари за чињеницу Божијег постојања? Овдје цивилизовани људи кристално јасно умију да разликују власништво над неким предметом, од питања његове доступности на увид јавности!!!
      Неко ће рећи да су ово сложена питања, скоро па философска али баш се о томе и ради. У давна и прадавна времена, много прије овдашње Владе, људи су се сусретали са овим темама, и рјешавали их тако што су хируршки прецизно препознавали што је чије. Конкретно, у хиљадугодишњем трајању наше аутентичне државности, никоме, очигледно, није падало на памет да имовину Цркве припише држави. Тачније никоме, прије Титових сарадника. (А они су већ нешто друго. Они су законом заштићену православну капелу на Ловћену, рецимо-срушили!).
      Други ће рећи како су Иван Црнојевић и књаз Никола били просто затуцани вјерници, не толико напредни у спознаји свијета и природе као поменути рушитељи капеле па да је, самим тим, њихово поштовање црквене имовине било више ствар духа времена и њихових личних убједења, која нас „модерне људе не обавезују. Е па, господо, не мора премијер Ирске бити музичар и умјети да свира харфу да би знао да цијени значај тог инструмента, насликаног на грбу те земље! Нити је обавезно да предсједник Шпаније буде матадор који кроти бикове у кориди, да би схватио и поштовао вриједност такве вјештине у традицији своје земље. Нико не тражи од министара у Влади Арапске Републике Египат да вјерују у она божанства којима се клањао древни фараон, па ипак споменичке остатке тог идолопоклонства они морају да штите као сопствену светињу.
      Само што мумије из пирамида одавно немају своје идолопоклонике, па држава нема коме да припише власништво над кеопсовом гробницом до самој себи! Али у Црној Гори данас, врло су живи и веома бројни Иван-бегови истомишљеници, који библијску Марију из Назарета доживљавају као „Мајку Бога нашега“. Такви се окупљају у институцији којој се више вјерује него самој држави! То што наш предсједник себе доживљава као атеисту јесте његово лично и интимно право, али он не смије да заборави да сједи на столици (да не помињем бројне митрополите који су му претходили баш на тој столици) оних световних владара који су вјеровали и знали да је државу Црну Гору, створио, очувао и унаприједио Господ Бог. Који су знали да је Црква светиња, а не државни непријатељ.
      Ти наши побожни владари су пророчки предосјетили шта би све некоме од њихових насљедника могло пасти на памет, па су знали и да запријете. А шта може значити клетва Ивана Црнојевића атеистима? Па могла би да буде подсјетник на чињеницу да су наши преци били радији гладовати, него убрати јабуку из црквеног воћњака. Знали су да такав залогај, или у грло запада, или на нос искаче…

      Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...