Jump to content
Sign in to follow this  
JESSY

Ako imate hijatus herniju...

Recommended Posts

Kila ne mora da se operiše

 

Želudačna kila u 95 odsto slučajeva može da se reguliše ishranom, lekovima i spavanjem na podignutom uzglavlju:Trebalo bi da se smanji težina, što, uz lagane obroke, bez masti i začina, olakšava tegobe

 

TREĆINA ljudi u Srbiji ima hijatus herniju, odnosno neki oblik želudačne kile. Dok većina nema nikakve tegobe, drugima su neophodni lekovi i operacija, kako ne bi trpeli stalne bolove.

Profesor doktor Miodrag Krstić, sa klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbije, tvrdi da želudačna kila u 95 odsto slučajeva može da se reguliše ishranom, lekovima i spavanjem na podignutom uzglavlju:

- Kada je otvor na dijafragmi kroz koji prolazi jednjak veći nego što bi trebalo, kroz njega se želudac penje u grudnu duplju. Zbog toga mogu da nastanu mnogobrojne tegobe, od kojih neke pripadaju digestivnom traktu, dok su druge kardiovaskularnog porekla.

- Klizajuća forma želudačne kile je najblaža i podrazumeva da se kroz otvor na dijafragmi želudac najpre podigne, pa se ponovo vrati na svoje mesto. Fiksna želudačna kila nastaje kada je veliki deo želuca trajno smešten u grudni koš i ona zahteva hirurško lečenje. Veličina kile nema direktne veze sa težinom tegoba - kaže profesor Krstić, dok direktan uzrok nastanka još nije poznat.

Kako navodi naš sagovornik, simptomi želudačne kile su autentični i lako ih je prepoznati. Ipak, da bi se isključila mogućnost težih oboljenja, potrebno je uraditi gastroskopiju ili rendgentski snimak želuca.

- Često se dešava da pacijenti nemaju smetnje zbog želudačne kile, sve dok se ne sagnu ka napred, da recimo zavežu pertle na cipelama. Onda se javljaju gorušica i bolovi u trbuhu. Sve ono što povećava pritisak unutar trbušne duplje, to podiže želudac i stvara tegobe - kaže Krstić.

Prvi korak u lečenju podrazumeva gubitak na težini, smanjenje obroka i sporo žvakanje. Osim odabira namirnica koje se lako vare, važni su što češći obroci u manjim količinama. Cigarete, alkohol, masno i začinjeno potrebno je izbegavati, jer znatno pogoršava stanje obolelog.

- Treba spavati na što višem uzglavlju, kako se kiselina iz želuca ne bi vraćala i izazivala gorušicu. Takođe, iskustvo je pokazalo da ljudi koji spavaju na desnoj strani tela, češće imaju tegobe. Nakon obroka ne treba ležati, već šetati, treba nositi tregere umesto kaiša i izbegavati tesnu garderobu - kaže Krstić.

Ako ovo ne ne pomogne, prelazi se na lekove. Cilj lekova iz grupe prokinetika jeste da se želudac brzo i lako isprazni, jer tada nema tegoba.

- Postoje lekovi u obliku biljnih kapi, na prirodnoj bazi i bez neželjenih pojava. Kada to nije dovoljno, prepisujemo lekove iz grupa H 2 blokatora ili blokatora protonske pumpe, čiji je cilj smanjivanje lučenja hlorovodonične kiseline. Ako ni to ne pomogne, neophodno je hirurško lečenje.

 

BEZ TRBUŠNjAKA I TEGOVA

OBOLELIMA od želudačne kile preporučuje se umerena fizička aktivnost. Plivanje i joga su najdelotvorniji, a savetuje se izbegavanje trbušnjaka i dizanje tegova, jer mogu da pogoršaju stanje.

 

http://www.novosti.rs/vesti/lifestyle.304.html:691448-Kila-ne-mora-da-se-operise

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, JESSY рече

ima li ko da podeli svoja iskustva sa želudačnom kilom...?

Ja sam imao problema sa hijatus hernijom i podignutim želucem, i odem kod jednog kostolomca (kiropraktičara), koji ujedno namešta i želuce. I on mi je bukvalno mehanički, pomoću masaže i vakumske čaše, spustio želudac, i od tad nemam tu vrstu tegoba. Posle sam čuo da se taj lik razboleo i prestao da radi, ali ima dosta tih kiropraktičara, samo treba naći dobrog.

Bio je ranije i jako dobar lek za te stvari, Cisap. Al' su ga povukli jer je valjda štetan za srce. Mada, ja sam ga baš dosta pio i nemam problema sa srcetom.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 часа, JESSY рече

ima li ko da podeli svoja iskustva sa želudačnom kilom...?

Ima. Manji a cesci obroci su najvazniji, nema prejedanja niti dugog gladovanja; umerenost je prakticno zapovest.

Nema lezanja posle jela, a narocito je lose stalno sedenje, koje opusta i omlitavi trbusne misice, pa se kila pogorsa i uveca. Uz lagane vezbe dobro je da se stanje snage i kondicije obavezno odrzava, jer se tako i ova napast drzi stalno pod kontrolom i cini neskodljivom.

Nervoza = 0. Ovo je apsolut i najvaznije od svega. I neka niko ne kaze kako je to nemoguce danas, upravo mi Hriscani znamo da je suprotno od toga.

:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, JESSY рече

@obi-wan  znam sve o tim uopstenim informacijama, ali  kod mene nema vajde od njih...

usla sam dosta u problematiku tog stanja i trudim se da sebi sto vise pomognem...medjutim, nema rezultata...

zainteresovalo me je to namestanje zeluca, pa bih zelela da cujem iskustva...

Sta sve koristis od necega (tipa preparati, hrana, nesto...)?

Ja sam tek sad uz`o da malo vise paznje tome posvetim, jer mi do skora nije smetala nista posebno. Stanje se pogorsalo onda kad sam seo, tj. kad sam skoro sasvim prestao sa setnjama, pesacenjem na dalje i vezbanjem. Jasno mi je da klasicna teretana tu ne vazi, jer je to kila, ali postoje vezbe koje nisu teske i zahtevne. Ako se stalno sprovode, a uz redovno posecanje od bar 5 km dnevno, mogu da lepo vrate misice na svoje mesto, a onda oni vrate kilu sami nanize.

Zeludacna kila je pre svega rezultat neurednog zivota, svidelo se to nekom ili ne.

Znaci, ne moze da se jede kad bilo i sta bilo, pa jos svaki dan u razlicito vreme. Ne moze da se spava kad bilo i da se to vreme stalno menja. To su cinjenice. Zeludac lekari zovu i "drugi mozak", izrazito psihosomatski organ, i za njega su najvazniji zivcana rasterecenost, odmornost, kondicija, uredan i stalan nacin ishrane i odmaranja.

Cak i da odes da namestas zeludac fizicki - a znaj da to moze da bude i nezgodno, potencijalno i opasno  bez lekara - kila ce da se vrati u prvobitno stanje ako sve ovo navedeno ne uvedemo kao svoje pravilo, tj. ako ne uredimo i ne stalozimo svoj svakodnevni zivot.

A sve se moze kad se `oce, tako nas naucise stari. :)

Dakle, opsta mesta su ovde i najvaznija mesta, ne mogu da se zaobidju.
Ja to volim da kazem za sebe - "kad nisi sam `teo da se sredis i disciplinujes, eto ti je Bog dao pomagalo".

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, obi-wan рече

za njega su najvazniji zivcana rasterecenost, odmornost, kondicija, uredan i stalan nacin ishrane i odmaranja

A kad ovo lepo usvojimo postane nam jasno da je to u stvari osnova i naseg duhovnog zivota.
Sve je to vrlo tesno povezano - mir u glavi, mir svuda. I obrnuto.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, JESSY рече

@obi-wan slazem sa svim sto si napisao, ali ima tu jos dosta toga...sve je to vrlo slozeno...

A ja bas mislim da je sve to krajnje prosto - ako znas uzrok (neravnoteza), onda znas da vracanjem ravnoteze u stvari lecis i boljku.

Detalji i ono sto se od coveka do coveka razlikuje ne menjaju sustinu celog tog pitanja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@JESSY 

Vidis, licno mislim da je za nas danasnje ljude (narocito Hriscane) kljucna stvar da odbacimo moderan nacin zivota. Ne da se uopste odreknemo npr. tehnologije, nego da odbacimo sasvim i do kraja ovaj nametnuti model zivota, koji podrazumeva laznu ozbiljnost, maske, napetost, uzurbanost, rasejanost/nesabranost.

Covek prosto mora  da se skloni od uzroka da bi mog`o da leci neku boljku, ma kakav taj uzrok bio.

Do pre 25 godina ziveo sam u stanu, od kad sam rodjen. Napustio sam (spram Bgda prilicno miran) grad, i doselio se na periferiju, na kojoj i dalje vlada seoski nacin zivota (iako je opremljena svime sto i grad ima). I tvrdim da je to jedan od najboljih poteza koje sam ikad napravio.

A zamisli tebe i sve vas koji ste tamo u tom osinjaku... cesto sam boravio gore za vreme studija, i kad dodjem da polazem ispit bukvalno se razbolim.

I sve mi se to nekako bas lepo uklapa u "ko hoce (stari, napeti, gresni) zivot svoj da sacuva, izgubice ga (uopste), a ko ga (tog starog izgubi) - sacuvace ga".

I inace, ceo nas podvig se sastoji u zadobijanju sabranosti naseg umnog coveka. Sve ostalo nice iz toga.

Polazim od sebe - ne moze dnevno da se radi 5 i vise stvari, to prosto nije normalno stanje zivota, i neizbezno ce da dovede do neke bolesti (po principu - `de je tanko, tu se kida). Kad uredimo nasu svakodnevicu, i damo sebi u zadatak da se bavimo redovnim fizickim aktivnostima i zdravijom ishranom, neminovno cemo da budemo i zdravi/zdraviji.

Vidis, ima jedan sjajan kaludjer ovde, u manastiru blizu grada. Tu su izmedju ostalog i mosti sv. Nektarija, i vec smo imali par neverovatnih izlecenja - bukvalno ljudi izvadjeni iz mrtvih. Medjutim, pre oko godinu i nesto razboli se i kaludjer, dobije tezak akutni krvavi kolitis. Izuzetno dobrodusan covek, ali lekar nutricionista mu rek`o - "ili menjas sad odma` nacin i navike ishrane, ili se verovatno posle ovoga vise ne vidimo". Covek se i razmislio, promenio ishranu, izgubio veliki visak kilograma, i ozdravio, `fala Bogu.

Dakle, on stalno sedi u sjajnoj i velikoj svetinji, ali ni to ne koristi ako stalno idemo uz krivak (da prostis) i ne menjamo ono sto je u osnovi uzrok nasih problema.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Zar ne bi bilo bolje kad bismo samo digli Zemlju u vazduh, pa da svršimo već jednom s tim?"
      Tomas (29) živi na istoku Engleske i iako je njegova ideja o dizanju sveta u vazduh tek misaoni eksperiment, on je siguran u jedno - ljudi ne treba da imaju bebe i naša vrsta treba postepeno da izumre.
      To je filozofija po imenu anti-natalizam. I dok ideja datira još iz stare Grčke, nedavno je dobila ogroman novi podsticaj na društvenim mrežama.
      Na Fejsbuku i Reditu postoje na desetine anti-natalističkih grupa, neke sa hiljadama članova. Na Reditu, r/antinatalism ima skoro 35.000 članova, dok samo jedna od na desetina Fejsbuk grupa sa anti-natalističkom temom ima više od 6.000.
      Oni su raspršeni širom sveta i imaju raznorazne razloge za svoja uverenja. Među njima su briga za genetsko nasleđe, izbegavanje patnje dece, koncept dobrovoljnog pristanka i zabrinutost za prenaseljenost i životnu sredinu.
       
      opsirnije na donjem linku
      https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-49341734
       
       
    • Од Милан Ракић,
      Umjetničkih i pop kulturnih asocijacija na New York je mnoštvo. To je grad čiju su umjetničku scenu i kulturni identitet oblikovali Billie Holiday i Charlie Parker, Woodie Allen i Martin Scorsese, Andy Warhol i Roy Lichtenstein, Vladimir Nabokov i Paul Auster, Anne Sexton i Sylvia Plath, Arthur Miller i Elia Kazan, Joni Mitchell i Patty Smith, Velvet underground i Ramones, Lady Gaga i Lana Del Rey, Bitnici i pop art, Broadway i Marvel comics, doo wop i CBGB, Studio 54 i hip hop… Lista je impresivna i beskonačna. Ali New York je također asocijacija na jedan strip koji s ovim gradom nema ama baš ništa. Osim činjenice da se radnja stripa dešava baš u New Yorku. Riječ je, naravno, o Alan Fordu.

      Druga asocijacija na ovaj strip, puno jača u odnosu na onu njujoršku, jeste Jugoslavija. Zašto Jugoslavija, pita se prosječan neupućenik u strip kulturu. Pa zato jer je socijalistička Jugoslavija zemlja u kojoj je Alan Ford dosegnuo svoje zvjezdane vrhunce. U Jugoslaviji je ovaj strip bio popularniji nego u rodnoj mu Italiji. Zašto je neki pop kulturni proizvod poput Alan Forda tako moćno zaživio baš u SFRJ? Ili zašto je, recimo, film Valter brani Sarajevo bio toliko popularan u Kini? Pitanja su to koja godinama i decenijama intrigiraju. Za odgovor na prvo pitanje, tri su važna imena: Magnus, Bunker i Brixy. O njima nešto kasnije.
      Monty Python prije Monty Pythona
      Alan Ford bio je važan dio odrastanja i tinejdžerske kulture u Jugoslaviji, neka vrsta generacijskog trademarka. U tom kontekstu zanimljivo je uspoređivati ondašnjeg jugoslovenskog tinejdžera i njegovog ovovremenog vršnjaka, milenijalca, pripadnika Z generacije, kakogod. Prvi, osim Alan Forda, kupuje na obližnjem kiosku stripove iz Lunov Magnus strip edicije, Zlatne serije i drugih tadašnjih izdanja, oduševljavajući se pustolovinama Zagora, Mister Noa, Dylan Doga… Drugog više zanimaju stripovske ekranizacije na Torrentu ili Netflixu. Prvi čita Alan Forda u roto izdanju zagrebačkog Vijesnika, drugi kao digitalizirani proizvod u pdf formatu. Ova dva tinejdžera imaju i različite kulturne preferencije i prakse. Prvi kupuje lp ploče u Jugotonu, zaražen je punk-rock estetikom i mašta da ima vlastiti bend. Drugi se koristi Youtube prečicom kako bi svoje muzičke ideje i afinitete predstavio svekolikom onlajn pučanstvu. Prvom je Alan Ford nezamjenjiv dio odrastanja i razbibrige, drugom zanimljiv arheološki ostatak jednog izgubljenog vremena.
      Samo, bilo bi pogrešno Alan Forda isključivo vezati za tinejdžersku kulturu. Zapravo, Alan Ford je više bio strip za odrasle koji je savršeno probijao generacijsku barijeru prema dole, nametnuvši se kao vrhunsko transgeneracijsko stripovsko štivo. Alan Ford parodira široku paletu stvarnih i fikcionalnih likova, od Robina Hooda i Jamesa Bonda do raznih likova iz hladno-ratovske i drugih historijskih epoha. Parodira sâmo društvo, sâmu povijest. S tim u vezi, neizbježne su poetičke analogije Alan Forda i Monty Pythona. Alan Frod je bio strip varijanta skeča i parodije, Monty Python prije Monty Pythona. Svaka epizoda ovog stripa, koju potpisuje dvojac Magnus & Bunker, doima se kao dobro osmišljen skeč, kao montipajtonovska društvena parodija. A tu je i jedna zanimljiva podudarnost - prvi broj Alan Forda i prva epizoda Letećeg cirkusa Montyja Pythona pojavili su se iste, 1969. godine, što će reći prije ravno 50 godina, s tim da je Alan Ford koji mjesec stariji.
      Vatromet likova
      Likove u Alan Fordu čini skupina diletanata s društvenog ruba i šarolikih karaktera kojima se namjestilo da postanu tajni agenti. Oni djeluju u okrilju tajne organizacije poznate kao Grupa TNT. Nerijetko doživljavaju james-bondovske avanture, ali daleko od bilo kakvog glamura. Smokinzi, kazina, kokteli, lijepe žene i bijesni automobili ne postoje u njihovom svijetu. Osim možda u snovima naslovnog lika (vidjeti epizodu: Žalosna priča o mladom bogatašu).
      Broj 1 je vođa ove tajne družine, nešto kao M iz serijala o James Bondu. Neobično je živahan paralitik slonovskog pamćenja. Niko ne zna koliko ima godina. Pretpostavlja se da je Metuzalem njegov mlađi brat. Tu su i jarani mu iz prošlosti, Homer, Julije Cezar i Karlo Veliki, svi odreda dobro mlađi od njega. Nepopravljivo je autoritaran i još nepopravljivije škrt. Ima nekonvencionalne metode zavođenja discipline - koristi drveni štap kao pedagoško sredstvo da ošine po tintari svakog ko se usprotivi njegovom autoritetu. Najčešća žrtva njegove štap-pedagogije je impulsivni Bob Rock. Autor je mudrosti iz naslova teksta.
      Bob Rock je tajni agent malog rasta i velikog nosa, karikaturalni hobit u odijelu Sherlock Holmesa. Arthur Conan Doyle teško da je mogao i zamisliti da će njegov najpoznatiji fikcionalni lik reinkarnirati kao nosati cinik u jednoj komičnoj stripovskoj travestiji. Lik Boba Rocka ujedno je i autoironični portret Roberta Raviole Magnusa, najzaslužnijeg za vizualni identitet ovog stripa. Njegov karakter obojen je ciničnim grimasama i zajedljivim verbalnim žaokama. Otrovno duhovit i sarkastičan, Bob je možda i najsmiješniji lik ove stripovske franšize. Brzog je jezika i vulkanskog temperamenta. Lako se usplahiri i plane. Laki je malo nervozan, rekao bi Milutin Topalović.
      Tu je i Sir Oliver, uglađeni engleski plemić a zapravo sitni prevarant i probisvijet. Otmjeni hohštapler s monoklom i cilindrom, kombinacija uglađenog snoba i seoske varalice. Džeparoš svjetske klase i ljepljivih prstiju kojima temeljito prazni ženske torbice i tuđe džepove. Policija nikako da mu dohaka. Halo Bing, kako brat, rečenica je koja se urezala u kolektivnu memoriju Alan Ford fanova štokavskog imaginarija.
      Jeremija je stripovsko oličenje hipohondra, moliereovski komičan i trajno nesretan što nema vlastitu apoteku. Najbolji mu je ahbab unutar grupe TNT Debeli Šef, lijeni menadžer glavnog štaba grupe - oronule i propuhu izložene legendarne cvjećarnice u njujorškoj Petoj aveniji. Obojica su razvili strast prema spavanju i dokolici.
      A tek Grunf. Njemački veteran s iskustvom oba svjetska rata i izumitelj s letačkim iskustvom. Nacistička prošlost povremeno oživi u njegovoj gestikulaciji. Pa bi kolege iz grupe TNT nerijetko pozdravljao visoko uzdignutom rukom, mjereći valjda neke imaginarne kukuruze u Bavarskoj. Njegovi su izumi legendarni a slogani još legendarniji, najčešće ispisani na majici: Bolje izdati knjigu nego prijatelja, Bolje herojski ustuknuti nego kukavički pobijediti, Bolje ispasti budala nego iz vlaka, Prvo hopni, pa reci skoč…
      Alana Forda, prostodušnog i naivnog naslovnog junaka, lijepo je nacrtao Miljenko Jergović, portretirajući ga i stavljajući u kulturno-povijesni i vremenski kontekst: “Alan Ford lijep je i mlad, po zanimanju reklamni crtač i kopirajter. Plavokos, u crnim uskim hlačama i dolčevitki, prototip je studenta egzistencijalista s kraja šezdesetih, iz onoga posljednjeg idealističkog doba Europe, kada su se mladići odlučivali na samoubojstvo iz filozofskih razloga.” Jergović je jednim potezom oslikao Alana i cijelu jednu epohu, pokazujući i ovdje da vješto barata perom i sociološko-literarnim figurama. Manje je poznata činjenica da je kao vizualni predložak za lik Alana Forda uzet Peter O'Toole, u to vrijeme poznati irski glumac.
      Tu je i čitava paleta sporednih likova, a od glavnih negativaca u stripu najznamenitiji je legendarni Superhik. Ranije spomenutu montipajtonovsku uvrnutost savršeno utjelovljuje baš Superhik. On je super-zlikovac kojemu vino daje posebne super-moći - alkoholni zadah kojim obara s nogu. Doslovno. Superhik je pijani Robin Hood, iščašena verzija notingemskog borca za socijalnu pravdu koji krade siromašnima da bi dao bogatima. Superhik je očita parodija i na Supermana, još jednog stripovskog junaka koji je kasnije zaživio na malim i velikim ekranima.
      Kritika društva
      Osim stripovske komike koja je stavljena u prvi plan, Alan Ford je u podtekstu lucidan i vispren društveni komentar. Tadašnji svijet polariziran je na dva suprotstavljena ideološka bloka. Vrhunac je hladnoratovske epohe i to je širi društveni kontekst unutar kojeg nastaje ovaj strip. Uži društveni kontekst je tadašnja Italija u kojoj cvjetaju mafija i korupcija. Svi likovi u stripu nose pečat vremena i prostora unutar kojeg su nastali, mada se alanfordovski društveni apsurdi prepoznaju i u današnjim balkanskim društvima.
      Alan Ford je kritika kapitalističkog društva, socijalne neosjetljivosti, klasnog raslojavanja. Urnebesna je epizoda Pas za milijun dolara u kojoj se dio radnje dešava na plaži, podjeljenoj na dva dijela: plaža za bogate i plaža za siromašne. Skoro da bi se moglo reći: dvije plaže pod jednim krovom. Plaža je u ovoj epizodi odijeljena zidom, što je vjerovatna aluzija na Berlinski zid. Alan Ford je gorka metafora, i ne samo metafora, rodJačkog kapitalizma i tipa socijalne osjetljivosti kakva je zaživjela u većini balkanskih državica nakon kraha Jugoslavije. Alan Ford je i kritika svake autoritarnosti, u stripu najviše izražena kroz lik Broja 1.
      Veliki trojac
      Ovaj strip krase i poseban mu šarm daju jezik i neverbalna komunikacija, odnosno duhoviti dijalozi i crtež na granici karikaturalnosti. Jezik i crtež u stripu predstavljaju dva zasebna narativna elementa, istovremeno funkcionirajući kao duhovita cjelina. Glavni krivci za oba rečena elementa su Roberto Raviola i Luciano Secchi, očevi i idejni tvorci Alan Forda. Raviola i Secchi puno su poznatiji kao kreativni dvojac Magnus & Bunker. Grotesknim crtanjem likova i vizualnim porukama i metaforama, kroz mimiku, gestikulaciju i grimasu, Magnus daje poseban vizualni ton Alan Fordu, dok je Max Bunker zadužen za stripovsku leksiku i stilistiku, odnosno dijalog i jezičke dosjetke u kojima dominiraju crni humor, ironija i sarkazam. Udruživanjem ove dvije kreativne energije nastao je jedan inteligentan i duhovit pop kulturni proizvod. Magnus & Bunker zajedno potpisuju prvih 75 epizoda ovog stripa. Kasnije, kada je pukla suradnja između ove dvojice, i kvaliteta Alan Forda osjetno je pala.
      Za pozitivnu recepciju Alan Forda u Jugoslaviji iznimno je zaslužan kreativan prijevod Nenada Brixyja, zagrebačkog pisca i novinara. Povremena Bunkerova kreativna posrtanja Brixy je pretvarao u sjajne jezičke minijature i dosjetke, prilagođene ovdašnjem čitatelju. Pa je u tom smislu on barem jednako zaslužan za dobar prijem Alan Forda u Jugoslaviji. Brixyjev jezik zaživio je u svakodnevnom govoru, popularizirajući jezik zagrebačkog asfalta kroz AF likove. Magnus, Bunker i Brixy veliki su trojac alanfordovske komike i estetike.
      Vratimo se opet dvojici tinejdžera s početka teksta. Bilo bi zanimljivo čuti razgovor ova dva tinejdžera i generacijska primjerka kako razmjenjuju iskustva negdje u vremenskoj čekaonici. Teško da bi u prvih pola sata jedan drugog razumjeli. Kasnije bi našli zajednički jezik i radoznalo jedan drugog propitivali o svom vremenu, pitajući se između ostalog kako su Bob Rock, Grunf i ostali antijunaci preživjeli milenijske mijene, o(p)stajući na policama balkanskih trafika ili pohranjeni u world wide web memoriju. Možda bi im upravo Grunf mogao dati odgovor na to pitanje: Tko vrijedi leti, tko leti vrijedi, tko ne leti ne vrijedi.

    • Од Драгана Милошевић,
      Mitropolit Crnogorske pravoslavne crkve Mihailo kazao je za Standard, da krstionicu na Prevlaci treba srušiti jer se radi o "marifetlucima mitropolita crnogorsko primorskog Amfilohija". Kazao je da sve što nije sagrađeno u skladu sa državnim zakonima nije sveto i to "treba da se miče".
       

      Foto: Boka News, sr.wikipedia.org
       
      "To su marifetluci Amfilohija Rista Radovića i krstionicu treba da makne ko god hoće. Ako neće niko da je makne onda neka zovnu mene i ja ću je maći, pa neka je prokletstvo na mene", rekao je Mihailo za Standard, komentarišući izjavu mitropolita SPC Amfilohija koji je poručio da "ko sruši krstionicu na Prevlaci, dabogda časni krst uništio njega i njegovo potomstvo".
      Sveštenstvo SPC i grupa od više stotina vjernika, spriječila je u utorak rušenje krstionice na Ostrvu cvijeća (Prevlaka) iako je inspekcija naložila uklanjanje objekta jer je nelagalno sagrađen. Nakon toga sveštenstvo i vjernici su se organizovali i u smjenama čuvaju objekat.
      Crnogorska pravoslavna crkva izdala je juče tim povodom saopštenje u kojem su se zapitali "kada će država konačno riješiti crkveno pitanje".
      Mitropolit Mihailo je za Standard istakao da Crna Gora neće biti kompletna država dok se ne makne "osmatračnica sa Rumije i krstionica sa Prevlake".
      "Sve što je nedozvoljeno podignuto u državi, nije crkva bez obzira da li je pravoslavna, katolička, anglikanska, džamija ili sinagoga. Sve što nije sagrađeno u skladu sa državnim zakonima nije sveto i to treba da se miče. Crkva je pod okriljem dva zakona državnih i crkvenih. Mi odgovaramo crkvenim zakonima dogmama i kanonima ali i državnim zakonima", rekao je Mihailo.
      Mitropolit CPC je istakao da ako bi bilo kako Amfilohije želi, onda bi se crkva mogla postaviti bilo gdje.
      "Onda možemo i mi iz CPC donijeti neku kartonsku kutiju ispred Skupštine i proglasiti je crkvom i da je niko ne može dirati. Ali to što radi Amfilohije to u jednom dijelu dozvoljava država. Ovdje nije u pitanju ni crkva ni molitva, već osvajanje državnih teritorija. Nije u pitanju samo krstionica na Prevlaci već i crkva na Rumiji. Ne bi me čudilo da SPC pomjeri mauzolej Njegošev sa Lovćena i da sagradi crkvu Karađorđevićima", rekao je Mihailo.
      Ističe da su crkve koje postavlja SPC politički izazov za državu.
      "Država mora ozbilno da se pozabavi ovim pitanjem. SPC ne smije da poklanja niti da prodaje svoju imovinu dok ne dobiju dozvolu države. Država mora da donese zakon kojim treba da reguliše prodaju i rukovođenje crkvenom zemljom", rekao je mitropolit CPC.
      On je istakao da Crnogorska crkva nikad ne bi napravila nikavu građevinu a da to ne bude u slakdu sa državnim zakonima.
      "Evo pogledajte i taj hram koji je sagrađen u Podgorici, to je jedna pljuvaonica u kojoj se slavi sve što je anticrnogorsko", rekao je Mihailo i poručio da država mora stati na kraj ovome.
       
      izvor
       
    • Од Broken,
      Idemo!
      "Subota je uveče i svi su sad u gradu, momci piju pivo, cure limunadu" što kaže narodna pesma.
      Subota uveče je pravo vreme za razne stvari pa i za postavljanje ankete na ovom uglednom forumu.
      Večerašnje pitanje je - Imate li tetovažu ?
      Da, poštovani forumaši, imate li tetovažu, jednu ili više njih ?
      Nemojtre se ustručavati da kliknete istinito, niko ne zna...niko ne zna...niko ne znaaa ko je šta kliknuo.
      Šteta što @Ayla nije aktivna da isprati.
      Pa, kre(te)nimo.
    • Од Heraklit,
      Vaš stav o eventualnim izborima na proleće,za koga ćete glasati ili bojkotovati i zašto 

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...