Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
александар живаљев

Писмо митрополита Амфилохија митрополиту Онуфрију, предстојатељу УПЦ

Оцени ову тему

Recommended Posts

МОДЕРАТОР

Извор: https://vzcz.church.ua/2019/07/17/mitropolit-chornogorskij-amfiloxij-poyasniv-predstoyatelyu-upc-svoyu-zustrich-z-predstavnikom-pcu/?fbclid=IwAR1jsqnI92LIUnCNDpcE_eUJ5ONDIo3b6H43T92xydLaEypKJwNZ3reAklU

Одељење спољашњих црквених веза УПЦ објавило је данас на свом сајту писмо које је митрополит црногорско-приморски Амфилохије упутио митрополиту кијевском Онуфрију.

У писму се објашњавају околности сусрета митрополита Амфилохија са представником "ПЦУ" Евстратијем Зорјом у Цетињском манастиру.

Митрополит наводи да је био обеспокојен "саслуживањем" црногорског расколника Бориса Бојовића са митрополитом француским Емануилом и јерархијом "ПЦУ" 25. маја о.г. у Кијеву. Због тога се обратио васељенском патријарху Вартоломеју, након чије интервенције је добио и извињење митрополита Емануила и поглавара "ПЦУ" Епифанија Думенка, које је на Цетиње донео Зорја.

О свему томе одмах је обавештен патријарх српски Иринеј и чланови Синода СПЦ на седници 26. јуна о.г.

Митрополит Амфилохије је поновио митрополиту Онуфрију да је позиција СПЦ о украјинском питању непромењена, и да она, као и већина Помесних цркава, тражи свеправославно решење, које би уважило факт да је Руска православна црква мајка православног народа Украјине.

Page_1.jpg

Page_2-720x1024.jpg


View full Странице

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 23 минута, Kajzer Soze рече

Братије,

Шта после овога није јасно? Митр.Амфилохије је објаснио зашто је примио Украјинске расколнике, јасно и гласно. Ништа тајно и ништа скривено

ne kapiras...on mora da napise posebno pismo za Pouke... i da odgovori na sva pitanja i nedoumice.

 

ovo u zivotu nisam videla...:babuska:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ТЕОЛОГ
пре 26 минута, Kajzer Soze рече

Братије,

Шта после овога није јасно? Митр.Амфилохије је објаснио зашто је примио Украјинске расколнике, јасно и гласно.

У ствари, ако пажљиво читаш, написао је о чему су разговарали (без неких детаља које су расколници навели ако се добро сећам). Није написао зашто их је примио тј. зашто су имали протокол као да су канонска Црква а не глумци расколници, и тиме им непотребно дао на значају.

Баш због тог придавања на значају расколницима имамо (тек) сада ово писмо. Јер чему оно ако је то била сјајна и феноменална дипломатска акција? Онуфрије није  знао за ту сјајну акцију па мора да му се (тек сада) црта?
 

пре 4 минута, ana čarnojević рече

on mora da napise posebno pismo za Pouke... i da odgovori na sva pitanja i nedoumice

Уопште не мора, далеко било, али ни људи којих се то тиче не морају да се одрекну својих питања и недоумица. Све испитујте добра се држите, рече ап. Павле.
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 8 минута, Vladan :::. рече


 

Уопште не мора, далеко било, али ни људи којих се то тиче не морају да се одрекну својих питања и недоумица. Све испитујте добра се држите, рече ап. Павле.
 

Vladane brate sta da ti kazem...ti si danas nasao osam spinova u dve prostoprosirene recenice.

ispituj ti, dobro je to...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ТЕОЛОГ
пре 1 минут, ana čarnojević рече

Vladane brate sta da ti kazem...ti si danas nasao osam spinova u dve prostoprosirene recenice.

ispituj ti, dobro je to...

Седам драга сестро, седам... :)  А и шта сам ја крив што је човек имао инспирацију да ме опањкава? jooojНаишло му, не замерам, шта ћеш...
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 минут, Vladan :::. рече

Седам драга сестро, седам... :)  А и шта сам ја крив што је човек имао инспирацију да ме опањкава? jooojНаишло му, не замерам, шта ћеш...
 

a sta ces...

vidla sam slike sa rodjusa, nestvarne su njih dve. kakve oci...

 

ajd ziv bio i ne sekiraj se mnogo :pivo:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Оно што је назанимљивије јесте да је Амфилохије толико бахат, да мисли да ће му све проћи, па не обраћа пажњу на детаље.

Хронологија иде овако, по до сада доступним информацијама.

 

Прво се у суботу  22. јуна чуо с Епифинијевцима, договорио састанак да дођу у уторак 25. јуна, то је рекао сам Зорја Евстратије Украјинац.

у понедељак 24. јуна Епифаније му је написао писмо, тако пише на писму

25. јуна у уторак је био састанак са Евстратијем

26. јуна је био Српски Синод на коме је он наводно известио  о свему.

Амфилохије тврди да се он жалио Вартоломеју, да је Вартоломеј наредио Епифанију да пише писмо (кад?) и да му је Зорја донео писмо.

На страну све нејасноће у датумима, јасно је да постоји жива комуникација са Фанаром, мимо Београда.

Постоји  такође вероватноћа да је Зорја слагао да се договорио у суботу да се сретну у уторак. Међутим, шансе за то су мале.

 

Писање писма на руском је тотално бесмислено. То једино он и Иринеј раде, јер мисле да могу испресионирати некога познавањем матерњег језика. Међутим, испадају бедници, јер је пракса да се пише на свом језику плус превод. Није ни Вартоломеј писао Милу на "матерњем", нити је Епифаније писао на српском. Ови наши као деца улизице учитељици у школи, види шта ја знам.. Ко нас води, добри смо.

Осим тога, писање писма након што су те сви провалили, и развукли по форумима је бедно. И то са 3 недеље закашњења. Могао му је послати писмо у на Божић.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ТЕОЛОГ

@Bubu Затечен сам, за потпуно новог члана очекивао сам да прочитам текст новог трола, али, ето, има људи који се потруде да ову причу сместе у смислен и хронолошки оквир. Добродошао.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ТЕОЛОГ
пре 1 минут, Kajzer Soze рече

Ovaj Bubu je Djurovicev trol

Јесте, види се, у целој поруци га хвали и брани, исто је исхвалио и Иринеја, а о Амфилохију какве је све гадости рекао (или рекла, извињавам се ако грешим) то је тек страшно... Ботовима :) 
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 5 минута, Kajzer Soze рече

Ovaj Bubu je Djurovicev trol

А шта је погрешно написао.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ТЕОЛОГ

@Bubu Видим да се смејеш па да се оградим и извиним ако сам погрешно претпоставио да си мушко. Не мораш ти да се изјашњаваш о свом полу, наравно, него чисто да не испадне да правим неке разлике, да ме неко не тужи случајно :) 
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 32 минута, Bubu рече

Оно што је назанимљивије јесте да је Амфилохије толико бахат, да мисли да ће му све проћи, па не обраћа пажњу на детаље.

Хронологија иде овако, по до сада доступним информацијама.

 

Прво се у суботу  22. јуна чуо с Епифинијевцима, договорио састанак да дођу у уторак 25. јуна, то је рекао сам Зорја Евстратије Украјинац.

у понедељак 24. јуна Епифаније му је написао писмо, тако пише на писму

25. јуна у уторак је био састанак са Евстратијем

26. јуна је био Српски Синод на коме је он наводно известио  о свему.

Амфилохије тврди да се он жалио Вартоломеју, да је Вартоломеј наредио Епифанију да пише писмо (кад?) и да му је Зорја донео писмо.

На страну све нејасноће у датумима, јасно је да постоји жива комуникација са Фанаром, мимо Београда.

Постоји  такође вероватноћа да је Зорја слагао да се договорио у суботу да се сретну у уторак. Међутим, шансе за то су мале.

 

Писање писма на руском је тотално бесмислено. То једино он и Иринеј раде, јер мисле да могу испресионирати некога познавањем матерњег језика. Међутим, испадају бедници, јер је пракса да се пише на свом језику плус превод. Није ни Вартоломеј писао Милу на "матерњем", нити је Епифаније писао на српском. Ови наши као деца улизице учитељици у школи, види шта ја знам.. Ко нас води, добри смо.

Осим тога, писање писма након што су те сви провалили, и развукли по форумима је бедно. И то са 3 недеље закашњења. Могао му је послати писмо у на Божић.

 

I, sta na kraju posle svih analiza....sta, Amfilohije priznaje tu 'UPC', koja je poenta... i ovaj jezik koji koristis bre brate za episkope crkve a prva ti poruka na forumu,.... mislim ono lepo si kreno' :dobro: :D,....bedno, bednici, ulizice, bahat, ne_shvata..... 

"Митрополит Амфилохије је поновио митрополиту Онуфрију да је позиција СПЦ о украјинском питању непромењена, и да она, као и већина Помесних цркава, тражи свеправославно решење, које би уважило факт да је Руска православна црква мајка православног народа Украјине."

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

u cemu je problem sa hronologijom?

neko je sasluzivao 24. maja, Mitropolit se zalio Bartolomeju, onda je neko zvao 22 juna receno mu da dodje 25og i o svemu je obavesten Sinod 26og...

pismo napisano 24og...

mesec dana nekakvog vremena...u tih mesec dana razni dogadjaji i razni spinovi koji su zahtevali konkretnu reakciju...sad kad je dobijena opet nije dobro.

zasto Amfilohije ima zivu komunikaciju sa Bartom...sto mu se obratio da kaze alo covece ovi tvoji sasluzuju sa Dedeicevim, u cemu je problem..?

 

meh

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 7 минута, Bokisd рече

I, sta na kraju posle svih analiza.

У Црну Гору се за такве као ти говорило: Не умије ни вола у гузицу да убоде!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 8 минута, Bokisd рече

I, sta na kraju posle svih analiza.

У Црну Гору се за такве као ти говорило: Не умије ни вола у гузицу да убоде!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 17. фебруара 2020. године у Патријаршији српској у Београду Високопресвећеног Митрополита волоколамског г. Илариона, председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије.     Пријему су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве: Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј (Буловић) и крушевачки Давид (Перовић), Преосвећени Епископ ремезијански и викар Патријарха српског г. Стефан (Шарић), старешина Подворја Московске Патријаршије у Београду протојереј Виталиј Тарасјев, као и ђакон Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Митрополит Иларион (у свету Григорије Валериевич Алфејев) рођен је 24. јула 1966. године у Москви.     Од 1973. до 1984. године студирао је у Московској средњој специјалној музичкој школи у класи виолине и композиције. Са 15 година постаје чтец у цркви Васкрсења у Москви. Као ипођакон Митрополита волоколамског Питирима (Нечаева), 1983. године на послушању је у Издавачком одељењу Московске Патријаршије. Годину дана касније, после завршетка школовања, уписао се на Московски државни конзерваторијум. Од 1984. до 1986. године служио је војску. У јануару 1987. године добровољно је напустио студије на Московском конзерваторијуму и постао искушеник Светодуховског манастира у Виљнусу, где је 19. јуна 1987. године пострижен и замонашен од стране Архиепископа Виљнуса и Литваније Викторина, притом добивши име по Светом Илариону Новом (празнује се 6/19 јуна).   У истом храму од руке истог Епископа 21. јуна рукоположен је у чин јерођакона. У Саборном храму у Виљнусу, са благословом Архиепископа Виљнуса и Литваније Викторина, 19. августа 1987. године рукоположен је у чин јеромонаха од стране Архиепископа уфимског и стерлитамакског Анатолија (сада Архиепископ керченски). Од 1988. до 1990. године служио је као настојатељ храмова широм Епархије. Године 1990. именован је настојатеља Саборне цркве Светих Благовести у Каунасу. Године 1990. као делегат своје Епархије учествовао је у раду Помесног сабора Руске Православне Цркве. Године 1989. дипломирао је на Московској духовној семинарији, а 1991. на Московској духовној академији стиче звање кандидата богословља. Године 1993. завршио је постдипломске студије на Московској духовној академији.   Од 1991. до 1993. године предавао је Омилитику, Свето Писмо Новог Завета, Догматику и Грчки језик на Московској духовној академији. Од 1992. до 1993. године предавао је Нови Завет на Православном Светотихоновском богословском институту и Патрологију на Руском Православном Универзитету Светог апостола Јована Богослова. Године 1993. одлази на Оксфордски универзитет, где је под руководством Епископа диоклијског Калиста (Вера) радио докторску дисертацију на тему Свети Симеон Нови Богослов и православно Предање. Године 1995. докторирао је на Универзитету Оксфорд и стекао звање доктора философије.   Од 1995. године радио је у Одељењу за спољне црквене односе Московске патријаршије, а од августа 1997. до почетка 2002. године на челу је Секретаријата за међухришћанске односе. Од 1995. до 1997. године предавао је Патрологију у семинаријама смоленској и калушкој. Године 1996. предаје Догматско богословље на Православној богословији Светог Германа на Аљасци (САД). Од јануара 1996. године члан је свештеничког братства храма Свете великомученице Екатарине у Москви (Подворје Православне Цркве у Америци). Од 1996. до 2004. године био је члан Синодске богословске комисије Руске Православне Цркве. Од 1997. до 1999. године предавао је Догматско богословље у Богословији Светог Владимира у Њујорку (САД) и Мистичко богословље Источне Цркве на Богословском факултету Универзитета у Кембриџу (Велика Британија). Године 1999. на Богословском институту Светог Сергија у Паризу стекао је звање доктора теологије.   На Васкрс 2000. године у цркви Свете Тројице у Москви, Митрополит смоленски и калињинградски Кирил произвео га је у чин игумана. Одлуком Светог Синода од 27. децембра 2001. године изабран је за Епископа керченског, викара Епархије сурошке. На празник Рођења Христовог 2002. године, у Успењском саборном храму у Смоленску Митрополит смоленски и калињинградски Кирил одликује га чином архимандрита. После недељу дана, 14. јануара 2002. године, у москвском храму Христа Спаса хиротонисан је у чин Епископа. Хиротонијом је началствовао данас блаженопочивши Патријарх московски и све Русије Алексеј II уз саслужење десет епископа.   Одлуком Светог Синод од 17. јула 2002. године именован је за Епископа подољског, викара Епархије московске, и главног представника Руске Православне Цркве у европским и међународним институцијама. Одлуком Светог Синода од 7. маја 2003. године именован је за Епископа Беча и Аустрије са привременим управљањем епархијама у Мађарској. Такође изабран је и за представника Руске Православне Цркве при европским институцијама у Бриселу.   Дана 1. фебруара 2005. године изабран је за доцента на Богословском факултету Универзитета у Фрибургу (Швајцарска) на катедри за Догматско богословље. Дана 24. августа 2005. године добио је Макаријевску награду за рад Света тајна Цркве.   Дана 31. марта 2009. године Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил и Свети Синод именују га за председника Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, као и за сталног члана Светог Синода, са титулом "Епископ волоколамски, викар Патријарха московског и све Русије." У исто време именован је за ректора новооснованог Центра за постдипломске студије Московске патријаршије Свети Кирило и Методије. Дана 9. априла 2009. године именован је за настољатеља храма иконе Мајке Божје Свих жалосних радост у Москви. Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил производи га 20. априла 2009. године у чин архиепископа, а 1. фебруара 2010. године у чин у митрополита.   Дана 28. маја 2009. године постаје члан Савета за сарадњу са верским удружењима под управом Председника Руске Федерације. Дана 26. јула 2010. године постао је члан Патријаршијског савета за културу. Члан Савета фонда Руски свет постаје 13. јануара 2010. године.   Дана 26. јула 2010. године постаје члан Патријаршијског савета за културу. Дана 22. марта 2011. године постаје члан Високог црквеног савета, а 5. октобра 2011. године председник Синодске библијско-богословске комисије. Дана 25. децембра 2012. године именован је за председника међуресорне координационе групе за наставу теологије на универзитетима. Дана 25. децембра 2013. године постављен је за председника Координационог центра за развој теолошке науке у Руској Православној Цркви. Одлуком Светог Синода од 24. децембра 2015. године постављен је за представника Руске Православне Цркве у Међурелигијском савету Русије. Такође, председник је Савета за одбрану дисертација из богословља при Министарству просвете и науке Руске Федерације.   Академска звања и дипломе   Доктор философије Универзитета у Оксфорду (1995) Доктор богословља Богословског института Светог Сергија у Паризу (1999) Доктор философски наука (2016) Професор Московске духовне академија (2011) Професор Фрибуршког универзитета, Швајцарска (2011) Шеф катедре богословља НИИЯУ «МИФИ» (2012) Почасни доктор Руског државног друштвеног универзитета (2010) Почасни доктор богословља Богословског факултета Универзитета у Каталонији (2010) Почасни професор Руске хришћанске хуманистичке академије (2010) Почасни доктор Петроградске духовне академије (2011) Почасни доктор богословља Богословског факултета Универзитета у Лугану (2011) Почасни доктор Прешовског универзитета, Словачка (2011) Почасни доктор богословља Минске духовне академије (2012) Почасни доктор богословља Универзитета у Виланову, САД (2012) Почасни доктор Духовне семинарије Nashotah House, САД (2012) Почасни професор Уралског државног конзерваторијума М.П. Мусорски (2012) Почасни професор Уралског рударског универзитета (2014) Почасни доктор Великотрновског универзитета Светих Ћирила и Методија (2014) Почасни доктор богословља Академије Светог Владимира, Њујорк, Сад (2014) Почасни доктор Московског државног лингвистичког универзитета (2017) Почасни доктор Богословског факултета у Апулији, Италија (2017) Почани професор Московског државног педагошког универзитета (2017) Почасни професор Московског државног универзитета М. В. Ломоносов (2018) Почасни доктор Дипломатске академије Министарства иностраних послова Руске Федерације (2018) Члан Савеза композитора Русије.   Награде   Добитник је грамата Патријарха московског и све Русије (1996, 1999), Орден Кнеза Константина Острошког Пољске Православне Цркве (2003), Сребрни орден Светог Инокентија Православне Цркве у Америци (2009), Орден Светог мученика Исидора Естонске Православне Цркве Московске Патријаршије (2010), Орден Светог благоверног војводе Стефана Великог Православне Цркве Молдавије (2010), Орден Светог апостола и јеванђелиста Марка Православне Цркве у Александрији (2010), Орден Светих равноапостолних Кирила и Методија са златном звездом Православне Цркве Словачке и чешких земаља (2011), Орден Свете Марије Магдалине Пољске Православне Цркве (2012), Златни крст Светог апостола Павла Грчке Православне Цркве (2013), Орден Светог Константина Великог Српске Православне Цркве (2013), Орден Светог Саве Српске Православне Цркве (2014), Орден Светих Кирила и Методија Бугарске Православне Цркве (2014), Орден Светог Алексија Московског (2016).   Публикације   Аутор је више од 1000 публикација, укључујући и монографије из Новог Завета, патрологије, догматског богословља и црквене историје, као и преводе дела Светих отаца са грчког и сиријског језика. Књиге митрополита Илариона: Тајна вере. Увод у догматско богословље (1996), Живот и учење Светог Григорија Богослова (1998), Духовни свет Светог Исака Сирина (1998), Свети Симеон Нови Богослов и православно Предање (1998), Православна теологија на прелазу векова (1999), Свете тајне Цркве (два тома, 2002), У шта православни хришћани верују. Катихетске беседе (2004), Православље (у два тома, 2008-2009), Патријарх Кирил. Живот и поглед на свет (2009). Исус Христос. Живот и учење (шест томова, 2016-2017), Проповеди (три тома, 2016-2017), Апостол Павле. Биографија (2017), Апостол Петар. Биографија (2018.), Благодат и закон. Тумачење Посланице Светог апостола Павла Римљанима (2018).   Музичка дела   Аутор је више музичких дела: Божанствена Литургија и Свеноћно бденије, симфонија Песма успона за хор и оркестар, ораторијум Страдање по Матеју за солисте, хор и оркестар, Божићни Ораторијум за солисте, хор дечака, мешовити хор и симфонијски оркестар.   (септембар 2018.)   Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Српски превод књиге Његовог Високопреосвештенства Митрополита волоколамског Илариона (Алфејева) "У шта верују православни хришћани", биће представљен у свечаној дворани спомен храма Светог Саве на Врачару, у понедељак  17. Фебруара од 17. Часова. О књизи ће говорити Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев), Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј и презвитер др Зоран Деврња.   
    • Од Логос,
      Српски превод књиге Његовог Високопреосвештенства Митрополита волоколамског Илариона (Алфејева) "У шта верују православни хришћани", биће представљен у свечаној дворани спомен храма Светог Саве на Врачару, у уторак 17. Фебруара од 17. Часова. О књизи ће говорити Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев), Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј и презвитер др Зоран Деврња.   
    • Од Логос,
      Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев), почасни доктор Универзитета у Београду, одржаће у уторак, 18. фебруара 2020. године, с почетком у 12 часова, у Великом амфитеатру Православног богословског факултета у Београду предавање на тему „Православно богослужење као школа богословља и богомислија“.     Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...