Jump to content

Добротољубље, том 2

Оцени ову тему


Препоручена порука

On 15.7.2019. at 3:19, Млађи Катон рече

Да ли би неко био љубазан да ми помогне да дођем до другог тома Добротољубља (хиландарско издање)?

Možda ti bude od koristi audio verzija dok ne nađeš pravu knjigu

 

https://mega.nz/#F!DVAXkQwT!T43ursGkQ9gPKM_mviAqDw

 

Ili online za čitanje: https://svetosavlje.org/dobrotoljublje-tom-ii/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Априла 2020. године, Црквени и научни центар „Православна енциклопедија“ објавио је следећи, 57. свезак „Православне енциклопедије", преноси Седмица.Ру. Нови свезак наставља да објављује чланке са који почињу словом „П“.     Том почиње чланак о Погановској икони Матере  Божје, у Србији, и завршава се чланком о часопису „Православни преглед". Значајан део овог тома заузимају чланци о манастирима Покрова Пресвете Богородице. Нови свезак Православне енциклопедије садржи велики број чланака посвећених појединим личностима. Значајно место у њој заузимају блокови чланака „Поликарп" и „Порфирије“ посвећени подвижницима са овим именом.   Читаоци ће моћи да читају чланке о Пољској православној цркви, Православној цркви у Америци, о Помесним саборима Руске православне цркве 1917-1918, 1945, 1971, 1988, 1990, 2009.   Чланке Православне енциклопедије традиционално прати обиман илустративни материјал: колор мапе и многобројне фотопродукције портрета и дела црквене уметности.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Људи који не могу да присуствују богослужењима, због разних неприлика које наступе по људским слабостима, гдје год се налазили припадају Цркви и том сабрању и моле се живоме Господу да и њих освешта и благослови, његујући дух покајања и милостивости, човјекољубља”, поручио је данас Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.     Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије у пету недељу Великог и Часног поста, недељу Свете Марије Египћанке, служио је Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу.   У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит је казао да Света тајна причешћа која у себе кроз вјекове сабира милине људи призива и нас у ову Светотројичну, Светобогородичну и Световасилијевску светињу да приђемо и исповједимо своју вјеру и да се поклонимо Оцу и Сину и Духу Светоме. Подсјетио је да нас данашње Свето јеванђеље на то позива, као што је Господ позвао Своје прве ученике и открио Тајну: да Син човјечији иде и да ће бити разапет, убијен, да ће пострадати, али да ће трећи дан васкрснути. Они као сви људи кроз времена, казао је владика, нијесу имали осјећања за те Његове ријечи, међу њима и апостоли Јаков и Јован који су тражили да их Он кад уђе у Царство своје, мислећи да је то земаљско царство, постави да сједну један с десне а други са лијеве стране Његове.   “Господ им каже: Не знате шта тражите. Онај који хоће да добије своје мјесто, он мора да се крсти крштењем којим се Ја крштавам и да понесе крст који Ја носим. Можете ли ви то?  А они одговорише: Може. А Исус им прориче понијећете крст који Ја носим и крштење којим се Ја крштавам, али то мјесто са десне и лијеве стране то припада онима којима је то одређено од воље Божије који су се припремили за ту Свету и велику тајну.”   Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је истакао да ријеч Црква на свим језицима европским значи сабрање и да Црква није ни поп ни владика, ни један вјерник, него је сабрање вјерних. Призивам неког на сабрање – то значи ријеч Црква.   “То је иста ријеч која је наслијеђена од древних пророка. Дакле сви су призвани да се саберу у име Господње, да буду заједно са Господом у Цркви Његовој у том сабрању, тој заједници светој сабраној око живога Бога. То су они који су Црква Божја. И зато богослужење без народа Божјега није богослужење. Народ Божји је призван.”   Нагласио је да по људским слабостима наступе разне неприлике те да људи не могу да присуствују богослужењима, али зато свако гдје год се налазио, у своме дому, на своје мјесто, припада тој Цркви и том сабрању:   “И моле се живоме Господу да и њих освешта и благослови, његујући дух покајања и милостивости, човјекољубља, попут жене грешнице, блуднице, из данашњег Јеванђеља која је излила нардово миро на Исусову главу и својом косом и сузама обрисала Његове ноге.”   Владика је истакао да онај који има много покајања, њему се много гријехова опрашта и да је зато Господ жену грешницу загрлио и опростио њене гријехе јер је имала много љубави:   “Свој гријех је претворила у истинску праву покајничку љубав. Тајна покајања је мјера хришћанскога, људскога живота, промјене ума и срца и душе. И овај свети пост којим се припремамо за Христово васкрсење није ништа друго него пост покајања, пост милости Божје. И душевно и тјелесно постимо да би душевно очишћени могли да приђемо као ова жена грешница Господу да га цјеливамо, да би Господ нас цјеливао Својим божанским устима и да у исто вријеме добијемо опроштење својих грехова кроз Тајну покајања.”   Објаснио је да у исто вријеме држимо и тјелесни пост, уздржавање од претеране хране да би оно што одвојимо од својих уста могли да дамо сиротињи. Тако је било од памтивијека а нарочито треба да буде данас када је наступила ова велика несрећа, пошаст на све људе и земаљске народе.   “Да се побринемо за оне који немају и којима је потребито а у исто вријеме да подсјетимо оне који не могу да дођу у свете храмове тамо гдје се они налазе свештеници ће доћи да их причесте Тијелом и Крвљу Господњом, да их Господ помилује и подари здравље и очишћење и спасење. Зато се и молимо на овим Светим службама за све оне који страдају, за одсутне и за присутне, молимо се за сву Цркву Божију, за све оне који се брину о сиротињи, за љекаре и њихове помоћнике који се брину за обољеле. За све њих се молимо да им Господ подари снаге, здравља и очишћења и да им подари силе Божије да би могли да помогну својим ближњима. А ми који се у ово вријеме боримо за светиње у Црној Гори да се потрудимо да никад не заборавимо да је највећа светиња над светињама сваки човјек, свако људско биће.”   Митрополит је казао да је сваки човјек наш ближњи и да нема веће љубави од оне да неко живот свој жртвује за ближње своје, као што је Христос жртвовао Себе за ближње Своје и том љубављу нас испунио и обдарио, подстакао да и ми овдје на земљи имамо ту и такву љубав христолику према свима и свакоме, нарочито у ове дане Светога поста припреме за Христово васкрсење.   “Дај Боже да нам Господ даде здравља, спасења, да обдари све људе, да их исцијели од свих болести, па и од овога вируса, као и других болести још опаснијих који владају људима, нарочито од болести безакоња које је завладало у овоме свијету. Да их ослободи Господ да би могли са љубављу да загрлимо и цјеливамо Господа и примимо Тијело и Крв Његову, Његову љубав вјечну. Да се у исто вријеме научимо љубави једни према другима, жтрвујући се и за Бога, за вјечну истину Божију, али и за ближње своје, за све људе. У тој љубави управо се и садржи наш хришћански живот, живот Цркве Божије којој је глава сам Господ Бог који је љубав а ми чланови те Цркве Божије призвани на ту и такву љубав, љубав Оца и Сина и Духа Светога”, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије.     Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У издању Црквено-научног центра Руске Православне Цркве Православна енциклопедија, у децембру 2019. године, објављен је 56. том Православне енциклопедије. У овом тому настављен је низ одредница са почетним словом „П”.     Нови том Православне енциклопедије започиње чланком о римокатоличком теологу Петру Дамјану, а завршава се текстом о повечерју. По већ устаљеној традицији, 56. том садржи велики број одредница посвећених разним личностима. Поред тога што се у овом тому наставља низ одредница о личностима са именом Петар, посебно место заузимају одреднице „Пиј”, „Питирим”, „Платон”, посвећене историјским личностима, како подвижницима које је Црква прибројала лику светих, тако и јерарсима и осталим црквеним делатницима.   Будући да садржи подробне чланке о Платону и платонизму, Плотину, Плитону, Питагори и питагорејцима, 56. том заслужује епитет „философски”.   Једна од најобимнијих одредница у 56. тому Православне енциклопедије говори о поштовању апостолâ Петра и Павла. Потом следе чланци о Франческу Петрарки, истакнутом италијанском песнику, Олаусу Петри, шведском лутеранском реформатору, Петрицонском манастиру у Бугарској и о Петровском посту. Поред осталог, нови том садржи и чланке о Петроградском богословском институту, Понтију Пилату, као и о светитељима и подвижницима са именима Пимен и Питирим. Такође, вредно је поменути и чланке о Александру Петровском, руском библисти и литургичару. Садржај чланака објављених у 56. тому Православне енциклопедије пропраћен је богатим илустративним материјалом.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      55. том „Православне енциклопедије“ наставља са одредницама са почетним словом П, па је тако прва одредница „Пасхални спорови“ посвећена расправама о датуму празновања Васкрсења Исуса Христа, а књига се завршава студијом о Петру Дамаскину, православном подвижнику 12. века, аутору корпуса аскетских радова.     Овај нови том садржи велики број студија посвећених разним личностима које носе имена  Пафнутије и Пахомије, како канонизованих црквеноподвижнка, тако и других јерараха и црквених радника.   У целом овом тому, који се може назвати „петровски“ из разлога што биографије подвижника Цркве и друштвених радника са именом Петар заузимају у њој важно место. На првом месту треба истаћи биографију апостола Петра, коју је написао митрополит волоколамски Иларион. Уз рад је приложена огромна биографија.   У новом тому су изашле биографије Светог Чудотворца Петра, митрополита све Русије (1308-1326), светог митрополита кијевског Петра Могиле. Овде се налазе биографије двојице црногорских митрополита, светог Петра Цетињског и Петра Петровића Његоша.   Овде су и житија малопросијавших руских светих за време Другог светског рата. Нови азбучни том садржи и студије о патаренима, затим о патерику, о патријаршијским телима, књигама за певницу, о познатом америчком православном патрологу Јарославу Пеликану, као и философску студију „персонализам“.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У издању  Црквено-научног центра Руске Православне Цркве Православна енциклопедија, овога месеца, објављен је 55. том Православне енциклопедије. У овом тому настављен је низ одредница са почетним словом „П“. На самом почетку 55. тома налази се текст о Пасхалним споровима – расправама о датуму празновања Христовог Васкрсења, а на крају овог издања објављен је рад о Петру Дамаскину, православном подвижнику и писцу аскетских списа који је живео у 12. веку.     По устаљеној традицији, нови том Православне енциклопедије садржи велики број одредница посвећених различитим личностима. Посебно место у новом тому заузимају одреднице Пафнутије и Пахомије, које су посвећене историјским личностима са овим именима, како подвижникâ Цркве који су прибројани лику светитељâ, тако и појединих јерараха и других црквених делатника. Значајно место у 55. тому Православне енциклопедије припада биографијама личности са именом Петар, због чега се овај том може назвати и „Петровским“. На првом месту треба поменути биографију првоврховног апостола Петра, коју је написао Митрополит волоколамски г. Иларион Алфејев. Одредница посвећена апостолу Петру садржи и обимну библиографију о њему.   Нови том садржи и обимне биографије светога чудотворца Петра, митрополита све Русије (1308–1326) и митрополита кијевског Петра Могиле, којега Руска Православна Црква прославља као светитеља. Балканолозима ће бити посебно занимљиви текстови о бугарском цару Петру, као и биографија митрополита Петра Другог Петровића Његоша, аутора поеме Луча микрокозма. У новом тому Православне енциклопедије објављене су и биографије патријараха древних источних патријаршија. Пред читаоцима новог издања Православне енциклопедије налазе се и биографије тројице руских царева који су носили име Петар. Аутор ових биографија је г. Јевгеније Виктрович Анисимов, познати руски историчар. Овај том ће бити интересантан и за проучаваоце светототачког Предања, будући да садржи подробан текст о патрологији и патристици.   Садржај текстова објављених у 55. тому Православне енциклопедије пропраћен је богатим илустративним материјалом.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...