Jump to content
Ромејац

МИЛО МИРАШУ ОТВАРА ВРАТА: Најавио „обнову“ тзв. ЦПЦ и уклањање цркве на Румији и крстионце на Михољској превлаци

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 1 минут, ana čarnojević рече

@Vladan :::. Vladani si vido ovaj snimak iz Merike...

sve je to lepo al gde je ikonostas?!? necete me prevariti. ja idem samo u hramove koji su stariji od 200 godina 1324_womens

Па.. има две шипке... можда нису стигли да на њих окаче пар престоних икона, а можда су шипке и симболичне, не знам... :) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Vladan :::. рече

Па.. има две шипке... можда нису стигли да на њих окаче пар престоних икона, а можда су шипке и симболичне, не знам... :) 
 

ti ces sad da flipnes al moram da kazem...ja negde kapiram Maksa. ti si u nekoj Merici, imas po dve sekte u svakoj ulici, Jevreji, muslimani, materijalizam, razvrat, povrsnost, ludilo i onda se skupi to malo pravoslavaca i sad neko treba da gleda sa kim ce a sa kim nece.

nekako mi se cini da se taj problem kod njih tamo oseca dublje i konkretnije. ali dobro, ja ne znam nista o tome. to cisto onako...kao neutralno zapazanje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, ana čarnojević рече

ja negde kapiram Maksa

Мани су Максим и Григорије (а некада пре несрећног ћутања и Атанасије) били (а и сада још мало) позитивни због разбијања аутистичне политике ћутања која влада у нашој Цркви дуго времена. Зато смо имали Артемија, Качавенду, Пахомија, Филарета итд. итд.

На жалост, прво прича са фанариотима, а затим, од Сабора на овамо и до сада и њихово ћутање разбија ту наду да су имали снаге да нешто мењају на боље у отворености СПЦ када је реч о горућим проблемима.

А проблема, "мањих" од ових "крупнијих" црквено-политичких има много, и како ствари стоје, никада неће доћи на ред, а не знам шта је горе и чему бих дао предност. Нагомилало се до очајања...
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, ana čarnojević рече

sve je to lepo al gde je ikonostas?!? necete me prevariti.:ljut:

И у мојој цркви нема иконостаса, иако је црква препуна икона, али не као вашариште. И скоро све је Ава осликао. 

 

Код Аве све скромно и љуцки... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 52 минута, Zoran Đurović рече

И у мојој цркви нема иконостаса, иако је црква препуна икона, али не као вашариште. И скоро све је Ава осликао. 

 

Код Аве све скромно и љуцки... 

Католички свеци, св. Петар са кључевима, табернакул, олтар на коме може да се служи и versus populum...Православни храм :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, Панарет рече

Католички свеци, св. Петар са кључевима, табернакул, олтар на коме може да се служи и versus populum...Православни храм :D

Био је један симпа педер у Смедереву, па рече чика Мићку, који га је позвао у цркву да се причести: Не може ... у ... и душа у рај. Све је казао. Ти види са Лохијем како стоје ствари.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 34 минута, Zoran Đurović рече

Ти види са Лохијем како стоје ствари.

Ја за разлику од тебе не верујем у непогрешивост ни једног епископа. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 36 минута, Zoran Đurović рече

Био је један симпа педер у Смедереву, па рече чика Мићку, који га је позвао у цркву да се причести: Не може ... у ... и душа у рај. Све је казао. Ти види са Лохијем како стоје ствари.  

Oче, замолио бих Вас једно, а то су две ствари!

Но, пре тога једно питање. Какве везе има ичија сексуална оријентација - да се тако изразим, са предметном темом и темама? И откуда потреба за оваквим грозним инсинуацијама?

Дакле, друг Панарет је члан нашег Форума дужи низ година. Више се и не сећам да ли се аутовао јавно или можда приватно Вама или коме год. То је и небитно.

Свакако, учествовао је у дискусијама на темама о хомосексуалцима и њиховом месту у Цркви. На врло коректан и културан начин, те је (и) због таквог наступа прихваћен од наше форумске заједнице и није био (барем не у већој мери) предмет спрдњи, прозивки и проче из разлога својих интересовања или просто начина живота "иза четири зида"...

С тим у вези Вас молим да:

1) убудуће избегавате "прозивке" саговорника који се са Вама не слажу, а по било ком основу-понајвише износећи на видело дана нечију приватност.

2) пишете о теми ако имате шта, не прозивајући и "тагујући" људе чим тема/е на неки начин "умину".

Да ли сте све рекли-не знам. На до сада речено, ко је имао шта да каже и одговори (мислећи на Ваше опоненте)-одговорио је. Свакако нико није дужан да распреда по тачкама. Ако ли Вам се не свиђа нечији начин комуникације, имате "блок" гумб, имате могућност да на тог неког не обраћате пажњу... Има разних начина. Прозивка није један од таквих.

"Турбина се завртела" и свакако после свега овога, ништа више неће бити исто. Ни за поједине појединце, нити за нашу Цркву у целини. Видећемо како ће бити. 

До тада, ако може, само фино. 

Унапред хвала.

Ово се наравно односи и на другу страну/е.

Хвала.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Милан Ракић рече

До тада, ако може, само фино. 

Унапред хвала.

Ово се наравно односи и на другу страну/е.

Хвала.

Ја сам иницијатор тог хумора између Панарета и О.Зорана. На теми о писмима Митрополији ЦГ приморској, Панарет се солидарисао са врстом писања Макарија, Камењарца, тристатри... и поставио песму геј месија у тему о музици. На профил му је слика електромагнетног поља које користе и ЛГБТ називајући то дуга.

Песма "Геј месија" је пародија на неке теологе који уче да по разговору Христа са садукејима о питању брака на светован начин, у рају... где сматрају да у рају нема размножавања људи, којих ипак неким методама мора бити као звезда небеских-значи непребројиво потомство са тиме да брак неће у рају бити као у свету, већ ће бити за вечност...

Зато сам ја због песме геј месија и текстова на теми закључио да је можда Панарет трол који глуми педера, да покушава да дискредитује ставове глумећи хомосексуалаца. Због чега нисам био пријављен админима од њега, чак се и насмејао. У том духу даље је настављена конверзација кроз шалу на теми која је део ове теме... 

Зашто сам посумљао да је трол? на тој теми се појавио Горан Ликић који је имао нешто типа, 20 порука и 400 лајкова. Па је троловао, такође је имао стари профил. Након које критике да има толико лајкова, они су спали на разуман ниво као и код осталих форумаша, што видех касније током разговора. Ако нисам превидео број лајкова а мсм. да нисам. Онда су му лајкови нестали мађионичарским триком? Или се ради о тролу са везама код неког админа:ladan:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Аристарх рече

Зашто сам посумљао да је трол? на тој теми се појавио Горан Ликић који је имао нешто типа, 20 порука и 400 лајкова. Па је троловао, такође је имао стари профил. Након које критике да има толико лајкова, они су спали на разуман ниво као и код осталих форумаша, што видех касније на теми. Ако нисам превидео број лајкова а мсм. да нисам. Онда су му лајкови нестали мађионичарским триком? Или се ради о тролу са везама код неког админа:ladan:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

ne znam, meni je ovo potpuno isto. isti model..ja sad ispricam neku pricu ...

https://www.cdm.me/politika/amfilohije-crnom-gorom-vladaju-bezboznici-nisu-krsteni-da-stvaraju-svoje-crkve/

On model za prevazilaženje podjela vidi u formiranju Pravoslavne crkve Crne Gore, koja će otvoriti vrata za sve vjerujuće ljude pravoslavne vjeroispovjesti, a koja će doprinijeti daljoj društvenoj koheziji Crne Gore.

“Želim da pomognem da izađemo iz ovog stanja dubokog raskola unutar pravoslavnog bića Crne Gore i iz tog projekta ni najmanje ne isključujem Mitropoliju crnogorsku primorsku i njihovo svještenstvo i vrata su im širom otvorena da budu dio ovog rješenja, a ne da tradicionalno ostanu dio problema”, rekao je Đukanović.

 

https://www.cdm.me/ekonomija/dukanovic-impresioniran-sam-onim-sto-sam-vidio/

On poručuje da je ovo ozbiljna šansa za rješavanje ključnih ekonomsko-socijalnih problema u državi i ključna šansa za razvoj Crne Gore, prije svega u ovim djelatnostima koji zaista predstavljaju i najbolju razvojnu šansu za našu zemlju.

***

Sou

pitanje identiteta cemo resiti tako sto cemo stvoriti neku svoju crkvu a pitanje kljucnih ekonomskih problema tj zesceg siromastva jednim hotelskim kompleksom. sad je tu ulozeno 400 milion ali bice milijarda. evo radi vec hiljadu i po ljudi...malo li je.

otecemo Srbima Bugare za Novu godinu.

***prilog

advanced level

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, ana čarnojević рече

On model za prevazilaženje podjela vidi u formiranju Pravoslavne crkve Crne Gore, koja će otvoriti vrata za sve vjerujuće ljude pravoslavne vjeroispovjesti, a koja će doprinijeti daljoj društvenoj koheziji Crne Gore.

Да, али овде се ради о поделама Црногораца на оне који се сматрају Црногорцима а имају Српско порело и оне који се сматрају Црногорцима а имају албанско порекло. Што је глупост, Албанци са КиМ (ужи круг Хашима Тачија) су најавили да се мора дефинисат стратегија свих албанаца за очување идентитета албанаца у ЦГ, што ће вероватно подразумевати оснивање епархије Албанске Православне Цркве у Црној Гори.

Чак и да изузмемо утицај Албанске Православне Цркве која ће сигурно да ради исто што и Румунска са власима у СРБ. Црногорска Православна Црква на крају не може да има више од 40.000 верника. За што нема ни свештенике

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Милан Ракић рече

Свакако, учествовао је у дискусијама на темама о хомосексуалцима и њиховом месту у Цркви. На врло коректан и културан начин, те је (и) због таквог наступа прихваћен од наше форумске заједнице и није био (барем не у већој мери) предмет спрдњи, прозивки и проче из разлога својих интересовања или просто начина живота "иза четири зида"...

Свакако да ниси разумео жаоку. Никакве дискриминације или сличног није било са моје стране, јер ја волим педере, али не у мојој кући, и могу да им помажем саветима и сл. када ми се обрате, као и у овом случају. Овде је критика била лохиопоклонства. Дечко нема никакав критички отклон у вези Лохија, а Лохи је све само не умерени критичар педера. Практично не постоји нешто што бих ја могао рећи на рачун педера а да то Лохи није горе рекао. Не прави се будала. Моји ставови се знају. Кад морам да ти дочаравам, ја сам Панарету рекао да је потпуно сулудо да он подржава ставове лика који га је осудио на пакао. Канда вас је ова врућица оборила, удрила вам у главу... Немој ти да ме зајебаваш гратис.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Са благословом Преосвећеног Епископа зворничко-тузланске г. Фотија, великим гостопримством и хришћанском љубављу братске Цркве у Румунији и Митрополије молдавско-буковинске, благословом тамошњег Високопреосвећеног Митрополита г. Теофана из Јашија и финансијском подршком Мисијског фонда Епархије зворничко-тузланске у сарадњи са организацијом „World Vision”, (која је организационо и финансијски највише допринијела пројекту) група од дванаест свештеника и вероучитеља из Епархије зворничко-тузланске кренула је на студијско путовање Румунској Православној Цркви од 26. до 31. маја 2019. године године.     World Vision БиХ и World Vision Румуније заједно са Мисијским фондом Епархије зворничко-тузланске, на чијем челу је презвитер Синиша Шаренац, организовали су шестодневно студијско-поклоничко путовање светињама и школама Православне Румуније.   Циљ путовања је био посета светим местима, као и обилазак и упознавање метода рада Православних црквених гимназија и богословија и мисија и рад Румунске Цркве на ширењу Христове науке, а све са жељом да се спроведе међусобна сарадња на разним пројектима, као и размјена просветно образованог искуства међу свештеницима и вероучитељима две братске Цркве.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Кијевски и свеукрајински митрополит Епифаније изразио је пре неколико минута најтоплију захвалност Цркви Грчке и њеном предстојатељу Јерониму на признању Аутокефалне цркве у Украјини.     Писмо можете прочитати у наставку:   „Захвалан сам брату у Христу, Његовом Блаженству Јерониму, архиепископу атинском и све Грчке, председнику Светога Синода Цркве Грчке, и сабраћи архијерејима Архијерејског Сабора, који су данас одлучили да подрже и следе канонске и историјске одлуке Васељенске Патријаршије, чиме се ствара могућност пуног општења наших двеју помесних аутокефалних Цркава у свим областима.   Историја наших двеју древних народа, Грчке и Украјине, садржи много заједничких страница пријатељства и сарадње. Успостављање пуног евхаристијског јединства и званичних односа између Цркава Грчке и Украјине нова је страница која ће заувек остати у нашој историји и у нашим срцима.   Надам се да ћу у блиској будућности имати задовољство да посетим Атину, коју гајим у своме срцу, и да лично изразим своја осећања љубави и поштовања према Његовом Блаженству архиепископу Јерониму, сабраћи архијерејима и свој Грчкој Цркви.“     Извор: Orthodox Times (Ромфеа)
    • Од Логос,
      Иринеј по милости Божјој Епископ источноамерички Српске Правослвне Цркве   Повезана вест:   Председник Трaмп честитао Епархији источноамеричкој 800 година самосталности Српске Православне Цркве (easterndiocese.org)   Најљубљеније Нам Свештенство и Монаштво, Синови и Кћери, верна чада Источноамеричке епархије наше најсветије Цркве! Са изобилном радошћу, која произилази из нашег очинског срца Вас поздрављамо, овим најсветлијим и најподеснијим поводом у нашој свеопштој историји, светој и световној 800. годишњици аутокефалије Српске Православне Цркве 1219-2019.   Од Бога дарована, од народа љубљена   Најљубљенији, небо и земља торжествују са нама у данима ове јубиларне године наше Аутокефалије!   Јер сунце Истока целивало је тло Запада, и снажна вера Светог Саве, одиста, наша вера православна и хришћанска, оваплоћена у нашим српским земљама и сачувана кроз нашу јединствену културу и традицију, чврсто је засађена овде, у овим, Сједињеним Државама Америчким. Вера древна, процветала је у земљи новој, испунивши тако пророчке речи Спаситеља нашег: "Ево, све стварам ново!" (Откровење,21:5).   У ишчекивању те новине живота, наш млади принц Растко, или Растислав (дословце, онај који „повећава славу“), напушта дворе оца свога, великог жупана Стефана Немање, и бежи у потрагу за монаштвом и просветљењем на Свету Гору Атон. Испуњење тог његовог боравка на Светој Гори, разоткрило се у преображеној личности нашег славног Просветитеља и Учитеља Светога Саве, Првог Архиепископа Српских Земаља и Приморја.   Била је то 1219. година. Пре осам стотина година, архимандрит Сава, заједно са групом учених и угледних монаха запловио је за Никеју, тадашње седиштe Византијске Империје  и Цариградске Патријаршије. Кренувши из манастира Хиландара (у преводу, "лађар"), Сава је пошао у потрагу за црквеном аутокефалијом за Православну цркву која се чврсто укоренила у нашим српским земљама, како би управо на тај начин, у потпуности обезбедио националност новоформираног Српског Краљевства.     Доментијан, један од Савиних биографа, наглашава као стожерну тачку то, да се наша Аутокефалија одиста збила по промислу (пророчки). Јер управо по божанском промислу откривено је византијском цару Теодору Првом Ласкарису, још пре него што је принчевски монах Сава стигао у Никеју, да он треба бити посвећен, а не један од других у његовој пратњи, као што је то Сава желео. Управо из тог разлога, цар, мимо уобичајених оквира царског протокола, напушта своју палату и одлази испред градских капија како би дочекао Саву, и  лично га увео у Град Првог и Седмог Васељенског Сабора.   Доментијан се заузима за још један упечатљив детаљ у Савиној биографији као Првог  Српског Архиепископа, посвећеног на велики празник Успења Пресвете Богородице 1219. године. Као посебну част Сави за време његове хиротоније, цариградски патријарх Манојло Први, одлучио је да новог Архиепископа одене његовим личним, патријарашким одеждама, које су се видно разликовале од одежди других епископа, што је јасно указивало на чин и ауторитет којима је од тог тренутка био одевен Сава од Србије.   Савинa ревност за добробит своје Цркве уочена је одмах након његове хиротоније. Према Теодосију, другом Савином биографу, Сава уместо да похита да преузме престо и успостави себи седиште, одлучи да оде и посети свог блиског пријатеља, митрополита солунског Михаила, с обзиром да је митрополит поседовао богату библиотеку духовних и правних књига. Сава је провео месеце преводећи их, пре него што се упутио ка својој катедри у манастиру Жича. И тако, спремљен за духовно просвећивање својих верних и за успостављање црквеног реда и поретка, Сава је себе посадио на путу који води у живот, као плодовито дрво маслиново. Пуноћа пута Светога Саве – Светосавље, није ни изолована ни беживотна, већ је она наше заједничко и живо, православно хришћанско наслеђе.   Досељавајући се у Сједињене Америчке Државе, наш српски народ је са собом донео и изоштрену свест о својој православној вери и свом наслеђу. Заједно са слободом вероисповести, са којом се тада сусрео, хитао је и да подигне цркве, и положи темеље своме новом, заједничком дому и животу. Прва српска православна црква у Америци саграђена је 1894. године у граду Џексону, у савезној држави Калифорнији, под покровитељством преподобног архимандрита Себастијана (Дабовића), првог православног свештеника из исељеничке породице, рођеног у Америци. Цркву су подигле руке српских рудара са Западне обале, који су свој нови храм посветили Светом Сави.   Ослањајући се на његову постојану заштиту, српски имигранти су се молили очекујући непрестани раст својих нових заједница у Сједињеним Државама. Након тога, подигнута је и црква у граду Галвестону, у савезној држави Тексас, а до 1919. године, подигнуто је још 30 цркава у државама: Пенсилванији, Аљасци, Илиноју, Индијани, Мичигену, Канзасу, Монтани и Охају, као и у Канади. Пре успостављања Српске Православне Епархије у Америци и Канади 1921. године, наше парохије биле су под привременом јурисдикцијом Руске Православне Митрополије, по угледу младог Растка, који је примљен и пострижен у руском Атонском манастиру Светог Пантелејмона.   Владика Николај (Велимировић) постављен је за администратора новоформиране Српске Епархије у Северној Америци, чије оснивање је заговарао 1921. године. Њега је наследио свети Мардарије (Ускоковић), човек ненадмашне жртве и визије, који је 1923. године постао први епископ Епархије америчко-канадске, Српске Православне Цркве. Он ће касније подићи први српски православни манастир у Сједињеним Америчким Државама, у градићу Либертивилу, у савезној држави Илиној. Овај манастир, посвећен Светом Сави, у почетку је служио као сиротиште, а убрзо затим је постао духовни епицентар целе наше Цркве на овом континенту.   Следећи исти пример, појединци попут Николе Тесле и Михајла Идворског Пупина, и многе друге значајне личности америчког друштва, у великој мери су осигурали темеље српско-америчке заједнице. Михајло Пупин, коме је личност Светог Саве послужила као инспирација у његовом научном раду, истакао се као велики добротвор манастира Светог Саве у Либертивилу. У Њујорку, свети владика Николај, основао је Српски библијски институт. Као плодоносан аутор, је 1951. године објавио дело Живот Светог Саве на енглеском језику, које је, по речима професора Веселина Кесића, „дело о чудесном свецу, које је написао чудесни епископ“.   На основу казивања епископа по имену Иринеј, једног од Савиних савременика, историја приписује Сави следеће речи: „Запад нас сматра Истоком, а Исток Западом, а ми не припадамо ни Истоку ни Западу, већ Јерусалиму Небеском“. Ово је наш, јединствени српски, и заједнички православни етос, наша креативна моћ интеракције са светом и наш засебан допринос савременом друштву, који више није само Исток или само Запад. Исто мора постати сједињено: „склад уздигнутих емоција, интелекта и снаге воље“, како је говорио свети владика Николај. Oписујући Америку, одлично је запазио следеће:   „Светлост Истока и светлост Запада, почива у њиховим подневима на континенту, који лежи између Истока и Запада..."   У том истом светлу, Господе, удостоји нас да угледамо Твоју Светлост, па да испунимо молитвени савет светог Николаја америчким црквеним лидерима 1921. године, да "изграде планове велике као читав свет, и учине напоре апостолске"; „Да се припремимо за жртву која је света и васцела као Твоја“. Јер у овим тешким временима, само узвишена дела, која произилазе из јаке вере, моћи ће да одрже оне који се плаше, држећи се увек савета патријарха васељенског Манојла Првог, записаног у Грамати издатој новохиротонисаном Архиепископу Сави:   Слушајте га сви ви, који сте у Христу правоверни хришћани!   Дано у Њујорку, о Началу Црквене Нове Године Ваш смерни молитвеник пред Престолом Светога Саве Иринеј Епископ источноамерички Српске Правослвне Цркве     Извор: Епархија источноамеричка
    • Од Логос,
      Поводом осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве 10. октобра 2019. године у Парохијском дому храма Светог Саве на Врачару отворена је изложба фотографија под називом Православље.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Изложба фотографија Православље која промовише и афирмише православну веру у многоструким видовима и облицима, уприличена је поводом прославе осам векова од стицања аутокефалности наше свете Цркве. Фотографија је у много чему заменила писану реч. Информација коју она носи говори са више прецизности и на аутентичан начин о људима, местима, догађајима, ауторским преокупацијама.   У Организационом одбору за јединствену изложбу уметничких фотографија коју додајемо као још један бисер Православља и обележавања јубилеја наше Цркве су господа Бранислав Бркић, Мирослав Предојевић и Влада Милинковић. Покровитељ изложбе и организатор је Фото савез Србије.   На конкурсу је учествовало 89 аутора који су послали укупно 771 фотографију. За излагање је одабрано 118 радова од 51 аутора. Према правилнику Фото савеза Србије изложба има Први ранг. Жири у саставу: ђакон Хаџи Драган С. Танасијевић, Жељко Ђурић и Хаџи Миодраг Миладиновић, једногласно је донео одлуку о нарађеним и похваљеним ауторима.   Ђакон Драган С. Танасијевић, (МФФСС и Истакнути уметник УЛУПУДС), званични светлописац Информативне службе Српске Православне Цркве и председник жирија, отворио је изложбу.   „Пажљиво жирирана, изложба има једну широку лепезу фотографија које задиру у скоро све сегменте православног деловања, како архирејеја, јереја и монаха, тако и верног народа који активно учествује у животу своје Цркве. Пред посматрачем се нижу догађаји који, забележени фото камером постају вредни и непролазни документи. Купола неке цркве, поклоници, прослава Богојављења и пливање за часни крст – омиљена тема фотографа. Затим крсне славе – ломљење славских колача, прославе највећих хришћанских празника као што су Васкрс и Божић, литије како оне по Светој Гори – омиљеном месту за фото-тражитеље, тако и оне које се врше широм православних земаља. Ту су и чувене руске куполе, руска зима и слично. Опет и опет чудесни ликови стараца са Свете Горе, антологијски портрети патријарха Павла из трамваја и његових шетњи по Београду, и опет монаси и монахиње и тако у недоглед, слике су које се памте а које краси ова јединствена и непроцењива изложба,“ пише у каталогу протојереј Жељко Р. Ђурић (МФФСС, ЕФИАП).   Првонаграђени аутори за колекцију фотографија   Прва награда   Алекса Трбовић МФ Самостални аутор Црвена купола, Храм Светог Саве, Београд, 2007. Одсјај православља, Храм Светог Саве, Београд, 2006. Ходочашће, Храм Светог Саве, Београд, 2007. Богојављење, Ада Циганлија, 2004. Примљена Данилова слава, црква Светог Саве, Бостон, САД, 2017.   Друга награда за колекцију   Момчило В. Вуковић - Самостални аутор, Ноћ пред Ускрс 2, Хиландар, 2002. Одраз у води 1, Хиландар, 2002. Одраз у води 2, Хиландар, 2002. Одраз у води 4, Хиландар, 2002.   Трећа награда за колекцију :   Аутор Зоран Пургер МФ ФKK Параћин, Монах Јоанис, Kолитсу, Света Гора, 1995. Монах Данило, Kаруља, Света Гора, 2006. Литија 1, Ивирон, Света Гора, 2004. Литија 2, Света Гора, 2004. Сахрана, Света Гора, 1974.   Похвале  за колекцију фотографија   Имре Сабо МФ самостални аутор -  На прелазу, Београд, 1998. У трамвају, Београд, 1998.; Мост, Београд, 1998.; Салутирање, Београд, 2014.   Иштван Вираг KМФ ФKВK ,,Рада Kрстић”, Сомбор: Kрстови, Манастир Пустиња, 2013 Православна црква Boteau 03, Румунија 2018.   Милорад Милићевић ФА1 ФK “Лесковац”, Лесковац Руски манастир, Света Гора, 2009.  Монаси, Света Гора, 2006.; Литургија, Kаково, 2009.   Првонаграђени аутори за фотографију   Прва награда   Саша Kнежић - УФKK Бањалука, За крст часни, Бањалука, 2013.  - за фотографију Манастир Гомионица, Kмећани, 2016.   Друга награда   Лазар Лековић KМФ Самостални аутор Ноћна служба, Румунија, 2008.  - за фотографију Дрводеља, Рогљево, 2009. Отац Давид, Београд, 2009. Отац Јустин, Румунија, 2008. Примљена Отац Симон, Црна Гора, 2008.   Зоран Петровић - Самостални аутор Молитва, Kрагујевац 2002.  -  за фотографију Маково поље, Kрагујевац, 2013.  Труд, Kрагујевац,   Трећа награда   Јан Вало ФА1 Фотографски клуб “Војводина”, Н. Сад Животни круг, Гружа, Манастир Kаменац, 2018. - за фотографију Ритам, Нови Сад, 2014. Три крста, Бајина Башта, Манастир Жича, 2017.   Милан Марковић МФ ФKK “Ваљево”, Ваљево Три паора, Сефкерин, 2014. - за фотографију На празничној служби, Сефкерин, 2012    Александар Јовановић ФА1 ФK “Ваљево”, Ваљево Богојављење, Градац, Ваљево, 2017. III награда за фотографију Богојављење 7664, Ваљево, 2017.   Похвале за фотографију   Мирослав Јеремић МФ ФKK “Ваљево”; Ваљево, Мирослав Предојевић МФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Горан Бендеља ФА1 Фото група “Ф5,6”, Београд; Бранислав Бркић МФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Александар Буђевац ФА1 ФK “Kрагујевац”,; Бранка Вучићевић Вучковић ФА2 ФKK “Чачак”; Пјер Грујичић - ФK “Београд“; Јован Ђикић - ФKВK “Рада Kрстић”, Сомбор; Роман Ђурић KМФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Аница Жупунски ФА1 Фото кино и видео савез Војводине; Едо Иглич KМФ ФK “Београд”; Пантелија Илић ФА1 Шабачка фотографска задруга; Мирјана Јовановић ФА1 ФK “Ваљево“; Снежана Лерх - Фотографски клуб “Војводина”, Н. Сад;  Весна Мамула ФА1 ФKK “Ваљево”; из Београда: Јелица Милентијевић - ФK “Београд”,  Виолета Милутиновић ФА1 ФK “Београд” и  Павловић KМФ ФР Арт Натура Арт; из Чачка: Бојан Пајић ФА1 ФГ “Формат“, Слободан М. Пајић KМФ ФГ “Формат” и  Миленко Савовић МФ ФГ “Формат” Сретен Пантелић - ФKK “Ваљево”; из Параћина: Слободан Симић KМФ ФKK и Маја Стошић KМФ ФKK Параћин,; Иван Стојановић ФА1 ФK “Kрагујевац” и Владимир Тадић - УФKK Бањалука, Бањалука.   Похваљени су самостални аутори излагачи: Марија Гајић, Милош Kараклић, Драган Лапчевић KМФ; Ивана Лукић ; Војислав Луковић, Владимир Мијаиловић,  Слађана Пантелић, Бранимир Радовановић, Миленко Радослављевић, Вера Радошевић, Миленко Савовић, Роберт Семниц KМФ, Оља Симовић и Гордана Хајиновић.   Изложба се сели у Хелсинки    Изложба је замишљена тако што ће њено појављивање бити најпре у Београду а затим и у другим већим градовима у Србији, после чега се изложба сели у Хелсинки у Финску, као и у многе друге земље у иностранству.    Преко 70 година традиције, сврстава Фото савез Србије међу најстарије савезе на овим просторима. Давне 1946. године основан је Републички одбор за фото-аматере у оквиру Комисије „Техника и спорт“, али своје суштинске корене фото аматеризам вуче од самог почетка XX века, тачно пре 114. година (1901.) када је у Београду одржана прва изложба уметничке фотографије. За изложбу Православље слободно се може рећи да је то изложба над изложбама у Србији ове године зато што је ту реч о представљању 118 изабраних фотографија из ове области од 51 аутора.   Отварању изложбе присуствовали су Преосвећена господа Епископи источноамерички Иринеј и ремезијански Стефан, викар Патријарха српског, свештенство, чланови Фото савеза Србије, многобројни сарадници и пријатељи, представници медија.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Централна прослава осам вијекова аутокефалности Српске Православне Цркве, након манастира Жича гдје је почела, настављена гдје би друго ако не у души Црне Горе и срцу Србије како то воли да каже наш Митрополит Амфилохије, на Косову и Метохији, 7. и 8. октобра. Вечерашњу емисију посветили смо овом догађају.   Звучни запис емисије   Митрополит Амфилохије рекао да је Црква на Косову и Метохији и данас присутна ништа мање него до сада. „И бићемо присутни, ја сам увјерен, и наредних осам вјекова. А после како Бог буде хтио“- додао је наш Митрополит   Митрополит црногорско-приморски је на свечаном ручку у Пећаршији рекао да се додјељије орден Светог Саве игуманији Харитини са сестрама, присутној дјеци и свој дјеци на КиМ, попадији Александри Секулић из Истока која је мајка четворо дјеце, свим мајкама које на КиМ рађају дјецу, монаштву и свештенству на Косову и Метохији.   У емисији се може чути и текст књижевника и новинара Живојина Ракочевића „И данас пут води из Жиче у Пећ“, гдје он између осталог каже: „Прослава осам стотина Српске православне цркве у Пећкој патријаршији протекла је у знаку сусрета заборављених и расељених, у знаку оних који су успели да преживе, да се врате и да живе са својом дјецом и Црквом као ослонцем“.     Историјској прослави у Пећкој Патријаршији није присуствовао нико од српских политичких представника са Косова и Метохије. И овај пут се показало да Српска Православна Црква остаје аутентични представник српског народа на Косову и Метохији и чувар његовог јединства и вере на темељу који нам је оставио Свети Сава са свим великим и светим архијерејима наше Цркве.     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...