Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Ромејац

МИЛО МИРАШУ ОТВАРА ВРАТА: Најавио „обнову“ тзв. ЦПЦ и уклањање цркве на Румији и крстионце на Михољској превлаци

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 55 минута, The Godfather рече

Molim? Upuceno je bilo meni, a Avva je posluzio kao objekat Anine psihopatoloske prijekcije medicinskog zahvata ( u kojoj se btw vredjaju i omalovazavaju sve osobe koje se sticajem nesretnih okolnosti moraju podvrgnuti istom ). Ali to nikome nije zasmetalo. LICEMERI.

Ђуровићу, што не кажеш Ани у лице оно што мислиш? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, Tristatri рече

A ti si poznat kao odmerena osoba, puna ukusa, svesna tezine svojih reci ...I iznad svega vodis brigu kako to sto kazes moze da utice na onoga kome je upuceno. I opet svoj bol i patnju prepoznajes, a eventoalno na tudje ne hajes

Да, видели смо колико се бираним речима опходи, примерице, према геј особи,  иако му је познато да живимо (ми, не он) у хомофобичном друштву и да може претпоставити да је таква особа била изложена различитим облицима агресије. Међутим, као што рекох, то само кристализује слику о каквом се не-човеку ради. С друге стране, патолошки је сензитиван на сваки знак неодобравања према њему и одатле се рађа његов презир према људима ван његовог тора.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Zoran Đurović рече

Камени не верује јер он пише под псеудонимом. Жао ми је само што му се његова тужба против мене на Фанару није примила. Јаснији случај од мога, тешко да може да постоји: Јавно критикујем поступке мог патријарха, а онда и поред тужбе абилног Џоме остајем и даље васељенски поп! Нешто дебело није у реду!:)) Ово као да је зона сумрака... 

Oce, meni je nebitno kolko profila imate, mada ste dosta slicni sa Godfather. A zasto Vaselenski ne bi vas rascinio kad ste napisali dosta protiv njega? Koji je razlog? 

Ja kad sam citao ona pisma shto ste objavili kao Vartolomejeva upucena Dejanu Mackovicem, palo mi je na pamet da su ona vama upucena a ne Dejanu:)) 

Onda bi bilo logicno zasto Vartolomej vas ne rascinjava, odakle vam informacije...za koga radite:) 

Da ne bih se bojao paranoje ja bi poverovao u svoje pomisli, da ste nas covek)))))

Share this post


Link to post
Share on other sites

За оне који се ложе као павијани: Да ли сте ви свесни када је војска (држава) намонтирала бараку (цркву) на Румији? 2005, пре 14 година. И како је Мило није срушио? Посреди је познати механизам пумпања павијана.

Крстионица је млада, али Лохију треба јер је ту лакше да се народ слети него да се пентрачи на Румију. Крстионица је доступна лети зими, црква у планини није. 

У којој нормалној држави неко може да намонтира цркву или крстионицу без дозволе? Ни у једној. Мило није дао дозволу Лохију него су се договорили за пумпање народа. Градња крстионице је била увертира у велику "одбрану голим животима црквене имовине у ЦГ". Како су Мило-Лохи виђели да поред ирваса у ЦГ има највише павијана, искористили су исти механизам. Па Трамп не би могао да одузме Острог, а камо ли Мило! Он "не може" да уклони 2 објекта без икакве историјске вредности, а овамо као хоће да отме Острог?! Заиста мораш бити павијан па да попијеш ту причу. Лохи/Мило чак нису ни маштовити него кад су видели да им пролази фора, настављају на исти начин. Воли народ, шта ти је моћ навике!:)) 

- Даље. Елпидофорос, хомос као наш Пан, отишао је да исконтролише Лонгина. Тамо Максим предводи литургију иако су саслужујући старији од њега. То нигде и никад нисам видео. Али, млади лав, је мини сабор СПЦ подчинио себи и сада у посјет дође Елпи. Његов радни план, како је најавио, да од Америке направи једну цркву, о чему сам писао. Српску ће му Макса испоручити на длану. Овде је одмах похитао да двосмислено представи како су Руси и цариграђани саслуживали, а то није тачно. Растакање СПЦ је у јеку. Цариград је узео под своје у Италији све црквене општине осим једне. Не знам какво је стање у Европи, знам само за Италију. Цариград је кренуо у поход и неће се зауставити. Аустралија нам је у опасности ако се Силуан под хитно не освести. Новопостављени цариградски архиепископ има исти задатак као амерички. Предвиђам да ће прво узети ткз Слободну СПЦ, предвођену Лохијевим одметнутим питомцем, а онда и нашу. А ви овде сплићите тропаре и кондаке Лохију и Таси и дивите се до имбецилности младом и обећавајућем епископу у Западној Америци.     

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тренутно је највећа опасност у Аустралији. Тамо тзв. Слободна СПЦ већ судски добија многе процесе и епископу Силуану неће бити ни мало лако да одбрани своје ставове и имовину СПЦ. Званична СПЦ у Аустралији може ускоро остати без скоро целе имовине. А кад тзв. Слободна СПЦ добије још по неког епископа у Аустралији, и када се тамо раскол распламса, на жалост неће се Срби лако смирити и умирити. Један је Патријарх Павле, који је имао харизму и који је знао да много тога попусти дијаспори ради мира у кући. Све ће то покушати искористити Цариград. Максим је млади лав у СПЦ, али лав који може појести као мале мачиће и Амфилохија и Атанасија, ако се удружи са Бартолемеосом Цариградским и његовим Елпидифором Америчким. Они који су спасавали Максима после свих његових брукања око дарвинизма, каноничности аутокефалије СПЦ и подршке украјинским расколницима, сами ће окушати плодове својих двоструких ставова. Ах да. Максим није педер. Какав квалитет!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Админ тиму.

Ви знате да ја нисам и никако не могу бити Гудфадер. Имате ип адресе. Објавите то павијанима. Тог човека никад у животу нисам упознао, тј. не знам ко је. Направио је једном и видео клип који је пустио из БГ. Објавите овим суманутим ликовима да то не могу да будем ја. Чак имам и неке приватне преписке са кумаром. Вероватно можете да му утврдите одакле се јавља. Ја сам из Италије, и ту нема фрке, али пустите овог човека на миру. И скините га са филтера, јер ако је казао Панарету да се лечи, није погрешио. Није му сигурно рекао да се лечи од хомосексуализма, као што би му Лохи рекао, него од ових идиотских идеја. Не разумем зашто ме излажете овом млатретирању да могу павијани да инсинуирају шта им падне на памет? Ово се све решава у 5 минута. Упореде се адресе и мирна бачка (само Рођа да се не јави сада да му вређам религију јер помињем Бачку:))).  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Драгана Милошевић рече

Молимо све учеснике дискусије да спусте лопту. Не приличи ни вама ни нама овакво понашање.

Pa ti, pravedna Dragana, kazni sve one koji su grešni.. A ne samo pojedince koji ne odgovaraju Zoranu.

Zapravo ste on i ti ono što ne priliči ovom forumu. Vređa sve redom, a ti mu držiš leđa.

Usput, Zorane, pozdrav iz Kijeva ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Админ тиму.

Ви знате да ја нисам и никако не могу бити Гудфадер. Имате ип адресе. Објавите то павијанима. Тог човека никад у животу нисам упознао, тј. не знам ко је. Направио је једном и видео клип који је пустио из БГ. Објавите овим суманутим ликовима да то не могу да будем ја. Чак имам и неке приватне преписке са кумаром. Вероватно можете да му утврдите одакле се јавља. Ја сам из Италије, и ту нема фрке, али пустите овог човека на миру. И скините га са филтера, јер ако је казао Панарету да се лечи, није погрешио. Није му сигурно рекао да се лечи од хомосексуализма, као што би му Лохи рекао, него од ових идиотских идеја. Не разумем зашто ме излажете овом млатретирању да могу павијани да инсинуирају шта им падне на памет? Ово се све решава у 5 минута. Упореде се адресе и мирна бачка (само Рођа да се не јави сада да му вређам религију јер помињем Бачку:))).  

Što si se uzbudio, Zorane?! Nema potrebe za panikom, kad to već nisi ti.. Ili bi ti voleo da nisi ;)

U multiplom poremećaju ličnosti - one jedna drugu ne poznaju ??

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Неко тамо рече

Тренутно је највећа опасност у Аустралији.

Тачно. Да проблем буде већи, тамо имамо новог фанарског кербера који је већ изјављиваљо да су све цркве под њиме, а имамо и овог острашћеног палог амфилохијева који ће све урадити да нам забибери. Просто не могу да разумем ове обамрле жабе што ништа не капирају нити виде. После кукају како их је нешто задесило изненада! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Mrdjen Nesretnikovic рече

Što si se uzbudio, Zorane?! Nema potrebe za panikom, kad to već nisi ti.. Ili bi ti voleo da nisi ;)

U multiplom poremećaju ličnosti - one jedna drugu ne poznaju ??

Тамбураш, упознали смо вам тактику. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Činjenicom da batinaš Dragana sklanja sa foruma sve koji nisu saglasni sa Zoranom, kao i činjenica da on nastavlja da vređa, dovoljni govore o tome  kakvu pljuvaonicu se ovaj virtuelni prostor pretvorio.

Reagujte, administracijo. Ali ne, izgleda da je reč Bačkoga jača od razuma i ljudskosti.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Mrdjen Nesretnikovic рече

Činjenicom da batinaš Dragana sklanja sa foruma sve koji nisu saglasni sa Zoranom, kao i činjenica da on nastavlja da vređa, dovoljni govore o tome  kakvu pljuvaonicu se ovaj virtuelni prostor pretvorio.

Reagujte, administracijo. Ali ne, izgleda da je reč Bačkoga jača od razuma i ljudskosti.

Камени, поново ће те блокнути. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Четвртог дана Светосавске недеље, 24. јануара 2020. године, у Српском културном центру Свети Сава у Суботици, одржана је духовна трибина. На тему ,,Карловачка митрополија и њена улога у очувању континуитета Српске Црквеˮ беседио је презвитер Станко Лакетић, професор Богословије у Сремским Карловцима. Презвитер Вељко Васиљев, парох палићки, поздравио је присутне и пожелео срдачну добродошлицу оцу Станку.   Звучни запис предавања   Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Ваше Високопреосвештенство, драги и у Христу поштовани Авво и учитељу Митрополите Амфилохије, драга сабраћо будимљанско-никшићки владико Јоаникије и мученику за Истину владико диоклијски Методије, драга браћо и сестре, презвитери, ђакони, монаси и монахиње, вјерни православни народе Црне Горе!     Са великим болом у срцу пратимо овдје у Словачкој терор и нападе на све вас, који се дешавају ових дана у нама вољеној и братској нам Црној Гори, поводом покушаја атеиста и каријериста, политичара да опљачкају и оскврнаве васељенске светиње читавог Православља у светородној Црној Гори.   Хоћу да вас обавестим да читаво свештенство, ђаконство и вјерни народ у нашој михаловско-кошицкој архиепископији Православне цркве чешких земаља и Словачке, вас подржава у вашом апостолском и вјероисповедничком напору да се овај безбожни покушај, који је срам за једну европску државу у 21.вјеку, која хоће да се зове демократском, решава мирним путом. У исто време дубоко се клањамо свој браћи и сестрима, који су спремни да бране своје прадједовске светиње.   Молимо се за вас. Служимо за вас Свете литургије. Са вама смо. Христос Богочовек, који је победио таму, нека да да засије свијетлост Његова, братска љубав и мир у Црној Гори!   У Христу Распетоме и Васкрсломе Ваш,   Архиепископ Георгије и сви свештеници, ђакони и Божији народ Епархије михаловско-кошицке, Словачка.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Саопштење Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори - Никшић, 22. јануар 2020.     Епископски савјет Српске Православне Цркве у Црној Гори је данас у Консисторији у Никшићу одржао сједницу у проширеном саставу, којој су присуствовали и чланови правног тима за израду иницијативе за оцјену уставности дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести.   Констатовано је да је текст иницијативе доведен у завршни фазу након што су обављене озбиљне консултације са најширим кругом правних стручњака. Разматрано је и предузимање других правних мјера које би предуприједиле и отклониле штетне посљедице овог закона, не само по Цркву, него по свеукупно црногорско друштво.   Епископски савјет се упознао и са правним активностима које су досад Патријаршија и Свети Синод наше помјесне Цркве предузели у циљу правног оспоравања односног закона.   Због великог интересовања јавности у погледу разлога због којих иницијатива још није поднесена Уставном суду од стране Цркве, слободни смо да јавност обавијестимо да у складу са одредбом чл. 36 тч. 3 Законом о Уставном суду, тај судски орган, може и сам покренути поступак оцјене уставности правних аката, особито имајући у виду један број очигледно неуставних одредби овог закона, и то, прије свега, оних који се тичу историјски стеченог правног субјективитета Цркава и вјерских заједница и неприкосновености права њихове својине. Како је најављено, иницијатива ће бити поднесена у најскорије вријеме.   Жалимо због грубих манипулација које су у медијима ових дана износили највиши државни званичници, одбијајући притом сваку оптужбу да се иза активности наше Цркве крију било какви и било чији политички или идеолошки интереси. Овом приликом нећемо одговарати на њиховe наводе у којима је било још низ историјских и чињеничних нетачности о Цркви у Црној Гори.   Са пуном одговорношћу обавјештавамо јавност да су неистинити медијски написи о томе да су у току разговори Цркве и црногорских власти у вези са Законом, што је, у свом јутрошњем интервјуу, недвосмислено демантовао и лично премијер Марковић, рекавши да позив за дијалог Цркви тек треба да буде послан од стране Владе. Ни они разговори, о којима је јавност већ обавијештена, а који су обављани прије доношења Закона, нису били институционални, инклузивни и истински дијалог. Као и досад, Епископски савјет и овога пута исказује своју пуну спремност да се о Закону разговара, али на начин који ће потпуно уважавати обе стране у дијалогу. Уколико црногорске власти сматрају да могу самостално да намећу теме и рјешења, као што су то раније радили и данас чине, позивајући на дијалог само о примјени Закона – са правом ћемо сматрати да се ради о фингирању позива за дијалог, што ће бити одговорност Владе. Православна Црква је заинтересована да Црна Гора у свом правном систему има најбољи могући закон који уређује питања вјерских слобода и правног положаја вјерских заједница.   Уз благодарност свим православним вјерницима и другим грађанима Црне Горе и шире, који се у незапамћеном броју окупљају на улицама својих градова, и овом приликом шаљемо јасну поруку да наши молебани и литије нису, како се погрешно тврди и са највиших државних адреса, усмјерени против државе Црне Горе. Управо је супротно – све то чинимо за њен напредак. Наше молитве су само против безакоња. Што буде мање безакоња, наша земља ће бити боља, а будућност свих њених грађана извјеснија и свијетлија.   Уздајући се у Божију правду, али и у људску одговорност, како оних на власти, тако и свих грађана Црне Горе, позивамо на умножење љубави, мира и слоге, којима ће се побиједити свака братомржња и нетрпељивост.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У понедељак, 7/20. јануара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј прославио је своје Крсно име. На светој архијерејској Литургији, у Светогеоргијевском храму у Новом Саду, началствовао је Епископ бачки г. Иринеј, а саслуживали су Преосвећена господа епископи: врањски Пахомије, крушевачки Давид, нишки Арсеније, осечкопољски и барањски Херувим и мохачки Исихије, архимандрити Јован (Радосављевић) и Прокопије (Тајар), свештенство и ђаконство више епархија наше помесне Православне Цркве.     Беседећи после прочитаног јеванђелског одељка, владика Херувим је истакао да је свака Литургија образац и икономија целокупнога Домостроја нашега спасења. Кроз њу се обнављамо, кроз њу се преображавамо, живећи врлинским начином живота. Знамо да смо ми ти који смо на путу светосавском, на путу мучеништва, на путу подвига, јер ако живимо литургијски и преображавамо се у новозаветнога човека, облачимо се у одећу непролазности, у одећу Христову, нагласио је Епископ осечкопољски и барањски.   У току свете Литургије, владика Иринеј рукоположио је монаха Јустина (Живанића) у чин јерођакона.     Заблагодаривши епископима који су дошли да својим присуством духовно обогате празничну радост, Епископ бачки је честитао данашњи празник свима, а особито свечарима. На нама је да се Господу молимо и да чврсто верујемо да никада није победио, у досадашњој историји, онај који је устао против Бога и Цркве. Са непоколебивом надом и истрајном молитвом чинимо све што до нас стоји, поручио је домаћин сабрања, владика Иринеј.    Звучни запис обраћања Владике Иринеја     У име присутних архијереја и вернога народа, Епископу бачком славу је честитао Владика врањски г. Пахомије. Молитвама светога Јована Крститеља нека ти, владико Иринеје, Господ дâ снаге и силе да и даље – Богом даним ти талантима – нас све допуњујеш, и да ти дâ много среће и здравља, а понајпре Царство небеско, навео је владика Пахомије.   Звучни запис обраћања Владике Пахомија   У славу Божју и у част Светога Јована Крститеља, током свете Литургије појали су студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду, као и појци Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини у Новом Саду.      После свете Литургије, у просторијама Црквене општине новосадске, Епископ зворничко-тузлански г. Фотије благословио је славске дарове – колач и жито. Владика Фотије је упутио најлепше молитвене жеље Епископу бачком г. Иринеју, поводом празновања његовог небеског молитвеника и заступника пред Господом, изразивши искрену благодарност Богу, Који је епископа Иринеја и његове госте удостојио заједничког учешћа у празничној евхаристијској радости. Желим да нашем старцу свети Јован Крститељ буде непрестано на помоћи, да би могао крст и мисију коју му је Бог поверио да изнесе достојанствено, казао је владика Фотије, подсетивши да је Јовањдан слава и Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија и Епископа мохачког г. Исихија.     Звучни запис обраћања Владике Фотија   Славском сабрању присуствовали су Његова Екселенција надбискуп Лучијано Суријани, апостолски нунције Свете Столице у Србији, г. Игор Мировић, председник Покрајинске владе, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, професор др Драган Станић, председник Матице српске, као и многе друге угледне личности.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Данас, 22. јануара 2020. године, навршава се 10 година од избора Његове Светости за 45. по реду наследника трона Светога Саве. Патријарх Иринеј је 2010. изабран на Светом Архијерејском Сабору СПЦ, одржаном 22. јануара у Патријаршији Српској у Београду. Устоличен је на Светој Литургији 23. јануара исте године у београдској Саборној цркви, а 3. октобра те године је устоличен у ставропигијалној Лаври Патријараха српских у Пећи.      На изборном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ, 22. јануара 2010. године, који је започео Св. Архијерејском Литургијом у београдској Саборној цркви, тадашњи Епископ нишки Иринеј изабран је за Патријарха српског. Свјатјејши Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) устоличен је свечано наредног дана, 23. јануара 2010. године, у Саборном храму Св. Архангела Михаила у Београду, на крају Саборске Свете Архијерејске Литургије коју је служио тада новоизабрани Патријарх, уз саслужење архијереја, свештенослужитеља и ђакона СПЦ, као и представника Руске и Грчке цркве. Његова Светост Патријарх Иринеј устоличен је у патријарашки трон као 45. поглавар Српске Православне цркве и наследник Св. Саве Првопрестолног. Устоличење Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја обављено је у Пећкој Патријаршији 3. октобра исте године.     Избор за Патријарха српског     Епископ нишки  Иринеј изабран је за Патријарха српског  на изборном заседању Св. Архијерејског  сабора СПЦ, 22. јануара 2010. године, који је започео Св. Архијерејском Литургијом у Саборном храму. Након тога, уследио је призив Светог Духа у Патријаршијској капели Св. Симеона Мироточивог.    Изборним сабором председавао је Његово Преосвештенство Епископ шабачки Лаврентије, као најстарији епископ по рукоположењу у нашој Цркви. Од 44 члана, колико чини Св. Архијерејски сабор, 34 архијереја су испуњавала услов да буду кандидовани за новог Патријарха српског. Тајним гласањем архијереји су предлагали кандидате, од којих су у ужи избор ушла тројица архијереја, добивши више од половине гласова чланова Изборног сабора. У првом кругу кандидат за патријарха је постао Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, у другом кругу епископ нишки Иринеј, док је трећи кандидат, изабран у четвртом кругу, био епископ бачки Иринеј.    Високопреподобни  архимандрит Гаврило, настојатељ манастира Лепавина (Митрополија загребачко-љубљанска) са Св. Јеванђеља изабрао је коверат са именом новог српског Патријарха, предајући га епископу шабачком Лаврентију, који га је и саопштио име новог Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског – г. Иринеја (Гавриловића). Након тога, служено је благодарење, а Свјатјејши Патријарх Иринеј се у беседи обратио браћи архијерејима. Звона Саборне цркве означила су, око 14:15, да је изабран нови Патријарх српски.    Устоличење  Патријарха српског  г. Иринеја    Нови Свјатјејши Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) устоличен је свечано 23. јануара 2010. године, у Саборном храму Св. Архангела Михаила у Београду, на крају Св. Литургије. Саборску Св. Архијерејску Литургију служио је новоизабрани Патријарх српски Иринеј, уз саслужење архијереја, свештенослужитеља и ђакона СПЦ, као и представнике Руске и Грчке цркве. Његова Светост Патријарх Иринеј устоличен је у патријарашки трон као 45. поглавар Српске Православне цркве и наследник Св. Саве Првопрестолног.     Досадашњи чувар  трона српских патријараха, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, предао је Патријарху Иринеју патријарашке инсигније – панагију, жезло и белу патријарашку пану, пожелевши му да буде достојан наследник Св. Саве и свих осталих светих и часних његових претходника. У својој приступној беседи, Патријарх Иринеј је истакао да је то велики дан и за њега лично и за нашу Цркву и наш народ, јер је српски патријарх увек представљао, пред Богом и у историји, пуноћу свог народа, делећи судбину његову, његове трагедије, али и његове радости. Патријарх Иринеј признао је и да је његово срце устрептало пред питањем да ли је достојан овог високог звања, почасти и одговорности. Исказао је благодарност онима који су га изабрали и указали му поверење. Настављајући пут Свјатјејшег Патријарха Павла, говорио је да се осећа немоћним пред тако великим крстом који га очекује у ова смутна времена, али да се ослања на речи Св. апостола Павла, "Све могу у Христу који ми моћ даје". Беседио је о српским патријарсима од времена Св. Патријарха Гаврила (Дожића) до Патријарха Павла, свестан тежине бремена и одговорности које ће морати понети као њихов наследник и следбеник. "Зато се овог тренутка моја мисао усмерава према Богу, Спаситељу нашем, Архипастиру Цркве, који ме је добротом и милошћу Својом наградио", истакао је Патријарх српски Иринеј.     Светој Литургији  су присуствовали и високи представници осталих конфесија, као и представници државног врха Републике Србије и Републике Српске, чланови краљевске породице; бројни народ, свештенство и монаштво.     Животопис Његове Светости Патријарха српског Иринеја   Његова Светост  Патријарх српски Г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке  Милијане. На крштењу добио је име  Мирослав. У родном селу завршио  је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора, октобра месеца 1959. године, у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха Германа, прима монашки чин, добивши на постригу име Иринеј.     Истога месеца, на празник Св. Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружица испод Калемегдана, бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је службовао као професор у Призренској богословији, упућен је на постдипломске студије у Атину. Године 1969. бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се, затим, враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности је, 1974. године, изабран за викарног епископа Њ.Св. Патријарха српског, са титулом епископа моравичког. Годину дана касније, 1975. године, изабран је за епископа нишког, где је служио све до постављења за Патријарха српског.     Патријарх српски Иринеј остварио је значајне подухвате као епископ нишки. Године 1987. почела је изградња новог хиландарског метоха, храма Св. Саве у Нишу, чије је темеље осветио епископ нишки г. Иринеј. У време ступања владике нишког Иринеја на патријарашки трон, у изградњи је било око 40 храмова на територији Нишке епархије, са приближно истим бројем цркава у обнови.   За време епископске дужности Патријарха Иринеја, народ се у све већем броју враћао Цркви, а Епархија нишка интензивно је радила на успостављању раскинутих веза са народом, након пола века комунистичке власти. Године 1998, први пут после 50 година, за храмовну славу нишке Саборне цркве – Духове, обновљена је велика литија улицама Ниша. Развијена је просветна и издавачка активност, нарочито у манастирима и црквама ове Епархије.       Долгоденствуј Свјатјејши Владико на многаја и благаја љета!

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...