Jump to content
Ромејац

МИЛО МИРАШУ ОТВАРА ВРАТА: Најавио „обнову“ тзв. ЦПЦ и уклањање цркве на Румији и крстионце на Михољској превлаци

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 7 минута, Zoran Đurović рече

Напиши: Мој владика је Иринеј. - Нећеш? Секташ си или неки јеретик. Са правом те сумњичимо за јерес јер си подржавао Артемија и Никодима, а сада нећеш да се одрекнеш става да на новотарске службе не силази Дух Свети. Јеси јеретик и секташ. Нећеш да исповедиш православно учење. Ствар је једноставна. 

Схваташ ли ти да си нико и ништа овде? Немаш право никога да пропитујеш ни за шта. И пошто си нико и ништа, нећу да ти одговарам, јер је то исто као да ми на улици неко тражи личну карту, да ме легитимише. Једноставно га игноришем. А ти немаш никакво право да ме, зато што игноришем твоје небулозно понашање, називаш секташем и јеретиком. Једноставно немаш право, и администрација би то требало да ти објасни. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Родољуб Лазић рече

јер је то исто као да ми на улици неко тражи личну карту, да ме легитимише.

Daleko od toga da je isto. Za tvoju inf nalazis se na verskom forumu i pitanje je uzevsi u obzir tvoje aktivnosti iz nekih proslih vremena skroz legitimno i na mestu.

Dok ne odg na postavljena ti pitanja smatracemo te za vuka u jagnjecoj kozi ili ako lepse zvuci tvom pravnickom uhu za subverzivni element.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, The Godfather рече

Daleko od toga da je isto. Za tvoju inf nalazis se na verskom forumu i pitanje je uzevsi u obzir tvoje aktivnosti iz nekih proslih vremena skroz legitimno i na mestu.

Dok ne odg na postavljena ti pitanja smatracemo te za vuka u jagnjecoj kozi ili ako lepse zvuci tvom pravnickom uhu za subverzivni element.

Разваљотка, што би рекли Руси... :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 49 минута, Zoran Đurović рече

Да админи банују Патријарха.

Патријарх није члан форума.

 

пре 50 минута, Zoran Đurović рече

И у тим препискама није било никаквог говора о Лохију, нити сам га ја регрутовао за некакав лоби против Лохија. Човек, једноставно, безочно лаже. 

О приватним препискама нисам и не бих говорио, свакако се ни у њима нисмо сложили. Јасно сам реферисао на јавне објаве, свако може да прелиста теме које се тичу ситуције у ЦГ где смо обојица писали и да види ово што сам рекао.

За остало, администрација је довољно рекла.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, ana čarnojević рече

gej tema, pitanje moderiranja i pitanje necijeg espiskopa su off topic na ovoj temi.

Yep, trebalo je da bude ova tema za nasu dusu tj. za one koji misle da treba na jedan malo mirniji nacin da pricaju o problemima koje pravi Milov rezim mitropoliji i svima venicima dole u CG.... mislim, ne moze niko da zabrani nikom da pise gde hoce ako smatra i misli dtugacije od nekog drugog, ali koliko se secam i pogledao sam, ti si Ana na pocetku i rekla ako moze ova tema da prodje bez ovih diskursa koji postoje na drugim temama, ali, opet je ispalo da imamo preslikanu pricu sa onih drugih tema koje su 'zagadjene' :tongue: tim stvarima.

...a, da sam neka vlast :0120_angryy:sFun_bat....( na kraju bih samo ja sam i moj pas ljubimac ostali na forumu... :smeh1:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Bokisd рече

Yep, trebalo je da bude ova tema za nasu dusu tj. za one koji misle da treba na jedan malo mirniji nacin da pricaju o problemima koje pravi Milov rezim mitropoliji i svima venicima dole u CG.... mislim, ne moze niko da zabrani nikom da pise gde hoce ako smatra i misli dtugacije od nekog drugog, ali koliko se secam i pogledao sam, ti si Ana na pocetku i rekla ako moze ova tema da prodje bez ovih diskursa koji postoje na drugim temama, ali, opet je ispalo da imamo preslikanu pricu sa onih drugih tema koje su 'zagadjene' :tongue: tim stvarima.

...a, da sam neka vlast :0120_angryy:sFun_bat....( na kraju bih samo ja sam i moj pas ljubimac ostali na forumu... :smeh1:)

pa nista. ako admini nisu zainteresovani da postoji tema ovog tipa onda mi ne mozemo spreciti njenu destrukciju.

ja sam jutros pomislila da ovde stavljamo informacije vezane i za Kosovo i za Crnu goru, da imamo sve na jednom mestu, posto se cini da ubrzavanje stvari povezuje sve u istu pricu...ali sta sad. valjda ima bitnijih stvari od toga, ne znam.

***

vi se dogovorite. odoh na pijacu. nadam se da Ava nece skoro na kolonoskopiju, nadrljace neko...

Share this post


Link to post
Share on other sites

То што ме ти и Ђуровић сматрате за било шта, потпуно је небитно, не занима ме. И наравно да уличним силеџијама, људима који се беспризорно понашају, нећу ништа да одговарам, да их утврђујем у погрешном уверењу да су неко и нешто и да имају право да се тако понашају. Јер то је управо то. Једном када почнем да вам одговарам, онда краја нема, питаћете ме шта год вам падне на памет.  

Дакле, немате право да ме било шта испитујете, и то је Милан Ракић јасно рекао. И немате право да ме називате јеретиком и секташем зато што нећу да прихватим да се понашам онако како ви, без икаквог основа и права, од мене захтевате. 

Овде је све јасно, остаје само да видимо да ли ће Милан бити доследан. А верујем да хоће. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Родољуб Лазић рече

Овде је све јасно, остаје само да видимо да ли ће Милан бити доследан. А верујем да хоће. 

А ти ћеш заузврат да му... шта? Колико су ти мизерни ови трикови. Да напишеш још некоме неко приватно писмо? Да ти хоџа уради запис против мојих демона?:)) Пушти живу на мене. 

Ти си светоотачки тип, увек у молитвама светих отаца. Сада да видиш како су оци истраживали јеретике. Немања би ти урезао језик у грлу. Иринеј није твој патријарх.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Zoran Đurović рече

А ти ћеш заузврат да му... шта? Колико су ти мизерни ови трикови. Да напишеш још некоме неко приватно писмо? Да ти хоџа уради запис против мојих демона?:)) Пушти живу на мене. 

Ти си светоотачки тип, увек у молитвама светих отаца. Сада да видиш како су оци истраживали јеретике. Немања би ти урезао језик у грлу. Иринеј није твој патријарх.  

Нико си и ништа, немаш право било шта да ме питаш. Уличне силеџије немају право да ми траже личну карту и ја их просто игноришем. И немаш право да било кога прогониш, то пише и у Правилнику форума. 

1. Забрањено је свако вређање других чланова на личној, верској, националној, расној и полној основи. Није дозвољено прогагирање идеологија које заговарају насиље, дискриминацију или мржњу по овим основама. Није свеједно да ли ћете рећи да сматрате одређено становиште ирационалним или ћете саговорнику налепити личну увредљиву етикету. Немојте затрпавати теме ни прогонити друге чланове.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Zoran Đurović Да ли сте у разговору са Бачким спомињали Амфилохија и МЦП?

@Родољуб Лазић Братски питам да ли си припадник евхаристијског сабрања под епископом Иринејом београдско-карловачким?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, The Godfather рече

Pazi ti na svoju bulju, da te cika Rodja( posto mu tako tepas ) ne zaskoci nenadano

(bez obzira na sve, ovo nisi smeo da kazes bilo kome pogotovo za devojku i zasluzuje svaku osudu... poslednjih mesec dana svaka tvoja poruka je skoro 'dno dna'... samo da znas... :0201wink:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Milan Nikolic рече

@Родољуб Лазић Братски питам да ли си припадник евхаристијског сабрања под епископом Иринејом београдско-карловачким?

Милане, прво су ме сто пута питали (а и то је било потпуно неосновано, без икаквог права, зато нисам ни хтео да одговорим), која сам епархија. На крају, због погодбе са Ђуровићем да ћу рећи, ако он одговори на питање о Вартоломејевом поступку у Украјини, одговорио сам на њихово питање и рекао да је моја епархија Архиепископија београдско-карловачка. Онда је почела нова игранка, да кажем име епископа, као да у оквиру архиепископије постоји пет епископа. Пошто се очито ради о злонамерном покушају малтретирања, одбио сам да се повинујем форумском силеџијству. То што ти мене питаш исто питање не значи да теби треба да одговорим.  Шта није јасно у одговору да припадам Архиепископији београдско-карловачкој па ме сада питаш да ли је Иринеј мој епискооп? То прво. А друго, зашто је теби битна та информација? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Родољуб Лазић рече

Нико си и ништа, немаш право било шта да ме питаш. Уличне силеџије немају право да ми траже личну карту и ја их просто игноришем. И немаш право да било кога прогониш, то пише и у Правилнику форума. 

1. Забрањено је свако вређање других чланова на личној, верској, националној, расној и полној основи. Није дозвољено прогагирање идеологија које заговарају насиље, дискриминацију или мржњу по овим основама. Није свеједно да ли ћете рећи да сматрате одређено становиште ирационалним или ћете саговорнику налепити личну увредљиву етикету. Немојте затрпавати теме ни прогонити друге чланове.

Ја тебе не вређам на верској основи. Ти се лажно представљаш, а мени је, као духовнику, свијетла дужност да упозорим на потуљене секташе и јеретике. Друго, није никаква увреда секташу рећи да је секташ. То је само констатација. Иринеј није за тебе патријарх, онда си секташ. Католик и традиционални протестант ниси, дакле, остаје само да си секташ. То је математика. 

Подсећања ради, ти си први написао текст против мене иако те никад у животу нисам поменуо. Зато се сада не жали што те черечим. Још си са оном другом јајаром Лазићем (лепо вам презиме) узео да ми се не да ни право одговора на твоје баљезгарије. Дочекао сам те овде. 

На крају, пиштиш и кукумавчиш на новотарском форуму а тврдиш да новотарцима не силази Дух Свети на службу! Ти си само безочна и неморална бараба. 

А твојој мами и тати кажи да су ништа. Толико, милошевићев судијо који си променио господара. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Bokisd рече

(bez obzira na sve, ovo nisi smeo da kazes bilo kome pogotovo za devojku i zasluzuje svaku osudu... poslednjih mesec dana svaka tvoja poruka je skoro 'dno dna'... samo da znas... :0201wink:)

ne brini. prijavila sam. ovo je seksisticka poruka i prosli put je bukvojed zbog takvog posta bio na odobravanju. moja poruka nije bila tog tipa i ja iza nje stojim odavno nisam videla nesto ovako.

i u pravu si, njegove poruke su dno. upozorila sam Djurovica, davno,  da mu takvi ljudi i sateliti nisu potrebni ali dobro...njegova stvar. 

dok je taj covek na ovoj temi ja cu je zaobilaziti. ne zbog ovoga sto je napisao, da nismo na ovoj temi ne bih stala dok ga ne upropastim, nego zato sto mi je jeziv.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Кијевски и свеукрајински митрополит Епифаније изразио је пре неколико минута најтоплију захвалност Цркви Грчке и њеном предстојатељу Јерониму на признању Аутокефалне цркве у Украјини.     Писмо можете прочитати у наставку:   „Захвалан сам брату у Христу, Његовом Блаженству Јерониму, архиепископу атинском и све Грчке, председнику Светога Синода Цркве Грчке, и сабраћи архијерејима Архијерејског Сабора, који су данас одлучили да подрже и следе канонске и историјске одлуке Васељенске Патријаршије, чиме се ствара могућност пуног општења наших двеју помесних аутокефалних Цркава у свим областима.   Историја наших двеју древних народа, Грчке и Украјине, садржи много заједничких страница пријатељства и сарадње. Успостављање пуног евхаристијског јединства и званичних односа између Цркава Грчке и Украјине нова је страница која ће заувек остати у нашој историји и у нашим срцима.   Надам се да ћу у блиској будућности имати задовољство да посетим Атину, коју гајим у своме срцу, и да лично изразим своја осећања љубави и поштовања према Његовом Блаженству архиепископу Јерониму, сабраћи архијерејима и свој Грчкој Цркви.“     Извор: Orthodox Times (Ромфеа)
    • Од Логос,
      Иринеј по милости Божјој Епископ источноамерички Српске Правослвне Цркве   Повезана вест:   Председник Трaмп честитао Епархији источноамеричкој 800 година самосталности Српске Православне Цркве (easterndiocese.org)   Најљубљеније Нам Свештенство и Монаштво, Синови и Кћери, верна чада Источноамеричке епархије наше најсветије Цркве! Са изобилном радошћу, која произилази из нашег очинског срца Вас поздрављамо, овим најсветлијим и најподеснијим поводом у нашој свеопштој историји, светој и световној 800. годишњици аутокефалије Српске Православне Цркве 1219-2019.   Од Бога дарована, од народа љубљена   Најљубљенији, небо и земља торжествују са нама у данима ове јубиларне године наше Аутокефалије!   Јер сунце Истока целивало је тло Запада, и снажна вера Светог Саве, одиста, наша вера православна и хришћанска, оваплоћена у нашим српским земљама и сачувана кроз нашу јединствену културу и традицију, чврсто је засађена овде, у овим, Сједињеним Државама Америчким. Вера древна, процветала је у земљи новој, испунивши тако пророчке речи Спаситеља нашег: "Ево, све стварам ново!" (Откровење,21:5).   У ишчекивању те новине живота, наш млади принц Растко, или Растислав (дословце, онај који „повећава славу“), напушта дворе оца свога, великог жупана Стефана Немање, и бежи у потрагу за монаштвом и просветљењем на Свету Гору Атон. Испуњење тог његовог боравка на Светој Гори, разоткрило се у преображеној личности нашег славног Просветитеља и Учитеља Светога Саве, Првог Архиепископа Српских Земаља и Приморја.   Била је то 1219. година. Пре осам стотина година, архимандрит Сава, заједно са групом учених и угледних монаха запловио је за Никеју, тадашње седиштe Византијске Империје  и Цариградске Патријаршије. Кренувши из манастира Хиландара (у преводу, "лађар"), Сава је пошао у потрагу за црквеном аутокефалијом за Православну цркву која се чврсто укоренила у нашим српским земљама, како би управо на тај начин, у потпуности обезбедио националност новоформираног Српског Краљевства.     Доментијан, један од Савиних биографа, наглашава као стожерну тачку то, да се наша Аутокефалија одиста збила по промислу (пророчки). Јер управо по божанском промислу откривено је византијском цару Теодору Првом Ласкарису, још пре него што је принчевски монах Сава стигао у Никеју, да он треба бити посвећен, а не један од других у његовој пратњи, као што је то Сава желео. Управо из тог разлога, цар, мимо уобичајених оквира царског протокола, напушта своју палату и одлази испред градских капија како би дочекао Саву, и  лично га увео у Град Првог и Седмог Васељенског Сабора.   Доментијан се заузима за још један упечатљив детаљ у Савиној биографији као Првог  Српског Архиепископа, посвећеног на велики празник Успења Пресвете Богородице 1219. године. Као посебну част Сави за време његове хиротоније, цариградски патријарх Манојло Први, одлучио је да новог Архиепископа одене његовим личним, патријарашким одеждама, које су се видно разликовале од одежди других епископа, што је јасно указивало на чин и ауторитет којима је од тог тренутка био одевен Сава од Србије.   Савинa ревност за добробит своје Цркве уочена је одмах након његове хиротоније. Према Теодосију, другом Савином биографу, Сава уместо да похита да преузме престо и успостави себи седиште, одлучи да оде и посети свог блиског пријатеља, митрополита солунског Михаила, с обзиром да је митрополит поседовао богату библиотеку духовних и правних књига. Сава је провео месеце преводећи их, пре него што се упутио ка својој катедри у манастиру Жича. И тако, спремљен за духовно просвећивање својих верних и за успостављање црквеног реда и поретка, Сава је себе посадио на путу који води у живот, као плодовито дрво маслиново. Пуноћа пута Светога Саве – Светосавље, није ни изолована ни беживотна, већ је она наше заједничко и живо, православно хришћанско наслеђе.   Досељавајући се у Сједињене Америчке Државе, наш српски народ је са собом донео и изоштрену свест о својој православној вери и свом наслеђу. Заједно са слободом вероисповести, са којом се тада сусрео, хитао је и да подигне цркве, и положи темеље своме новом, заједничком дому и животу. Прва српска православна црква у Америци саграђена је 1894. године у граду Џексону, у савезној држави Калифорнији, под покровитељством преподобног архимандрита Себастијана (Дабовића), првог православног свештеника из исељеничке породице, рођеног у Америци. Цркву су подигле руке српских рудара са Западне обале, који су свој нови храм посветили Светом Сави.   Ослањајући се на његову постојану заштиту, српски имигранти су се молили очекујући непрестани раст својих нових заједница у Сједињеним Државама. Након тога, подигнута је и црква у граду Галвестону, у савезној држави Тексас, а до 1919. године, подигнуто је још 30 цркава у државама: Пенсилванији, Аљасци, Илиноју, Индијани, Мичигену, Канзасу, Монтани и Охају, као и у Канади. Пре успостављања Српске Православне Епархије у Америци и Канади 1921. године, наше парохије биле су под привременом јурисдикцијом Руске Православне Митрополије, по угледу младог Растка, који је примљен и пострижен у руском Атонском манастиру Светог Пантелејмона.   Владика Николај (Велимировић) постављен је за администратора новоформиране Српске Епархије у Северној Америци, чије оснивање је заговарао 1921. године. Њега је наследио свети Мардарије (Ускоковић), човек ненадмашне жртве и визије, који је 1923. године постао први епископ Епархије америчко-канадске, Српске Православне Цркве. Он ће касније подићи први српски православни манастир у Сједињеним Америчким Државама, у градићу Либертивилу, у савезној држави Илиној. Овај манастир, посвећен Светом Сави, у почетку је служио као сиротиште, а убрзо затим је постао духовни епицентар целе наше Цркве на овом континенту.   Следећи исти пример, појединци попут Николе Тесле и Михајла Идворског Пупина, и многе друге значајне личности америчког друштва, у великој мери су осигурали темеље српско-америчке заједнице. Михајло Пупин, коме је личност Светог Саве послужила као инспирација у његовом научном раду, истакао се као велики добротвор манастира Светог Саве у Либертивилу. У Њујорку, свети владика Николај, основао је Српски библијски институт. Као плодоносан аутор, је 1951. године објавио дело Живот Светог Саве на енглеском језику, које је, по речима професора Веселина Кесића, „дело о чудесном свецу, које је написао чудесни епископ“.   На основу казивања епископа по имену Иринеј, једног од Савиних савременика, историја приписује Сави следеће речи: „Запад нас сматра Истоком, а Исток Западом, а ми не припадамо ни Истоку ни Западу, већ Јерусалиму Небеском“. Ово је наш, јединствени српски, и заједнички православни етос, наша креативна моћ интеракције са светом и наш засебан допринос савременом друштву, који више није само Исток или само Запад. Исто мора постати сједињено: „склад уздигнутих емоција, интелекта и снаге воље“, како је говорио свети владика Николај. Oписујући Америку, одлично је запазио следеће:   „Светлост Истока и светлост Запада, почива у њиховим подневима на континенту, који лежи између Истока и Запада..."   У том истом светлу, Господе, удостоји нас да угледамо Твоју Светлост, па да испунимо молитвени савет светог Николаја америчким црквеним лидерима 1921. године, да "изграде планове велике као читав свет, и учине напоре апостолске"; „Да се припремимо за жртву која је света и васцела као Твоја“. Јер у овим тешким временима, само узвишена дела, која произилазе из јаке вере, моћи ће да одрже оне који се плаше, држећи се увек савета патријарха васељенског Манојла Првог, записаног у Грамати издатој новохиротонисаном Архиепископу Сави:   Слушајте га сви ви, који сте у Христу правоверни хришћани!   Дано у Њујорку, о Началу Црквене Нове Године Ваш смерни молитвеник пред Престолом Светога Саве Иринеј Епископ источноамерички Српске Правослвне Цркве     Извор: Епархија источноамеричка
    • Од Логос,
      Поводом осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве 10. октобра 2019. године у Парохијском дому храма Светог Саве на Врачару отворена је изложба фотографија под називом Православље.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Изложба фотографија Православље која промовише и афирмише православну веру у многоструким видовима и облицима, уприличена је поводом прославе осам векова од стицања аутокефалности наше свете Цркве. Фотографија је у много чему заменила писану реч. Информација коју она носи говори са више прецизности и на аутентичан начин о људима, местима, догађајима, ауторским преокупацијама.   У Организационом одбору за јединствену изложбу уметничких фотографија коју додајемо као још један бисер Православља и обележавања јубилеја наше Цркве су господа Бранислав Бркић, Мирослав Предојевић и Влада Милинковић. Покровитељ изложбе и организатор је Фото савез Србије.   На конкурсу је учествовало 89 аутора који су послали укупно 771 фотографију. За излагање је одабрано 118 радова од 51 аутора. Према правилнику Фото савеза Србије изложба има Први ранг. Жири у саставу: ђакон Хаџи Драган С. Танасијевић, Жељко Ђурић и Хаџи Миодраг Миладиновић, једногласно је донео одлуку о нарађеним и похваљеним ауторима.   Ђакон Драган С. Танасијевић, (МФФСС и Истакнути уметник УЛУПУДС), званични светлописац Информативне службе Српске Православне Цркве и председник жирија, отворио је изложбу.   „Пажљиво жирирана, изложба има једну широку лепезу фотографија које задиру у скоро све сегменте православног деловања, како архирејеја, јереја и монаха, тако и верног народа који активно учествује у животу своје Цркве. Пред посматрачем се нижу догађаји који, забележени фото камером постају вредни и непролазни документи. Купола неке цркве, поклоници, прослава Богојављења и пливање за часни крст – омиљена тема фотографа. Затим крсне славе – ломљење славских колача, прославе највећих хришћанских празника као што су Васкрс и Божић, литије како оне по Светој Гори – омиљеном месту за фото-тражитеље, тако и оне које се врше широм православних земаља. Ту су и чувене руске куполе, руска зима и слично. Опет и опет чудесни ликови стараца са Свете Горе, антологијски портрети патријарха Павла из трамваја и његових шетњи по Београду, и опет монаси и монахиње и тако у недоглед, слике су које се памте а које краси ова јединствена и непроцењива изложба,“ пише у каталогу протојереј Жељко Р. Ђурић (МФФСС, ЕФИАП).   Првонаграђени аутори за колекцију фотографија   Прва награда   Алекса Трбовић МФ Самостални аутор Црвена купола, Храм Светог Саве, Београд, 2007. Одсјај православља, Храм Светог Саве, Београд, 2006. Ходочашће, Храм Светог Саве, Београд, 2007. Богојављење, Ада Циганлија, 2004. Примљена Данилова слава, црква Светог Саве, Бостон, САД, 2017.   Друга награда за колекцију   Момчило В. Вуковић - Самостални аутор, Ноћ пред Ускрс 2, Хиландар, 2002. Одраз у води 1, Хиландар, 2002. Одраз у води 2, Хиландар, 2002. Одраз у води 4, Хиландар, 2002.   Трећа награда за колекцију :   Аутор Зоран Пургер МФ ФKK Параћин, Монах Јоанис, Kолитсу, Света Гора, 1995. Монах Данило, Kаруља, Света Гора, 2006. Литија 1, Ивирон, Света Гора, 2004. Литија 2, Света Гора, 2004. Сахрана, Света Гора, 1974.   Похвале  за колекцију фотографија   Имре Сабо МФ самостални аутор -  На прелазу, Београд, 1998. У трамвају, Београд, 1998.; Мост, Београд, 1998.; Салутирање, Београд, 2014.   Иштван Вираг KМФ ФKВK ,,Рада Kрстић”, Сомбор: Kрстови, Манастир Пустиња, 2013 Православна црква Boteau 03, Румунија 2018.   Милорад Милићевић ФА1 ФK “Лесковац”, Лесковац Руски манастир, Света Гора, 2009.  Монаси, Света Гора, 2006.; Литургија, Kаково, 2009.   Првонаграђени аутори за фотографију   Прва награда   Саша Kнежић - УФKK Бањалука, За крст часни, Бањалука, 2013.  - за фотографију Манастир Гомионица, Kмећани, 2016.   Друга награда   Лазар Лековић KМФ Самостални аутор Ноћна служба, Румунија, 2008.  - за фотографију Дрводеља, Рогљево, 2009. Отац Давид, Београд, 2009. Отац Јустин, Румунија, 2008. Примљена Отац Симон, Црна Гора, 2008.   Зоран Петровић - Самостални аутор Молитва, Kрагујевац 2002.  -  за фотографију Маково поље, Kрагујевац, 2013.  Труд, Kрагујевац,   Трећа награда   Јан Вало ФА1 Фотографски клуб “Војводина”, Н. Сад Животни круг, Гружа, Манастир Kаменац, 2018. - за фотографију Ритам, Нови Сад, 2014. Три крста, Бајина Башта, Манастир Жича, 2017.   Милан Марковић МФ ФKK “Ваљево”, Ваљево Три паора, Сефкерин, 2014. - за фотографију На празничној служби, Сефкерин, 2012    Александар Јовановић ФА1 ФK “Ваљево”, Ваљево Богојављење, Градац, Ваљево, 2017. III награда за фотографију Богојављење 7664, Ваљево, 2017.   Похвале за фотографију   Мирослав Јеремић МФ ФKK “Ваљево”; Ваљево, Мирослав Предојевић МФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Горан Бендеља ФА1 Фото група “Ф5,6”, Београд; Бранислав Бркић МФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Александар Буђевац ФА1 ФK “Kрагујевац”,; Бранка Вучићевић Вучковић ФА2 ФKK “Чачак”; Пјер Грујичић - ФK “Београд“; Јован Ђикић - ФKВK “Рада Kрстић”, Сомбор; Роман Ђурић KМФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Аница Жупунски ФА1 Фото кино и видео савез Војводине; Едо Иглич KМФ ФK “Београд”; Пантелија Илић ФА1 Шабачка фотографска задруга; Мирјана Јовановић ФА1 ФK “Ваљево“; Снежана Лерх - Фотографски клуб “Војводина”, Н. Сад;  Весна Мамула ФА1 ФKK “Ваљево”; из Београда: Јелица Милентијевић - ФK “Београд”,  Виолета Милутиновић ФА1 ФK “Београд” и  Павловић KМФ ФР Арт Натура Арт; из Чачка: Бојан Пајић ФА1 ФГ “Формат“, Слободан М. Пајић KМФ ФГ “Формат” и  Миленко Савовић МФ ФГ “Формат” Сретен Пантелић - ФKK “Ваљево”; из Параћина: Слободан Симић KМФ ФKK и Маја Стошић KМФ ФKK Параћин,; Иван Стојановић ФА1 ФK “Kрагујевац” и Владимир Тадић - УФKK Бањалука, Бањалука.   Похваљени су самостални аутори излагачи: Марија Гајић, Милош Kараклић, Драган Лапчевић KМФ; Ивана Лукић ; Војислав Луковић, Владимир Мијаиловић,  Слађана Пантелић, Бранимир Радовановић, Миленко Радослављевић, Вера Радошевић, Миленко Савовић, Роберт Семниц KМФ, Оља Симовић и Гордана Хајиновић.   Изложба се сели у Хелсинки    Изложба је замишљена тако што ће њено појављивање бити најпре у Београду а затим и у другим већим градовима у Србији, после чега се изложба сели у Хелсинки у Финску, као и у многе друге земље у иностранству.    Преко 70 година традиције, сврстава Фото савез Србије међу најстарије савезе на овим просторима. Давне 1946. године основан је Републички одбор за фото-аматере у оквиру Комисије „Техника и спорт“, али своје суштинске корене фото аматеризам вуче од самог почетка XX века, тачно пре 114. година (1901.) када је у Београду одржана прва изложба уметничке фотографије. За изложбу Православље слободно се може рећи да је то изложба над изложбама у Србији ове године зато што је ту реч о представљању 118 изабраних фотографија из ове области од 51 аутора.   Отварању изложбе присуствовали су Преосвећена господа Епископи источноамерички Иринеј и ремезијански Стефан, викар Патријарха српског, свештенство, чланови Фото савеза Србије, многобројни сарадници и пријатељи, представници медија.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Централна прослава осам вијекова аутокефалности Српске Православне Цркве, након манастира Жича гдје је почела, настављена гдје би друго ако не у души Црне Горе и срцу Србије како то воли да каже наш Митрополит Амфилохије, на Косову и Метохији, 7. и 8. октобра. Вечерашњу емисију посветили смо овом догађају.   Звучни запис емисије   Митрополит Амфилохије рекао да је Црква на Косову и Метохији и данас присутна ништа мање него до сада. „И бићемо присутни, ја сам увјерен, и наредних осам вјекова. А после како Бог буде хтио“- додао је наш Митрополит   Митрополит црногорско-приморски је на свечаном ручку у Пећаршији рекао да се додјељије орден Светог Саве игуманији Харитини са сестрама, присутној дјеци и свој дјеци на КиМ, попадији Александри Секулић из Истока која је мајка четворо дјеце, свим мајкама које на КиМ рађају дјецу, монаштву и свештенству на Косову и Метохији.   У емисији се може чути и текст књижевника и новинара Живојина Ракочевића „И данас пут води из Жиче у Пећ“, гдје он између осталог каже: „Прослава осам стотина Српске православне цркве у Пећкој патријаршији протекла је у знаку сусрета заборављених и расељених, у знаку оних који су успели да преживе, да се врате и да живе са својом дјецом и Црквом као ослонцем“.     Историјској прослави у Пећкој Патријаршији није присуствовао нико од српских политичких представника са Косова и Метохије. И овај пут се показало да Српска Православна Црква остаје аутентични представник српског народа на Косову и Метохији и чувар његовог јединства и вере на темељу који нам је оставио Свети Сава са свим великим и светим архијерејима наше Цркве.     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Међуправославни сајт Orthodox Cognate Page честитао је јубилеј Српске цркве – 800 година аутокефалности,  Његовој светости Патријарху српском г Иринеју, члановима Светог синода и верницима Српске цркве. Његовој Светости Иринеју, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и патријарху српском, Преосвећеним  члановима Светог Синода Београд, Србија.     Ваша Светости, Поводом 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве придружујемо се православној хришћанској заједници у свету и желимо Вашој Светости, уваженим члановима Светог Архијерејског Синода и верницима Српске Цркве Богом благословен јубилеј и изобиље Његових благослова. Нека наш благи Господ предводи Српску Цркву и у следећој етапи њене мисије људима близу и далеко намењеној јој Гоподом. У име персонала Оrthodox Cognate Page, узносим наше смерне молитве и изражавамнајбоље жеље.     У Христу, Георг Јосиф, уредник     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...