Jump to content
  1. Bokisd

    Bokisd

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Најављени закон о слободи вјероисповијести у Црној Гори, требао да носи назив закон против Српске православне цркве, јер је то његова суштина. Предложени закон није закон о вјерској слободи која је комплексно право и свака нормална цивилизована држава треба да то право јемчи, гарантује својим грађанима, оцијенио је проф. др Богољуб Шијаковић за ТВ Храм.     Спорни закон о слободи вјероисповијести је предвидио два важна кључна момента, присутна и у реаговању Венецијанске комисије која су, по мишљењу професора, дата у благој форми с обзиром на пресуде Међународног суда у Стразбуру, а њих има много везано управо за ова питања и сва су у прилог Цркве. У Црној Гори режим је смислио да се цркве и вјерске заједнице изнова региструју и на тај начин губе континуитет свог правног постојања и историјско правну легитимацију. Тај губитак правног континуитета је смишљен због отимања црквене имовине.   „Венецијанска комисија је реговала да се не може губити правно историјски субјективитет, односно Митрополија црногорско-приморска или Епархија будимљанско-никшићка – СПЦ у Црној Гори има правни субјективитет и ниједан закон га не може суспендовати. Када је у питању намјера да се отме црквена имовина, Венецијанска комисија је сугерисала да уколико би држава претендовала да подржави неку имовину, мора за сваку конкретну имовину да води судски спор и докаже да је то њена имовина а не како је нацртом закона предвиђено да је терет доказивања на Цркви.“   Црквена имовина није никада била државна имовина, што је такође у свом одговору и коментарима на предложени закон наша Црква показала и документовала, искључив је професор Шиљаковић.   Он је казао да је насупрот позитивним примјерима и тековинама модерних држава, Црна Гора намјерила да се разрачунава са Црквом и отима њену имовину:   „Треба имати на уму да данашња Црна Гора нема никакве везе, осим што носи то име, са некадашњом Црном Гором“, нагласио је професор Шијаковић подсјећајући да данас у Црној Гори није ништа обновљено, него се ствара оно што никад није било. По његовом мишљењу да је обновљена државност,  била би обновљена српска држава Црна Гора, што је она увијек у својој историји била, која не би признала лажну државу „Косово“, као сепарацију српске територије, и не би кретала против Цркве и креирала нешто што хоће да назове црквом.   Професор др Богољуб Шијаковић је гостујући у емисији „Личност и заједница“, у којој је говорио о својој књизи „Црква, право, идентитет“, истакао да су кључни елементе вјерске слободе: слобода вјероисповиједања, вјеронаука у јавним школама, неутралност државе према црквама и вјерским заједницама и правно уређење простора у ком Црква нормално може да се развија.   Слобода вјероисповиједања, не може бити само нека прокламација као што смо имали у комунизму да се у уставу каже да постоји вјерска слобода а у пракси је нема. Као примјер непоштовања слободе вјеросповјести професор је навео конкретан примјер Цетињске богословије коју држава Црна Гора не финансира. Тако дјеца која похађају Богословију немају бесплатно школовање као кад би ишла у неку другу школу. Притом родитељи дјеце која се школују у Богословији такође плаћају порез држави из ког се финансира школство, али не и за своју дјецу.   Подсјетио је током разговора да у Црној Гори не постоји право на вјеронауку у јавним школама, иако је то међународно зајамчено право. Министарство просвјете је 1992. године организовало расправу о увођењу вјеронауке у школама, а онда 1997. другу расправу и на томе се завршило.   „Постоји читав низ међународних докумената који гарантују да родитељи имају право да се у јавним школама, то јест државним школама, дјеца васпитавају у духу њихове вјере. У највећем броју земаља у Европи постоји вјеронаука у јавним школама, Црна Гора један је од врло врло ријетких изузетака и ту се види да се слобода вјероисповести заправо не поштује.“   Даље је објаснио да држава мора бити неутрална према црквама и вјерским заједницама. Међутим у Црној Гори држава није неутрална, она има своје опције. Тако владајућа странка и њен предјседник Мило Ђукановић јавно заговарају да је програм странке да направе цркву:   „То је ван памети, то је нешто што је карикатурално да није толико брутално“, казао је професор Шиљаковић.   Он је указао на данашња погрешна тумачења самог појма секуларне државе као атеистичке државе, што није тачно.   „Управо модерне секуларне државе имају врло добре демократске и цивилизоване законе о слободи вјероисповести, о правима Цркве „, рекао је професор и као примјере навео Њемачку, Аустрију,  Швајцарску, Италију, Шпанију, Пољску……   Са посебном пажњом је говорио о слободи вјероисповести у Француској коју често заговорници атеистичког тумачења секуларизације наводе као примјер. Навео је да у Француској постоји један слободан дан од школе за наставу при црквама и вјерским заједницама, у одређеним покрајинама постоји вјеронаука у школама, егзистирају изузетне црквене школе, универзитети, факултети, институти, издавачке куће и тако даље. Врло је утицајна црквену јавност, а култура Француске је незамислива без учешћа Цркве.   Др Шиљаковић истиче да је за нас то врло поучно јер данас у нашем народу и држави недовољно дјеламо на пољу хришћанске културе иако је хришћанство, поред доминантно спасењског и литургијског карактера наше вјере, развило читаву једну културу у најразличитијим сегментима људског стваралаштва: од философије, теологије до умјетности, архитектуре, музике…..   Модерна држава је секуларна држава, каже проф. др Богољуб Шијаковић и објашњава да модерна држава разликује простор светог и световног, разликује шта је сакрално а шта профано. Дакле модерна секуларна држава регулише простор световног, профаног, а простор светог и сакралног регулише Црква.   „Међутим, држава и Црква притом нису дистанциране а далеко од тога сукобљене, него су принуђена на сарадњу због елементарне чињенице да су држављани и вјерници једни те исти људи.“   Држава је дужна да правно уреди простор у ком Црква нормално може да се развија. Професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду др Богољуб Шијаковић подсјећа да је Европска Унија у Амстердамском и Лисабонском уговору формулисала посебне параграфе који су важећи за Европску унију и који обавезују да државе чланице имају позитивне консултације са црквама и вјерским заједницама по свим питањима од општег друштвеног      Емисију "Личност и заједница" у којој је гостовао проф. др Богољуб Шијаковић погледајте ОВДЕ     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Ромејац,
      Све је више уочљива склоност савремених режима, посебно у Црној Гори, а како видимо и Хрватској да прекрајају историју, изврћу историјске чињенице, како би употпунили, или покушали да употпуне празна упоришта на којима почивају њихове идеологије.
      Најновији брутални фалсификат десио се на хрватској телевизији, гдје у једној документарној серији, у разговору између Јосипа Броза Тита и кардинала Алојзија Степинца, Тито преноси „Дражине“ ријечи, које он никада није наравно изговорио.
      Заправо то су ријечи усташког вође, и једног од идеолога усташке геноцидне творевине Мила Будака, који је најпознатији по такозваној формули решавња „српског питања у НДХ“ која је гласила: једну трећину убити, једну протјерати, и једну покатоличити и похрватити. Јасна је намјера манипулације и деценијске жеље, да се усташе и четници прикажу као једно те исто, што су наслеђа комунистичке доктрине. Па се тако у једној лаганој форми, ријечи усташког крволока приписују генералу Дражи Михаиловићу.
      Серије, филмове, квази анализе и нова тумачења историје, постају инструменти манипулације, посебно изражене у Хрватској која покушава чак и од Јасеновца кроз публикације и нову кинематографију представити малтене као радни логор и добротворну установу.
      Слично се понаша и режим у Црној Гори, која за потребе актуелне идеологије „великог вође“, данас брише оно што је чувала вијековима, еклантантан примјер је серија „Божићни устанак“.

      Ипак, постоје записи, књиге, историја, која се учи и памти, а наше је да преносимо истине и упућујемо на бесрамне лажи и манипулације попут ове на ХРТ.
      ОВДЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО
      https://slobodacg.me/brutalni-falsifikat-na-hrt-rijeci-ustaskog-vodje-mila-budaka-pripisuju-drazi-mihailovicu-video/
    • Од александар живаљев,
      CEDEM: Veliki pad rejtinga DPS, padaju i Demokrate, rast DF-a i URA
      Rejting DPS-a je u odnosu na decembar 2018. manji za 7,5 odsto manji, dok je Demokrata opao za 6,1 odsto
          Sa predstavljanja istraživanja (Foto: PR Centar)   8. jul 2019, 13:33 Rejting Demokratske partije socijalista (DPS) je značajno pao, u padu je i rejting Demokratske Crne Gore , dok su značajno povećali podršku Demokratski front i URA i donekle SD, BS, Prava CG i Demos, rezultati su CEDEM-ovog itraživanja "Političko javno mnjenje Crne Gore - jul 2019."
      Rejting partija(Foto: CEDEM) Oni su na pres konferenciji predstavili rezultate, po kojima su ostale partije ostale na približnom istom nivou.
      Rejting DPS-a je u odnosu na decembar 2018. manji za 7,5 i sada je 34 , dok je Demokratama rejting 14.6 u ondosu na 20.7 iz decembrea.
      Rejting DF-a je u odnosu na prethodno istraživanje CEDEM-a porastao za 5, 5 na 15.6, a URA za 2,3 na 4.9.
      Rejting SNP je 6.6 što je 0.2 manje u odnosu na decembar, Socijaldemokrate su porasle sa 4 na 5.3, SDP pao sa 3.5 na 3.1, a Demos porastao na 3.7 sa 2.6.
      Bošnjačka stranka ima 4.3 u odnosu na 3.2 podrške prije šest mjeseci, Prava Crna Gora je na 2.3 u odnosu na 1.1, a Albanska alternativa na 2.6 sa 2.3.
      Rezultate su predstavili direktorka CEDEM-a Milena Bešić i programski menadžer Ognjen Marković.
      U istraživanju je učestvovalo ukupno 1.002 ispitanika, a realizovano je u periodu od 1. do 13. jula 2019. godine. 
      https://www.vijesti.me/vijesti/politika/cedem-u-padu-rejting-dps-a-i-demokrata-rast-df-a-i-ura
      Palo povjerenje građana u Vladu, većina smatra da treba da postoji samo SPC
      Ukupno 58 odsto građana smatra da Crna Gora treba da bude članica Evropske unije
        Sa jedne od sjedncia Vlade (Foto: Luka Zeković)   Povjerenje u sve institucije u Crnoj Gori i dalje bilježi negativan trend, pokazalo je istraživanje CEDEM-a.
      Kada je u pitanju rad Vlade, veći je broj građana koji nijesu zadovoljni radom Vlade u odnosu na one koji su zadovoljni, U decembru je radom Vlade bilo zadovoljno 31 odsto građana, a u julu 28,8 odsto.
      Građani imaju najviše povjerenja u sistem obrazovanja (52 odsto), SPC (47,8) i zdravstveni sistem (44,7).
      I dalje se smanjuje broj građana koji smatraju da Crna Gora ide pravim putem i povećava se broj građana koji smatraju da se Crna Gora ide pogrešnim putem. 
      I dalje se smanjuje povjerenje građana u političke institucije - sa 37,5 odsto u decembru prošle godine na 34,7 u julu.
      Ukupno 58 odsto građana smatra da Crna Gora treba da bude članica Evropske unije. Ipak, to je umjereni trend pada podrške članstvu sa 63.3 odsto na 58.2 odsto.
      Protiv učlanjenja u EU je 23 odsto, a 19 odsto nema određeno mišljenje.
      Smanjeno je interesovanje za NATO - u CEDEM-u navode da je društvo i dalje veoma podijeljeno oko ovog pitanja. Trend podrške je umjereno negativan.
      EU je glavni oslonac, ali je ujednačen i relativno je visok broj onih koji smatraju da se treba oslanjati na Rusiju i SAD. 33,4 odsto ispitanika smatra da se treba oslanjati na EU, na SAD 23, a na Rusiju 23,2.
      Kada je riječ o pitanju crkve 46,6 odsto ispitanika smatra da treba da postoji samo SPC, 4,9 odsto smatra da treba da postoji CPC, dok 22,4 odsto smatra da obje crkve treba da budu jednake.
      Istraživanje je realizovano od prvog do 13. jula ove godine. U istraživanju su učestvovala 1002 ispitanika. 
      https://www.vijesti.me/vijesti/politika/palo-povjerenje-gradana-u-vladu-vecina-smatra-da-treba-da-postoji-samo-spc
       
      Rejting političara: Đukanoviću pala ocjena, ali i dalje prvi, slijede Bečić, Marković, Šehović, Abazović... (INFOGRAFIKA)
      Svi oni bilježe pad prosječne ocjene u odnosu na decembar 2018.
        Milo Đukanović (Foto: Boris Pejović)   8. jul 2019, 15:10 Predsjednik Crne Gore i lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović ima najveću prosječnu ocjenu kada je u pitanju rejting političara, prema istraživanju CEDEM-a.
      Đukanović ima prosječnu ocjenu od 2.44, a slijedi lider Demokrata Aleksa Bečić sa 2.31, premijer Duško Marković sa 2.25, ministar prosvete Damir Šehović sa 2.24 i lider URA Dritan Abazović sa 2.18.
      https://www.vijesti.me/vijesti/politika/rejting-politicara-dukanovic-becic-markovic-sehovic-abazovic

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...