Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
farisejski.bukvojed

Полемика Александра Милојкова и Фарисејског Буквоједа о ипостаси и просопоу

Оцени ову тему

Recommended Posts

Овако је кренула расправа (два поста су ми обрисана, па их нећу цитирати)

И онда се прославља Милојко:

И овде:

 

Основни спор је моје неприхватање превођења, у документу Мисија Православне Цркве у Савременом Свету усвојеног на разбојничком сабору на Криту 2016, грчког термина"ипостас" на руски као "личност". Тиме је "ипостас" за нас Словене заправо преведено као "просопоу". Ефекат је да више не би знали ни у шта верујемо док нам Фанариоти (који знају грчки) то не објасне.

 

Бујрум @Александар Милојков, чекам да бриљираш овде.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, farisejski.bukvojed рече

Овако је кренула расправа (два поста су ми обрисана, па их нећу цитирати)

И онда се прославља Милојко:

И овде:

 

Основни спор је моје неприхватање превођења, у документу Мисија Православне Цркве у Савременом Свету усвојеног на разбојничком сабору на Криту 2016, грчког термина"ипостас" на руски као "личност". Тиме је "ипостас" за нас Словене заправо преведено као "просопоу". Ефекат је да више не би знали ни у шта верујемо док нам Фанариоти (који знају грчки) то не објасне.

 

Бујрум Милојко, чекам да бриљираш овде.

 

Показао сам ти да су свети оци просопон користили у истом значељу као и ипостасис. Уколико ти сведочанства Григорија Богослова и Јована Дамаскина нису довољна, онда немамо о чему да причамо. Види се да о овој теми појма немаш. Али, хајде то није проблем. Не мора то обавезно да се зна. Али, проблем је што у свом незнању називаш јеритицима људе који ово знају и у складу са тим православним предањем и пишу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Александар Милојков рече

Показао сам ти да су свети оци просопон користили у истом значељу као и ипостасис. Уколико ти сведочанства Григорија Богослова и Јована Дамаскина нису довољна, онда немамо о чему да причамо. Види се да о овој теми појма немаш. Али, хајде то није проблем. Не мора то обавезно да се зна. Али, проблем је што у свом незнању називаш јеритицима људе који ово знају и у складу са тим православним предањем и пишу.

Falsifikovao si znacenje citata Sv. Damaskina i Grigorija ili iz gluposti ili iz podlosti. Ipostas i prosopou nisu sinonimi, vec su neki pojmovi koji su obuhvaceni njihovim viseznacjem homonimi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, farisejski.bukvojed рече

Falsifikovao si znacenje citata Sv. Damaskina i Grigorija ili iz gluposti ili iz podlosti. Ipostas i prosopou nisu sinonimi, vec su neki pojmovi koji su obuhvaceni njihovim viseznacjem homonimi.

Слушај ме битанго, 

Да би о овоме дискутовао потребно је образовање. Ја сам на овој теми докторирао. Оци су, посебно од кападокијских отаца, ставили једнакост између израза просопон и ипостасис (оба израза означавала су конкретност, појединачност у тријадологији). А ти си једна обична незнавена битанга која овде вређа људе и оптужује архијереја за јерес. То што мени пројектујеш да сам писао из глупости или из подлости заправо говориш о себи - ти си толики подлац да иако си глуп не можеш да се обуздаш од писања глупости. Срам те било.

Ево још једном Григорија Богослова:

Θεοῦ δὲ ὅταν εἴπω, ἑνὶ φωτὶ περιαστράφθητε καὶ τρισί· τρισὶ μὲν, κατὰ τὰς ἰδιότητας (идиотитас), εἴτουν ὑποστάσεις (ипостасис), εἴ τινι φίλον καλεῖν, εἴτε πρόσωπα (просопа) (οὐδὲν γὰρ περὶ τῶν ὀνομάτων ζυγομαχήσομεν, ἕως ἂν πρὸς τὴν αὐτὴν ἔννοιαν αἱ συλλαβαὶ φέρωσιν)...[1]

 

А кад говоримо о Богу, будите обасјани једном и трима светлостима. Трима, по својствима, или ипостасима, ако неко жели да их тако назива, или лицима (јер се нећемо спорити око имена, када изговорени слогови имају исто значење)...[2]

Означио сам у грчком тексту речи "идиотис" (својство, посебност), "ипостасис" и "просопон" и јасно Григоријево учење да се ти термини у тријадологији користе у истом значењу. Дакле, потуно је идентично рећи да су Отац и Син и Свети Дух три ипостаси или три лица/личности. Фалисификовао, битанго, ништа нисам. Навео сам референце и изворника и превода, па свако може да провери. А ти олошу више да ми се ниси обратио.

 

[1] Λόγος 39, 11; PG 36, 345C.

[2] Превод Атанасија Јевтића: Свети Григорије Богослов, Празничне беседе, Требиње-Врњачка Бања, 2001, стр. 75.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 51 минута, farisejski.bukvojed рече

у документу Мисија Православне Цркве у Савременом Свету усвојеног на разбојничком сабору на Криту 2016,

Твоја поменса Црква, СПЦ, битанго, је учествовала на том Сабору и усвојила његова документа, а ти га називаш разбојничким!? Ти си разбојник и расколничка, непослушна олош.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Жичанин рече

Свака част и поштовање гос'н Милојков! :skidamkapu:

 

Може и да се јави да му подесим проспон, да буде лепши за лична документа. Сељачина неотесана.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, farisejski.bukvojed рече

A kad sam se javio, sjor doktor ovako:

Покајао би се, веруј ми, да ме видиш. И како рекох, немој ми се више обраћати.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тема се затвара... објављивање приватне преписке СТРОГО ЗАБРАЊЕНО без дозволе другог саговорника. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.
Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      -Слава Дечјег летњег кампа у Шејдланду-   У суботу, 3. августа 2019. године, поводом празника Преподобне мајке Ангелине Крушедолске, прослављена је слава кампа у Шејдланду.     Уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије источноамеричке, светом срхијерејском Литургијом началствовао је Преосвећени Епископ источноамерички г. Иринеј. На прозбе је одговарао хор кампера, који су својим анђеоским појањем улепшали службу. Већ неколико година уназад кампери и њихови учитељи показују умешност у припремању различитих литургијских композиција. Они то чине са њима својственом лакоћом у веома кратком року, како би срцима својим певали Господу. (Кол. 3, 16).   Током беседе епископ Иринеј је окупљеним камперима истакао да је вера у Бога, у ствари, вера у чињеницу да је Бог Творац, Који је све створио добро. -Зло је последица побуне против Бога, додао је владика Иринеј. Како се наш живот мери Јеванђељем, у чијим страницама је описан догађај Васкрсења, епископ Иринеј је указао младима да је заправо вера у Христово Васкрсење темељ нашег живота. -Без те мере иако живи, можемо бити мртви. Са друге стране са Васкрсењем они који су мртви постају живи, нагласио је владика Иринеј.   Искористивши прилику да са младима поразговара и о изазовима савременог друштва, владика Иринеј се дотакао и коришћења интернета и његових позитивних и негативних плодова. -Интернет може бити корисна ствар, рекао је епископ Иринеј - но, истовремено може итекако наудити људима. Из тог разлога је битно не дозволити да било која справа, апарат, узме контролу над вашим животом. Због тога је улога кампа у Шејдланду од многоструке важности. Он је од самих почетака био велики благослов за сав српски народ који пребива у границама источноамеричких држава, али и широм северноамеричког контигента. Кроз овај комплекс наша света Црква пружа несебичну жртву присуством свештенства али и целокупног марљивог особља, које непрестано бди над децом, пружајући сваком детету без изузетка оно што је неопходно за здрав духовни развој, поручио је владика Иринеј.   На крају беседе владика Иринеј је замолио окупљену децу да својим другарима пренесу утиске и да им кажу: -Морате доћи на Шејдланд!   После свете Литургије благословен је славски колач и учињен помен свим жртвама војне интервенције Олуја у Хрватској.   У павиљону кампа је уследио богат културно-уметнички програм. Завршетак кампа је заокружен кроз песму, игру и по коју сузу. Добра воља многих волонтера уткала се у сам наступ како би он изгледао беспрекорно, деца срећна (и у загрљају), а родитељи поносни. Као и сваки пут досада понавља се чињеница да се најлепши плодови стичу у раду са младима. Стога је неопходно препознати значај самог кампа да би се на исправан начин подржао раст овог комплекса. У њему деца треба да упознају своју веру, културу и да стичу пријатељства која остају довека. Можда се и у томе налази одговор да је овогодишњи камп окупио рекордан број деце. Надамо се његовом благословеном расту у годинама које долазе.     Извор: Епархија источноамеричка Serbian Orthodox Diocese of Eastern America - Shadeland End of Camp Celebration and Slava 2019
      WWW.EASTERNDIOCESE.ORG Updated Article Available in English and Serbian  
    • Од Логос,
      Вером је Авраам принео Исаака када је био кушан, и јединца је приносио који је примио обећања, коме је речено: по Исааку назваће ти се потомство. Пoмислио је да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га је и добио као слику. Јевр 11,17-19.     Последњи детаљ старозаветних приповести о Аврааму који је коришћен у Химни Вере је жртвовање Исаака, драматични одељак Пост 22:1-16. Авраам се суочава са великим захтевом, а библијски приповедач употребом реторичке градације постиже снажан ефекат. Авраам треба да на Морији принесе на жртву: свог сина, и то јединца, љубљенога, у којем је требало да му се умножи потомство. Била је то коначна и највећа провера Авраамове вере, искушење које пркоси логици. Међу примерима које наводи писац Химне, једино се за Авраама каже да је кушан од Бога (уп. Сир 44,20; 1Мак 22,52). Ниједан од великана вере није доживео нешто што је упоредиво са овим моментом живота праоца Авраама.   Жртвовање деце божанствима била је уобчајена пракса народа древног Оријента. Авраамов Бог је, међутим, био другачији. То није Бог древних вавилонских митова који је убијао и сопствену децу, па су му стога прихватљиве жртве туђе деце; нити је то божанство хананских култова плодности који су подразумевали да је жртва (плода, стоке и деце) семе којим се обезбеђује божанска заштита. Аврамов Бог га је позвао да изађе из такве религијске средине и да свету представи једног сасвим другачијег Бога: Бога који даје потомство онда када се човек потомству више не може надати.   Тај Бог, сада, тражи оно што је Авраму највредније, сина којим је непосредно условљено обећање о безбројном потомству. Тема обећања је истакнута у 17б-18. Авраам је примио обећање и прихватио је одговорност да буде посредник реализовања тог обећања у историји. Средство реализовања био је Исаак. Божански захтев је представљао жесток изазов Авраамовој логици и вери (Рим 9,7.10; Гал 4,28), али се он није двоумио. Његов одговор је био коначан, а његова вера је издржала дуг, тродевни, пут, најтежи пут у Авраамовом животу. Драматичност је истакнута дијалогом који Авраам и Исаак воде приступајући месту жртвоприношења, коначној тачки у невероватном сукобу послушности и љубави (Пост 22,7.8). У пресудном тренутку, када је Аврам подигао нож да би усмртио Исака, Анђео Господњи га зауставља, саопштава му да се његова вера показала ненадмашном у кушању (Пост 22,11-12) и потврђује савез између Бога и Авраама (Пост 22,16). Богато ванбиблијско јеврејско предање и Нови Завет у овом догађају препознају, како врхунац Аврамове вере, тако и врхунац Божијег савезништва са њим (Јевр 6,12.13; 11,17-19).   Авраам је спречен да жртвује сина, али је чин жртвоприношења завршен јер Авраам свезавши сина и положивши га на жртвена дрва, у својој души већ га је принео на жртву (Кирило Јерусалимски). Атанасије Велики пише да је у приношењу сина, Авраам исказао хвалу Сину Божијем. Када га је Господ одвратио од жртвовања Исаака, Авраам је угледао Месијину жртву у овну којега је одмах принео као жртву Богу...   Праотац Авраам има значајно место у богослужбеним текстовима. Описан је као богољубиви пријатељ Божији који је изабран да буде наследник света и коме је објављен сам Христос; као лествица која води од земље ка небу, из смрти у живот, те је стога и праотац вере наше. Црква је Авраамово (свештено) служење нарочито представила у својим литургијама на којима верни моле од Бога да прими њихове молитве као жртву Авраамову на врху планине.   Историјско-културолошки контекст помаже да разумемо битну димензију библијске нарације. У халдејским земљама, из којих је Авраам потицао, божанство коме су се приносила деца представљано је ликом овна који је ослоњен на жбун. Библијски писац је свесно преокренуо митолошки приказ противећи се култу који је тражио људске жртве образујући изразито хуманистички одељак који подцртава вредност људског живота.   Жртвовање Исака је и реакција на изопаченост древног култа, и типолошко месијанско пророчанство чији је смисао изражен тврдњом да је Авраам пoмислио да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га је и добио као слику (Јевр 11,19). Авраам је, упркос свакој логици, веровао да је Бог способан да испуни обећање о потомству кроз Исаака. Тематска веза између ст. 11-12 и 17-19 сугерише да је Авраам у чудесном рођењу Исаака искусио Бога као животодавца, те да је веровао да и сада Бог може да укине смрт и да ни смрт не може надјачати Божију моћ. Употребљена формулација је вероватно део ранохришћанског Верују. Употребљен значајни термин праслика (уп. Јевр 9,8-9) каузалном речцом зато повезан је са вероисповедањем (уп. Јевр 2,17; 3,1; 7,25; 9,18). У литургијском предању синага (Молитви благосиљања) говори се како је Исаак, када је враћен Аврааму, заједно са оцем узвикнуо Благословен Бог који васкрсава из мртвих. Тако се пажња изнова усмерава не на Авраама, него на Бога који је веран својим обећањима. Конструкција показује да је писац сматрао да је Авраамово поверење у Божију моћ резултирало тиме што је примио Исаака натраг као праслику. Израз означава прошлост која је слика долазеће стварности те је стога Авраам прихватио Исаака са жртвеног олтара као слику будућег и коначног васкрсења мртвих, али и као слику Христа који је гарант тог васкрсења. Типолошко-христолошку егзегезу следе оци Цркве. Климент Александријски каже да је Исаак тип Господа као детета... Исаак је био жртва као што је био Господ... носио је дрво за жртву, као што је Господ носио крст.... због тога што није био убијен, Исаак је назначио Божанство (божанску природу) Господа. Јер, после Свог погреба Исус је подигнут (из мртвих), уз то остављајући смртне муке иза себе, баш као Исаак што је избегао жртву.   Авраам је пример величанствене вере и безрезервне спремности на жртву (Рим 8,32; 6,5), која не тражи објашњење за божанске захтеве и поступке. Моријским искушењем крунисано је божанско вођење Авраама кроз узрастање у послушној вери. Термин послушати, у Химни вере је употребљен да опише одговор Авраама на Божији позив да напусти живот у Халдеји. Показује да су све касније жртве и послушности Авраамове садржане у Авраамовој спремности да одговори Божијем иницијалном позиву. Оригинална употреба тог термина у контексту жртвовања Исаака сугерише да су у тој жртви све дотадашње победе и жртве и свештена дела Авраамова добиле коначни исказ и потврду. Авраам је о својој вери више сведочио делима него речима, а та дела била су дела свештенослужења иза којих су као неми, али ипак веома гласни сведоци, остајали олтари које је овај праотац подизао путујући Хананом и призивајући име Господње.   Писац Посланице закључује своју ретроспективу о Аврааму истицањем његовог последњег свештенослужитељског дела. Том делу се придружују и учесници богослужбених сабрања поменутим молитвама које истовремно представљају и позив вернима да се успну на Морију и да своја животна искушења, апатију и очај, превазиђу верујући у победу живота потврђену Христовим васкрсењем као коначном потврдом вредности људског живота и његове неразоривости, али и да искажу ту веру спремношћу на жртву саображавајући се Христовој жртви.   Морија је древно култно место које се у јеврејском предању сматрало местом Адамовог жртвеника, смрти и доцнијег јерусалимског храма. Хришћани је повезују са Голготом. Етимолошки, Морија значи визија Јахвеа, али се то име мења у Јахве ће се постарати, на бази нарације из Пост 22 чиме се показује да је нарација имала за циљ, између осталог, да ојача веру у Божији промисао. Приповест о Исааковој жртви била је предање које је омогућавало да се препозна етиологија култног места. Преносило се у светишту и служило је као подстрек ходочасницима који су светиште походили.   У јеврејском ванбиблијском предању наведени одељак Постања назива се акведах (= везивање, уп. Пост 22,9) и основа је за богато акведах предање које садржи много више датаља него сам библијски наратив. Ретроспектива у Химни вере засигурно је дубоко укорењена у овом ванбиблијском предању, пре свега у оном његовом делу који је преузет из синагогалног богослужења јеврејске дијаспоре првог века.   Још је Филон Александријски говорио да је Авраамово жртвовање Исаака било испуњено због непокебљиве намере да га изврши. То исто се препознаје и у Јевр 11,17 где је Авраамов поступак жртвовања описан прошлим временом – он га је већ учинио, оно је било готова реалност.   Јован Благојевић     Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Тешко је данас бити Србин, са болом се сјећати оних дана од прије двадесет и четири године, када је започео наш национални погром. Још је теже гледати како се жртве проглашавају кривцима, а кривци, без суда и осуде, прослављају свој крвави пир.
      Избјегличке колоне, чије слике још увијек живе у нашем памћењу, довијека ће нас опомињати наших изгубљених завичаја, од Равних Котара, преко Книна и Грахова, од Грахова и Гламоча, па све до Дрвара, Петровца, Кључа и Санског Моста...
      Оставили су нам сљедбеници Новог свјетског поретка спаљена огњишта, оскрнављене храмове, порушене гробове предака. Оставили су нам пустош и згаришта тамо гдје смо вијековима трајали, чувајући своје име и презиме, своју вјеру и језик, своју традицију и обичаје.
      Желећи да нас искоријене из наше прапостојбине, душмани су окрвавили руке, исписујући сопственим злом најсрамније странице сопствене историје. Да би оставили траг о себи, исписивали су нашом крвљу тестамент својим насљедницима у злочину, завјештавајући им наша огњишта, наше светиње, али и нашу прошлост.
      Ипак, остало нас је бар толико да свједочимо о себи, о минулом болу, али и будућем васкрсењу, које ће, вјерујемо, ускоро доћи. Точак историје се окреће брже но никад, а свједоци смо да царства долазе и пролазе, само је наша вјера у Васкрслог Христа једина константа која нас окупља кроз вијекове. Зато ћемо опстати, тамо гдје су нас покушали истријебити; зато ћемо трајати, тамо гдје су нам огњишта спалили; зато ћемо пјевати, тамо гдје смо до јуче плакали; зато ћемо живи бити, тамо гдје смо клани и убијани.
      Милост Божија васкрснуће нашу Крајину из гробова њених мученика. Устаће поново она давно заспала снага коју су нам преци оставили, а траг нашег постојања засијаће јаче но икад, да обасја све наше животне путеве, али и странпутице оних који су нас гонили.
      Зато, будимо достојанствени! Сјећајући се Олује, тугујмо с вјером, плачимо с надом, молимо се вјерујући, а Господ ће нам дометнути снагу како бисмо обновили живот тамо гдје га је одувијек било.
      Зато ће Крајина поново васкрснути, будећи се из дријемежи злочином успаваних година, а ми ћемо бити свједоци њеног Васкрсења, које је, вјерујем, ближе но икад! Јер, изгубљено је само оно чега се сами одрекнемо!
       
      Епископ бихаћко-петровачки Сергије
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин служио је 30. јула 2019. године, на празник Свете великомученице Марине, у народу познатије као Огњена Марија, свету архијерејску Литургију у велелепној цркви посвећеној тој угодници Божјој у Бањи Врујци.       У молитвеном присуству веома великог броја верника, Преосвећеном су саслуживали умировљени протојереј-ставрофор Велибор Бојчић, клирик у Митрополији аустралијско-новозеландској; протојереј-ставрофор Живадин Протић, старешина храма Сабора српских светитеља на Карабурми; ђакон др Ивица Чаировић, саслужитељ у цркви Лазарици на Звездари; као и велики број свештеника и ђакона из Епархије ваљевске.   После трократног опхода око светиње, Владика је преломио славски колач, освештао жито и уручио архипастирске грамате г. Владимиру Марјановићу из Београда и гђи Благици Костић из Ракара за њихово ангажовање и пожртвованост приликом уређења храма Свете великомученице Марине у Бањи Врујци.   После свете Литургије испред светиње је приређен културно-уметнички програм, уследила је трпеза љубави на којој је ваљевски архијереј најавио обнову Покровског храма у Бањи Врујци.   -Црква света је својом мудрошћу прописала све како треба, па се тако мудрошћу Божјом служе бденија уочи славе. Ми који долазимо редовно у храм, пратимо живот светих, па тако знамо зашто славимо Огњену Марију, јер нас томе Црква поучава. Света Литургија је најузвишенија. То је тајна над тајнама. Сам Господ је установио свету Литургију на Велики четвртак, уочи свог страдања и поласка на Голготу. Она је основ наше вере, рекао је епископ Милутин.   -Молим родитеље да усаде семе вере Христове својој деци јер без крштења нема спасења. Мајка Црква нас је све научила, само ако имамо уши да чујемо. Јер дошли смо да се суретнемо са Богом, да живимо по заповестима Божјим, да свој живот ускладимо према Њему. Живот веома брзо пролази и да сви идемо ка Христу, стога треба да водимо рачуна о својим мислима, речима и делима. Поготово када старимо, треба да пазимо јер ваља нам изаћи пред Њега. Сада се купује Царство Божје. Не сутра, него данас. Покајмо се за грехе док још није касно, истакао је Владика.   -На бденију сте чули какав је био живот Свете Марине. Дошли смо да јој се помолимо, да је прославимо. Не заборавимо да је она од истог састава као и сви ми, да је имала чудесан ум и тело. Наше тело је чудесна тајна. Како је Бог створио човека, то је задивљујуће. Сваки човек је икона Божја. Сам Христос је постао човек. Каква част људима! Водите рачуна о свом телу, клонитее порока, не чините зло. Тело твоје је светиња, тело твоје је храм Духа Светога. У њему треба да борави Дух Свети. Све нам је дато. Дужни смо да се, ако се упрљамо, покајемо, да сперемо сву нечистоћу, сведочипо је Преосвећени Владика позивајући људе да слушају речи блаженопочившег патријарха Павла који је имао љубави за све људе, и пријатеље и непријатеље:   -Господе, просвети наше непријатеље и нека знају да зло добра донети не може. Бог прашта, али и позива на покајање. Љубимо све, и пријатеље и непријатеље. Трудимо се да не мрзимо. А ако мрзимо, покајмо се, јер Он (Бог) прашта. Радујте се што сте овде, што слушате реч Божју, што на Литургији иштете живот вечни, поручио је на крају проповеди епископ Милутин, честитајући славу протонамеснику Владимиру Терзићу, старешини цркве у Врујцима, као и верном народу који је у веома великом броју увеличао славско сабрање.   После свете Литургије уследила је трпеза љубави на којој се обратио домаћин протонамесник Владимир Терзић. Захваливши епископу Милутину који је својим доласком и служењем свете Литургије духовно окрепио верни народ колубарског намесништва: -Људи у ову бању долазе ради телесног излечења, а ви сте духовно окрепили овај народ који је жедан речи Христове.   Старешина цркве је захвалио сваком служашчем понаособ, као и домаћинима породици Тришић, благодарећи којој је у великој мери организована слава: -Знате да је тешко припремити славу за хиљаду људи. Поред породице Тришић, много је људи приложило дарове за ову прославу, рекао је протонамесних Терзић.   Владика Милутин још једном заблагодаримо на дивном сабрању, пре свих Господу и Мајци Божјој, домаћинима и старешини цркве, и обнародовао да се креће у обнову храма Покрова Пресвете Богородице у Бањи Врујци, у непосредној близине фабрике воде. На поменутом месту налазе се остаци богомоље коју су комунисти срушили 1946. године. Прота Марко Танасковић почео је да гради 1943. године. Храм је само три године касније претворен у ругло. Историјска неправда исправља се после више од седамдесет година уз наду и веру да ће обновљена светиња засијати у славу Божју.   Славска сабрања у Бањи Врујци не могу се замислити без наступа фолклорних друштава, па су  изведене игре из Србије, а гуслар Стефан Милић, ученик средње Економске школе у Ваљеву, родом из Бање Врујци, подсетио је на лепоту српске традиције и народне поезије.     Извор: Епархија ваљевска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...