Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Контроверзна писма митрополиту Амфилохију

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 12 часа, Прокопије рече

Amfilohije u pismu pokušava da se pred Rusima opravda zbog susreta sa Evstratijem Zorjom, arhiepiskopom černigovskim i nižinskim, ujedno zamjenikom upravitelja za vanjske crkvene odnose autokefalne Pravoslavne crkve Ukrajine (PCU).

http://www.antenam.net/drustvo/126853-amfilohije-pisao-ruskoj-crkvi-zbog-susreta-sa-ukrajinskim-raskolnikom

Шта је са сајтом Митрополије? Канда је срушен? Нема ништа о овоме????

https://mitropolija.com/

500 - Internal Server Error

 This is a temporary server error. 

Please try to reload the webpage later. 

 

Treba da se očisti određen materijal, pa će ga opet vaspostaviti. Tako biješe jednom sa mitropolija.me 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Justin Waters рече

Treba da se očisti određen materijal, pa će ga opet vaspostaviti. Tako biješe jednom sa mitropolija.me 

Сад ће да чисте по избору!:))) Рекао сам био да су стари сајт уништили да Лохија не би могли ловити у речи. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ђе је сада @Родољуб Лазић па да лане како Ава није пророк?:))12:smeha::))Нисам имао појма за ово, али јуче објавише! Наиме, ја аема зовем Лохи, а Роћен Мила Ломи!12:smeha: 

Мораћу Бака Прасцу да напишем један реп за Лохи-Ломи! 100% ће бити оригиналан и хит! Оплаках! Звали ме људи да ми речу! 

Иначе, Лохи вапио да ми се текстови на Поукама обришу, а ови његови елебаци нису разумели па обрисали сајт Митрополије!:))

 

  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, Zoran Đurović рече

Иначе, Лохи вапио да ми се текстови на Поукама обришу, а ови његови елебаци нису разумели па обрисали сајт Митрополије!:))

Сам снимак ништа не разумем али ово горе стварно не могу да верујем... Немогуће аман...
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Васкрсе Лохи!

Наравно да нема ничега око писма Онуфрију. 

Извештај о Максином хепенингу не садржи спин о томе да су се причешћивали заједно фанариоти и Руси. 

http://mitropolija.com/2019/07/16/jubilej-srpske-crkve-proslavljen-u-americi/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Најгушћи мрак је пред зору. Да чујем черногорце око спина Ломи-АВ. 

Жињац је написао одличан текст. 

Жељко Ињац: Два и по Србина и Трамп

18. јула 2019.

Последње изјаве Мила Ђукановића указују на наметљив покушај председника Црне Горе да се глуми «срдачност» према Вучићу али и Додику. Када се из тих изјава изузму уобичајене црногорствујушче демократске флоскуле и „братски“ антисрпски клишеи, оно што је голим оком уочљиво јесте Милово нападно настојање да симулира са Вучићем и Додиком „блиске“ односе. Заправо односе какве је имао раније, а које сад очигледно нема.

Гостујући на БН телевизији, која је узгред жестоко опозициона Милораду Додику, Мило Ђукановић је нагласио да нису захладнели односи између њега и Вучића, а о њиховим тренутно „добрим“ односима најбоље сведочи читав низ међусобно конфронтирајућих потеза али најупечатљивије је недавно слање Владимира Божовића за амбасадора у Црну Гору.

Божовић је онај човек за кога су дневне новине АЛО писале да га је лично владика Григорије избацио прошле године из цркве у Диселдорфу током устоличења за епископа немачког. Исти однос према Божовићу имао је и митрополит Амфилохије Радовић. Наиме, Пера Луковић (један од креатора погрдног термина за Републику Српску – Република Шумска) ако му је веровати, је својевремено писао да га је Радовић протерао из свог окружења из Црне Горе, премда је Божовић једно време радио за Амфилохија као адвокат.

Божовић је, иначе, познатији као добар пријатељ, заправо кум Душка Кнежевића. Човека који је покренуо медијско демонтирање Милове финансијске пирамиде „успеха“. Kнежевић је тајкун који је годинама имао приступ највећим тајнама Ђукановићевог режима, пре свега финансијским. Након откривања пословних афера Мила Ђукановића Кнежевић је побегао, погађате, у Москву. Ово је наравно шала. Није побегао у Москву, мада би Ђукановићу било много лакше да га етикетира као руског шпијуна који руши добре односе Црне Горе и НАТО-а. Кнежевић је збрисао у Лондон у Британију, одакле је наставио да открива пословне афере председника Црне Горе.

Мило Ђукановић је покушао да спречи Кнежевића у том инсајдерском послу. Покренуо је жестоку медијску кампању, рат на друштвеним мрежама, полиција је упадала на телевизије и прекидала емисије у којима се могла чути и друга страна. На крају Милу није остало ништа друго него да за Кнежевићем распише националну потерницу уз захтев да се Кнежевић стави на „црвену потерницу“ Интерпола, што се наравно није догодило до данас јер је Кнежевић држављанин Британије. Сад можемо да спекулишемо зашто Британци штите Кнежевића који подрива Мила Ђукановића, а опет Милу је незгодно да Кнежевића етикетира као енглеског шпијуна јер ако га запад руши, а са Русима је покварио односе, на кога ће се ослонити? И како такве нелогичности да објасни својој збуњеној јавности.

Тај пријатељ Кнежевића, кум Владимир Божовић, замениће Бингулца на месту амбасадора Србије у Црној Гори по одлуци Владе Србије – читај Александра Вучића. Толико о блиским односима Вучића и Ђукановића или како би то Мило реторички рекао: „Нису захладнели односи“. Никако нису хладни односи, могло би се рећи да су баш топли, некако ватрени, готово као на првој линији фронта. Због тога су на друштвеним мрежама а пре свега на Твитеру Милови лобисти кукали због постављања Божовића за амбасадора, наводећи како је он прст у око Милу Ђукановићу, па је неко од твитераша рекао: „Кад могу они нама Тарзана, можемо и ми њима Божовића“.

Додик је такође окренуо леђа Милу Ђукановићу због оног што је овај радио у Херцеговини, па отуда и Милово заједљиво коментарисање на Сарајевској Н1 тв како је Додик помогао афирмисање црногорске државности, како су ето некада били другари, малтене радили на истом задатку али ето сада се „гледамо ријеђе“. Овим га је настојао денунцирати у очима српских патриота који поштују Додика а презиру Ђукановића.

„Да је иђе брата у свијету да зажали ка’ да би помога’“ али нема. Нема брата јер је братство срушено управо с те стране, из Црне Горе. Кад год му се до сада љуљала фотеља, Мило је играо на карту Србије. Он је заправо био прави „фактор стабилности“ или нестабилности, већ како је то западу требало. Он је заиста ведрио и облачио не само Црном Гором, већ добрим делом и политичком сценом у Србији и региону. Отуда и његов жал за некада „пријатељским“ односима са Додиком и Вучићем. Његов стари пријатељ Вучић, како то виде милогорци, гура прст у око свом „некадашњем савезнику“ Милу који је признао Косово, инсценирао држави удар у коме је као главног кривца оптужио Србију и Русију, послао војску на Косово, а сад атакује и на светиње Српске цркве у Црној Гори. Уколико му је Вучић некада и био савезник, због политичког интереса преко ових небратских поступака не сме прећи ако ни због чега другог оно због свог бирачког тела.

Сад Мило испаљује своје последње отровне стрелице према Додику и Вучићу, и сам свестан да им неће претерано нашкодити, али просто игра на опробан рецепт. Заправо он другачији рецепт и нема. Мило је заглављен у прошлости, у времену када је могао да буде фактор западног притиска на Србију али он ту снагу више нема. Милово ламентирање над некадашњим „добрим“ односима са Вучићем и Додиком, звучи као претња дугогодишњег породичног насилника од кога су се жртве најзад отргле и оставиле га самог. То је истовремено израз несигурности која се маскира глумљеним смирењем.

Симулирање страха од Србије, помињање Сребренице и ратова и враћање реторике на ’90 године чиме покушава да поново таргетирати Србе, Београд, Додика и Вучића као узрок нестабилности и проблема у региону, неће имати превише одјека ни у региону ни на међународној политичкој сцени. Европа очигледно не жели америчког дон Мила, а нова Трампова администрација га види као верног слугу структурама блиским бившој администрацији и банкарског лобија.

Узалуд се Мило жали својим милогорцима како је нови амбасадор Србије у Црној Гори „јастреб Београда“ који треба да унесе пометњу у Црну Гору. И како каже: “На нама је да све то видимо, и да изградимо одбрамбене механизме да то ни на који начин не угрози Црну Гору и њене интересе” – читај његове интересе, јер и грађанима Црне Горе је јасно да не постоје никакви пречи државни интереси у Црној Гори од личних интереса Мила Ђукановића.

Због тога што је увек своје личне интересе стављао изнад општих, чак и они који се изјашњавају као етнички Црногорци радо гледају како Мило полако тоне. Можда је због тога Мило ублажио своју реторику према Русији и почео да говори како је то велика и моћна држава са значајним утицајем на светску геополитику и великим ресурсима, те како су Црногорци одувек имали добре односе са Русијом. Таква Милова изјава је заиста неуобичајена и неочекивана када се зна како је гадно Русима ударио нож у леђа не само уласком у НАТО већ пре свега опструисањем руског капирала у Црној Гори. Но дављеник се хвата за сламку а Руси су трпељиви, нарочито када неки избегли балкански политичар понесе са собом и добар део личног капитала у Москву.

Од Мила србенде из ’90. који је, како и сам признаје, био део политике коју данас осуђују, учесника на милионском скупу Срба на Газиместану 1989. преко бомбардовања Дубровника, па до Мила тајкуна и реформатора црногорства, до Мила кога и у Србији у Црној Гори пореде са Антом Павелићем а патријарх га назива потурицом је заиста невероватан преокрет и дугачак пут од 28 година власти и 6 председничко/премијерских мандата. Време је да Мило најзад схватио да је он део проблема а не део решења политичке ситуације у Црној Гори и региону.

Где је ту Трамп? Доласком на власт Доналда Трампа многе ствари се мењају. Тако се ресетовала и америчка политика. Некад је Мило био амерички фаворит у односу на Вучића и Додика. Сада то није више тако – он још није испао из игре али није више ни миљеник Вашингтона и Лондона. То га чини нервозним и он жели да Вучић или Додик начине неки погрешан потез који би њега опет увео у игру као «ватрогасца». Зато је Ђукановић увео преко реда Црну гору у НАТО и зато сада жели да заврши причу са СПЦ – да би тако себи још мало продужио време на власти. Но време му и поред тога истиче.

Жељко Ињац

https://vidovdan.org/aktuelno/zeljko-injac-dva-i-po-srbina-i-tramp/?fbclid=IwAR0x_2yiRHWPY1vWWGmNclW-4mGjTngfAerDYuWyMuj9dc4_5Y-V3Vae2QM

Share this post


Link to post
Share on other sites

Људ моји, што се ово чини?! Сада у најави раскол између Црне Горе и Цариграда. Пише: Гост васељенског радија Светигора, Митрополије црногорско-приморске био је Бранислав Илић, катихета и уредник насловне странице портала Поуке.орг са којим смо говорили о једном лијепом јубилеју, наиме 10 година постојања сајта Живе речи утехе. Катихета Бранислав је посебно истакао да овај посећени портал сведочи живи живот!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 20.7.2019. at 15:06, Zoran Đurović рече

Најгушћи мрак је пред зору. Да чујем черногорце око спина Ломи-АВ. 

Жињац је написао одличан текст. 

Жељко Ињац: Два и по Србина и Трамп

18. јула 2019.

Последње изјаве Мила Ђукановића указују на наметљив покушај председника Црне Горе да се глуми «срдачност» према Вучићу али и Додику. Када се из тих изјава изузму уобичајене црногорствујушче демократске флоскуле и „братски“ антисрпски клишеи, оно што је голим оком уочљиво јесте Милово нападно настојање да симулира са Вучићем и Додиком „блиске“ односе. Заправо односе какве је имао раније, а које сад очигледно нема.

Гостујући на БН телевизији, која је узгред жестоко опозициона Милораду Додику, Мило Ђукановић је нагласио да нису захладнели односи између њега и Вучића, а о њиховим тренутно „добрим“ односима најбоље сведочи читав низ међусобно конфронтирајућих потеза али најупечатљивије је недавно слање Владимира Божовића за амбасадора у Црну Гору.

Божовић је онај човек за кога су дневне новине АЛО писале да га је лично владика Григорије избацио прошле године из цркве у Диселдорфу током устоличења за епископа немачког. Исти однос према Божовићу имао је и митрополит Амфилохије Радовић. Наиме, Пера Луковић (један од креатора погрдног термина за Републику Српску – Република Шумска) ако му је веровати, је својевремено писао да га је Радовић протерао из свог окружења из Црне Горе, премда је Божовић једно време радио за Амфилохија као адвокат.

Божовић је, иначе, познатији као добар пријатељ, заправо кум Душка Кнежевића. Човека који је покренуо медијско демонтирање Милове финансијске пирамиде „успеха“. Kнежевић је тајкун који је годинама имао приступ највећим тајнама Ђукановићевог режима, пре свега финансијским. Након откривања пословних афера Мила Ђукановића Кнежевић је побегао, погађате, у Москву. Ово је наравно шала. Није побегао у Москву, мада би Ђукановићу било много лакше да га етикетира као руског шпијуна који руши добре односе Црне Горе и НАТО-а. Кнежевић је збрисао у Лондон у Британију, одакле је наставио да открива пословне афере председника Црне Горе.

Мило Ђукановић је покушао да спречи Кнежевића у том инсајдерском послу. Покренуо је жестоку медијску кампању, рат на друштвеним мрежама, полиција је упадала на телевизије и прекидала емисије у којима се могла чути и друга страна. На крају Милу није остало ништа друго него да за Кнежевићем распише националну потерницу уз захтев да се Кнежевић стави на „црвену потерницу“ Интерпола, што се наравно није догодило до данас јер је Кнежевић држављанин Британије. Сад можемо да спекулишемо зашто Британци штите Кнежевића који подрива Мила Ђукановића, а опет Милу је незгодно да Кнежевића етикетира као енглеског шпијуна јер ако га запад руши, а са Русима је покварио односе, на кога ће се ослонити? И како такве нелогичности да објасни својој збуњеној јавности.

Тај пријатељ Кнежевића, кум Владимир Божовић, замениће Бингулца на месту амбасадора Србије у Црној Гори по одлуци Владе Србије – читај Александра Вучића. Толико о блиским односима Вучића и Ђукановића или како би то Мило реторички рекао: „Нису захладнели односи“. Никако нису хладни односи, могло би се рећи да су баш топли, некако ватрени, готово као на првој линији фронта. Због тога су на друштвеним мрежама а пре свега на Твитеру Милови лобисти кукали због постављања Божовића за амбасадора, наводећи како је он прст у око Милу Ђукановићу, па је неко од твитераша рекао: „Кад могу они нама Тарзана, можемо и ми њима Божовића“.

Додик је такође окренуо леђа Милу Ђукановићу због оног што је овај радио у Херцеговини, па отуда и Милово заједљиво коментарисање на Сарајевској Н1 тв како је Додик помогао афирмисање црногорске државности, како су ето некада били другари, малтене радили на истом задатку али ето сада се „гледамо ријеђе“. Овим га је настојао денунцирати у очима српских патриота који поштују Додика а презиру Ђукановића.

„Да је иђе брата у свијету да зажали ка’ да би помога’“ али нема. Нема брата јер је братство срушено управо с те стране, из Црне Горе. Кад год му се до сада љуљала фотеља, Мило је играо на карту Србије. Он је заправо био прави „фактор стабилности“ или нестабилности, већ како је то западу требало. Он је заиста ведрио и облачио не само Црном Гором, већ добрим делом и политичком сценом у Србији и региону. Отуда и његов жал за некада „пријатељским“ односима са Додиком и Вучићем. Његов стари пријатељ Вучић, како то виде милогорци, гура прст у око свом „некадашњем савезнику“ Милу који је признао Косово, инсценирао држави удар у коме је као главног кривца оптужио Србију и Русију, послао војску на Косово, а сад атакује и на светиње Српске цркве у Црној Гори. Уколико му је Вучић некада и био савезник, због политичког интереса преко ових небратских поступака не сме прећи ако ни због чега другог оно због свог бирачког тела.

Сад Мило испаљује своје последње отровне стрелице према Додику и Вучићу, и сам свестан да им неће претерано нашкодити, али просто игра на опробан рецепт. Заправо он другачији рецепт и нема. Мило је заглављен у прошлости, у времену када је могао да буде фактор западног притиска на Србију али он ту снагу више нема. Милово ламентирање над некадашњим „добрим“ односима са Вучићем и Додиком, звучи као претња дугогодишњег породичног насилника од кога су се жртве најзад отргле и оставиле га самог. То је истовремено израз несигурности која се маскира глумљеним смирењем.

Симулирање страха од Србије, помињање Сребренице и ратова и враћање реторике на ’90 године чиме покушава да поново таргетирати Србе, Београд, Додика и Вучића као узрок нестабилности и проблема у региону, неће имати превише одјека ни у региону ни на међународној политичкој сцени. Европа очигледно не жели америчког дон Мила, а нова Трампова администрација га види као верног слугу структурама блиским бившој администрацији и банкарског лобија.

Узалуд се Мило жали својим милогорцима како је нови амбасадор Србије у Црној Гори „јастреб Београда“ који треба да унесе пометњу у Црну Гору. И како каже: “На нама је да све то видимо, и да изградимо одбрамбене механизме да то ни на који начин не угрози Црну Гору и њене интересе” – читај његове интересе, јер и грађанима Црне Горе је јасно да не постоје никакви пречи државни интереси у Црној Гори од личних интереса Мила Ђукановића.

Због тога што је увек своје личне интересе стављао изнад општих, чак и они који се изјашњавају као етнички Црногорци радо гледају како Мило полако тоне. Можда је због тога Мило ублажио своју реторику према Русији и почео да говори како је то велика и моћна држава са значајним утицајем на светску геополитику и великим ресурсима, те како су Црногорци одувек имали добре односе са Русијом. Таква Милова изјава је заиста неуобичајена и неочекивана када се зна како је гадно Русима ударио нож у леђа не само уласком у НАТО већ пре свега опструисањем руског капирала у Црној Гори. Но дављеник се хвата за сламку а Руси су трпељиви, нарочито када неки избегли балкански политичар понесе са собом и добар део личног капитала у Москву.

Од Мила србенде из ’90. који је, како и сам признаје, био део политике коју данас осуђују, учесника на милионском скупу Срба на Газиместану 1989. преко бомбардовања Дубровника, па до Мила тајкуна и реформатора црногорства, до Мила кога и у Србији у Црној Гори пореде са Антом Павелићем а патријарх га назива потурицом је заиста невероватан преокрет и дугачак пут од 28 година власти и 6 председничко/премијерских мандата. Време је да Мило најзад схватио да је он део проблема а не део решења политичке ситуације у Црној Гори и региону.

Где је ту Трамп? Доласком на власт Доналда Трампа многе ствари се мењају. Тако се ресетовала и америчка политика. Некад је Мило био амерички фаворит у односу на Вучића и Додика. Сада то није више тако – он још није испао из игре али није више ни миљеник Вашингтона и Лондона. То га чини нервозним и он жели да Вучић или Додик начине неки погрешан потез који би њега опет увео у игру као «ватрогасца». Зато је Ђукановић увео преко реда Црну гору у НАТО и зато сада жели да заврши причу са СПЦ – да би тако себи још мало продужио време на власти. Но време му и поред тога истиче.

Жељко Ињац

https://vidovdan.org/aktuelno/zeljko-injac-dva-i-po-srbina-i-tramp/?fbclid=IwAR0x_2yiRHWPY1vWWGmNclW-4mGjTngfAerDYuWyMuj9dc4_5Y-V3Vae2QM

КаЦси већ помен`о ЖИњца и текст му на том опскурном порталу, што и не поменусте (а све се "рачуна"), да је оно г..но своједобно причало да ће лако он са СПЦ, док је Иринеј владика!

Шта ћемо сад?!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 44 минута, Милан Ракић рече

КаЦси већ помен`о ЖИњца и текст му на том опскурном порталу, што и не поменусте (а све се "рачуна"), да је оно говно своједобно причало да ће лако он са СПЦ, док је Иринеј владика!

Шта ћемо сад?!

Мићо, за мене су све ове ствари нове. Не могу да испратим. Не знам вам историје. Не знам које говно је у питању. Можда @Жељко зна? 

Ја сам у овим причама нов, али сам научник и могу да судим на основу текстова, али и информација. У овом тексту ми све иде глатко. Не знам који је проблем? Ако можеш да појасниш, па да могу да ти одговорим. 

Видим да ти овај Видовдан иде на грац, да ниси неки фактор тамо? 

Ја пре неку годину упадох у јаму јер је по Видовдану пљувао Аца Лазић, мој бивши другар, са Стања ствари, али видех да прича није једноставна. Жињац ми је тада скренуо пажњу, а после видех и да је био у праву. Немам никакву ексклузиву на Видовдану, они су ми објавили (пренели) неколико текстова и то је све. Била би фора да пренесу и неки твој па да те зезам:))) Милан сурадник Видовдана!:)) Ова је легендарна! 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Милан Ракић рече

КаЦси

Барабо, па тебе објављује овај сумрачни сајт!:)) Срамото! 

https://vidovdan.org/info/od-marije-do-anje-ili-prica-o-zenama-vojnim-pilotima/

https://vidovdan.org/info/milan-rakic-cetiri-godine-tisine-bez-odgovora/

Сад се питам, да ли ти мене зајебаваш због неког греха за који не знам? 12:smeha:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, Zoran Đurović рече

Мићо, за мене су све ове ствари нове. Не могу да испратим. Не знам вам историје. Не знам које говно је у питању. Можда @Жељко зна? 

Ја сам у овим причама нов, али сам научник и могу да судим на основу текстова, али и информација. У овом тексту ми све иде глатко. Не знам који је проблем? Ако можеш да појасниш, па да могу да ти одговорим. 

Видим да ти овај Видовдан иде на грац, да ниси неки фактор тамо? 

Ја пре неку годину упадох у јаму јер је по Видовдану пљувао Аца Лазић, мој бивши другар, са Стања ствари, али видех да прича није једноставна. Жињац ми је тада скренуо пажњу, а после видех и да је био у праву. Немам никакву ексклузиву на Видовдану, они су ми објавили (пренели) неколико текстова и то је све. Била би фора да пренесу и неки твој па да те зезам:))) Милан сурадник Видовдана!:)) Ова је легендарна! 

 

 

U redu!

Kad več pričamo na ovakav način, "govno" je milošević (uvek koristim to poređenje i u skladu sa značajem - malo početno slovo imena/prezimena);

u srazu sa svim spekulacijama izrečenim nauštrb MCGPZBiS Amfilohija, evo bejah slobodan dizreknem i već oveštali standard iz vremena govneta koji je svojedobno izjavio da  će, citiram: "... Lako on sa SPC, dokle je Irinej bačski vladika!"

Ja lično, funkcije portpalorova ne zaboravljam!

Šta ćemo sad?!

Da li ovaj info donekle "smeće" Vaše izvore i stav?

Nemam razlog da krijem. Više od godinu dana sam bio jedan od urednika portala Vidovdan. I nagledao se i načitao svačega. I ljudi - autora. I dijagnoza. Nažalost. 

ŽInjac!? To mu je (jedno od) radno mesto. Poštujem.

No mislim da nije vredno truda. Rada. I potpisa imena!

Tekstova mojih? Na Vidovdanu? Ima. Dva tri politička. Po sećanju, msm. da ima polemika sa onim nesrećnikom Nogom iz Dveri, onom bitangom pederom sa mačetom iz DSS msm takođe. Bakarecom... Možda poneki vojske glede... Ako je do tekstova. I da me zezate!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Барабо, па тебе објављује овај сумрачни сајт!:)) Срамото! 

https://vidovdan.org/info/od-marije-do-anje-ili-prica-o-zenama-vojnim-pilotima/

https://vidovdan.org/info/milan-rakic-cetiri-godine-tisine-bez-odgovora/

Сад се питам, да ли ти мене зајебаваш због неког греха за који не знам? 12:smeha:

 

 

пре 3 минута, Милан Ракић рече

Možda poneki vojske glede...

Ima. Ne kažem da nema. No pisao sam o činjenicama. Nisam spekulisao!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Милан Ракић рече

"govno" je milošević

Нисам знао. 

пре 3 минута, Милан Ракић рече

lako on sa SPC, dokle je Irinej bačski vladika!

Па и фанариоти и други су мислили да ће лако са мном. 

Милошевићеви су улазили у 3 по поноћи у мој стан са дугим цевима. Приводили ме због гађања Лилића. 2 пута покушали да ме хапсе. Да не причам даље. 

пре 7 минута, Милан Ракић рече

Više od godinu dana sam bio jedan od urednika portala Vidovdan.

Нисам то знао. Ја сам био на СС и сада је битанга обрисао све моје текстове тамо. 

пре 8 минута, Милан Ракић рече

Tekstova mojih? Na Vidovdanu? Ima. Dva tri politička. Po sećanju, msm.

Битно је да ниси девица, а мене зајебаваш?:)) И ја имам тамо неколико текстова, само је 1 био ауторски и ексклузиван, и то за владику Гришу. Шта ти је иронија судбине... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Милан Ракић рече

Ima. Ne kažem da nema. No pisao sam o činjenicama. Nisam spekulisao!

Па ни ја не спекулишем. Да ли ти ја изгледам као неки лудак који би узео да се зајебава са својом мантијом тек тако? Зашто Лохи хистерише? Оставио би ме у мом мраку да ја лупетам глупости. Ја имам неке блогере који пишу бесомучне ствари против мене и на њих се не обазирем.

Ако читаш пак од почетка оно што сам писао, сви догађаји су само потврђивали моје тезе, а обарали черногорске што је ове довело до лудила и толико су прокључали да су повукли погрешне потезе и ступили у контакт са украјинским расколницима и призвали Барта да им реши проблем. Ти можеш да се правиш слепцем, али су све ово факти. Најболније је последње Лохијево писмо Онуфрију, јер се ту види сва његова немоћ и наивност да овога претури. Сва ова писма и сусрете сам ја измислио? Нисам. Али нисам ни башта па да у мени саде ови ликови како им падне на памет. Те форе могу да продају наивном народу. То је све.   

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом
       
      Када сам месеца маја писао да је Амфилохије са групом епископа кренуо у прављење раскола многи – чак и од мојих пријатеља – су казали да нешто није у реду са мојим душевним здрављем. Сада очекујем да ми се извине.
      Кратко ћу прокоментарисати захтеве у писму које је Патријарх одбио. Наиме, на прослави јубилеја 800 годишњице аутокефалије СПЦ, одржане 6. октобра у манастиру Жича, десила се жучна расправа патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија, који је на све начине гледао да да Патријарху захтеве групе сепаратиста. Видимо по тачкама:
      1. Одлука Светог Архијерејског синода да на крајње скроман начин обележи јубилеј аутокефалности наше Цркве оставила је тужан утисак на све јер није испунила очекивања јерархије и нашег верног народа, а жалостан утисак је оставило и одустајање од прославе са пуноћом Православне Цркве, чиме је потцењено завештање које нам је оставио Свети Сава.
      - Крајње злонамерно подметање, јер је Синод објаснио зашто су одустали од позива других великодостојника сестринских Цркава: Да се не би погоршала ситуација јер Руси и Фанарци не служе заједно. Све ово Амфилохије зна, али продаје маглу преко антицрквених медија. Стварати злу крв њему није страно.
      2. По питању црквене ситуације у Северној Македонији, Синод од маја месеца ништа није предузео и тиме је дезавуисао важну саборску одлуку о наставку дијалога са делом Цркве у Северној Македонији која је у расколу. Оваквим понашањем остављамо утисак да нам је до јединства са свеукупним тамошњим народом понајмање стало и шаљемо двосмислену поруку васељенском Православљу.
      - Прошло је свега 4 месеца. Уследили су проблеми у Америци, Патријарх се разболео, био је и период одмора, Буловић је тек нешто радио по македонском питању и видели смо један текст поводом тога. Амфилохије је заборавио да је од 1985 епископ и да је више пута био члан Синода и заменик Павлов када је овај занемоћао. Ништа није урадио око македонског питања. Од мајског Сабора је гостио украјинске расколнике и призвао патријарха Вартоломеја да се уплете у наша црквена посла.
      3. Проблематично Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора, објављено 18. маја 2019. на сајту Српске Патријаршије, у коме су неке одлуке формулисане супротно вољи Светог Архијерејског Сабора, изазвало је негодовање међу јерархијом и народом. Један број архијереја је већ изразио протест и у виду демантија се оградио од поменутог саопштења, што је, међутим, пропраћено ћутањем и игнорисањем од стране Синода.
      - Синод је добро урадио да се не изјашњава око неутемељених тврдњи Амфилохија и оних око њега. Како је портпарол СПЦ Буловић објаснио, извештај је написан као и сви претходни. Да нешто није у реду код пучиста, види се и из чињенице да се пензионисани Атанасије потписао у протесту да извештај о раду Сабора није добар, а сам није био на Сабору! Затим је у писму Патријарху слагао (праштајте на јасном српском, јер и Таса је народски владика) да су 22 потписника, а било их је 8! Број од 22 не помиње случајно јер је то та апсолутна и жуђена већина.
      4. Забринутост због евентуалног признања независности КиМ, о чему постоје узнемиравајући сигнали, као и проблеми око црквене имовине у Црној Гори где се покушава наметнути антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама, траже ново оглашавање Светог Архијерејског Сабора наше најсветије Цркве. Време неумитно тече и одлагање дискусије и решавања проблема до мајског Сабора може нас скупо коштати.
      - Више пута је све потврђено од САС. Не мора на месец дана да се понавља.   
      5. Неспоразуми око територијалног ограничавања Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци досегли су, захваљујући медијским злоупотребама, шире размере и то тражи хитну и неодложну саборску расправу.
      - Нису «неспоразми» него се ради о самовољној сецесији и зато је Синод поништио све њихове одлуке. Кирило се жалио на то што су га изопштили, али у том случају испада да није обдарен интелигенцијом јер ништа није схватио, тј. није разумео «исправне» намере америчких владика. Реаговао је и Митрофан и сасвим стао на страну Синода. Амфилохије би хтео да је и он збуњиве природе.
      6. Такође, сматрамо за потребно да се саборски разговара о неутемељеној одлуци Светог архијерејског синода везано за повлачење благослова за предавање двојици професора на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Уз то саборску расправу потребује и најновија синодска одлука да се први пут у осмовековној историји наше Цркве, и то баш на ову свечаност, додели орден Светог Саве првог степена једном председнику Србије. Овим поводом огроман број верника је почео да шаље протесна писма па сматрамо да о тој одлуци треба да се саборски договоримо.
      - Максим и Вилотић су законски скинути са места предавача.
      И у мају је Вучић саборски позван. Тада је Тасићка причала да су Амфилохијеви захтевали да Патријарх абдицира. То се показало као лош потез, јер су после неколико месеци, када су се карте на столу помешале, медији који раде за Амфилохијеве узели да спинују и синодској линији (Буловић, Перић итд.) почели да приписују како они иду на рушење Патријарха!
      Амфилохије и Григорије in primis, али и Максим, су оркестрирали срамну хајку у време прославе, тако да је Бећковић дан пред држање говора у Жичи отказао (ако је прилика била добра, и Амфилохије је ту био, зашто не би и Матија? Ако није била добра, онда је Амфилохије бескичмењак, како и рече на посмртном говору Борислава Милошевића); затим су организовали „спонтане“ петиције, у Дечанима се изругивали ордену Светог Саве па су га давали свима...
      Занимљиво је да је пре само пет година на предлог Амфилохијев патријарх одликовао Филипа Вујановића, тадашњег председника Црне Горе, за време чијег мандата је Црна Гора постала независна држава и признала лажну државу Косово! Амфилохије је одликовао и «црвеног војводу» Шешеља, агностика и борца против веронауке. Одликовао је и Мирослава Мишковића, познатог српског тајкуна. Клео је свакога ко би се одрекао Русије, а нападе га изненада подмукли Шваба Алцхајмер, па заборави да је Путин, који је гарант и наше сигурности, одликовао тог истог АВ орденом св. Александра Невског!
      7. Подсећамо вас, такође, на одлуку прошлог мајског Сабора да се за ову јесен сазове Свети архијерејски сабор који би био посвећен црквеној просвети. Умољавамо Вас да ту одлуку поштујемо и спроведемо.
      Ваша Светости, ми знамо да они којима све наведено одговара скривају то од Вас, али Вам са жалошћу сведочимо да је углед наше најсветије Цркве и Вас лично нарушен. Због свега наведеног, после дужег суздржавања коначно смо били приморани да се огласимо и да заједнички покушамо – сабрани на Сабору у Светој Жичи – да што пре вратимо углед и стабилност нашој Цркви. Поводом свега овога умољавамо Вашу Светост да сходно Уставу сазове редовну седницу јесењег Светог Архијерејског Сабора. Могло би и ово Жичко Сабрање бити проглашено јесењим Сабором. Истичемо да је Патријарх Герман за 750-годишњицу наше Цркве сазвао ванредни Сабор. Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве.
      - То није била одлука Сабора.
      Ванредан сабор сазива Синод и то када процени да има разлога. Хумористично је да тај сабор тражи и еп. Лука који ни на редовном не може због болести да присуствује! И налази се у тим потписницима иако није био у Жичи!
      Најалармантнија је последња реченица у којој прете расколом: «Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве». Напокон и казаше шта им је на срцу. Мене су спиновали и троловали да умишљам некакве расколе, али сада и рекоше.
      Раскол је процес. Он се припрема како сам и показао у текстовима и коментарима око америчког и црногорског раскола. На свему већ годинама марљиво раде. И ћутали су све до сада да се народ не би досетио. Сада упорно користе Вучића као страшило и као некаквог издајника да би искористили општенародно незадовољство тешком економском ситуацијом.
      Ову екипу подржавају Весна Пешић, Ђилас, Иван Ивановић, Двери итд. Кампању су појачали и са свих страна опседају СПЦ, али и моју маленкост. Григорије је са ланца пустио Вука Бачановића, из СПЦ имамо Николу Станковића, кога плаћа Патријаршија и многе друге. Једноставно је немогуће испратити све наслове.
      Текст је смушен јер тражи сазивање редовне седнице јесењег Сабора, а онда се позива како је Герман сазвао ванредни Сабор. Амфилохије вређа нашу интелигенцију, јер канони говоре о 2 сабора годишње, али зашто их није било у СПЦ до сада? Што се тек данас сетио канона? (Он је пак познат како се држи канона па покрштава и крштене католике). Вређа нашу интелигенцију јер све то добро знамо, али пише текст за неуку рају. Да каже, као Артемије, како ми не поштујемо каноне. А сам је ишао само на 1 сабор годишње за свих 34 године своје службе! Неолиберашки медији напречац заборављају да Амфилохије куне, да хомосексуалце проглашава промотерима културе смрти итд. Интересантно. Чворовићу и сличнима напомињем да свака од помесних Цркава може прећутно да уређује своју праксу, како пише наш највећи каноничар светске славе еп. Никодим Милаш. Он је на основу тога писао да можемо да имамо и жењене епископе. И да за то не треба сазив Васељенског сабора. Такође, Милаш говори о томе да је неканонски да се епископ премешта са епархије на епархију, али је то наша пракса, а коју су користили управо Амфилохије и Атанасије. Тада се Амфилохије није сетио канона. И заиста, не постоји ниједан канон који то допушта, него сви забрањују. Али када треба да се продаје магла, црногорски није гадљив. Амфилохије је неканонски митрополит црногорско-приморски. Он је то само по милости СПЦ.   
      - Неки мисле да је Амфилохије писмо сочинио за време ручка и додела панагија. Није. Тада је сачинио промеморију, односно још један захтев да се Патријарх осврне на њихова тражења. Писмо је написано раније и било је предато Патријарху. Било је откуцано, а не писано руком. Потписе су већ били ставили. Како се Патријарх није обазирао на то, онда Амфилохије врши додатни притисак на њега, држи га за руку и препире се са њиме пред почетак приредбе. Даје му тај поновни подстицај. Максим је ту и наћуљио је уши (све се има на снимку), јер је директно заинтересован. Патријарх одбија, његов помоћник узима тај коверат. То ничим није уродило.
      Коаутор писма је Максим Васиљевић. Он и други су увукли Игњатија, декана ПБФ, у ово врзино коло. Дискурс о јединству одаје Максимово перо. Игњатија је Патријарх изгрдио јер је одуговлачио са давањем отказа Максиму. Када је видео да је враг однео шалу, Игњатије даје отказе Максиму и Вилотићу. Тиме се завршава део ове саге. Амфилохије предаје писмо својим медијима и оно бива публиковано. Моје лично разочарење је Јоаникијев потпис, јер сам мислио да барем једног Србина имамо у Црној Гори.
       
      Ваше Светости у Христу одана браћа и саслужитељи:
       
      Следи 15 потписа. Надам се да сам све потписе исправно рашчитао, јер их нам нису дали у доброј резолуцији.  
      Колона лево:
      Јустин жички
      Максим
      Лаврентије
      Кирило
      Лука
       
      Главна Колона:
      Амфилохије
      Јоаникије
      Атанасије милешевски
      Јован славонски
      Григорије
      Теодосије
      Димитрије
      Иринеј Добријевић
      Методије
      Игњатије

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом
       
      Када сам месеца маја писао да је Амфилохије са групом епископа кренуо у прављење раскола многи – чак и од мојих пријатеља – су казали да нешто није у реду са мојим душевним здрављем. Сада очекујем да ми се извине.
      Кратко ћу прокоментарисати захтеве у писму које је Патријарх одбио. Наиме, на прослави јубилеја 800 годишњице аутокефалије СПЦ, одржане 6. октобра у манастиру Жича, десила се жучна расправа патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија, који је на све начине гледао да да Патријарху захтеве групе сепаратиста. Видимо по тачкама:
      1. Одлука Светог Архијерејског синода да на крајње скроман начин обележи јубилеј аутокефалности наше Цркве оставила је тужан утисак на све јер није испунила очекивања јерархије и нашег верног народа, а жалостан утисак је оставило и одустајање од прославе са пуноћом Православне Цркве, чиме је потцењено завештање које нам је оставио Свети Сава.
      - Крајње злонамерно подметање, јер је Синод објаснио зашто су одустали од позива других великодостојника сестринских Цркава: Да се не би погоршала ситуација јер Руси и Фанарци не служе заједно. Све ово Амфилохије зна, али продаје маглу преко антицрквених медија. Стварати злу крв њему није страно.
      2. По питању црквене ситуације у Северној Македонији, Синод од маја месеца ништа није предузео и тиме је дезавуисао важну саборску одлуку о наставку дијалога са делом Цркве у Северној Македонији која је у расколу. Оваквим понашањем остављамо утисак да нам је до јединства са свеукупним тамошњим народом понајмање стало и шаљемо двосмислену поруку васељенском Православљу.
      - Прошло је свега 4 месеца. Уследили су проблеми у Америци, Патријарх се разболео, био је и период одмора, Буловић је тек нешто радио по македонском питању и видели смо један текст поводом тога. Амфилохије је заборавио да је од 1985 епископ и да је више пута био члан Синода и заменик Павлов када је овај занемоћао. Ништа није урадио око македонског питања. Од мајског Сабора је гостио украјинске расколнике и призвао патријарха Вартоломеја да се уплете у наша црквена посла.
      3. Проблематично Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора, објављено 18. маја 2019. на сајту Српске Патријаршије, у коме су неке одлуке формулисане супротно вољи Светог Архијерејског Сабора, изазвало је негодовање међу јерархијом и народом. Један број архијереја је већ изразио протест и у виду демантија се оградио од поменутог саопштења, што је, међутим, пропраћено ћутањем и игнорисањем од стране Синода.
      - Синод је добро урадио да се не изјашњава око неутемељених тврдњи Амфилохија и оних око њега. Како је портпарол СПЦ Буловић објаснио, извештај је написан као и сви претходни. Да нешто није у реду код пучиста, види се и из чињенице да се пензионисани Атанасије потписао у протесту да извештај о раду Сабора није добар, а сам није био на Сабору! Затим је у писму Патријарху слагао (праштајте на јасном српском, јер и Таса је народски владика) да су 22 потписника, а било их је 8! Број од 22 не помиње случајно јер је то та апсолутна и жуђена већина.
      4. Забринутост због евентуалног признања независности КиМ, о чему постоје узнемиравајући сигнали, као и проблеми око црквене имовине у Црној Гори где се покушава наметнути антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама, траже ново оглашавање Светог Архијерејског Сабора наше најсветије Цркве. Време неумитно тече и одлагање дискусије и решавања проблема до мајског Сабора може нас скупо коштати.
      - Више пута је све потврђено од САС. Не мора на месец дана да се понавља.   
      5. Неспоразуми око територијалног ограничавања Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци досегли су, захваљујући медијским злоупотребама, шире размере и то тражи хитну и неодложну саборску расправу.
      - Нису «неспоразми» него се ради о самовољној сецесији и зато је Синод поништио све њихове одлуке. Кирило се жалио на то што су га изопштили, али у том случају испада да није обдарен интелигенцијом јер ништа није схватио, тј. није разумео «исправне» намере америчких владика. Реаговао је и Митрофан и сасвим стао на страну Синода. Амфилохије би хтео да је и он збуњиве природе.
      6. Такође, сматрамо за потребно да се саборски разговара о неутемељеној одлуци Светог архијерејског синода везано за повлачење благослова за предавање двојици професора на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Уз то саборску расправу потребује и најновија синодска одлука да се први пут у осмовековној историји наше Цркве, и то баш на ову свечаност, додели орден Светог Саве првог степена једном председнику Србије. Овим поводом огроман број верника је почео да шаље протесна писма па сматрамо да о тој одлуци треба да се саборски договоримо.
      - Максим и Вилотић су законски скинути са места предавача.
      И у мају је Вучић саборски позван. Тада је Тасићка причала да су Амфилохијеви захтевали да Патријарх абдицира. То се показало као лош потез, јер су после неколико месеци, када су се карте на столу помешале, медији који раде за Амфилохијеве узели да спинују и синодској линији (Буловић, Перић итд.) почели да приписују како они иду на рушење Патријарха!
      Амфилохије и Григорије in primis, али и Максим, су оркестрирали срамну хајку у време прославе, тако да је Бећковић дан пред држање говора у Жичи отказао (ако је прилика била добра, и Амфилохије је ту био, зашто не би и Матија? Ако није била добра, онда је Амфилохије бескичмењак, како и рече на посмртном говору Борислава Милошевића); затим су организовали „спонтане“ петиције, у Дечанима се изругивали ордену Светог Саве па су га давали свима...
      Занимљиво је да је пре само пет година на предлог Амфилохијев патријарх одликовао Филипа Вујановића, тадашњег председника Црне Горе, за време чијег мандата је Црна Гора постала независна држава и признала лажну државу Косово! Амфилохије је одликовао и «црвеног војводу» Шешеља, агностика и борца против веронауке. Одликовао је и Мирослава Мишковића, познатог српског тајкуна. Клео је свакога ко би се одрекао Русије, а нападе га изненада подмукли Шваба Алцхајмер, па заборави да је Путин, који је гарант и наше сигурности, одликовао тог истог АВ орденом св. Александра Невског!
      7. Подсећамо вас, такође, на одлуку прошлог мајског Сабора да се за ову јесен сазове Свети архијерејски сабор који би био посвећен црквеној просвети. Умољавамо Вас да ту одлуку поштујемо и спроведемо.
      Ваша Светости, ми знамо да они којима све наведено одговара скривају то од Вас, али Вам са жалошћу сведочимо да је углед наше најсветије Цркве и Вас лично нарушен. Због свега наведеног, после дужег суздржавања коначно смо били приморани да се огласимо и да заједнички покушамо – сабрани на Сабору у Светој Жичи – да што пре вратимо углед и стабилност нашој Цркви. Поводом свега овога умољавамо Вашу Светост да сходно Уставу сазове редовну седницу јесењег Светог Архијерејског Сабора. Могло би и ово Жичко Сабрање бити проглашено јесењим Сабором. Истичемо да је Патријарх Герман за 750-годишњицу наше Цркве сазвао ванредни Сабор. Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве.
      - То није била одлука Сабора.
      Ванредан сабор сазива Синод и то када процени да има разлога. Хумористично је да тај сабор тражи и еп. Лука који ни на редовном не може због болести да присуствује! И налази се у тим потписницима иако није био у Жичи!
      Најалармантнија је последња реченица у којој прете расколом: «Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве». Напокон и казаше шта им је на срцу. Мене су спиновали и троловали да умишљам некакве расколе, али сада и рекоше.
      Раскол је процес. Он се припрема како сам и показао у текстовима и коментарима око америчког и црногорског раскола. На свему већ годинама марљиво раде. И ћутали су све до сада да се народ не би досетио. Сада упорно користе Вучића као страшило и као некаквог издајника да би искористили општенародно незадовољство тешком економском ситуацијом.
      Ову екипу подржавају Весна Пешић, Ђилас, Иван Ивановић, Двери итд. Кампању су појачали и са свих страна опседају СПЦ, али и моју маленкост. Григорије је са ланца пустио Вука Бачановића, из СПЦ имамо Николу Станковића, кога плаћа Патријаршија и многе друге. Једноставно је немогуће испратити све наслове.
      Текст је смушен јер тражи сазивање редовне седнице јесењег Сабора, а онда се позива како је Герман сазвао ванредни Сабор. Амфилохије вређа нашу интелигенцију, јер канони говоре о 2 сабора годишње, али зашто их није било у СПЦ до сада? Што се тек данас сетио канона? (Он је пак познат како се држи канона па покрштава и крштене католике). Вређа нашу интелигенцију јер све то добро знамо, али пише текст за неуку рају. Да каже, као Артемије, како ми не поштујемо каноне. А сам је ишао само на 1 сабор годишње за свих 34 године своје службе! Неолиберашки медији напречац заборављају да Амфилохије куне, да хомосексуалце проглашава промотерима културе смрти итд. Интересантно. Чворовићу и сличнима напомињем да свака од помесних Цркава може прећутно да уређује своју праксу, како пише наш највећи каноничар светске славе еп. Никодим Милаш. Он је на основу тога писао да можемо да имамо и жењене епископе. И да за то не треба сазив Васељенског сабора. Такође, Милаш говори о томе да је неканонски да се епископ премешта са епархије на епархију, али је то наша пракса, а коју су користили управо Амфилохије и Атанасије. Тада се Амфилохије није сетио канона. И заиста, не постоји ниједан канон који то допушта, него сви забрањују. Али када треба да се продаје магла, црногорски није гадљив. Амфилохије је неканонски митрополит црногорско-приморски. Он је то само по милости СПЦ.   
      - Неки мисле да је Амфилохије писмо сочинио за време ручка и додела панагија. Није. Тада је сачинио промеморију, односно још један захтев да се Патријарх осврне на њихова тражења. Писмо је написано раније и било је предато Патријарху. Било је откуцано, а не писано руком. Потписе су већ били ставили. Како се Патријарх није обазирао на то, онда Амфилохије врши додатни притисак на њега, држи га за руку и препире се са њиме пред почетак приредбе. Даје му тај поновни подстицај. Максим је ту и наћуљио је уши (све се има на снимку), јер је директно заинтересован. Патријарх одбија, његов помоћник узима тај коверат. То ничим није уродило.
      Коаутор писма је Максим Васиљевић. Он и други су увукли Игњатија, декана ПБФ, у ово врзино коло. Дискурс о јединству одаје Максимово перо. Игњатија је Патријарх изгрдио јер је одуговлачио са давањем отказа Максиму. Када је видео да је враг однео шалу, Игњатије даје отказе Максиму и Вилотићу. Тиме се завршава део ове саге. Амфилохије предаје писмо својим медијима и оно бива публиковано. Моје лично разочарење је Јоаникијев потпис, јер сам мислио да барем једног Србина имамо у Црној Гори.
       
      Ваше Светости у Христу одана браћа и саслужитељи:
       
      Следи 15 потписа. Надам се да сам све потписе исправно рашчитао, јер их нам нису дали у доброј резолуцији.  
      Колона лево:
      Јустин жички
      Максим
      Лаврентије
      Кирило
      Лука
       
      Главна Колона:
      Амфилохије
      Јоаникије
      Атанасије милешевски
      Јован славонски
      Григорије
      Теодосије
      Димитрије
      Иринеј Добријевић
      Методије
      Игњатије
    • Од александар живаљев,
      Danas, 8. oktobar 2019.
      Nobelovska bolest
      Zoran Radovanović
      Svake jeseni, od 7. do 14. oktobra, dodeljuje se pet Nobelovih nagrada – za fiziologiju ili medicinu, fiziku, hemiju, ekonomiju, literaturu i mir. Nekada ih dobiju ljudi sa briljantnim idejama, nekada (bar za nauku) istraživači kojima se posrećilo, ali za sve njih zajednički je uporan i marljiv višegodišnji rad.
      Hroničari obično podsete da su zaobiđene neke stvarne veličine, poput Tolstoja, a da su slavom okićene danas zaboravljene ličnosti ili pojedinci za koje se ni u trenutku uručenja nagrade nije znalo čime su je zaslužili (Obamina nagrada za mir 2009). U celini gledano, ipak se ne može poreći da su Nobelovu nagradu dobijale osobe koje su svojim delima menjale ili obogaćivale ceo svet.
      Šta se dešava sa nobelovcima kada postanu slavni? Ako ostavimo po strani Pakistanku Malalu Jusafzai, koja je Nobelovu nagradu za mir zaslužila sa 14, a dobila sa 17 godina, mnogi naučnici su istraživanja po kojima su najpoznatiji obavili vrlo mladi, nekada i pre 30. godine života. Čekali su, doduše godinama ili decenijama da se njihovi rezultati potvrde i prihvate, ali su još uvek bili u punoj snazi kada su putovali u Štokolm.
      Neki su izdali principe za koje su se borili, poput Burmanke Aung San Su Ki, koju je vojna hunta skoro 15 godina držala u kućnom pritvoru zbog njene nenasilne borbe za demokratiju i ljudskih prava, da bi ona sama, kada je došla na vlast, dozvoljavala etničko čišćenje.
      Drugi su celog života bili neobični, za šta je primer Kari Malis, ovog leta preminuli pronalazač polimerazne lančane reakcije, tehnike bez koje se danas ne može zamisliti laboratorijska dijagnostika. On je celog života važio za čudaka, odricao je postojanje globalnog otopljavanja i ozonskih rupa, verovao je u posete vanzemaljaca, astrologiju i astralnu projekciju, negirao je da je HIV uzročnik side, pomagao je odbrani čuvenog američkog sportiste O.J. Simpsona koji je ubio svoju bivšu suprugu i njenog ljubavnika, osnovao je kompaniju za ugradnju DNK u nakit bogataša spremnih da plate tu uslugu, itd. Za Malisov bizaran pogled na stvarnost poznavaoci okrivljuju LSD, čije je korišćenje on zdušno propovedao.
      Međutim, ogorman broj nobelovaca bar prividno je ostao kakav je i bio, posvećen svom poslu. Upadljivo je jedino što su mnogi od tih ozbiljnih i vrednih ljudi, težeći novim otkrićima, nesvesno okrenuli leđa nauci i posvetili ostatak života paranaučnim fenomenima i praznoverju. Ta pojava je postala toliko česta da se označava kao nobelovska bolest.
      Na početku prošlog veka popularni su bili vidovitost, ekstrasenzorna percepcija i drugi paranormalni fenomeni, pa su se tim pravcem uputili Pjer i Marija Kiri i desetine drugih nobelovaca. Na kraju ove liste je fizičar Brajan Džozefson, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1973, koji je, pored paranormalnih fenomena, bio ubeđen u sposobnost vode da pamti, vrednost homeopatije i hladnu fuziju. Isti odnos prema pamćenju vode i homeopatiji ima i Lik Montanje, koji je Nobelovu nagradu za fiziologiju dobio 2008, 25 godina pošto je otkrio HIV. Ovaj Francuz je otišao dalje, pa tvrdi da se sida leči dijetom i da su vakcine opasne po zdravlje. Što se tiče hladne fuzije, Džozefsonu se pridružio još jedan fizičar, Džulijus Švinger svojim objašnjenjima kako je nuklearna reakcija moguća pri relativno niskim temperaturama.
      Čak je i Albert Ajnštajn prihvatao vidovitost, a fizičar Lord Rejli i fiziolog Šarl Riše poverovali su u duhove. Fizičari Oto Štern i Volfgang Pauli smatrali su da je moguće pokretanje predmeta snagom volje (telekinezija). Po nekoliko nobelovaca je pokušavalo da teoretski pravda rasizam, da negira evoluciju ili da dokazuje postojanje „inteligentnog dizajna“, uz još niz pojedinaca sa neobičnim zaključcima o intuiciji, misticizmu, navodnom odsustvu globalnog zagrevanja itd.
      Najkraćim periodom između dobijanja nagrade i javno izgovorene gluposti smatra se objašnjavanje Nikolasa Tinbergena koji je inauguracioni govor u Štokholmu iskoristio da iznese svoj stav o autizmu, o kojem je vrlo malo znao. S druge strane, opšte je mišljenje da je najopasnija zabluda nobelovaca zalaganje za eugeniku, dakle primenu selektivnog odabiranja radi „popravljanja“ ljudske vrste, čemu su se priklonila bar dvojica laureata.
      Ozloglašena teorija eugenike pripada prošlosti, pa je s današnje tačke gledišta verovatno najštetnije, zbog svoje skoro opšte prihvaćenosti, zalaganje dvostrukog nobelovca Lajnusa Polinga (za hemiju i za mir) da se unose velike količine koncentrovanog vitamina C. Dobro se zna da od toga nema koristi (osim za osobe na krajnje jednoličnoj ishrani), ali da srećom nema ni veće opasnosti za zdravlje, jer se višak vitamina C odmah izluči. Ipak je ta praksa štetna bar iz tri razloga: a) baca se uludo novac, b) stiče se lažni utisak da je zaštićeno sopstveno zdravlje, pa se ne preduzimaju druge, zaista celishodne mere, i c) vitamin C se najčešće uzima zajedno sa drugim vitaminima i minealima, a neki od njih mogu da budu opasni ako se prekorače dozvoljene doze.
      Suviše su složeni uzroci nobelovske bolesti da bismo ih detaljno raščinjavali. Sigurno je da je značajno samopouzdanje stečeno najvišim svetskim priznanjem („jednom u pravu, uvek u pravu“). Važna je i činjenica da su mnogi nobelovci u nenaučne vode zaplovili tek kad su ih sustigle godine, pa nisu više mentalno funkcionisali kao ranije. Tu je i uloga medija: malo nabrojanih čudnih pogleda na nauku bi našlo svoj put do uglednih časopisa, ali je nobelovska slava činila da njihove autore pažljivo slušaju i novinari i javnost.
      Nama ostaje zaključak da niko nema blanko tapiju na mudrost i nepogrešivost. Svaki stav ili postupak bilo kog čoveka treba kritički procenjivati, bez obzira na njegove ranije zasluge i autoritet.
      * Autor je epidemiolog, redovni profesor Medicisnkog fakulteta u penziji
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...