Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Контроверзна писма митрополиту Амфилохију

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 32 минута, Bokisd рече

to je bila crkvena diplomatija

Могуће, могуће.. Него како Онуфрију ово штуро писамце а са расколником разговор уживо од три сата... То није могло исто писамцетом?
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, Vladan :::. рече

Могуће, могуће.. Него како Онуфрију ово штуро писамце а са расколником разговор уживо од три сата... То није могло исто писамцетом?
 

Verovatno je moglo, ali, sta ti ga znam zbog cega je ovaj bas morao da dolazi u CG, mozda radi toga da se jasnije prezentuje prica da ovi raskolnici u CG nemaju podrsku cak i od onih sa kojima su pre godinu dana bili u opstenju, ... medijske igre...:D

(imam ideju, ..... a nek se sve srusi, :cheesy3: ... nek mi Zoki da broj telefona od Amfilohija... da ga zvrcnem i pitam za zdravlje, mozda ako je raspolozen da ga priupitam i za Mila i Vartolomeja.... :smeh1:)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, The Godfather рече

@Vladan :::. 

Brate, klasicno prodavanje magle i pokusaj da se navodno da smisao nekim besmislenim stvarima koje su radjene.

Видећемо по реакцијама на писмо и од Онуфрија и од осталих (СПЦ, Мило, Барт) какав је био смисао целе приче. Овако има рупа.
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Bokisd рече

Lepo smo pricali, to je bila crkvena diplomatija da se neutralisu raskolnici i paracrkve u CG i Milova medijska prezentacija tog sasluzivanja raskolnika u Ukrajini sa VP episkopima .... (e, bas smo ispali pemetnice nema sta....:1319_womens:   :smeh1:)

Да, али у овом писму се виде назнаке једног новог модела који би могао померити ствари са мртве тачке. 

 

Ја бих подржао модел да Васељенска патријаршија издаје томос о аутокефалији уз сагласност помесне Цркве у чијој је јурисдикцији до тада била заједница која добија самосталност. Захтев Васељенској патријаршији за признање аутокефалности морали би потписати сви или барем већина епископа цркве на територији одређене државе. Тиме би отпочео процес, али би се он могао реализовати искључиво уз учешће Патријаршије, односно Архиепископије у чијој је надлежности црквена област која претендује на аутокефалију. То онда нужно значи велике репарације за матичну цркву.  То би приморало обе стране "у спору" на дијалог и сарадњу, с једне стране, матична помесна Црква би то морала учинити јер је процес започео захтевом епископа и прихаватањем "иницијативе" од стране Константинопоља, а  с друге стране црква која жели добити аутокефалију би била свесна да не може заобићи матичну цркву уколико мисли да до свог циља уопште дође. Овај поступак би требало да утврди васељенски Сабор.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 минута, Панарет рече

Да, али у овом писму се виде назнаке једног новог модела који би могао померити ствари са мртве тачке. 

 

Ја бих подржао модел да Васељенска патријаршија издаје томос о аутокефалији уз сагласност помесне Цркве у чијој је јурисдикцији до тада била заједница која добија самосталност. Захтев Васељенској патријаршији за признање аутокефалности морали би потписати сви или барем већина епископа цркве на територији одређене државе. Тиме би отпочео процес, али би се он могао реализовати искључиво уз учешће Патријаршије, односно Архиепископије у чијој је надлежности црквена област која претендује на аутокефалију. То онда нужно значи велике репарације за матичну цркву.  То би приморало обе стране "у спору" на дијалог и сарадњу, с једне стране, матична помесна Црква би то морала учинити јер је процес започео захтевом епископа и прихаватањем "иницијативе" од стране Константинопоља, а  с друге стране црква која жели добити аутокефалију би била свесна да не може заобићи матичну цркву уколико мисли да до свог циља уопште дође. Овај поступак би требало да утврди васељенски Сабор.

 

Не могу да верујем да си у 10 реченица успео да изрекнеш 150 глупости. Талентован си ти.  

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 50 минута, Панарет рече

 

Ја бих подржао модел да Васељенска патријаршија издаје томос о аутокефалији уз сагласност помесне Цркве у чијој је јурисдикцији до тада била заједница која добија самосталност. Захтев Васељенској патријаршији за признање аутокефалности морали би потписати сви или барем већина епископа цркве на територији одређене државе. Тиме би отпочео процес, али би се он могао реализовати искључиво уз учешће Патријаршије, односно Архиепископије у чијој је надлежности црквена област која претендује на аутокефалију. То онда нужно значи велике репарације за матичну цркву.  То би приморало обе стране "у спору" на дијалог и сарадњу, с једне стране, матична помесна Црква би то морала учинити јер је процес започео захтевом епископа и прихаватањем "иницијативе" од стране Константинопоља, а  с друге стране црква која жели добити аутокефалију би била свесна да не може заобићи матичну цркву уколико мисли да до свог циља уопште дође. Овај поступак би требало да утврди васељенски Сабор.

 

Хвала Богу што се ти не питаш ништа.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да образложим укратко.

Кад би било овако како Панарет предлаже онда би то било званично увођење парламентаризма, отворена лоби игра итд где би сваки Потрошенко сходно својим политичким амбицијама и под покровитељством неке велике силе (обично са Запада. Нису ни на Истоку силе имуне на уплитање у Црквена питања али Запад је тренутно доминантан у безобразлуку) тражио прекрајање Цркве по својој мери потпуно легално. Само треба наћи послушнике. Да ли заиста постоји потреба тј стварна жеља за аутокефалијом верног народа због кога је Христос дошао и из кога су изашли сви епископи, архиепископи, митрополити и патријарси, званично не би било важно.

А то је једино што је важно. 

Где нема реалне жеље верног народа, нема ни потребе за аутокефалијом.А та жеља мора да буде рационалана и вођена спасењем а не националним заносом. Верни народ су они који су на литругијама а не улични букачи који не знају Символ вере, као што видесмо да је случај у Украјини.

Дал је неко луд да овако нешто прихвати?!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Панарет рече

Да, али у овом писму се виде назнаке једног новог модела који би могао померити ствари са мртве тачке. 

 

Ја бих подржао модел да Васељенска патријаршија издаје томос о аутокефалији уз сагласност помесне Цркве у чијој је јурисдикцији до тада била заједница која добија самосталност. Захтев Васељенској патријаршији за признање аутокефалности морали би потписати сви или барем већина епископа цркве на територији одређене државе. Тиме би отпочео процес, али би се он могао реализовати искључиво уз учешће Патријаршије, односно Архиепископије у чијој је надлежности црквена област која претендује на аутокефалију. То онда нужно значи велике репарације за матичну цркву.  То би приморало обе стране "у спору" на дијалог и сарадњу, с једне стране, матична помесна Црква би то морала учинити јер је процес започео захтевом епископа и прихаватањем "иницијативе" од стране Константинопоља, а  с друге стране црква која жели добити аутокефалију би била свесна да не може заобићи матичну цркву уколико мисли да до свог циља уопште дође. Овај поступак би требало да утврди васељенски Сабор.

 

Uf, mislim da sam razumeo koja je poenta ovoga sto kazes,...... ali, po meni dosta je 'problematicno' jer se prakticno opet uvodi VP direktno u pricu i moze da arbitrira,  sto opet moze da bude problem.... ali, se slazem da sve moguce modele treba da utvrdi vaseljenski Sabor uz ucesce svih crkava i mislim da nema druge nego da se najzad utvrdi pozicija VP kao nekog koji ne moze da bude glavni arbitar u crkvi i da sudi kao sudija kako hoce.... VAR tehnologija :D koja ce da ispravlja greske sudija (VP) kao u fudbalu,....  mora da bude i u crkvi i to je cela PC kao VAR.... ja mislim da je to jasno i da se svi slazemo da treba tako... i treba ova VAR tehnologija i da ispravi ovo sto je VP napravila u Ukrajini i da se sprece dalje greske ovog sudije iz stambola grada...:D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Родољуб Лазић Изделио си ми гомилу неких дислајкова па претпостављам да за њих имаш јаке аргументе. Будући да након тога до сада ниси прозборио ни реч позивам те да те реакције поткрепиш.
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, Bokisd рече

ali, po meni dosta je 'problematicno' 

Ајде? Са све наводницима? Јашта, данас су људи увредљиве природе.

Извини Боки али погодан си за боцкање :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Amfilohije u pismu pokušava da se pred Rusima opravda zbog susreta sa Evstratijem Zorjom, arhiepiskopom černigovskim i nižinskim, ujedno zamjenikom upravitelja za vanjske crkvene odnose autokefalne Pravoslavne crkve Ukrajine (PCU).

http://www.antenam.net/drustvo/126853-amfilohije-pisao-ruskoj-crkvi-zbog-susreta-sa-ukrajinskim-raskolnikom

Шта је са сајтом Митрополије? Канда је срушен? Нема ништа о овоме????

https://mitropolija.com/

500 - Internal Server Error

 This is a temporary server error. 

Please try to reload the webpage later. 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 26 минута, Вилер Текс рече

Ајде? Са све наводницима? Јашта, данас су људи увредљиве природе.

Извини Боки али погодан си за боцкање :)

.. ne vredi, nekad sam bio strah i trepet za moj kraj u gradu :D :smeh1: (stvarno, lokalno mangupce)... sad sam ko seka persa...:D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Прокопије рече

Шта је са сајтом Митрополије? Канда је срушен? Нема ништа о овоме????

https://mitropolija.com/

500 - Internal Server Error

 This is a temporary server error. 

Please try to reload the webpage later. 

nema ni kod mene par dana... (Milo ga hakovao ...:smeh1: )

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Поводом седамдесетпетогодишњице рођења Његовог блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија – предстојатеља Украјинске православне цркве, прошле године је снимљен документарни филм „Наш Блажењејши“ који препоручујемо вашој пажњи.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Ромејац,
      Радијски водитељ Зоран Модли умро је у 71. години у Београду после краће и тешке болести. Био је дугогодишњи водитељ и аутор бројних емисија на три програма "Радио Београда". Први је водио емисију из авиона, док пилотира. Аутор је "Пилотске књиге".
      Зоран Модли је био један од најпознатијих српских радио-новинара и диск-џокеја.
      Рођен је 1948. године у Земуну, где је ишао у гимназију. Завршио је Вишу ваздухопловну пилотску школу, био је пилот и пилотски инструктор.
      Почео је каријеру диск-џокеја почетком седамдесетих година 20. века у београдским дискотекама.
      Издао је плочу "Зоран Модли и летећа дискотека" и био је уредник једне рубрике у музичком магазину Џубокс.
      Модли је са Бором Ђорђевићем почетком 1975. године основао групу "Хајдук Станко и јатаци", у којој је био певач, али су имали само два сингла, "На путу за Стамбол" и "Анђелија, чувај се Турака".
      Био је веома популаран радио-водитељ током осамдесетих када је имао емисију "Вентилатор 202", у којој је кроз тада чувену "Демо топ 10 листу" на "Двестадвојци" скоро целу деценију активно промовисао младе домаће рок групе.
      "Вентилатор 202" био је уједно и прва радијска емисија посвећена рачунарима и првим комјутерским програмима.
      Модли је преко радија пуштао нешто што је личило на шуштање и крчање. То су, заправо, били нови компјутерски програми које су код својих кућа снимали на касете они слушаоци који су тада имали ране моделе првих рачунара у Србији ("Спектрум", "Комодор 64", "Галаксија").
      Оставио је неизбрисив траг својим чувеним шпицама и џингловима који су у то време били заштитни знак "Двестадвојке".
      Емисију "Модулације" Модли почиње на Радио Пингвину у мају 1993. године. Емитује "Модул топ-тен" врх листу МОД датотека, рудиментарне рачунарски створене музике.
      Ова емисија се 1995. године сели на Радио Београд 202, а 1996. године добија награду "Дискоболос" за најбољу радио и ТВ емисију о рачунарима.
      Убрзо се опет враћа на Радио Пингвин уз нови назив "Модулације – The Next Generation", а потом прелази на "МИП радио", где остаје до 1999. године, када се емисија гаси.
      Од 2000. покреће емисију "ЗАИР" (Закон акције и реакције) која је годину дана емитована на Радио Београду 202, а потом на београдској Радио Лагуни и на више независних радио-станица у Србији и региону.
      Од 2002. године прави технолошки искорак јер се емисија спрема унапред у кућним условима и на рачунару, а прослеђује се мрежи локалних радио-станица путем интернета, а може се преузети са Модлијевог сајта. 
      Модли се трудио да буде иновативан и први је водио емисију из авиона, док пилотира.
      После више од 20 година проведених у "Јату", где је управљао "боингом 727", наставио је пилотску каријеру као капетан у приватној авио-компанији "Принц авијејшн", све до 15. јула 2010. године, када је доживео удес на аеродрому Брач склизнувши са писте млазним пословним авионом. Авион је изгорео, али су посада и путници изашли неповређени.
      После тог удеса, Модли је напустио каријеру пилота. До детаља је описао свој последњи лет у првом поглављу "Пилотске књиге".
      Модли је писао и књиге намењене популаризацији пилотског позива. Објавио је седам књига о пилотској професији, летењу и авионима.
      Информација о времену и месту сахране Зорана Модлија биће накнадно објављена.
      Сарадња са "Радио Београдом"
      Модли је сарадњу са Радио Београдом започео као гимназијалац 1965. у емисији "Састанак у 9 и 5" на Другом програму.
      Радио је као сарадник у емисијама Првог програма – "Вече уз радио" и "Ново, актуелно, занимљиво", када је написао низ текстова за песме Лоле Новаковић, Драгана Антића, Дијега Варагића и друге звезде шлагерске музике.
      Најдуже је сарађивао са Радио Београдом 202. Писао је текстове за водитеље вечерњег програма, а касније је, као већ познат диск-џокеј, 1979. године покренуо авангардну емисију "Вентилатор 202".
      Био је активан на више приватних радио-станица, да би се вратио Радио Београду 202 са емисијама "Модулације" и "ЗАИР". Заслужан је и за неке од иновативних и пионирских подухвата "Двестадвојке", од којих је најчувенија емисија "из ваздуха" коју је, летећи изнад Београда, водио из авиона.
       
      Преминуо Зоран Модли
      WWW.RTS.RS Радијски водитељ Зоран Модли умро је у 71. години у Београду после краће и тешке болести. Био је дугогодишњи водитељ и аутор бројних емисија на три програма "Радио Београда". Први...  
    • Од Логос,
      У Великом амфитеатру Православног богословског факултета у Београду, Митрополит др Иларион (Алфејев), почасни доктор Универзитета у Београду, у уторак, 18. фебруара 2020 године, одржао је предавање на тему: „Православно богослужење као школа богословља и богомислија“.      Уваженог госта митрополита Илариона поздравио је и најавио декан Православног богословског факултета јереј проф. др Зоран Ранковић.   „Навикли смо да идемо на богослужења, а нисмо навикли да размишљамо о смислу богослужења. При томе је богослужење права ризница богословља. У богослужбеним песмама је сва наука хришћанска и сво утешење“, рекао је митрополит Иларион. Он је истакао да је наше богослужење настало веома рано и да је оно представљало једину могућност теолошког учења: „чак и Свето писмо су рани хришћани слушали у Цркви и чули су тумачење у свештеничкој проповеди. Тако је богослужење било једина богословска школа које су похађали сви верници. И наравно овај карактер је богослужење задржало и данас.“   У свом излагању митрополит Иларион се осврнуо и на питање коришћења црквенословенског језика у богослужењу закључујући да питање превођења није само питање начина и технике превођења, већ је оно и питање разумевања самог преведеног текста: „богослужбени текстови су написани у древности за људе који су на сасвим другачији начин разумевали Свето писмо и живот“. Због тога, чак и када би превели богослужење на савремени говорни језик, многи делови би остали неразумљиви, закључује митрополит Иларион.   Предавању митрополита Илариона присусвовали су: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко – љубљански Г. Порфирије, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки Г. Иринеј, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Г. Давид, Његово Преосвештенство Епископ Јован (Пурић), представници Ректората Београдског универзитета, заменик директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Марко Николић, представници Амбасаде Руске Федерације, професори и студенти ПБФ и многобројни верни народ.      УСКОРО ОПШИРНИЈЕ...     Извор: Радио Слово љубве
    • Од александар живаљев,
      Danas, 5. februar 2020.

      „Patriotski naučnici“ satanizuju protivnike
      Zoran Radovanović

      Prošla su već dva meseca od kada je, poslednjeg novembarskog dana, u Kosovskoj Mitrovici održan Prvi srpski lekarski kongres o posledicama NATO bombardovanja, a u javnosti još uvek odzvanjaju poruke s tog skupa. Razlog produženog eho efekta je njihova verbalna zapaljivost. Ona je pojačana odsustvom disonantnih tonova, kao posledicom ograničenja kriterijuma pozivanja samo na istomišljenike.
      Tako je lako „utvrđeno“ i kao najcitiranija poruka Kongresa preneto da je tokom 2019, čak i pre nego što se završila, od raka u Srbiji obolelo 58.000 ljudi. S takvim odnosom prema istini, učesnici su mogli navedenom broju da dodaju još po neku nulu. Metod koji su koristili odgovarao bi računanju broja đaka u školi povlačenjem recke za svakog ko prođe hodnikom. Inače, stručnjaci okrenuti realnosti znaju da je merodavan Registar za rak, da odgovorno i savesno prikupljanje podataka dugo traje i da je tek nedavno ustanovljeno da je broj obolelih od raka u Centralnoj Srbiji i Vojvodini 2016. godine malo premašio 40.000.
      Ponovljena je ranije često navođena izmišljotina da je broj obolelih od raka krvi i krvotvornih organa naglo skočio 2006. godine, mada je iz stručnih krugova argumentovano dokumentovano da je ovih malignih tumora te godine bilo čak nešto manje nego prethodne godine. Provučena je, opet bez ikakve materijalne osnove, konstatacija kako se među decom iznenada pojavljaju tumori karakteristični za odrasle osobe, te da, navodno, svojim tokom odudaraju od svih očekivanja. Lako dokaziva istina je da dečji onkolozi odriču postojanje takvih promena, te da podaci jasno ukazuju da rak dece uzrasta 0-14 godina u Srbiji učestvuje sa 0,65 odsto u obolevanju, a sa 0,15 odsto u ukupnom umiranju od raka. Ti procenti odgovaraju stanju u drugim zemljama ili su čak niži nego drugde.
      Pošto je „utvrđena“ nepostojeća epidemija raka, prešlo se na otkrivanje njenog uzroka. U skladu sa već oprobanim scenarijem, kao glavni krivac označen je osiromašeni uranijum (OU). Po tom, čak i za radikalne političare neuobičajeno autarkičnom viđenju stvarnosti, Srbija se doživljava kao jedina merodavna sredina u kojoj se može sagledati uticaj OU na ljudsko zdravlje. Potpuno se ignorišu najautoritativnije naučne ustanove u svetu, posebno Međunarodna agencija za izučavanje raka, po kojoj uranijum, čak i ako je obogaćen, nije svrstan među preko 500 sigurnih, verovatnih, pa čak ni mogućih kancerogena. Te klasifikacije drži se, inače, ceo svet.
      Ide se još dalje, pa se do besmisla preuveličava efekat desetak tona OU palih na našu bivšu saveznu državu, od toga 90 odsto na KiM. Jedna tona OU, koliko je pogodilo Centralnu Srbiju, ugrađena je u krila samo jednog aviona tipa Boeing 747-100 radi balansiranja. Tolika količina OU nađe se u zemljištu koje uzore traktor za dan-dva, a više od toga baci se po našim njivama sa veštačkim đubrivom svake sezone.
      Otuda se naglasak stavlja na onih 10 odsto uranijumskih metaka koji su pogodili čvrste ciljeve i usled eksplozije dospeli u vazduh. U Centralnoj Srbiji se oko 100 kg OU na taj način pretvorilo u aerosol. Dovođenju u realne okvire opet će pomoći jedno poređenje: kada je 1992. avion pogodio dve 11-spratnice u amsterdamskom predgrađu, isparilo je oko 150 kg OU, ali su holandske zdravstvene vlasti ocenile da za preživele stanare ne postoji nikakav rizik od OU. Tamo su, dakle, bezbedne komšije koje su se nadisale OU iz susednih stanova odnetih u vazduh, a kod nas se, stotinama kilometara od Pčinjskog okruga i KiM, navodno masovno umire iz istog razloga!?
      Vrhunac cinizma je što učesnici skupa u Kosovskoj Mitrovici, napadno odbojni prema naučnoj stvarnosti, nastavljaju da šalju poruku kako „cela ova priča mora da bude apsolutno oslobođena politike“. Nažalost, njihove očne kapke čvrsto stiska upravo politikantska obojenost. Iz takvog svetonazora proizišla retorika, zasnovana na podozrivosti prema zapadu, proširena je i na navodnu opasnost od uvoznih vakcina.
      Razumljivo je što „patriotski naučnici“ (koji, da budemo jasni, diskredituju i patriotizam i nauku) u odsustvu argumenata pribegavaju satanizaciji protivnika. Zastupnici činjenica i naučnih saznanja bivaju proglašavani NATO agentima i farmakomafijaškim plaćenicima u najcrnjem ždanovljevskom maniru (reč je o birokrati, a ne vojskovođi Ždanovu). Na njih se još samo ne bacaju kletve.
      O rezultatima takve „naučne razmene mišljenja“ mogu da svedočim iz ličnog iskustva. Krajem prošle godine, na nasilno prekinutom zasedanju Suda časti Lekarske komore zbog antivakcinaške aktivnosti šikanirala me je, uz po neki bubotak, grupa poluuniformisanih ljudi sa bedževima na nekom istočnoslovenskom jeziku. Jednog od prethodnih dana, pred predavanje u Nišu o raku i njegovim uzrocima, obavešten sam da ne brinem, jer je u sali policajac u civilu, a ispred zgrade su uniformisana lica. Završavam ovaj tekst, u utorak po podne, pred polazak na promociju knjige „Grip“ u Kolarcu, a treba da budem srećan što o bezbednosti učesnika brine policija, kao o skupu povišenog rizika.
      Nije zato čudno što je u Srbiji malo javno deklarisanih boraca ne samo za naučnu istinu, već i za argumentovanu naučnu polemiku. Malo gde u svetu, a nigde u Evropi, ljude koji se strogo drže naučne literature ne proganjaju ostrašćeni sledbenici neke, ma kakve ideologije. Nisu krive te zavedene kavgadžije spremne na fizički obračun, već stručnjaci koji ih koriste kao džarač radi svojih interesa.
       
    • Од Логос,
      Овогодишњи добитници награде „Повеља Просвјете“ су Високопресовећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Перосвећени Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Свечаност уручивања награде ће бити одржана у петак, 7. фебруара, у Вуковој задужбини.     Према речима председника београдског одбора „Просвјете“ Милимирa Мучибабићa, време у којем смо сведоци борбе српског народа у Црној Гори дало је „Просвјети“ пуно право и легитимитет да овогодишњи добитници „Повеље“ буду управо Митрополит Амфилохије и Епископ Јоаникије.   „Литија као величанствена позорница којом одише достојанство претворила је целу земљу у европску позорницу у којој се нешто чудно дешава. За оне који не могу да разумеју, у бити Србина постоји светосавски Косовски завет који се с времена на време пробуди. Ево прилике да се он пробуди. Ми смо сведоци тога буђења.“   Српско културно и просветно друштво Просвјета основно је 1902. године у Сарајеву и данас делује на просторима свих српских земаља. То друштво сваке године организује „Светосавске свечаности“ у оквиру којих се „Повеља Просвјете“ додељује најистакнутијим појединцима.   „’Повеља‘ се додељује оним појединцима који су се истакли у очувању српског идентитета и саборности српског народа. Вредности које су према нашем мишљењу ванвремене, које претпостављају не само хтети, него знати шта хтети и како делати, у том смислу смо се определили за ову двојицу великодостојника Српске православне цркве“, каже Мучибабић за Спутњик.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...