Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Контроверзна писма митрополиту Амфилохију

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 32 минута, Bokisd рече

to je bila crkvena diplomatija

Могуће, могуће.. Него како Онуфрију ово штуро писамце а са расколником разговор уживо од три сата... То није могло исто писамцетом?
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Vladan :::. рече

Могуће, могуће.. Него како Онуфрију ово штуро писамце а са расколником разговор уживо од три сата... То није могло исто писамцетом?
 

Verovatno je moglo, ali, sta ti ga znam zbog cega je ovaj bas morao da dolazi u CG, mozda radi toga da se jasnije prezentuje prica da ovi raskolnici u CG nemaju podrsku cak i od onih sa kojima su pre godinu dana bili u opstenju, ... medijske igre...:D

(imam ideju, ..... a nek se sve srusi, :cheesy3: ... nek mi Zoki da broj telefona od Amfilohija... da ga zvrcnem i pitam za zdravlje, mozda ako je raspolozen da ga priupitam i za Mila i Vartolomeja.... :smeh1:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, The Godfather рече

@Vladan :::. 

Brate, klasicno prodavanje magle i pokusaj da se navodno da smisao nekim besmislenim stvarima koje su radjene.

Видећемо по реакцијама на писмо и од Онуфрија и од осталих (СПЦ, Мило, Барт) какав је био смисао целе приче. Овако има рупа.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Bokisd рече

Lepo smo pricali, to je bila crkvena diplomatija da se neutralisu raskolnici i paracrkve u CG i Milova medijska prezentacija tog sasluzivanja raskolnika u Ukrajini sa VP episkopima .... (e, bas smo ispali pemetnice nema sta....:1319_womens:   :smeh1:)

Да, али у овом писму се виде назнаке једног новог модела који би могао померити ствари са мртве тачке. 

 

Ја бих подржао модел да Васељенска патријаршија издаје томос о аутокефалији уз сагласност помесне Цркве у чијој је јурисдикцији до тада била заједница која добија самосталност. Захтев Васељенској патријаршији за признање аутокефалности морали би потписати сви или барем већина епископа цркве на територији одређене државе. Тиме би отпочео процес, али би се он могао реализовати искључиво уз учешће Патријаршије, односно Архиепископије у чијој је надлежности црквена област која претендује на аутокефалију. То онда нужно значи велике репарације за матичну цркву.  То би приморало обе стране "у спору" на дијалог и сарадњу, с једне стране, матична помесна Црква би то морала учинити јер је процес започео захтевом епископа и прихаватањем "иницијативе" од стране Константинопоља, а  с друге стране црква која жели добити аутокефалију би била свесна да не може заобићи матичну цркву уколико мисли да до свог циља уопште дође. Овај поступак би требало да утврди васељенски Сабор.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Панарет рече

Да, али у овом писму се виде назнаке једног новог модела који би могао померити ствари са мртве тачке. 

 

Ја бих подржао модел да Васељенска патријаршија издаје томос о аутокефалији уз сагласност помесне Цркве у чијој је јурисдикцији до тада била заједница која добија самосталност. Захтев Васељенској патријаршији за признање аутокефалности морали би потписати сви или барем већина епископа цркве на територији одређене државе. Тиме би отпочео процес, али би се он могао реализовати искључиво уз учешће Патријаршије, односно Архиепископије у чијој је надлежности црквена област која претендује на аутокефалију. То онда нужно значи велике репарације за матичну цркву.  То би приморало обе стране "у спору" на дијалог и сарадњу, с једне стране, матична помесна Црква би то морала учинити јер је процес започео захтевом епископа и прихаватањем "иницијативе" од стране Константинопоља, а  с друге стране црква која жели добити аутокефалију би била свесна да не може заобићи матичну цркву уколико мисли да до свог циља уопште дође. Овај поступак би требало да утврди васељенски Сабор.

 

Не могу да верујем да си у 10 реченица успео да изрекнеш 150 глупости. Талентован си ти.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 50 минута, Панарет рече

 

Ја бих подржао модел да Васељенска патријаршија издаје томос о аутокефалији уз сагласност помесне Цркве у чијој је јурисдикцији до тада била заједница која добија самосталност. Захтев Васељенској патријаршији за признање аутокефалности морали би потписати сви или барем већина епископа цркве на територији одређене државе. Тиме би отпочео процес, али би се он могао реализовати искључиво уз учешће Патријаршије, односно Архиепископије у чијој је надлежности црквена област која претендује на аутокефалију. То онда нужно значи велике репарације за матичну цркву.  То би приморало обе стране "у спору" на дијалог и сарадњу, с једне стране, матична помесна Црква би то морала учинити јер је процес започео захтевом епископа и прихаватањем "иницијативе" од стране Константинопоља, а  с друге стране црква која жели добити аутокефалију би била свесна да не може заобићи матичну цркву уколико мисли да до свог циља уопште дође. Овај поступак би требало да утврди васељенски Сабор.

 

Хвала Богу што се ти не питаш ништа.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да образложим укратко.

Кад би било овако како Панарет предлаже онда би то било званично увођење парламентаризма, отворена лоби игра итд где би сваки Потрошенко сходно својим политичким амбицијама и под покровитељством неке велике силе (обично са Запада. Нису ни на Истоку силе имуне на уплитање у Црквена питања али Запад је тренутно доминантан у безобразлуку) тражио прекрајање Цркве по својој мери потпуно легално. Само треба наћи послушнике. Да ли заиста постоји потреба тј стварна жеља за аутокефалијом верног народа због кога је Христос дошао и из кога су изашли сви епископи, архиепископи, митрополити и патријарси, званично не би било важно.

А то је једино што је важно. 

Где нема реалне жеље верног народа, нема ни потребе за аутокефалијом.А та жеља мора да буде рационалана и вођена спасењем а не националним заносом. Верни народ су они који су на литругијама а не улични букачи који не знају Символ вере, као што видесмо да је случај у Украјини.

Дал је неко луд да овако нешто прихвати?!

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Панарет рече

Да, али у овом писму се виде назнаке једног новог модела који би могао померити ствари са мртве тачке. 

 

Ја бих подржао модел да Васељенска патријаршија издаје томос о аутокефалији уз сагласност помесне Цркве у чијој је јурисдикцији до тада била заједница која добија самосталност. Захтев Васељенској патријаршији за признање аутокефалности морали би потписати сви или барем већина епископа цркве на територији одређене државе. Тиме би отпочео процес, али би се он могао реализовати искључиво уз учешће Патријаршије, односно Архиепископије у чијој је надлежности црквена област која претендује на аутокефалију. То онда нужно значи велике репарације за матичну цркву.  То би приморало обе стране "у спору" на дијалог и сарадњу, с једне стране, матична помесна Црква би то морала учинити јер је процес започео захтевом епископа и прихаватањем "иницијативе" од стране Константинопоља, а  с друге стране црква која жели добити аутокефалију би била свесна да не може заобићи матичну цркву уколико мисли да до свог циља уопште дође. Овај поступак би требало да утврди васељенски Сабор.

 

Uf, mislim da sam razumeo koja je poenta ovoga sto kazes,...... ali, po meni dosta je 'problematicno' jer se prakticno opet uvodi VP direktno u pricu i moze da arbitrira,  sto opet moze da bude problem.... ali, se slazem da sve moguce modele treba da utvrdi vaseljenski Sabor uz ucesce svih crkava i mislim da nema druge nego da se najzad utvrdi pozicija VP kao nekog koji ne moze da bude glavni arbitar u crkvi i da sudi kao sudija kako hoce.... VAR tehnologija :D koja ce da ispravlja greske sudija (VP) kao u fudbalu,....  mora da bude i u crkvi i to je cela PC kao VAR.... ja mislim da je to jasno i da se svi slazemo da treba tako... i treba ova VAR tehnologija i da ispravi ovo sto je VP napravila u Ukrajini i da se sprece dalje greske ovog sudije iz stambola grada...:D

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Родољуб Лазић Изделио си ми гомилу неких дислајкова па претпостављам да за њих имаш јаке аргументе. Будући да након тога до сада ниси прозборио ни реч позивам те да те реакције поткрепиш.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Bokisd рече

ali, po meni dosta je 'problematicno' 

Ајде? Са све наводницима? Јашта, данас су људи увредљиве природе.

Извини Боки али погодан си за боцкање :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Amfilohije u pismu pokušava da se pred Rusima opravda zbog susreta sa Evstratijem Zorjom, arhiepiskopom černigovskim i nižinskim, ujedno zamjenikom upravitelja za vanjske crkvene odnose autokefalne Pravoslavne crkve Ukrajine (PCU).

http://www.antenam.net/drustvo/126853-amfilohije-pisao-ruskoj-crkvi-zbog-susreta-sa-ukrajinskim-raskolnikom

Шта је са сајтом Митрополије? Канда је срушен? Нема ништа о овоме????

https://mitropolija.com/

500 - Internal Server Error

 This is a temporary server error. 

Please try to reload the webpage later. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, Вилер Текс рече

Ајде? Са све наводницима? Јашта, данас су људи увредљиве природе.

Извини Боки али погодан си за боцкање :)

.. ne vredi, nekad sam bio strah i trepet za moj kraj u gradu :D :smeh1: (stvarno, lokalno mangupce)... sad sam ko seka persa...:D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Прокопије рече

Шта је са сајтом Митрополије? Канда је срушен? Нема ништа о овоме????

https://mitropolija.com/

500 - Internal Server Error

 This is a temporary server error. 

Please try to reload the webpage later. 

nema ni kod mene par dana... (Milo ga hakovao ...:smeh1: )

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Ромејац,
      У част његовог 75. рођендана, украјинска телевизија Интер снимила је дугометражни документарни филм о Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију под насловом „Наше Блаженство“.
      Филм говори и његовом детињству, одласку у богословију, у манастир, о рукоположењу, хиротонији и ступању на првојераршки престо Украјинске Цркве. Филм обухвата неке интервјуе са Његовим Блаженством и разговоре са онима који га добро познају као човека чврсте вере и молитве.
      Филм је снимљен на руском језику, а прате га изванредни призори лепих цркава и манастира и саме украјинске природе, пропраћено божанским службама митрополита Онуфрија када гледалац може осећати мир и спокој који зрачи из човека који говори.
      Филм „Наше Блаженство“ о митрополиту Онуфрију поводом 75. рођендана | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]
      WWW.SPC.RS  
    • Од Логос,
      У част његовог 75. рођендана, украјинска телевизија Интер снимила је дугометражни документарни филм о Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију под насловом „Наше Блаженство“.     Филм говори и његовом детињству, одласку у богословију, у манастир, о рукоположењу, хиротонији и ступању на првојераршки престо Украјинске Цркве. Филм обухвата неке интервјуе са Његовим Блаженством и разговоре са онима који га добро познају као човека чврсте вере и молитве.   Филм је снимљен на руском језику, а прате га изванредни призори лепих цркава и манастира и саме украјинске природе, пропраћено божанским службама митрополита Онуфрија када гледалац може осећати мир и спокој који зрачи из човека који говори.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...