Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Контроверзна писма митрополиту Амфилохију

Оцени ову тему

Recommended Posts

Најгушћи мрак је пред зору. Да чујем черногорце око спина Ломи-АВ. 

Жињац је написао одличан текст. 

Жељко Ињац: Два и по Србина и Трамп

18. јула 2019.

Последње изјаве Мила Ђукановића указују на наметљив покушај председника Црне Горе да се глуми «срдачност» према Вучићу али и Додику. Када се из тих изјава изузму уобичајене црногорствујушче демократске флоскуле и „братски“ антисрпски клишеи, оно што је голим оком уочљиво јесте Милово нападно настојање да симулира са Вучићем и Додиком „блиске“ односе. Заправо односе какве је имао раније, а које сад очигледно нема.

Гостујући на БН телевизији, која је узгред жестоко опозициона Милораду Додику, Мило Ђукановић је нагласио да нису захладнели односи између њега и Вучића, а о њиховим тренутно „добрим“ односима најбоље сведочи читав низ међусобно конфронтирајућих потеза али најупечатљивије је недавно слање Владимира Божовића за амбасадора у Црну Гору.

Божовић је онај човек за кога су дневне новине АЛО писале да га је лично владика Григорије избацио прошле године из цркве у Диселдорфу током устоличења за епископа немачког. Исти однос према Божовићу имао је и митрополит Амфилохије Радовић. Наиме, Пера Луковић (један од креатора погрдног термина за Републику Српску – Република Шумска) ако му је веровати, је својевремено писао да га је Радовић протерао из свог окружења из Црне Горе, премда је Божовић једно време радио за Амфилохија као адвокат.

Божовић је, иначе, познатији као добар пријатељ, заправо кум Душка Кнежевића. Човека који је покренуо медијско демонтирање Милове финансијске пирамиде „успеха“. Kнежевић је тајкун који је годинама имао приступ највећим тајнама Ђукановићевог режима, пре свега финансијским. Након откривања пословних афера Мила Ђукановића Кнежевић је побегао, погађате, у Москву. Ово је наравно шала. Није побегао у Москву, мада би Ђукановићу било много лакше да га етикетира као руског шпијуна који руши добре односе Црне Горе и НАТО-а. Кнежевић је збрисао у Лондон у Британију, одакле је наставио да открива пословне афере председника Црне Горе.

Мило Ђукановић је покушао да спречи Кнежевића у том инсајдерском послу. Покренуо је жестоку медијску кампању, рат на друштвеним мрежама, полиција је упадала на телевизије и прекидала емисије у којима се могла чути и друга страна. На крају Милу није остало ништа друго него да за Кнежевићем распише националну потерницу уз захтев да се Кнежевић стави на „црвену потерницу“ Интерпола, што се наравно није догодило до данас јер је Кнежевић држављанин Британије. Сад можемо да спекулишемо зашто Британци штите Кнежевића који подрива Мила Ђукановића, а опет Милу је незгодно да Кнежевића етикетира као енглеског шпијуна јер ако га запад руши, а са Русима је покварио односе, на кога ће се ослонити? И како такве нелогичности да објасни својој збуњеној јавности.

Тај пријатељ Кнежевића, кум Владимир Божовић, замениће Бингулца на месту амбасадора Србије у Црној Гори по одлуци Владе Србије – читај Александра Вучића. Толико о блиским односима Вучића и Ђукановића или како би то Мило реторички рекао: „Нису захладнели односи“. Никако нису хладни односи, могло би се рећи да су баш топли, некако ватрени, готово као на првој линији фронта. Због тога су на друштвеним мрежама а пре свега на Твитеру Милови лобисти кукали због постављања Божовића за амбасадора, наводећи како је он прст у око Милу Ђукановићу, па је неко од твитераша рекао: „Кад могу они нама Тарзана, можемо и ми њима Божовића“.

Додик је такође окренуо леђа Милу Ђукановићу због оног што је овај радио у Херцеговини, па отуда и Милово заједљиво коментарисање на Сарајевској Н1 тв како је Додик помогао афирмисање црногорске државности, како су ето некада били другари, малтене радили на истом задатку али ето сада се „гледамо ријеђе“. Овим га је настојао денунцирати у очима српских патриота који поштују Додика а презиру Ђукановића.

„Да је иђе брата у свијету да зажали ка’ да би помога’“ али нема. Нема брата јер је братство срушено управо с те стране, из Црне Горе. Кад год му се до сада љуљала фотеља, Мило је играо на карту Србије. Он је заправо био прави „фактор стабилности“ или нестабилности, већ како је то западу требало. Он је заиста ведрио и облачио не само Црном Гором, већ добрим делом и политичком сценом у Србији и региону. Отуда и његов жал за некада „пријатељским“ односима са Додиком и Вучићем. Његов стари пријатељ Вучић, како то виде милогорци, гура прст у око свом „некадашњем савезнику“ Милу који је признао Косово, инсценирао држави удар у коме је као главног кривца оптужио Србију и Русију, послао војску на Косово, а сад атакује и на светиње Српске цркве у Црној Гори. Уколико му је Вучић некада и био савезник, због политичког интереса преко ових небратских поступака не сме прећи ако ни због чега другог оно због свог бирачког тела.

Сад Мило испаљује своје последње отровне стрелице према Додику и Вучићу, и сам свестан да им неће претерано нашкодити, али просто игра на опробан рецепт. Заправо он другачији рецепт и нема. Мило је заглављен у прошлости, у времену када је могао да буде фактор западног притиска на Србију али он ту снагу више нема. Милово ламентирање над некадашњим „добрим“ односима са Вучићем и Додиком, звучи као претња дугогодишњег породичног насилника од кога су се жртве најзад отргле и оставиле га самог. То је истовремено израз несигурности која се маскира глумљеним смирењем.

Симулирање страха од Србије, помињање Сребренице и ратова и враћање реторике на ’90 године чиме покушава да поново таргетирати Србе, Београд, Додика и Вучића као узрок нестабилности и проблема у региону, неће имати превише одјека ни у региону ни на међународној политичкој сцени. Европа очигледно не жели америчког дон Мила, а нова Трампова администрација га види као верног слугу структурама блиским бившој администрацији и банкарског лобија.

Узалуд се Мило жали својим милогорцима како је нови амбасадор Србије у Црној Гори „јастреб Београда“ који треба да унесе пометњу у Црну Гору. И како каже: “На нама је да све то видимо, и да изградимо одбрамбене механизме да то ни на који начин не угрози Црну Гору и њене интересе” – читај његове интересе, јер и грађанима Црне Горе је јасно да не постоје никакви пречи државни интереси у Црној Гори од личних интереса Мила Ђукановића.

Због тога што је увек своје личне интересе стављао изнад општих, чак и они који се изјашњавају као етнички Црногорци радо гледају како Мило полако тоне. Можда је због тога Мило ублажио своју реторику према Русији и почео да говори како је то велика и моћна држава са значајним утицајем на светску геополитику и великим ресурсима, те како су Црногорци одувек имали добре односе са Русијом. Таква Милова изјава је заиста неуобичајена и неочекивана када се зна како је гадно Русима ударио нож у леђа не само уласком у НАТО већ пре свега опструисањем руског капирала у Црној Гори. Но дављеник се хвата за сламку а Руси су трпељиви, нарочито када неки избегли балкански политичар понесе са собом и добар део личног капитала у Москву.

Од Мила србенде из ’90. који је, како и сам признаје, био део политике коју данас осуђују, учесника на милионском скупу Срба на Газиместану 1989. преко бомбардовања Дубровника, па до Мила тајкуна и реформатора црногорства, до Мила кога и у Србији у Црној Гори пореде са Антом Павелићем а патријарх га назива потурицом је заиста невероватан преокрет и дугачак пут од 28 година власти и 6 председничко/премијерских мандата. Време је да Мило најзад схватио да је он део проблема а не део решења политичке ситуације у Црној Гори и региону.

Где је ту Трамп? Доласком на власт Доналда Трампа многе ствари се мењају. Тако се ресетовала и америчка политика. Некад је Мило био амерички фаворит у односу на Вучића и Додика. Сада то није више тако – он још није испао из игре али није више ни миљеник Вашингтона и Лондона. То га чини нервозним и он жели да Вучић или Додик начине неки погрешан потез који би њега опет увео у игру као «ватрогасца». Зато је Ђукановић увео преко реда Црну гору у НАТО и зато сада жели да заврши причу са СПЦ – да би тако себи још мало продужио време на власти. Но време му и поред тога истиче.

Жељко Ињац

https://vidovdan.org/aktuelno/zeljko-injac-dva-i-po-srbina-i-tramp/?fbclid=IwAR0x_2yiRHWPY1vWWGmNclW-4mGjTngfAerDYuWyMuj9dc4_5Y-V3Vae2QM

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Људ моји, што се ово чини?! Сада у најави раскол између Црне Горе и Цариграда. Пише: Гост васељенског радија Светигора, Митрополије црногорско-приморске био је Бранислав Илић, катихета и уредник насловне странице портала Поуке.орг са којим смо говорили о једном лијепом јубилеју, наиме 10 година постојања сајта Живе речи утехе. Катихета Бранислав је посебно истакао да овај посећени портал сведочи живи живот!

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 20.7.2019. at 15:06, Zoran Đurović рече

Најгушћи мрак је пред зору. Да чујем черногорце око спина Ломи-АВ. 

Жињац је написао одличан текст. 

Жељко Ињац: Два и по Србина и Трамп

18. јула 2019.

Последње изјаве Мила Ђукановића указују на наметљив покушај председника Црне Горе да се глуми «срдачност» према Вучићу али и Додику. Када се из тих изјава изузму уобичајене црногорствујушче демократске флоскуле и „братски“ антисрпски клишеи, оно што је голим оком уочљиво јесте Милово нападно настојање да симулира са Вучићем и Додиком „блиске“ односе. Заправо односе какве је имао раније, а које сад очигледно нема.

Гостујући на БН телевизији, која је узгред жестоко опозициона Милораду Додику, Мило Ђукановић је нагласио да нису захладнели односи између њега и Вучића, а о њиховим тренутно „добрим“ односима најбоље сведочи читав низ међусобно конфронтирајућих потеза али најупечатљивије је недавно слање Владимира Божовића за амбасадора у Црну Гору.

Божовић је онај човек за кога су дневне новине АЛО писале да га је лично владика Григорије избацио прошле године из цркве у Диселдорфу током устоличења за епископа немачког. Исти однос према Божовићу имао је и митрополит Амфилохије Радовић. Наиме, Пера Луковић (један од креатора погрдног термина за Републику Српску – Република Шумска) ако му је веровати, је својевремено писао да га је Радовић протерао из свог окружења из Црне Горе, премда је Божовић једно време радио за Амфилохија као адвокат.

Божовић је, иначе, познатији као добар пријатељ, заправо кум Душка Кнежевића. Човека који је покренуо медијско демонтирање Милове финансијске пирамиде „успеха“. Kнежевић је тајкун који је годинама имао приступ највећим тајнама Ђукановићевог режима, пре свега финансијским. Након откривања пословних афера Мила Ђукановића Кнежевић је побегао, погађате, у Москву. Ово је наравно шала. Није побегао у Москву, мада би Ђукановићу било много лакше да га етикетира као руског шпијуна који руши добре односе Црне Горе и НАТО-а. Кнежевић је збрисао у Лондон у Британију, одакле је наставио да открива пословне афере председника Црне Горе.

Мило Ђукановић је покушао да спречи Кнежевића у том инсајдерском послу. Покренуо је жестоку медијску кампању, рат на друштвеним мрежама, полиција је упадала на телевизије и прекидала емисије у којима се могла чути и друга страна. На крају Милу није остало ништа друго него да за Кнежевићем распише националну потерницу уз захтев да се Кнежевић стави на „црвену потерницу“ Интерпола, што се наравно није догодило до данас јер је Кнежевић држављанин Британије. Сад можемо да спекулишемо зашто Британци штите Кнежевића који подрива Мила Ђукановића, а опет Милу је незгодно да Кнежевића етикетира као енглеског шпијуна јер ако га запад руши, а са Русима је покварио односе, на кога ће се ослонити? И како такве нелогичности да објасни својој збуњеној јавности.

Тај пријатељ Кнежевића, кум Владимир Божовић, замениће Бингулца на месту амбасадора Србије у Црној Гори по одлуци Владе Србије – читај Александра Вучића. Толико о блиским односима Вучића и Ђукановића или како би то Мило реторички рекао: „Нису захладнели односи“. Никако нису хладни односи, могло би се рећи да су баш топли, некако ватрени, готово као на првој линији фронта. Због тога су на друштвеним мрежама а пре свега на Твитеру Милови лобисти кукали због постављања Божовића за амбасадора, наводећи како је он прст у око Милу Ђукановићу, па је неко од твитераша рекао: „Кад могу они нама Тарзана, можемо и ми њима Божовића“.

Додик је такође окренуо леђа Милу Ђукановићу због оног што је овај радио у Херцеговини, па отуда и Милово заједљиво коментарисање на Сарајевској Н1 тв како је Додик помогао афирмисање црногорске државности, како су ето некада били другари, малтене радили на истом задатку али ето сада се „гледамо ријеђе“. Овим га је настојао денунцирати у очима српских патриота који поштују Додика а презиру Ђукановића.

„Да је иђе брата у свијету да зажали ка’ да би помога’“ али нема. Нема брата јер је братство срушено управо с те стране, из Црне Горе. Кад год му се до сада љуљала фотеља, Мило је играо на карту Србије. Он је заправо био прави „фактор стабилности“ или нестабилности, већ како је то западу требало. Он је заиста ведрио и облачио не само Црном Гором, већ добрим делом и политичком сценом у Србији и региону. Отуда и његов жал за некада „пријатељским“ односима са Додиком и Вучићем. Његов стари пријатељ Вучић, како то виде милогорци, гура прст у око свом „некадашњем савезнику“ Милу који је признао Косово, инсценирао држави удар у коме је као главног кривца оптужио Србију и Русију, послао војску на Косово, а сад атакује и на светиње Српске цркве у Црној Гори. Уколико му је Вучић некада и био савезник, због политичког интереса преко ових небратских поступака не сме прећи ако ни због чега другог оно због свог бирачког тела.

Сад Мило испаљује своје последње отровне стрелице према Додику и Вучићу, и сам свестан да им неће претерано нашкодити, али просто игра на опробан рецепт. Заправо он другачији рецепт и нема. Мило је заглављен у прошлости, у времену када је могао да буде фактор западног притиска на Србију али он ту снагу више нема. Милово ламентирање над некадашњим „добрим“ односима са Вучићем и Додиком, звучи као претња дугогодишњег породичног насилника од кога су се жртве најзад отргле и оставиле га самог. То је истовремено израз несигурности која се маскира глумљеним смирењем.

Симулирање страха од Србије, помињање Сребренице и ратова и враћање реторике на ’90 године чиме покушава да поново таргетирати Србе, Београд, Додика и Вучића као узрок нестабилности и проблема у региону, неће имати превише одјека ни у региону ни на међународној политичкој сцени. Европа очигледно не жели америчког дон Мила, а нова Трампова администрација га види као верног слугу структурама блиским бившој администрацији и банкарског лобија.

Узалуд се Мило жали својим милогорцима како је нови амбасадор Србије у Црној Гори „јастреб Београда“ који треба да унесе пометњу у Црну Гору. И како каже: “На нама је да све то видимо, и да изградимо одбрамбене механизме да то ни на који начин не угрози Црну Гору и њене интересе” – читај његове интересе, јер и грађанима Црне Горе је јасно да не постоје никакви пречи државни интереси у Црној Гори од личних интереса Мила Ђукановића.

Због тога што је увек своје личне интересе стављао изнад општих, чак и они који се изјашњавају као етнички Црногорци радо гледају како Мило полако тоне. Можда је због тога Мило ублажио своју реторику према Русији и почео да говори како је то велика и моћна држава са значајним утицајем на светску геополитику и великим ресурсима, те како су Црногорци одувек имали добре односе са Русијом. Таква Милова изјава је заиста неуобичајена и неочекивана када се зна како је гадно Русима ударио нож у леђа не само уласком у НАТО већ пре свега опструисањем руског капирала у Црној Гори. Но дављеник се хвата за сламку а Руси су трпељиви, нарочито када неки избегли балкански политичар понесе са собом и добар део личног капитала у Москву.

Од Мила србенде из ’90. који је, како и сам признаје, био део политике коју данас осуђују, учесника на милионском скупу Срба на Газиместану 1989. преко бомбардовања Дубровника, па до Мила тајкуна и реформатора црногорства, до Мила кога и у Србији у Црној Гори пореде са Антом Павелићем а патријарх га назива потурицом је заиста невероватан преокрет и дугачак пут од 28 година власти и 6 председничко/премијерских мандата. Време је да Мило најзад схватио да је он део проблема а не део решења политичке ситуације у Црној Гори и региону.

Где је ту Трамп? Доласком на власт Доналда Трампа многе ствари се мењају. Тако се ресетовала и америчка политика. Некад је Мило био амерички фаворит у односу на Вучића и Додика. Сада то није више тако – он још није испао из игре али није више ни миљеник Вашингтона и Лондона. То га чини нервозним и он жели да Вучић или Додик начине неки погрешан потез који би њега опет увео у игру као «ватрогасца». Зато је Ђукановић увео преко реда Црну гору у НАТО и зато сада жели да заврши причу са СПЦ – да би тако себи још мало продужио време на власти. Но време му и поред тога истиче.

Жељко Ињац

https://vidovdan.org/aktuelno/zeljko-injac-dva-i-po-srbina-i-tramp/?fbclid=IwAR0x_2yiRHWPY1vWWGmNclW-4mGjTngfAerDYuWyMuj9dc4_5Y-V3Vae2QM

КаЦси већ помен`о ЖИњца и текст му на том опскурном порталу, што и не поменусте (а све се "рачуна"), да је оно г..но своједобно причало да ће лако он са СПЦ, док је Иринеј владика!

Шта ћемо сад?!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 44 минута, Милан Ракић рече

КаЦси већ помен`о ЖИњца и текст му на том опскурном порталу, што и не поменусте (а све се "рачуна"), да је оно говно своједобно причало да ће лако он са СПЦ, док је Иринеј владика!

Шта ћемо сад?!

Мићо, за мене су све ове ствари нове. Не могу да испратим. Не знам вам историје. Не знам које говно је у питању. Можда @Жељко зна? 

Ја сам у овим причама нов, али сам научник и могу да судим на основу текстова, али и информација. У овом тексту ми све иде глатко. Не знам који је проблем? Ако можеш да појасниш, па да могу да ти одговорим. 

Видим да ти овај Видовдан иде на грац, да ниси неки фактор тамо? 

Ја пре неку годину упадох у јаму јер је по Видовдану пљувао Аца Лазић, мој бивши другар, са Стања ствари, али видех да прича није једноставна. Жињац ми је тада скренуо пажњу, а после видех и да је био у праву. Немам никакву ексклузиву на Видовдану, они су ми објавили (пренели) неколико текстова и то је све. Била би фора да пренесу и неки твој па да те зезам:))) Милан сурадник Видовдана!:)) Ова је легендарна! 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Милан Ракић рече

КаЦси

Барабо, па тебе објављује овај сумрачни сајт!:)) Срамото! 

https://vidovdan.org/info/od-marije-do-anje-ili-prica-o-zenama-vojnim-pilotima/

https://vidovdan.org/info/milan-rakic-cetiri-godine-tisine-bez-odgovora/

Сад се питам, да ли ти мене зајебаваш због неког греха за који не знам? 12:smeha:

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 30 минута, Zoran Đurović рече

Мићо, за мене су све ове ствари нове. Не могу да испратим. Не знам вам историје. Не знам које говно је у питању. Можда @Жељко зна? 

Ја сам у овим причама нов, али сам научник и могу да судим на основу текстова, али и информација. У овом тексту ми све иде глатко. Не знам који је проблем? Ако можеш да појасниш, па да могу да ти одговорим. 

Видим да ти овај Видовдан иде на грац, да ниси неки фактор тамо? 

Ја пре неку годину упадох у јаму јер је по Видовдану пљувао Аца Лазић, мој бивши другар, са Стања ствари, али видех да прича није једноставна. Жињац ми је тада скренуо пажњу, а после видех и да је био у праву. Немам никакву ексклузиву на Видовдану, они су ми објавили (пренели) неколико текстова и то је све. Била би фора да пренесу и неки твој па да те зезам:))) Милан сурадник Видовдана!:)) Ова је легендарна! 

 

 

U redu!

Kad več pričamo na ovakav način, "govno" je milošević (uvek koristim to poređenje i u skladu sa značajem - malo početno slovo imena/prezimena);

u srazu sa svim spekulacijama izrečenim nauštrb MCGPZBiS Amfilohija, evo bejah slobodan dizreknem i već oveštali standard iz vremena govneta koji je svojedobno izjavio da  će, citiram: "... Lako on sa SPC, dokle je Irinej bačski vladika!"

Ja lično, funkcije portpalorova ne zaboravljam!

Šta ćemo sad?!

Da li ovaj info donekle "smeće" Vaše izvore i stav?

Nemam razlog da krijem. Više od godinu dana sam bio jedan od urednika portala Vidovdan. I nagledao se i načitao svačega. I ljudi - autora. I dijagnoza. Nažalost. 

ŽInjac!? To mu je (jedno od) radno mesto. Poštujem.

No mislim da nije vredno truda. Rada. I potpisa imena!

Tekstova mojih? Na Vidovdanu? Ima. Dva tri politička. Po sećanju, msm. da ima polemika sa onim nesrećnikom Nogom iz Dveri, onom bitangom pederom sa mačetom iz DSS msm takođe. Bakarecom... Možda poneki vojske glede... Ako je do tekstova. I da me zezate!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Барабо, па тебе објављује овај сумрачни сајт!:)) Срамото! 

https://vidovdan.org/info/od-marije-do-anje-ili-prica-o-zenama-vojnim-pilotima/

https://vidovdan.org/info/milan-rakic-cetiri-godine-tisine-bez-odgovora/

Сад се питам, да ли ти мене зајебаваш због неког греха за који не знам? 12:smeha:

 

 

пре 3 минута, Милан Ракић рече

Možda poneki vojske glede...

Ima. Ne kažem da nema. No pisao sam o činjenicama. Nisam spekulisao!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Милан Ракић рече

"govno" je milošević

Нисам знао. 

пре 3 минута, Милан Ракић рече

lako on sa SPC, dokle je Irinej bačski vladika!

Па и фанариоти и други су мислили да ће лако са мном. 

Милошевићеви су улазили у 3 по поноћи у мој стан са дугим цевима. Приводили ме због гађања Лилића. 2 пута покушали да ме хапсе. Да не причам даље. 

пре 7 минута, Милан Ракић рече

Više od godinu dana sam bio jedan od urednika portala Vidovdan.

Нисам то знао. Ја сам био на СС и сада је битанга обрисао све моје текстове тамо. 

пре 8 минута, Милан Ракић рече

Tekstova mojih? Na Vidovdanu? Ima. Dva tri politička. Po sećanju, msm.

Битно је да ниси девица, а мене зајебаваш?:)) И ја имам тамо неколико текстова, само је 1 био ауторски и ексклузиван, и то за владику Гришу. Шта ти је иронија судбине... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Милан Ракић рече

Ima. Ne kažem da nema. No pisao sam o činjenicama. Nisam spekulisao!

Па ни ја не спекулишем. Да ли ти ја изгледам као неки лудак који би узео да се зајебава са својом мантијом тек тако? Зашто Лохи хистерише? Оставио би ме у мом мраку да ја лупетам глупости. Ја имам неке блогере који пишу бесомучне ствари против мене и на њих се не обазирем.

Ако читаш пак од почетка оно што сам писао, сви догађаји су само потврђивали моје тезе, а обарали черногорске што је ове довело до лудила и толико су прокључали да су повукли погрешне потезе и ступили у контакт са украјинским расколницима и призвали Барта да им реши проблем. Ти можеш да се правиш слепцем, али су све ово факти. Најболније је последње Лохијево писмо Онуфрију, јер се ту види сва његова немоћ и наивност да овога претури. Сва ова писма и сусрете сам ја измислио? Нисам. Али нисам ни башта па да у мени саде ови ликови како им падне на памет. Те форе могу да продају наивном народу. То је све.   

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Већ кад ме прозивљете а мислио сам да ћутим, а сад ме примораватае да се мешам а ето ја не желим, ево вако:

Све је заправо кренуло са Видовдана.

Није само Ракић радио неко време на Видовдану, већ је добар део црквене и националне интернет сцене правио своје прве интернет кораке на Видовдану. Видовдан је на неки начин свима био старт ап.

И Поуке су настале на Видовдану, једним делом, другим делом је постојао сајт Св. Јаков, али тај сајт није имао форум. На теми питајте попове су били О Иван и поп Горан и још неки попеви. Био је ту и Џомић и мислим Јањић и многи други. После је то све пренето на Поуке.

Но то није све.

Са Видовдана су кренули и десничари. Рецимо Иван Ивановић који је означио Драгомира Анђелковића и Бранка Радуна као српБске издајнике(направио човек неку листу) имао је своју тему на Видовдану.

Артемијевци су такође били на Видовдану, заједно са екомунистима, док није пукла љубав на све стране.

Мирољуб Петровић је кренуо са Видовдана па је после правио свој сајт.

Ови четници што имају сад читав низ својих сајтова су кренули са Видовдана.

Али рецимо и аутори Пешчаника и неки који су у председништву ДС су кренули са Видовдана. Један од омиљених аутора Весне Пешић, Владимир Вељковић је кренуо са Видовдана.

Дверјани су такође кренули са Видовдана, али и СНС ботови су кренули са Видовдана и Динкићеви ботови и ДСС ботови и остали ботови. Али су и либертаријанци били присутни на Видовдану од како су се појавили.Такође је било и католика и протестаната. Онај Никола што је прво био протестантски поп, па после вјерски аналитичар, па онда престао и једно и друго, прво се појавио на Видовдану. Ту је прво промовирао оне своје демо-кршћане, не на Верујем форуму, а Поуке тад нису ни постојале.

Пола некадашњег форума Верујем је било на Видовдану.

Можда и више од пола.

Креационисти, еволуционисти, сангејзери, удбаши, јуловци, ционисти, југоносталгичари, разни фрикови али и многи озбиљни ликови - сви су били на видовдан форуму.

Видовдан се не може свести тако само на термин којим га је први пут почастио Пера Луковић као "опскурни" сајт, јер је и Пера Луковић био на Видовдану. Али и Жељко Цвијановић, Милослав Самарџић, и многи други.

На Видовдану су буквално били сви који данас нешто значе на српском интернету.

У време кад је Видовдан имао форум, мало је уопште било домаћих сајтова. Било је истина јаких форума, мислим великих, сербиан кафе, или Крстарица или Б92 форум, али ни један није имао такво шаренило и слободу као Видовдан.

Сви који су отишли са Видовдана су касније сузили своју публику, па и Поуке.

Поуке су од почетка хришћанско либерални форум са приличном нетрпељивошћу према српским националистима.

Ја сам на Поукама од почетка, један од оснивача.

И од тих 10 година колико постоји сајт и форум, 9 година сам морао да доказујем да нисам фашиста.

Таман кад сам престао да доказујем дојучерашњи либераши постадоше алт рајтери. Шта ти је зла судбина клета.

Дакле кад причате о Видовдану, можете да причате шта хоћете, али ове чињенице не можете да негирате. Можете да мислите шта желите али утицај Видовдана на српски интернет је неспоран. још мало па две деценије Видовдана на интернету, мало ли је?

 

Што се тиче текста "Два и по Србина и Трамп" желео бих да чујем конкретне замерке, а не замерке на рачун сајта на коме је текст објављен.

Приде, већ 7 месеци не радим на Видовдану и мислим да сам то Ракићу већ рекао. Већину ствари пишем на Фејсбуку, па Видовдан одатле преноси, као и од других Фејсбукаша. Али ми је профил последњих месец дана био блокиран, залагањем добронамерних "пријатеља", тако да ми је боља опција за читаност текста портал Видовдан, који је регистрован медиј и има утјецај, него Фејсбук профил који није радио месец дана и на који су моји пријатељи и "пријатељи" већ заборавили.

(Ово ми је био последњи текст на Видовдану - Жељко Ињац: Вучићев и Ђиласов двопартијски систем после тога више нисам уредник)

 

Толико за ово јављање. Студио.

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 минута, Жељко рече

Већ кад ме прозивљете а мислио сам да ћутим, а сад ме примораватае да се мешам а ето ја не желим, ево вако:

Све је заправо кренуло са Видовдана.

Сада су ми још мање јасније ове Миланове неумесне интервенције. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 28 минута, Жељко рече

Већ кад ме прозивљете а мислио сам да ћутим, а сад ме примораватае да се мешам а ето ја не желим, ево вако:

Све је заправо кренуло са Видовдана.

Није само Ракић радио неко време на Видовдану, већ је добар део црквене и националне интернет сцене правио своје прве интернет кораке на Видовдану. Видовдан је на неки начин свима био старт ап.

И Поуке су настале на Видовдану, једним делом, другим делом је постојао сајт Св. Јаков, али тај сајт није имао форум. На теми питајте попове су били О Иван и поп Горан и још неки попеви. Био је ту и Џомић и мислим Јањић и многи други. После је то све пренето на Поуке.

Но то није све.

Са Видовдана су кренули и десничари. Рецимо Иван Ивановић који је означио Драгомира Анђелковића и Бранка Радуна као српБске издајнике(направио човек неку листу) имао је своју тему на Видовдану.

Артемијевци су такође били на Видовдану, заједно са екомунистима, док није пукла љубав на све стране.

Мирољуб Петровић је кренуо са Видовдана па је после правио свој сајт.

Ови четници што имају сад читав низ својих сајтова су кренули са Видовдана.

Али рецимо и аутори Пешчаника и неки који су у председништву ДС су кренули са Видовдана. Један од омиљених аутора Весне Пешић, Владимир Вељковић је кренуо са Видовдана.

Дверјани су такође кренули са Видовдана, али и СНС ботови су кренули са Видовдана и Динкићеви ботови и ДСС ботови и остали ботови. Али су и либертаријанци били присутни на Видовдану од како су се појавили.Такође је било и католика и протестаната. Онај Никола што је прво био протестантски поп, па после вјерски аналитичар, па онда престао и једно и друго, прво се појавио на Видовдану. Ту је прво промовирао оне своје демо-кршћане, не на Верујем форуму, а Поуке тад нису ни постојале.

Пола некадашњег форума Верујем је било на Видовдану.

Можда и више од пола.

Креационисти, еволуционисти, сангејзери, удбаши, јуловци, ционисти, југоносталгичари, разни фрикови али и многи озбиљни ликови - сви су били на видовдан форуму.

Видовдан се не може свести тако само на термин којим га је први пут почастио Пера Луковић као "опскурни" сајт, јер је и Пера Луковић био на Видовдану. Али и Жељко Цвијановић, Милослав Самарџић, и многи други.

На Видовдану су буквално били сви који данас нешто значе на српском интернету.

У време кад је Видовдан имао форум, мало је уопште било домаћих сајтова. Било је истина јаких форума, мислим великих, сербиан кафе, или Крстарица или Б92 форум, али ни један није имао такво шаренило и слободу као Видовдан.

Сви који су отишли са Видовдана су касније сузили своју публику, па и Поуке.

Поуке су од почетка хришћанско либерални форум са приличном нетрпељивошћу према српским националистима.

Ја сам на Поукама од почетка, један од оснивача.

И од тих 10 година колико постоји сајт и форум, 9 година сам морао да доказујем да нисам фашиста.

Таман кад сам престао да доказујем дојучерашњи либераши постадоше алт рајтери. Шта ти је зла судбина клета.

Дакле кад причате о Видовдану, можете да причате шта хоћете, али ове чињенице не можете да негирате. Можете да мислите шта желите али утицај Видовдана на српски интернет је неспоран. још мало па две деценије Видовдана на интернету, мало ли је?

 

Што се тиче текста "Два и по Србина и Трамп" желео бих да чујем конкретне замерке, а не замерке на рачун сајта на коме је текст објављен.

Приде, већ 7 месеци не радим на Видовдану и мислим да сам то Ракићу већ рекао. Већину ствари пишем на Фејсбуку, па Видовдан одатле преноси, као и од других Фејсбукаша. Али ми је профил последњих месец дана био блокиран, залагањем добронамерних "пријатеља", тако да ми је боља опција за читаност текста портал Видовдан, који је регистрован медиј и има утјецај, него Фејсбук профил који није радио месец дана и на који су моји пријатељи и "пријатељи" већ заборавили.

(Ово ми је био последњи текст на Видовдану - Жељко Ињац: Вучићев и Ђиласов двопартијски систем после тога више нисам уредник)

 

Толико за ово јављање. Студио.

 

 

И Владимир Димитријевић је одговарао на питања на Видовдану.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 часа, Жељко рече

(Ово ми је био последњи текст на Видовдану - Жељко Ињац: Вучићев и Ђиласов двопартијски систем после тога више нисам уредник)

U ovom tekstu imam zamerku jedino na ovu rečenicu: "Народ није глуп". Kako nije, a Vučić na svakim izborima ima oko 50% glasova izašlih birača? Dobro, nešto i pokrade, ali bi i bez toga ubedljivo pobeđivao. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 часа, Жељко рече

Приде, већ 7 месеци не радим на Видовдану и мислим да сам то Ракићу већ рекао.

Jesi, onomad kacsmo se čuli. I od tada, a naročito u srazu sa prethodnim delom teksta koji si naveo o onome šta je Vidovdan bio, mnim da to nije više tako, tj. da nije onaj sajt kakav beše

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      Danas, 26. jun 2020.
      Stidi se, Krizni štabu
      Zoran Radovanović
      Saopštenje BIRN-a o državi koja od svojih građana krije brojeve obolelih i umrlih predstavlja medicinsku prevaru međunarodnih dometa i značenja. Po obimu je mamutskih razmera, a po namerama je duboko nečasna. Manimo se gadljivosti, zapušimo nos, pa se primaknimo malo toj truleži.
      Među stručnjacima se već dugo šuškalo da jedna luciferska ruka u Institutu „Batut“ po petoro umrlih svodi na jednog i da je upravo to razlog što se već više od dve nedelje krije mesto boravka svakog takvog, navodno jedino preminulog građanina (kad bi se navelo da je Beograđanin, u Novom Pazaru bi se čudili koja je statistička rupa progutala njihovog zemljaka koga sahranjuju u limenom sanduku). Vispreni niški Amerikanac i tamošnji uspešni naučnik, D. D. Pokrajac, pokazao je koliko je neverovatna raspodela po kojoj tokom tri nedelje 18 puta umre samo po jedna osoba, a tri puta – nijedna. Koji god model da se primeni, očekivalo bi se više nula, po neka dvojka i bar neka trojka. Sve su to bile sumnje, a tek je BIRN kresnuo šibicu u lagumu gde „jakrepe memla davi“.
      Muk iz zvaničnih izvora i po neki nevešti pokušaj pravdanja članova Kriznog štaba pokazatelji su nastale pometnje. Kao da se traga za „dubokim grlom“ i proverava čega su se još domogla ta „novinarska njuškala“.
      Moguća su samo dva scenarija: ili su lekari u Štabu aktivni saučesnici jedne sramne rabote ili su žrtve čudovišne obmane, pogubne po njihovo stručno i ljudsko dostojanstvo. Obe mogućnosti zvuče neverovatno, a jedna mora da je istinita, kako je u sličnoj situaciji Šerlok Holms podučavao doktora Votsona.
      Radi boljeg razumevanja, približimo čitaocima smisao postojanja Kriznog štaba. Suočeni sa odgovarajućom pretnjom, recimo ebolom, stručnjaci u Africi nagnuti su nad generalštabnim mapama. Čiodama različitih glava (žutom, mrkom, crvenom) označavaju mesta sa jednim, pet ili deset obolelih. Iz naselja sa, uzmimo, jednom crvenom i tri žute čiode polaze strelice različite debljine ili boje, ukazujući na pravce kretanja zaraženih. Kod nas bi se očekivalo da se takav proces odvija pred monitorom, uz pomno praćenje svakog žarišta i dinamike zaražavanja. Ogromna je razlika da li je na mapi Srbije uneta 91 novootkrivena zaražena osoba ili ih ima 340, pogotovu kada se taj jaz između „trimovanih“ i realnih podataka ponavlja danima. Razlika vodi pogrešnim procenama, a one pogrešnim odlukama.
      Ako su nas svesno obmanjivali stručnjaci kojima smo toliko verovali i prema čijim podacima o brojevima obolelih i umrlih smo prilagođavali svoje ponašanje, ne očekujemo baš da, poput svojih japanskih kolega, izvrše ritualna samoubistva. Dužni su, međutim, da nam se duboko izvine, objasne svoje motive i ponizno zamole za oproštaj.
      Da li su, s druge strane, članovi Kriznog štaba žrtve organizovane zavere? Neko se usudio da manipuliše telom na čijem su čelu predsednica Vlade i predsednik Republike? Ili su političari u Štabu vodili „duplo knjigovodstvo“ obmanjujući stručnjake?
      Pokušajmo s poređenjem. Da li bi Vrhovni štab lagao Koču Popovića da u proboju ka Zelengori na levom krilu ima samo neprijateljsku četu, a čekao ga je ojačani puk, dok mu je čeono i s desne strane protivnički bataljon, a tamo se krila čitava divizija? Koji bi bio interes rukovodstva da uništi elitnu Prvu proletersku brigadu? Nikakav, naravno, osim ako se neki AVNOJ nije pripremao da bira novog Vrhovnog komandanta.
      Ako je ćutnja priznanje saučesništva, a jeste, poruka lekara iz Kriznog štaba će nam postati jasna koliko danas-sutra. Ispostavi li se da su oni vučeni za nos, nadajmo se da su već poslali medijima izraze svog ogorčenja, uz neopozive ostavke.
      Šta god da je istina, mi ostajemo po ko zna koji put surovo izdani, nakljukani još jednom toksičnom, teško podnosivom dozom poniženosti i bespomoćne uvređenosti. Ovaj autor oseća dodatnu potrebu da se izvini čitaocima. U više desetina članaka i intervjua naivno se držao zvaničnih podataka. Jadno mu je, ali je iskreno opravdanje da nije svesno varao.
       
       
       
         
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил честитао је 31. маја 2020. Његовом Блаженству митрополиту варшавском и све Пољске Сави годишњицу устоличења. У поруци се вели:     Молим Вас, примите моју срдачну честитку за 22. годишњицу Вашег првојераршког устоличења. Ваше плодно служење на престолу блажењејших митрополита варшавских и све Пољске побуђује на обилно захваљивање Богу (2 Кор 9,12).   На овај значајан дан узносим молитве Пастиреначалнику Христу да ојача Ваше духовне и телесне снаге, да Вам ниспошље обилну помоћ у даљима предстојатељским трудовима, да предано делате на учвршћењу Светог православља на пољској земљи и просвећујете људе светом апостолском вером.   Са братском љубављу у Господу, + К и р и л, Патријарх московски и све Русије     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од александар живаљев,
      Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду
      29. маја 2020.     21.маја Научно-наставно веће Богословског факултета је легализовало рад Савета факултета. Наиме, није се прибегло новом гласању него су чланови ННВ потписали по сећању и савести како су гласали у октобру 2018. и ту су листу предали декану Зорану Ранковићу. Било је 28 потписа, а поражавајућа је за пучисте била чињеница да су били у потпуном незнању за ову верификацију, што говори колико су 2 групе апсолутно подељене. Више од апсолутне већине је потврдило валидност ННВ. Само 2 гласа су била против, Владан Перишић и Андреј Јефтић. Кисић није дошао због „стомачних проблема“, а Родољуб Кубат је нестао са седнице па су неки помислили да није отишао да се баци у мутно Дунаво! Такође, целокупно Библијско одељење, коме Кубат председава је потписало овај извештај, а пре тога се јавно одрекло Кубатових ставова и његовог бламирања ПБФ у немачким и домаћим медијима. Перишић је поновио мантру да је Савет ПБФ нелегално изабран, али су му казали: 2005/6 ти си интервенисао да се мимо протокола прими твој кандидат и изашли смо ти у сусрет. Зашто не примењујеш иста правила? – Мада, руку на срце, испоставило се да је избор Савета био легалан.
      Богољуб Шијаковић је покушао да игра улогу пис мејкера, али се том бонистичком дискурсу супроставио Владимир Вукашиновић, кога су, како је поменуо, пучисти оцрнили у кампањи за место декана у Блицу и Данасу (који би требало да се зове Јуче), као и у другим медијима. Напоменуо је да је на спорној седници питао 2 пута секретара Војводића и председавајућег да ли је све по закону, и Војводић је казао да су чланови Савета легално изабрани. И то никоме није сметало све док се није десило отпуштање двојице професора, па су онда Перишић, Шијаковић, Кубат и ини направили случај пред Београдским Универзитетом. И тада се кренуло са спином да је Савет нелегитиман. Ту лаж је нарочито форсирао Перишић, па су на последњој седници Савета БУ, управо декан и неки професори са Филозофског били ватрени заговорници против ПБФ. Напомињем и да су ови миротворци подбунили неколико студената да напишу писмо протеста и тако још једном денигрирају ПБФ.
      На жалост пучиста, инспекција Министарства просвете је потврдила у свом извештају да је све на ПБФ урађено легално, па је сада БУ потврдио  декана ПБФ. Дакле, агонија у коју су пучисти увели ПБФ је окончана.
        Мени су најсмешнији и најимпресивнији твитови Родољуба Јат Кубата, који се жали на тужну судбину и издајство својих сабораца. Свакако ће и тај један део бити под присмотром, јер неко од „обраћеника“ то није урадио из племенитих побуда него из каријеристичких разлога. Кубат пише жалопојке, пореди свој случај са прогоном Исуса и Јована Златоустог (исто раде Артемије Радосављевић и Никодим Богосављевић). Вредни нека иду на Кубатов твитер, а лењи нека виде само ова 2:


      Како је враг однео шалу, тј. Сенат Универзитета у Београду је верификовао мандат декана Богословског факултета, група професора (није наведено колика) се жали Етичком одбору и омбудсману, а текст о томе пише прво перо пучиста, Јелена Тасић. Како наводи, за верификацију Ранковићевог мандата гласало је 28 од 41 присутног члана Сената. Против је био само декан Филозофског факултета Миомир Деспотовић, док су остали чланови овог универзитетског тела били уздржани.
      Ректор БУ Иванка Поповић је одбила да се одлаже верификација мандата декану, зато што се Сенат БУ „није одлучио за модел интегрисаног универзитета, него за заједницу независних правних ентитета и мора да се држи важећих прописа“. Горки тонови провејавају на рачун Ректора, коју су до јуче ковали у звезде, јер су били убеђени да ће подржати пучисте, али је и она схватила да мора да се ради по закону па макар сматрала тај закон и лошим. Овај манир одрицања и омаловажавања оних који се дистанцирају је раширен у пучиста, тако да су Игњатија, који се повукао са деканског места, јер су га увукли у овај рат који он није желео, после ти исти, који су му се улизивали док су га кували да подржи њихову ствар, назвали издајником.
      Сада ће морати да се сносе последице за клеветање сопствене установе у којој су радили.
       
      Свештеник Зоран Ђуровић
      ИЗВОР:
      Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
      VIDOVDAN.ORG 21.маја Научно-наставно веће Богословског факултета је легализовало рад Савета факултета. Наиме, није се прибегло новом гласању него су чланови ННВ потписали по сећању и...  
    • Од Поуке.орг инфо,
      Фото: Илустрација
        Као члан Југословенског војног атешеа у Паризу, један од тешких усташко - комунистичких злочинаца, Стипе Гулић (усташа до 1943.) био је изашао на вечеру са породицом у есклузивни ресторан 'Болоњ' у близини Тријумфалне капије. Са женом и двоје малолетне деце. Вечера је по обичају била богата. Телећи медаљони у тартар сосу и осталим ђаконијама. На столу је било и неколико боца црних вина из најбољих француских винограда и пажљиво бираних годишта.
      Усред јела Гулићевом столу пришао је човек у тамном кишном мантнилу са црним шеширом на глави.
      Рекао је Стипету на српском:
      - Лепа вечера, видим! Ти баш уживаш у животу!
      Извукао је из десног џепа пиштољ и испалио му метак у чело који је одвалио Гулићу пола потиљачног дела његове велике и ругобне лобање. У ресторану је настала паника. Жене су биле завриштале, а мушкарци су се бацили под столове. Како је брзо ушао у 'Болоњ', незнанац који је тада упуцао човека пред рођеном децом и женом, хитро је изашао из ресторана и изгубио се у великом париском метроу. 'Злочинац' је био некадашњи Прота Сава Нинковић из села Доње Радиње у Зап. Босни...
      Такво убиство је страшан чин сам по себи, али то је већ 'библијска прича' о жртви, џелату и освети. Гулић је средином јуна 1942, год. са својим усташама као сатник извео из куће проту који је био удовац и његове три малолетне ћерке и све их је на Савине очи силовао, а потом заклао. Најмлађа је имала само 12 година. При том је Сатник Стипе везаном Оцу Сави рекао.
      - Тебе нећу под каму. Хоћу Влаху да живиш и да се сваку ноћ будиш са кривицом да ниси могао ништа учинити да спасеш своју српску пашчад! - Тог дана Прота Сава је заувек напустио цркву и дао се у потрагу за својим крвником. Тражио га је и у Загребу 1944. али није знао да је 'паметни' Стипе већ дуже време капетан у партизанима... Да је негде у Лици где је наставио свој крвави пир, сада са петокраком на капи.
      Стипе је био у праву. Бивши прота ноћу није могао ока склопити. Стално је сањао онај ужас из Доње Радиње. И тачно! Ништа није учинио да некако спасе своју децу. Није га занимало што то није ни могао. Увек је себе кривио. Али жудња за осветом му се из дана у дан, из проклете ноћи у ноћ, из године у годину само надимала...
      Тражио је тог пса ко пијан, свуда, али кад је изгубио сваку наду, од једне групе Четника из Париза је добио дојаву да је Стипе Гулић већ неколико месеци Ту и све остале информације. Питали су га да они то 'обаве' за њега јер су знали за тај монструозни 'случај.' Он то није дозволио. Хтео је да лично види човека који му је сурвао живот... Да му Он лично пресуди... Ипак у Савином злочину је било и 'достојанства'. Није му побио децу, жену. Крвник није, сматрао је да је свој рачун са Гулићем поравнао...
       
      ПРОТА САВА (1959. По истинитом догађају)
      SRPSKA-PORTAL.COM Као члан Југословенског војног атешеа у Паризу, један од тешких усташко - комунистичких злочинаца, Стипе Гулић (усташа до 1943.) био је изашао на вече...  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...