Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Контроверзна писма митрополиту Амфилохију

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 5 минута, Tristatri рече

 .

Jeste njegov nalog. Razliciti IP nista ne dokazuje. Nejasno je zasto ga stitite. Mislite da citanost je jedina bitna stvar ma kakav sund bio, ili ucestvujete u istom poslu kao i djurovic*

 Koji god da je razlog ne ide vam u prilog i platicete gresku.

.

Istina kakva god bila ispliva na vidjelo, kao u primjeru cara Trajana, za neke je bolje sprijeciti. 

Zanimljivo je, po meni koji sam laik i citah sve ovo, ljudi puno napadate oca Zorana, naprasno svim sredstvima, pa moguce je da se iza brda nesto valja. 

A za borbu kao svaki indijanac sam spremam, puno smo placali. 

Zivjeli mi

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Е дошло (пред)задње време када администрација ставља опомене пред бановање у модериране поруке и обавештава чланове да су на одобравању... :) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Што се мене тиче једна од највећих увреда за оне који све ово читају су разни опадачи, пљувачи и спин приправници, шаптачи и букачи, преподобни необавештени фолиранти са информацијама из прве руке, иако знају све о свему и свима ипак немају одговор на ни једно питање, чланови једне теме и опседнути једним чланом, вечно памте оно што им се не свиди али одмах забораве шта си их питао... Ботови, тровачи галамом, џепароши истине...

А својим писањем, између осталог, читаоцима шаљу и тешку и увредљиву поруку: радимо ово јер мислимо да сте идиоти који ће то да прогутају.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Стварно сам сањао, патим од пуног месеца. 

Свечани ручак на Цетињу, ја уважен гост и седим поред мог омиљеног епископа, Амфилохија. Питам га: "Владико, у Вашем званичном житију пише: Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године. Упоредо са Богословским факултетом, студирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду. У једном другом житију пак се вели да сте радили и студирали, што у моју главу не иде да неко студира 2 факултета и да ради. Једноставно, физички је немогуће. И ко вам је давао стипендију, све је то коштало? Свакако је нисте могли сами зарадити. Била су то тешка времена, па и сам Филип Бајковић 12. јул 1962. - 5. мај 1963, који Вам је дао пасош, је у своје време морао да прекине правни да би радио и тек после је завршио то мало што му је било остало". 

Крену Лохи да ми одговори, ја неђе спазих проту Бранка Тапушковића, и окренух се да чујем што ће ми ђед рећ: "Ео, трчим"! :))12:smeha::))

А и ја потрчах, јер ме сави стомак, и док сам одахњивао душом, паде ми Ана на памет. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Vladan :::. рече

Што се мене тиче једна од највећих увреда за оне који све ово читају су разни опадачи, пљувачи и спин приправници, шаптачи и букачи, преподобни необавештени фолиранти са информацијама из прве руке, иако знају све о свему и свима ипак немају одговор на ни једно питање, чланови једне теме и опседнути једним чланом, вечно памте оно што им се не свиди али одмах забораве шта си их питао... Ботови, тровачи галамом, џепароши истине...

А својим писањем, између осталог, читаоцима шаљу и тешку и увредљиву поруку: радимо ово јер мислимо да сте идиоти који ће то да прогутају.
 

Kako si lepo ovo napisao. Podsecas me na mene kad sam bio mladji. Kad sam bio ziv I vatren. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Broken рече

Kako si lepo ovo napisao. Podsecas me na mene kad sam bio mladji. Kad sam bio ziv I vatren. 

Хвала за комплимент. Али, ето, видиш како се у мојим годинама подетињи... шта да ти кажем...
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Na stranu mrznja prema o.Zoranu koju pojedini ucesnici ove rasprave osecaju i JAVNO propagiraju, niko ne moze da porekne da se u MPC desavaju u najmanju ruku cudne i krajnje neobjasnjive stvari, pocev od odbrane fanarskog pionira Maxima na saboru, pa preko alternativnog saopstenja sa sabora, cele halabuke oko zakona kojim se navodno omogucava oduzimanje hramova ( vodeci se analogijom Ukrajine i spornih desavanja tamo, iako u CG nije ratno stanje da bi naoruzane bande mogle tek tako da upadaju i otimaju hramove ), i pored toga sto je CG na evropskom putu i sto je svima jasno da do toga ne moze da dodje, jer bi to bio ozbiljan presedan i Evropa to ne bi dopustila - nastavlja se sa mantrom da ce se to desiti, pominje se Miras, iako je i vrapcima na grani jasno da su oni kombi crkva, zatim imamo mesanje vaseljenskog i zvanicnu posetu raskolnika! To su fakti!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мила Ђукановића боли што је Видовдан објавио намере црногорске власти и Васељенског патријарха око формирања црногорске цркве

У емисији “Жива истина” председник Црне Горе Мило Ђукановић поменуо је портал Видовдан као портал који је указао на блиске односе Црне Горе и Васељенске патријаршије.

“Није ме изненадило да је дио људи из врха СПЦ писмо Васељенског патријарха протумачио као директно мјешање Васељенске патријаршије у питања црквене организације Црне Горе, без да то ради посредством СПЦ, дакле, без да то ради посредством Београда…не значи ли то почетак неког рјешавања црногорског православног питања или организације православне цркве у Црној Гори директно на релацији Црне Горе и Васељенске патријаршије. Ја сам тако разумијо те тонове који су садржани у оном њиховом гласилу Видовдан.” – рекао је Ђукановић, правећи се да се о присним односима Црне Горе и Цариграда информише са портала Видовдан.

Zeljko Injac

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 39 минута, The Godfather рече

Мила Ђукановића боли што је Видовдан објавио намере црногорске власти и Васељенског патријарха око формирања црногорске цркве

У емисији “Жива истина” председник Црне Горе Мило Ђукановић поменуо је портал Видовдан као портал који је указао на блиске односе Црне Горе и Васељенске патријаршије.

“Није ме изненадило да је дио људи из врха СПЦ писмо Васељенског патријарха протумачио као директно мјешање Васељенске патријаршије у питања црквене организације Црне Горе, без да то ради посредством СПЦ, дакле, без да то ради посредством Београда…не значи ли то почетак неког рјешавања црногорског православног питања или организације православне цркве у Црној Гори директно на релацији Црне Горе и Васељенске патријаршије. Ја сам тако разумијо те тонове који су садржани у оном њиховом гласилу Видовдан.” – рекао је Ђукановић, правећи се да се о присним односима Црне Горе и Цариграда информише са портала Видовдан.

Zeljko Injac

Pa, gde je ovde Amfilohije.... kume moj..... ispade da Milo samo sa VP  kao dogovara svoju pricu oko svoje crkve....:D

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Bokisd druze posto je Miras aut i zvanicno ( a nezvanicno odavno ) ti sam izvedi zakljucke ili sve mora da ti se crta. A dje je A u svemu tome - o.Zoran, Vladan i jos neki su podrobno na vise tema objasnili, pa ako te bas zanima mozes procitati ( nece ti biti tesko da nadjes )

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Bokisd рече

Pa, gde je ovde Amfilohije.... kume moj..... ispade da Milo samo sa VP  kao dogovara svoju pricu oko svoje crkve....:D

Па не одговара им да помену Амфилохија, јер онда овај неинтелигентан спин не би успео. Ако Ињац нажврља да Ђукановића "боли" писање Видовдана (а он се позива на овај портал, рекламира га и његово писање ставља у прилог својим тезама) и све сведе на релацију Цариград-Ђукановић, онда ће као да делује да они бране Српство. То ће наивни читалац лакше да прогута.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Ромејац,
      У част његовог 75. рођендана, украјинска телевизија Интер снимила је дугометражни документарни филм о Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију под насловом „Наше Блаженство“.
      Филм говори и његовом детињству, одласку у богословију, у манастир, о рукоположењу, хиротонији и ступању на првојераршки престо Украјинске Цркве. Филм обухвата неке интервјуе са Његовим Блаженством и разговоре са онима који га добро познају као човека чврсте вере и молитве.
      Филм је снимљен на руском језику, а прате га изванредни призори лепих цркава и манастира и саме украјинске природе, пропраћено божанским службама митрополита Онуфрија када гледалац може осећати мир и спокој који зрачи из човека који говори.
      Филм „Наше Блаженство“ о митрополиту Онуфрију поводом 75. рођендана | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]
      WWW.SPC.RS  
    • Од Логос,
      У част његовог 75. рођендана, украјинска телевизија Интер снимила је дугометражни документарни филм о Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију под насловом „Наше Блаженство“.     Филм говори и његовом детињству, одласку у богословију, у манастир, о рукоположењу, хиротонији и ступању на првојераршки престо Украјинске Цркве. Филм обухвата неке интервјуе са Његовим Блаженством и разговоре са онима који га добро познају као човека чврсте вере и молитве.   Филм је снимљен на руском језику, а прате га изванредни призори лепих цркава и манастира и саме украјинске природе, пропраћено божанским службама митрополита Онуфрија када гледалац може осећати мир и спокој који зрачи из човека који говори.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...