Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Контроверзна писма митрополиту Амфилохију

Оцени ову тему

Recommended Posts

Борите се да уђете на уска врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи.“ (Лк. 13:24)

“Уђите на уска врата, јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст и много их је који њиме иду, јер су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе" (Мт.7.13-14).

 

4684FF91-66BA-42C8-ADF1-34F6CAE036E3.jpeg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Goran Likić рече

A kako zamišljaš da bi funkcionisala ta federacija crkava? 

Каква федерација? Мислим да не разумете о чему се ради. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Леон Професионалац рече

Власи су своји а отприлике су сад чак и већина Румуни. Преко 2/3 Румуније је била Влахија, Румуни су их превеслали и сада их нема у Румунији, све су Румуни. Власи су старији од Румуна. Ето, и та нација је настала а није је било. Једноставно, нације настају у нестају. А шта ће са нама бити... 

Румуни су старији од Влаха. Јесте да је 2/3 старе Влахије данас Румуниј. Власима у данашњу Румунију је најпознатији главни град био Трговиште јер нису били скроз латинизовани, иако су их често мењали у зависности од кнеза који би код себе правио престоницу.

Они су код нас доживели судбину свих насилно створених нација типа Османског балкана или аустроугарског, југословенског... Али Власи су били свугде где је био Римски император, као полатињени домородци, робови, радници, војници, сточари, граничари... Велш као део Велике Британије је енглеска реч за влахију. За разлику од Гала, од којих је такође остала велика област Галиција у Пољску, Португал, Шпанију од пре доласка Римљана.. Чак је и Митрополит Амфилохије по пореклу Гал (и то једни од ретких преживелих геноцид од барбара, у данашњу Турску, овековечен пре Н.Е. скулптуром "Страдали Гал"), што се утврдило на ДНК тестирању од стране Портала Порекло (има на њихов сајт где су тестирали пар блиских рођака од Амфилохија). То је интересантна прича о братимљену гала, илира и трачана (који су преко 70% наше ДНК у СРБ.) који су понекад малтретирали Грке, Грци су то све забележили и сачували до данас12:smeha:.  Са тим да морамо славјане повезати са Трачанима и Илирима, јер одговарају записима о трачанима као најбројнијег народа, док Славјани по Руским (Новгородским) хроникама се одвајају од Словена и Славјани би били Ми, Руси, Белоруси, Украинци, док су Пољаци, Чеси, Словаци, РУсини... словенског порекла. Данас смо сви словени и нема тих подела.

Него, што се Румуна тиче. Варвар-Барбар, касније и једно време, Римљанин-Латин, ти је била реч за људе ткз. семитског порекла у Европи. А Румуни прави који су неких 25% Румуније по генетичкој процени, су блиски етнички рођаци оснивача Рима. ако погледаш старије карте, тај део Румуније је био насељен варварима. А град Рим су основали варвари такође на место старих абориџина које су потукли Етрурци који су такође били Барбарског порекла.

Њихов ген је раширен по европи иако ти људи у европи, немају ништа арапско физиолошки наизглед јер су то све последице прве брачне ноћи (као у филм Брејв Харт где се келти боре против туђинаца који захтевају право прве брачне ноћи). Значи научно гледано, само један примерак тог гена, који би родила нека жена се касније мешао са стотинама примерака не-семитског гена и ови остали су природно преовладали, што говори о томе да није било неке озбиљније заједнице између тих Барбара и других група народа, јер је ипак генетска карактеристика не-семита опстала код носиоца њиховог Ипсилон Хромозома. Кад кажем ген, мсм. на хаплогрупу која се прености са оца на сина. 

Значи и власи да оду у Велш у велику британију, могу да оснују Влашку Православну Цркву и направе епархију у Србију. Чиме би избегли румунизацију коју ови цело време покушавају да изведу, али Власи су им ипак, рекли Њет:).

ако ти треба референца за нешто из овог коментара, могу ти поставит. Јер сам скоро то читао па имам у историју претраживача све са еминентних сајтова тј. докторских радова или истраживања

Измењено од Аристарх

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Аристарх рече

Румуни су старији од Влаха. Јесте да је 2/3 старе Влахије данас Румуниј. Власима у данашњу Румунију је најпознатији главни град био Трговиште јер нису били скроз латинизовани, иако су их често мењали у зависности од кнеза који би код себе правио престоницу.

Они су код нас доживели судбину свих насилно створених нација типа Османског балкана или аустроугарског, југословенског... Али Власи су били свугде где је био Римски император, као полатињени домородци, робови, радници, војници, сточари, граничари... Велш као део Велике Британије је енглеска реч за влахију. За разлику од Гала, од којих је такође остала велика област Галиција у Пољску, Португал, Шпанију од пре доласка Римљана.. Чак је и Митрополит Амфилохије по пореклу Гал (и то једни од ретких преживелих геноцид од барбара, у данашњу Турску, овековечен пре Н.Е. скулптуром "Страдали Гал"), што се утврдило на ДНК тестирању од стране Портала Порекло (има на њихов сајт где су тестирали пар блиских рођака од Амфилохија). То је интересантна прича о братимљену гала, илира и трачана (који су преко 70% наше ДНК у СРБ.) који су малтретирали Грке, Грци су то све забележили и сачували до данас12:smeha:.  Са тим да морамо славјане повезати са трачанима, јер одговарају записима о трачанима као најбројнијег народа, док Славјани по Руским хроникама се одвајају од Словена и Славјани би били Ми, Руси, Белоруси, Украинци, док су Пољаци, Чеси, Словаци, РУсини... словенског порекла. Данас смо сви словени и нема тих подела.

Него, што се Румуна тиче. Варвар-Барбар, касније и једно време, Римљанин ти је била реч за људе ткз. семитског порекла у Европи. А Румуни прави који су неких 25% Румуније по генетичкој процени, су блиски етнички рођаци оснивача Рима. ако погледаш старије карте, тај део Румуније је био насељен варварима. А град Рим су основали варвари такође на место старих абориџина које су потукли Етрурци који су такође били Барбарског порекла.

Њихов ген је раширен по европи иако ти људи у европи, немају ништа арапско физиолошки наизглед јер су то све последице прве брачне ноћи (као у филм Брејв Харт где се келти боре против туђинаца који захтевају право прве брачне ноћи). Значи научно гледано, само један примерак тог гена, који би родила нека жена се касније мешао са стотинама примерака не-семитског гена и ови остали су природно преовладали, што говори о томе да није било неке озбиљније заједнице између тих Барбара и других група народа, јер је ипак генетска карактеристика не-семита опстала код носиоца њиховог Ипсилон Хромозома. Кад кажем ген, мсм. на хаплогрупу која се прености са оца на сина. 

Значи и власи да оду у Велш у велику британију, могу да оснују Влашку Православну Цркву и направе епархију у Србију. Чиме би избегли румунизацију коју ови цело време покушавају да изведу, али Власи су им ипак, рекли Њет:).

ако ти треба референца за нешто из овог коментара, могу ти поставит. Јер сам скоро то читао па имам у историју претраживача све са еминентних сајтова тј. докторских радова или истраживања

Ове податке које сте навели су ми у рангу оног Деретића. Опростите. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не знам како се у овој дискусији дошло до Румуна и Влаха.

Ствари су веома једноставне. Верници Црне Горе масовно не желе аутокефалију ни аутономију.

СПЦ је од власти лоше виђена по неколико основа. Многи монтенегрини су усташе, али и сам Митрополит им је давао разлога да га мрзе.

Постоји озбиљна сумња у намере Митрополита, пре свега због непобитних доказа о његовим тајним сусретима, због избегавања помињања СПЦ итд. 

Опет, Монтенегирни мрзе више СПЦ и Београд и Патријарха него њега. Он је на крају приче њихов.

Митрополит се не труди да смири ситуацију и сукоб са властима, које имају подршку већине, него иде уз нос - бесправна градња, стална драматисања итд. 

Околина Митрополита је познато постављена и плаћена од власти.

Деловање Митрополита штети Србима у Црној Гори, и самој СПЦ.

Ако Митрополит заиста мисли да добро чини, требало би да сагледа резултате свога рада. Ситација је све гора.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како нема, кад је Мило сам рекао да су се састали, у интервјуу синоћ.

У осталом није поента да ли су се састали или нису, поента је да односи нису тако лоши како се приказују.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 34 минута, Goran Likić рече

Nije to metod mitropolita, zna se ko je don dole kod vas. 

Poslali su poruku patrijarhu. Jasnu poruku. 

Naravno da su uzeli budalu, da bi ti i tebi slični mogli posle da pričate kako je to sve slučajno i da je lik budala, ali i pored toga poruka je vrlo jasna. 

 

idi bre likicu bas me nasmeja :D

62814790_giphy(3).gif.0fb49d73b2e38f26b0bb51dbb0e79641.gif           

:smeh1:                                                                       

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Леон Професионалац рече

Ове податке које сте навели су ми у рангу оног Деретића. Опростите. 

Не волим ни ја Деретића превише јер не схватам његову теорију... Али ово је генетика доказала преко Српског ДНК пројекта, нема ту хипотеза превише сви резултати и истраживања су доступни на њихов сајт. Имамо пар књига познатих Грчких хроничара и Новгородске Хронике... Што се Велша тиче и Врејвхарта:945729:, то је такође део њихове званичне историје о праву прве брачне ноћи који су Римљани имали, од њих је остао Велш као покраина.

Не знаш колко су талијани сачували списа о балкану да сам их ја успео покупт:). Имам чак и Српско-илирски алфабет, али морам те алфабете да проверим код неког историчара у СПЦ. Кад будем имао прилику...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, מתושלח рече

Како нема, кад је Мило сам рекао да су се састали, у интервјуу синоћ.

У осталом није поента да ли су се састали или нису, поента је да односи нису тако лоши како се приказују.

Istini za volju, rekao je da se nisu sretali otkad se situacija zakomplikovala a povodom usvajanja novog zakona. Pre toga kaze da su se vise puta sastajali. I rece da planira da se opet sastanu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, feeble рече

Istini za volju, rekao je da se nisu sretali otkad se situacija zakomplikovala a povodom usvajanja novog zakona. Pre toga kaze da su se vise puta sastajali. I rece da planira da se opet sastanu.

Дакле нису се састали 3 недеље, али ускоро ће, ако ћемо да преведемо на временске оквире.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Kajzer Soze рече

Тако је.Ни О.Зоран нема доказе да се Митрополит састао са Дон Милом на броду код Будве.

Mada o tome priča pola Crne Gore a o ovome što ti navodiš niko. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, feeble рече

Istini za volju, rekao je da se nisu sretali otkad se situacija zakomplikovala a povodom usvajanja novog zakona. Pre toga kaze da su se vise puta sastajali. I rece da planira da se opet sastanu.

Sad su na pauzi

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Ромејац,
      У част његовог 75. рођендана, украјинска телевизија Интер снимила је дугометражни документарни филм о Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију под насловом „Наше Блаженство“.
      Филм говори и његовом детињству, одласку у богословију, у манастир, о рукоположењу, хиротонији и ступању на првојераршки престо Украјинске Цркве. Филм обухвата неке интервјуе са Његовим Блаженством и разговоре са онима који га добро познају као човека чврсте вере и молитве.
      Филм је снимљен на руском језику, а прате га изванредни призори лепих цркава и манастира и саме украјинске природе, пропраћено божанским службама митрополита Онуфрија када гледалац може осећати мир и спокој који зрачи из човека који говори.
      Филм „Наше Блаженство“ о митрополиту Онуфрију поводом 75. рођендана | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]
      WWW.SPC.RS  
    • Од Логос,
      У част његовог 75. рођендана, украјинска телевизија Интер снимила је дугометражни документарни филм о Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију под насловом „Наше Блаженство“.     Филм говори и његовом детињству, одласку у богословију, у манастир, о рукоположењу, хиротонији и ступању на првојераршки престо Украјинске Цркве. Филм обухвата неке интервјуе са Његовим Блаженством и разговоре са онима који га добро познају као човека чврсте вере и молитве.   Филм је снимљен на руском језику, а прате га изванредни призори лепих цркава и манастира и саме украјинске природе, пропраћено божанским службама митрополита Онуфрија када гледалац може осећати мир и спокој који зрачи из човека који говори.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...